Ovo je još jedna diskusija u kojoj je Zakon o radu kolateralna šteta, onako usput. To je kakav takav povod da se dođe do govornice, a onda se kaže sve što nema nikakve veze sa Zakonom o radu, ne da se ni jedna primedba na Zakon o radu, ali na to smo već navikli da slušamo.
Ono što želim da kažem, verovali ili ne, svet sluša šta mi ovde govorimo i kada čuje da se o našoj državi govori da je korumpirana od portira do predsednika Republike, onda stvarno ne privlačite investitore, onda sa takvim ocenama stvarno možete da oterate nekog i da ne uradite apsolutno ništa drugačije. Da li je tako strašno što hoće da dođe neko da izgradi „Beograd na vodi“? Šta, ne valja tri miliona evra? Da li je to neka sramota? Da li treba da se stidimo toga ili što smo dobili milijardu evra od tih istih prijatelja koje smo zaslužili ničim, zaslužili radom Aleksandra Vučića i ničim drugim? Dobijamo milijardu evra, odnosno milijardu dolara po najpovoljnijim mogućim uslovima i najbolje bi bilo da ih izvređamo nekako, da ih oteramo, ako je ikako moguće. Najbolje bi bilo da im kažemo još neku uvredu i da kažu – dobro, zašto se mi ovde petljamo sa našim novcem koji je dobrodošao bilo gde na svetu, a Srbija ima toliko para da joj ne treba ni tih milijardu evra, ništa joj ne treba. Niko nama ne treba.
Godine 2001. i svake druge prve, kao i sada 2014. godine, kada hoćete nešto da promenite imate strašan otpor. Ovo je sada prevazišlo Zakon o radu. Sada se kaže da treba da se povuče i Zakon o radu, i Zakon o penzijama, i Zakon o stečaju, i Zakon o privatizaciji. Sve treba da se povuče, sve treba da se vrati nazad, inače će sve biti ugušeno u protestima i štrajkovima, inače ćemo dobiti Bosnu, Ukrajinu, ko zna čime se preti.
Ne razumem zašto teramo prijatelje? Ako dođe neko i da ti milijardu evra, zašto moraš da ga vređaš? Ako dođe neko ko hoće da uloži tri milijarde evra, što moraš da ga vređaš? Zato što nije došao kod tebe? Ono što zaista nije jasno, ovo je sad lična ocena, nije politička, u politici kad postanete premijer dostigli ste nešto gde možete da uradite sve za šta ste se zalagali. Ako tad niste uspeli, onda je veliko pitanje čemu sve ovo? Hvala.

Zoran Živković, replika.

Hvala.
Sada mi je žao što sam dao kompliment da je ovaj zakon nešto malo bolji nego prethodni. Nisam znao da ću da izazovem glasan govor ministra, koji se verovatno lepo oseća u ovom zdanju i u ovom dobu godine, pošto je jul mesec unajveće.
To da vi dajete savete šta je neko mogao da radi kao premijer, to ćete da dajete kad dođete do te funkcije. Do tada vi fircate gde je neko štepovao. Vi ste pripravnik u poslu. Mogli biste da pokažete malo više poštovanja prema ovom parlamentu, pa i meni kao poslaniku u ovom parlamentu.
Nisam ja vređao nikoga, a posebno ne ljude koji nam nisu dali milijardu evra, nego su nam dali kredit od milijarde dolara što je sasvim u redu. Glasao sam za taj zakon. Prema tome, primedba je potpuno besmislena i verovatno je posledica meseca u kome se nalazimo, odnosno jula, ali to nije ni onih tri milijarde, to nije ni fabrika čipova, to nije ni „Mubadala“, to nije ništa drugo. Nisam srećan zbog toga, meni je žao što taj san iz 1001 noći nