Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 124 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Pavićević, Meho Omerović, dr Dijana Vukomanović i Stefana Miladinović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuju i: Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija, dr Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, Marjan Blešić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija i Dragana Dejanović, savetnik u Upravi za javni dug.
Nastavljamo rad po redosledu prijavljenih govornika u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1. 2. i 3. dnevnog reda.
Kao što sam rekla, prvi govornik je narodni poslanik Novica Tončev.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, poštovani kolege narodni poslanici, u svom obraćanju govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Poštovani poslaniče, zamenili ste karticu sa Đorđem Milićevićem. Promenite kartice da na ekranu stoji vaše ime.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, poštovani kolege narodni poslanici, u svom obraćanju govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Na početku, istakao bih da se predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji želi postići veća kontrola i efikasnost u poreskom sistemu Srbije.
Za šta se poslanička grupa SPS u celosti zalaže? Naša poslanička grupa posebno podržava predložene promene koje se odnose na činjenicu da će nadležni organi vršiti kontrolu poreskih obveznika i to dva puta mesečno i što će poreska uprava biti mnogo fleksibilnija u borbi protiv sive ekonomije. To će omogućiti izmene dosadašnje prakse, da u kontroli osim ljudi sa fakultetskom diplomom budu angažovani i ljudi koji su bez visoke stručne spreme, koji će, uveren sam, biti obučeni i spremni da taj odgovoran posao na najbolji način i obavljaju.
Pored toga, istakao bih i da dodatno elektronsko funkiconisanje poreske uprave kroz elektronsko podnošenje prijava u mnogome unapređuje, olakšava i ubrzava rad poreske uprave.
Gospodine ministre, juče ste u vašem izlaganju rekli da se ovde govori o redefinisanju kaznene politike. Naša poslanička grupa i ja se slažemo sa vama da neke kazne treba povećati, ali imamo jednu kaznenu odredbu poreske uprave, koja zabranjuje obavljanje delatnosti, posebno malim preduzetnicima, odnosno zatvaranje lokala na sedam, 10 ili 15 dana.
Smatramo da ovakva kazna ne doprinosi niti poreskom obvezniku, jer čovek gubi kontinuitet u poslu, gubi pravo na rad, a smatramo da možemo ovu kaznu zameniti novčanom kaznom tako da ovu kaznenu politiku ne treba primenjivati u praksi.
Takođe ste juče pričali o kreditiranju države, poreskih obveznika. Nekada je ova mera i dobra, nekada pomaže i državi, a i poreskim obveznicima. Međutim, ispustili ste iz vida da nekad i poreski obveznici kreditiraju državu, kao što znamo da je vraćanje PDV-a tek na 45 dana, a takođe, imamo i kreditiranje države posebno u građevinskoj industriji. O tome sam govorio kada je premijer držao sastanak sa građevinskim firmama, da građevinske firme kreditiraju državu time što plaćaju PDV na fakturisanu vrednost, a ne na plaćenu fakturu, tako da i tu poreski obveznici kreditiraju državu. Smatram da je ova mera dobra, ali mislim da je ova 10% veća kamata od referentne malo velika, ali će naša poslanička grupa podržati ovaj zakon.
Sa druge strane, čitajući predložene izmene, uočio sam uvaženi ministre nekoliko članova predloženih izmena koje bih voleo da vam dodatno objasnim. Jedna od njih je ovaj predlog zakona koji se tiče dostavljanja poreskih akata. O tome je govorila moja koleginica Suzana Spasojević juče i detaljno obrazložila. Ona je ovlašćeni predstavnik naše grupe. Podneli smo i amandman i smatram da bi Vlada trebala da prihvati ovaj amandman, a i ja ću da prokomentarišem malo o ovom članu zakona.
Naime, članom 14. ovog predloga zakona, koji se tiče izmena člana 36. važećeg zakona, definiše se način dostavljanja akata poreske uprave. Stavovi 3. i 4. ovog člana propisuju da se poreski akt smatra dostavljenim petnaestog dana od dana predaje poreskog akta pošti. Stav 10. istog člana propisuje kada se poreski akt smatra dostavljenim, što je u suprotnosti sa članom 24. stav 1. tačka 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da poreski obveznik u skladu sa ovim zakonom ima pravo da zastupa vlastite interese pred poreskom upravom neposredno ili putem punomoćnika.
Naime, primedba u odredbi člana 14. stav 3. i 4. ovog predloga izmena zakona da se poreski akt smatra dostavljenim po isteku roka od petnaest dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno stava 10. ovog člana da u slučaju kada se poreski akt smatra dostavljenim petnaestog dana od predaje poreskog akta, a u smislu stava 3. i 4. ovog člana.
Poreska uprava do petog u mesecu za prethodni mesec objavljuje na internet strani PIB poreskog obveznika kome je dostavljeno i izvršeno poresko rešenje, kao i broj poreskog akta čije je dostavljanje izvršeno. Time se narušava pravna sigurnost poreskog obveznika u smislu da isti ispunjava poresku obavezu o dospelosti dugovanog iznosa poreza plaćanjem istog, čime je narušena primena odredbi iz člana 4. stava 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da je poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskog obveznika.
Takođe, ovakvim izmenama zakona onemogućena je primena odredbi člana 133. Zakona o opštem upravnom postupku u smislu da stranka ima pravo da brani svoja prava i zakonom zaštićene interese, odnosno da poreski obveznik ispunjava svoju poresku obavezu plaćanja dugovanog iznosa poreza po dospelosti. Takođe se ne može dati pravo jednoj od strana u postupku, jer je članom 10. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano da poresko-pravni odnos predstavlja sa jedne strane odnos javnog prava koji obuhvata prava i obavezu u poreskom postupku poreske uprave, a sa druge strane, fizičkog odnosno pravnog lica kojim se utvrđuje, između ostalog, obaveza plaćanja poreza i sporednih poreskih davanja, što je omogućeno odredbom člana 36. stav 13. predloženih izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Shodno tome, zakonom se mora precizno urediti način dostavljanja poreskih akata, kao i tumačenje kada se smatra da je akt dostavljen poreskom obvezniku, a ne dati pravo poreskoj upravi da sama određuje način dostavljanja poreskih akata na koji druga strana u poresko-pravnom odnosu fizičko, odnosno pravno lice, ne može imati bilo kakav uticaj.
Onemogućavanjem prava poreskoj upravi da poreski akt koji nije dostavljen poreskom obvezniku može smatrati dostavljenim omogućilo bi se da se u upravnim sporovima izbegnu nepotrebna dokazivanja i odugovlačenja upravnog postupka u smislu dokazivanja dospelosti poreske obaveze i shodno tome obaveze poreskog obveznika da istu moli u zakonski propisanom roku.
Ovo je, gospodine ministre, vrlo važno jer mi imamo dosta siromašnih opština i dosta siromašnih mesta u kojima i ne postoji pošta. Onda imamo primer, kao što smo imali vanredne situacije, poplave. Imamo primer da je poreski obveznik na službenom putu, na bolovanju, u inostranstvu, tako da ne može da primi poreski akt, a teku mu rokovi. Zbog toga smo i podneli ovaj amandman i nadam se da će Vlada da ga prihvati.
Predložene izmene u članu 20, kojim se menja član 68. stav 1. tačka 3, su neprimenjive u praksi iz razloga što pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u poreskoj upravi nisu sistematizovani poslovi poreske blagajne, pa postoji tzv. poreski blagajnik, odnosno ne postoji mogućnost plaćanja poreza shodno odredbi člana 68. stav 1. tačka 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što upućuje na zaključak da za primenu predložene izmene ove odredbe zakona se mora promeniti i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u poreskoj upravi, kojim je neophodno sistematizovati poslove i zadatke poreske blagajne.
Pored toga, neophodno je izmeniti i odredbu člana 51. Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je propisano da je preduzetnik dužan, nezavisno od način na koji se oporezuje, da sva plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sredstva na tom računu, uključujući i uplatu primljenog gotovog novca, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet.
Zakonom o platnom prometu uređeni su poslovi platnog prometa, kao i prava i obaveze banaka i klijenata. U članu 3. navedenog zakona propisano je da su pravna i fizička lica, koja obavljaju delatnost, dužna da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na tom računu i da vrše plaćanja preko tog računa, a u skladu sa ovim zakonom.
Kada govorimo o sistematizaciji radnih mesta, ne samo u poreskoj upravi, imamo problem, jer imamo zakon kojim je zabranjeno zapošljavanje mladih ljudi do kraja 2015. godine. Tada bi džabe donosili i sistematizaciju radnih mesta kada te ljude ne možemo da zaposlimo.
Moj savet iz iskustva je da poreske uprave zaposle mlade stručnjake, jer znamo da u dosta opština, u dosta filijala poreskih uprava imamo na ovim poslovima dosta poreskih radnika koji imaju godine radnog staža i treba uključiti mlade ljude koji će učiti zanat. Zanat, kao što je poreski inspektor ili kontrolor je takođe zanat koji se uči, bez obzira da li ima fakultetsku diplomu ili nema.
Molimo vas da primenu zakona kojim je zabranjeno zapošljavanje do kraja 2015. godine ovde ne primenjujete i zaposlite mlade, školovane ljude koji će učiti zanat.
Još jedanput napominjem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predložene izmene ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani, treba da znamo da od kada postoje države, postoji i potreba da se one finansiraju. Ne može svako sebi da napravi put, ne može svako sebe da obezbeđuje, ne može svako sebe da leči, ne može svako sebe da školuje, pa otuda u svrhu održavanja države i zajedničkih potreba, svako srazmerno svojoj ekonomskoj snazi izdvaja određena sredstva. Barem bi tako trebalo da bude, da svako izdvaja srazmerno svojoj ekonomskoj snazi određena sredstva za zajedničke potrebe.
Tako su nastali porezi. Oni se svrstavaju u više grupa, ali bi država trebala srazmerno ubiranju tih poreza da organizuje svoju administraciju javne službe, uključujući i one koje propisuju i kontrolišu naplatu, ali i potrošnju. Za taj javni posao zaposleni u javnim službama dobijaju platu.
Država bi trebala da troši koliko prikupi, ali to nije tako. Država koju smo zatekli zaposlila je u javnim službama preko 750 hiljada ljudi. To je daleko više od neophodnog broja, a trošila je koliko je htela, odnosno trošila je daleko više nego što je prikupljala.
Sami državni službenici su svoj položaj, svoja javna ovlašćenja doživeli kao sigurnu kuću iz koje kreću na pohod i lov na plave koverte za sebe, za svoje partije. Pored državnog poreza, često ubiraju i svoj lični porez koji mnogi od nas nazivaju – mito. Izaberete i zaposlite da budu narodne sluge, a oni od naroda naprave sluge i postanu njihovi gospodari.
Javni sektor je do 2012. godine živeo kako hoće, a realni i privatni je živeo kako mora. Kad nije mogla da skupi koliko potroši država je počela da se zadužuje. Privreda je radila na malo, a zaduživali smo se na veliko. Više se nije živelo od zarađenog i prikupljenog već od zaduženog. Kada se država zadužuje narod piše menicu, i tako poodavno nemamo državu koju možemo kao građani finansirati, a došlo je vreme kad moramo i državu finansirati, a i dugove koji su nastali od finansiranja kad se nije živelo od zarađenog, a i te dugove treba vraćati.
U državi u kojoj se proizvodila mašta iluzije, predizborna obećanja glavni gotovo isključivi proizvod države je bio dug. Iluzije su postale naša realnost, ne proizvodimo ništa poodavno u tri smene. Emitovali smo socijalna prava do 2012. godine koje nema ko da plati. To iziskuje povećanje poreza i poresku disciplinu i to od ostatka naše privrede, a i to ostatak ostataka naše privrede ne može podneti. U suštini narod, potrošači i sirotinja su glavni poreski obveznici. Kada dođu na kasu i plate račun građani u stvari plate sav porez, kad se bogataši kite time koliko su poreza platili svi treba da znamo da taj porez, PDV, porez na dobit, sve je uključeno u cenu proizvoda, dakle, sirotinja kupujući robu plaća u stvari najveći deo prihoda.
Podržao sam više ovih zakona o porezima, akcizama i doprinosima, podržaću naravno i ovaj. Kada je Dinkić povećavao akcize na cigarete upozoravao sam ga da ne diže akcize na sirotinjske cigarete. Nije poslušao. Broj kutija cigareta u prodaji je pao sa milijardu i 200 miliona kutija na 800 miliona kutija, tako da smo u sive tokove to gurnuli. Bilo bi dobro da je narod počeo manje da konzumira cigarete, da smo smanjili potrošnju cigareta međutim nismo, samo smo 400 miliona kutija gurnuli na sivo tržište, na pijacu, na rezani duvan.
Ne sviđaju mi se neka rešenja iz ovog zakona, iako ću za njega glasati. Ne sviđa mi se povraćaj naplate kamate pa glavnice zato što to za mene otprilike izgleda kao osobina neke zelenaške naplate. Takođe, nije mi jasna dostava putem pošte u roku od 15 dana. Ukoliko ste u bolnici ili na odmoru tridesetak dana, dovoljno je da poreska služba pošalje kovertom poreski akt, smatra se pravosnažnim za 15 dana iako niste bili kući i niste ga primili, a poreski obveznik je gotovo svaki građanin i posle morate da jurite određene sajtove i da gledate da li vam je nešto u međuvremenu pristiglo, a za to morate imati računar i da tražite u elektronskoj formi.
Takođe mi nije jasna dostava kod pravnog lica. Ukoliko nije dostupan da se poreski akt može dostaviti zaposlenom, možete zamisliti ako neko ima 1.000 ljudi zaposlenih neki poreski inspektor dođe u unutrašnjost i uruči umesto vlasniku ili licu koje zastupa, uruči nekome strugaru, nekom radniku po zakonu kako je predloženo to može da bude i čistačica i ukoliko uručiti taj poreski akt može se smatrati punovažno dostavljenim i kasnije može biti obavezujući, pravosnažan, a da onaj koji je bio poreski obveznik o tome ne bude obavešten na pravi način. Da budemo jasni, mnogi od tih zaposlenih mogu namerno ili slučajno da zature takvu vrstu dostave. Mislim da tu nešto treba ispraviti i cenim napore da se uredi naplata poreza, da se oporezuju svi iz sive ekonomije, ali pitam se da li ovaj zakon ide uz postojeću poresku službu uz postojeće poreske inspektore, jer mi koji živimo u unutrašnjosti vrlo dobro znamo sa kakvim inspektorima se srećemo i kakvi sve mogu da budu. S tim u vezi mi smo ih ovlastili poodavno da imaju pravo da kontrolišu i poreske obveznike koji nisu registrovani, odnosno koji nisu upisani u Agenciju za privredne registre. Nisam naišao na slučaj kontrole sive ekonomije da poreski inspektori izgaraju na terenu, da uhvate što više poreskih obveznika iz sive ekonomije, a često su i oni sami sadržani u tom delu sivog posla.
Takođe postoje neke kaznene odredbe, posebno su loše za male firme gde imate kazne od 400–500 hiljada dinara za preduzetnike i za sva pravna lica. Imate daleko veće kazne, a i ta od 400-500 hiljada dinara može da bude takva drakonska da neko malo preduzeće prestane da radi. S toga, voleo bih da se u nekom narednom periodu to na neki način stepenuje po prometu jer je 500 hiljada za neka mala preduzeća koja se bore na tržištu i koja su tek nastala prevelika suma. Smatram da poreski obveznik treba da se oporezuje sa pažnjom, da se neguje, a ne da se u startu zbog eventualnog prekršaja odmah razori.
Gospodinu Dinkiću, kada je bio ministar finansija sam savetovao, a savetujem i vama da je dobar ministar onaj ministar koji sa guske očupa što više perja uz što manje gakanja. To je otprilike pravilo koje su poštovali stari poreski inspektori u neka srećnija vremena kada je ova država živela od poreskih prihoda i kada je trošila onoliko koliko je mogla da prikupi.
Naši seljaci imaju običaj da kažu da se ovca može ošišati više puta, a odrati samo jednom. Dakle, osobina dobrog pastira je da zna da čuva i da striže svoje ovce, a ne treba da ih guli.
Zatečeno stanje u državi 2012. godine je katastrofalno, posebno po pitanju ovih navodno velikih poreskih obveznika čiji se porez obično prelije na sirotinju koja u samoposluzi plati sve te prethodne poreze koje koriste kao odbitne stavke pa čak i porez na dobit je uračunat u cenu svakog proizvoda.
Mislim da konačno treba da uradimo jedan dobar zakon po kome bi upoređivali imovinu tih najvećih tajkuna, kako narod kaže, tih najvećih preduzetnika, koji po meni nisu šansa za razvoj. Moramo da napravimo neku poljoprivedu prerađivačku industriju, energetiku baziranu na što većem broju preduzetnika, malih pravnih lica, uz velike sisteme koje bi oni servisirali, da preko poljoprivrede energetike i prerađivačke industrije napravimo dovoljno robe i iz tog društvenog proizvoda servisiramo svoje obaveze prema državi, da se ona izdržava iz prikupljenih sredstava, da se ne živi od zaduženog i da imamo dovoljno novca da neki ofanzivnim izvozom i dodatnom vrednošću probamo da servisiramo one dugove i ono što nam je ostalo od 2012. godine. Dakle, da možemo da izdržavamo i egzistenciju građana i da servisiramo svoje obaveze, jer mislim da je poslednji trenutak.
Mislim da treba napraviti zakon za bogate koji su grabizacijom i privatizacijom u maestralnoj tranziciji uzeli gotovo sve, a narodu ostavili ništa, da njihovu imovinu treba uporediti sa oporezovanim prihodima, jer je nedopustivo da u ovako bogatoj i plodnoj zemlji žive siromašni i gladni ljudi. Lako bi mi zbrinuli siromašne, lako bi nahranili gladne, ali bojim se da ne možemo da nahranimo bogate i alave, jer njima nikada nije dosta. S toga, voleo bih da napravimo jedan zakon koji će sankcionisati to njihovo bogatstvo koje ne mogu da opravdaju oporezovanim prihodima. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, jasno je da je država ovim izmenama zakona rešila da poveća stepen naplate poreza, da smanji sivu ekonomiju, da one neodgovorne koji izbegavaju poreske obaveze adekvatno sankcioniše i uvede u sistem poreske naplate. Ujednačiće, objediniti i pooštriti prekršaje politike u domenu poreskih propisa, usaglasiti ovaj zakon sa Zakonom o prekršajima. Informatički će osavremeniti usluge poreskim obveznicima i rad Poreske uprave. Obeshrabriće one koji bi pokušali izbegavanje poreskih obaveza i kako rekoste – doprineće se bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu Poreske uprave. Utisak je da je akcenat stavljen na poreske obveznike, na njihovu ažurnost, na sankcije ukoliko ne poštuju propise i tome slično.                    
Pitam se gde je u ovim izmenama i dopunama ovog zakona običan građanin, onaj isti građanin koji od vas očekuje da se u ovim izmenama zakona nađu i preporuke Zaštitnika građanina iskazane nedavno u godišnjem izveštaju?
Ovo je bila odlična prilika da ispravite očigledne propuste. Podsetiću na najznačajnije preporuke i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po kojima nije postupljeno a tiču se upravo ove tematike.
Nužno je da Poreska uprava, citiram Zaštitnika građana, odmah nakon saznanja da porez i sporedna poreska davanja nisu blagovremeno plaćeni, čak i kada je poreski dug neznatan uputi građanima opomenu za plaćanje poreza kako bi sprečila da protok vremena dovede do značajnog uvećanja kamate, naročito iz razloga jer građani zbog višegodišnjeg pasivnog poreskog organa pogrešno smatraju da su nekom od ranijih uplata porez u potpunosti izmirili, kraj citata.
Ova sugestija se mogla naći u ovim izmenama zakona, samo da je predlagač zakona pročitao izveštaj Zaštitnika građana i obratio pažnju na te elemente. Kako ova sugestija nije deo predloženih izmena ovog zakona, poslanička grupa Boris Tadić, NDS, ZZS i Zeleni Srbije načinila je amandman na član 22. odnosno član 71, sve u cilju da ova preporuka bude sastavni deo Predloga zakona.
Nadalje u svom izveštaju Zaštitnik građana kaže – Poreska uprava nije prihvatila preporuku Zaštitnika građana da utvrdi u koliko slučajeva kojim poreskim obveznicima i sporednim poreskim dužnicima i u kom iznosu je nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda primenom komforne metode kamata na kamatu naplaćeno više poreza i sporednih poreskih davanja od dugovanih, nakon čega bi iznos razlike bio vraćen građanina na lični zahtev.
U obrazloženju Zaštitnika građana, između ostalog, se kaže – usled neprihvatanja preporuke poreski obveznici iz druge polovine 2012. godine se i dalje tretiraju lošije u odnosu na dužnike poslovnih banaka odnosno dužni su da na ime kamate RS plate više nego privatnom poveriocu.
O nesprovođenju preporuke Zaštitnika građana, Zaštitnik građana je obavestio Narodnu skupštinu, Vladu i javnost nakon čega je Poreska uprava iznela saopštenje kojim je dezinformisala javnost o tome da je sa primenom komforne metode prestala 1. januara 2011. godine, iako ju je primenjivala do 1. januara 2013. godine. Zbog toga je Zaštitnik građana tražio od Ministarstva finansija da sankcioniše odgovorne za drsko obmanjivanje javnosti, a u neposrednoj komunikaciji je dogovoreno da Ministarstvo finansija razmotri mogućnost izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kako bi se oštećenim građanima omogućilo vraćanje preplaćenog iznosa na lični zahtev.
Do isteka izveštajnog perioda Zaštitnik građana nije obavešten o preduzetim merama Ministarstva kako bi se po preporuci postupilo, kraj citata. Nažalost, ni ova tema nije deo ovih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Uprkos dogovoru sa Zaštitnikom građana da će se razmotriti mogućnost izmene zakona.
Naša poslanička grupa je takođe svojim amandmanom na član 21, odnosno na član 70. pokušala da tu očiglednu nepravdu učinjenu građanima ispravi ili bar ublaži. Mislim da bi trebalo da date podjednaku važnost i punjenju državne kase i građanima sa druge strane, odnosno njihovim problemima koje je izneo Zaštitnik građana. Imali ste priliku da ovim izmenama pokažete da jednako razmišljate i o punjenju državne kase, kao i o običnom građaninu. Nažalost, to nam ovog puta niste pokazali.
Nižu se nadalje preporuke koje se odnose na rad regionalnih odeljenja Poreske uprave koja prekoračuje zakonski rok za odlučivanje o žalbama na rešenja filijala, ekspozitura poreskih odeljenja jedinica lokalnih samouprava. Prekoračenje roka pravda se velikim prilivom predmeta i nedovoljnim brojem zaposlenih. Pritužbe se mahom odnose na rad Poreske uprave zbog nemogućnosti da sankcioniše poslodavce da blagovremeno uplate doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Kako bi stekli pravo na penziju, ionako osiromašeni građani su prinuđeni da se zadužuju kako bi umesto poslodavca platili doprinose i počeli da ostvaruju pravo na penziju.
U Poreskoj upravi selektivno se postupa po prijavama, te građane lišava prava na efikasno pravno sredstvo i dovodi ih u beznadežnu situaciju.
Još jedan član ovog zakona izazvao je negodovanje javnosti. To je član 20. koji je izmenjen 29. maja 2013. godine čijom je izmenom prvi put propisano da se odredbe zastarelosti, prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj poreza primenjuje na doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Na ovaj način poslodavac će biti trajno amnestiran od uplate doprinosa u fondove koji su ustanovljeni kao obavezni, dok će zaposleni izgubiti mogućnost da mu za pripadajući deo radnog veka budu priznata prava koja je stekao svojim radom. Izmene tog zakona su bile izglasane 29. maja 2013. godine.
Šta reći? Toliko o brizi o običnom građaninu. Po rečima Zaštitnika građana stanje u oblasti prinudne naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje dovodi do zaključka da je ostvarivanje prava sve teže i neizvesnije pri čemu se građani bore ne samo sa bahatošću i samovoljom poslodavaca, neefikasnim organima zaduženim za kontrolu, već i sa preprekama koje im na tom putu postavlja zakonodavac opredeljujući se za favorizovanje drugih interesa kao pretežnih.
Pored ustavnog određenja Republike Srbije kao države zasnovane na socijalnoj pravdi čini se da se zakonodavac nedovoljno rukovodi proklamovanim ustavnim načelima i da ne uspeva da značajan društveni problem reši na sistemski, načelan i pravičan način, kraj citata. Slažem se sa Zaštitnikom građana i pitam vas – gde su u ovom zakonu građani, obični građani? Navikli su već da im svaki novi zakon iz ove oblasti otežava egzistenciju, pravo ona penziju, pravičan povraćaj poreza od države koja očigledno nema namere da to i učini.
Drugi problem, po meni, je Poreska uprava. U internom glasilu Poreske uprave poreznik od septembra 2013. godine, građani su u razgovoru sa bivšim v.d. direktorom Poreske uprave Ivanom Simičem dali ocenu o radu Poreske uprave. Između ostalog je rečeno da postoji problem usled lošeg i neadekvatnog odnosa ljudi, kako je rekao, u prvoj liniji sa poreskim obveznicima, nekorektnost u ophođenju, neljubaznost, nespremnost da se razume problem i birokratski manir, loše stručno postupanje poreskih inspektora koji nisu znali ili nisu hteli da razumeju i uvaže specifičnost poreskih obveznika, već su radili šablonski i kruto iz raznih razloga, loš rad filijala i beg od odgovornosti direktora filijala i stalni pritisak na centralu da se reše sporna pitanja.
Takav manir se mora promeniti i direktori moraju organizovati posao kako valja, rekao je bivši v.d. direktor poreske uprave. To je u stvari mišljenje građana na rad poreske uprave.
Na samom početku svog izlaganja rekli ste da nije problem samo u postojećem zakonu već u njegovoj primeni. Pitam vas da li je bilo nužno donositi novi zakon i koliko ste uvereni da će ovaj nov zakon imati daleko efikasniju primenu? Da li poreska uprava ima materijalnih i kadrovskih potencijala da sprovede ovaj zakon? Da li poreska uprava može biti kočničar u sprovođenju ovog zakona? Na koji način će poreska uprava biti motivisana da poveća naplatu poreza ili da poveća broj poreskih obveznika? Na kraju, zašto poreska uprava nije izvršila ni jednu preporuku Zaštitnika građana? Zašto vaše ministarstvo nije adekvatno reagovalo na preporuke zaštitnika građana?
Poslanička grupa Boris Tadić NDS – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije podnela je desetak amandmana od kojih smo u dva amandmana ugradili neke sugestije Zaštitnika građana. Nadam se da ćete ih pažljivo razmotriti i usvojiti i tako pokazati jednak tretman i prema budžetu Republike Srbije i prema građanima. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlog izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji doživljava 11 promenu, doduše najobimniju.
Ono drugo što želim da zapazim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dobro je što se o njemu posebno razgovara i zato i hoću da govorim, da ukažem na veliki značaj ovog zakona. Zašto to napominjem? Nekako su do sada uvek promene tog zakona bile sastavni deo jednog seta finansijskih zakona i pošto su to ljudi doživljavali kao procesno-tehnička pitanja nije se mnogo obraćala pažnja na ovaj zakon. Ovaj zakon ima veliki značaj. Navešću samo nekoliko stvari.
Pre toga da kažem, moja uvažena koleginica Suzana Spasojević je iznela stav poslaničke grupe SPS kada je u pitanju ovaj zakon, veoma detaljno prošla kroz njega i neću se zadržavati na tim detaljima, samo želim da potvrdim još jednom da će SPS dati snažnu podršku ovom zakonu.
Šta želim da istaknem kao važnu poruku građanima? Ovo je jedan od zakona koji za razliku od mnogih u zadnje vreme se ne bavi smanjivanjem potrošnje, štednje, nekako tom temom štednje, smanjivanja potrošnje svi se bave od analitičara, političara i ne znam ko sve još. Naravno, ona jeste nužna, pogotovu tamo gde su troškovi takvi da se mogu izbeći. Ovo je zakon čija primena treba da poveća prihod i dobro je da se Vlada, tu dajem podršku, pozabavila i pitanjima kako povećati prihod uz smanjenje troškova, o kojima sam govorio.
Drugo što želim da istaknem, juče ste sami počeli vaše izlaganje rečenicom – ovo je prvi korak ka reformi poreskih sistema. Naglašavam, juče ste pomenuli, a ja to želim da podržim, prvi agresivni korak na suzbijanju sive ekonomije. Naravno, ovaj zakon se ne bavi visinom poreza, nije taj koji stvara uslove za investicije, za poslovanje, itd. On možda u jednom delu utiče tako što obezbeđuje pravnu sigurnost, jednostavnije procedure, itd. Šta ovaj zakon ima za cilj? Ovaj zakon ima za cilj da na jedan konkretan i jasan način utvrdi jasne procedure, da one koje će omogućiti da porezi koji su već predviđeni se plate i naravno da se bori da suzbija one koji to ne rade. Zašto je ovo važno? Mislim da je važno što je u Srbiji veoma visok stepen sive ekonomije. Pominju cifru od 30%. Da li znate šta bi značilo ako u nekom primerenom vremenu taj procenat se smanji na 20%. To bi bio ogroman uspeh, ali i ogroman prihod državi.
Kada su u pitanju predložene izmene i dopune ovog zakona, kratko ću se zadržati samo na tri segmenta. Prvi se odnosi na ujednačavanje, objedinjavanje i pooštravanje prekršajne politike. On se provlači kroz ceo tekst zakona i ovo pitanje, naravno ljude interesuje mnogo detalja vezanih za taj zakon, ali ne sme da prođe nezapaženo. Zašto? Zato što je vrlo važno pitanje. Do sada smo malo lutali kada je u pitanju taj deo. Jedno vreme poreska uprava je naplaćivala prekršaje, pa onda prekršajni sud, pa su različiti propisi primenjivani, itd. Upravo najveća stvar u ovome je što je to sve objedinjeno na jednom mestu i što predstavlja promenu koja povećava pravnu sigurnost kod ljudi.
Naravno, kada se govori o tome želim da istaknem i pooštravanje prekršajne politike, odnosno pooštravanje kaznenih odredbi. Tu želim da iznesem jasan stav SPS, imajući u vidu i da je prekršajna politika, odnosno rasponi kazni da su prilagođeni težini prekršaja i vrsti obveznika, vodilo se računa o svemu, da kaznena politika mora da se pooštri i mi dajemo punu podršku tome. Zašto? Zato što kaznena politika mora da adekvatna sankcija bude za onoga ko krši zakon. Imajući u vidu da zakon želi da ga odvrati od kršenja zakona i molim vas, na tu rečenicu posebno upozoravam, kroz ceo zakon se provlači intencija odvraćanja od kršenja propisa. Kada se govori o kaznenoj politici mora da se ima u vidu i da društvena šteta koliko je velika kada se ne plaća porez, kada to poreski obveznici izbegavaju, koliko je štetno za državu, za ostvarivanje njenih funkcija, zdravstvo, prosveta, policija, sudstvo itd, dakle sve one delatnosti koje će trebati i onima koji ne plaćaju porez. Da ne govorim o obavezi Vlade da obezbedi jednake uslove poslovanja, jer nisu jednaki uslovi poslovanja kada neko plaća porez i kada ne plaća. To je onda nelojalna konkurencija.
Da ne govorim o obavezi da zakon mora da bude jednak za sve, da nema povlašćenih. Iz tih razloga kaznena politika mora da bude veoma rigorozna i mora da bude pooštrena. Želim da ukažem na još jedan detalj, da nemamo problem kada je visina kazne u pitanju. Zašto? Želim da podsetim sve da oni koji uredno plaćaju porez ne plaćaju nikakvu kaznu, za njih nema nikakve kazne i za njih nije bitno kolika je bitna kazna. Kazne su za one koji ne sprovode propise. Oni treba da budu kažnjeni još više da bi mogli da obezbedimo jednakost kod svih u Srbiji.
Želim da ukažem na veoma važno pitanje koje je prošlo malo nezapaženo, a to je pitanje provlačenja kroz ovaj zakon obaveza za sve subjekte koji na bilo koji način učestvuju u poreskom postupku, koji bilo kakvu radnju treba da urade, državni organi, organizacije, banke, itd, itd. Ja želim da pozdravim takvu jednu ideju.
Jednostavno rečeno, mora se imati u vidu, pogotovo kada su u pitanju pravila elektronske razmene podataka, da, nažalost, poreska uprava ne zna unakrsno mnoge podatke koje bi trebala da zna jedna moderna poreska uprava. To će mnogo značiti kod odvraćanja za kršenje propisa.
Da ne bi prošao nezapaženo, želim da ukažem na jedan primer, mislim da je to član 9, koji je važan, a to je da neko ko je osnivač preduzeća neće moći da dobije PIB, niti privredni registar da ga briše, dok ne reši sva pitanja poreskih obaveza. To je mnogo važno pitanje.
U Srbiji smo bili svedoci da ima dosta onih koji ugase jednu firmu, ostave dugove, osnuju drugu, nastave dalje da posluju, opet ostave dugove, pa otvore treću, pa 15-tu itd, i ceo sistem je sistem zasnovan na muljarenju i mislim da ova odredba treba to da spreči i ja pozdravljam tu odredbu.
Ono što želim takođe da istaknem a to je dalje informatičko osavremenjavanje usluga i poreskim obveznicima i rada poreske uprave. Mislim da je o tome bilo dosta reči, ali ja želim da napomenem da će to mnogo značiti da se smanjivanjem tih administrativnih poslova poveća kapacitet poreske uprave za kontrolu naplate prihoda. Pominjali ste cifru od čak 400 ljudi koji se mogu osloboditi, koji će se baviti kontrolom, itd. To je nešto što treba podržati.
Mislim da nije moguće a da se, govoreći o ovom zakonu, ne kaže i nekoliko reči o poreskoj upravi. Ona, ovakva kakva je, a mnogo je bitna institucija jer treba da ubira prihode za državu, ona zavređuje jedan status mnogo značajan, rešen, materijalni i kadrovski i organizacioni, da bi mogla da sprovede sve ovo, da bi mogla da odgovori svim tim zadacima.
Ovde je bilo govora i o modernizaciji poreske uprave, što apsolutno zaslužuje podršku. Ali, ko je imao kontakta sa poreskom upravom, zna dobro koliko je tu birokratije, teškoća, itd. Ne bih bežao i od toga, ne misleći ništa ružno, da se dosta pažnje posveti i edukaciji tih ljudi u odnosima prema poreskim obveznicima. Ono što može da se kaže u jednoj rečenici – moraju biti ljubazni prema svakom, pružiti pomoć u tome, a rigorozni, oštri, u sankcionisanju onih koji krše zakon. Mislim da je to jedna poruka za poresku upravu.
I sasvim na kraju – ko će imati vajde od ovog zakona ako se dosledno primenjuje? Oni koji poštuju zakon imaće vajde jer će se smanjiti troškovi, jer će se povećati efikasnost rada, pravna sigurnost. A oni koji krše poreske propise, povećaće se verovatnoća njegovog otkrivanja. A verovatnoća otkrivanja kršenja propisa je veoma bitna za onemogućavanje kršenja propisa i za kaznene sankcije.
Ono što sam takođe već rekao, kod nas postoji jedan visok stepen tolerancije prema sivoj ekonomiji, i kada je u pitanju svest građana i kada je u pitanju kontrola. Skoro da je milujemo. Mislim da moramo dovesti situaciju da onaj ko razmišlja da će krenuti u sivu zonu, računajući da će tamo zaraditi a da ima vrlo male šanse da bude otkriven, naravno da će ga podsticati da ode tamo, visok stepen mogućnosti da bude neotkriven. Ali, a što treba da bude i poruka ovog zakona, i da će biti dosledno primenjena kaznena politika, svakako će u tom smislu odustati od odlaska u sivu zonu.
Iz svih tih razloga, mi ćemo u Danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune ovog zakona. Hvala lepo.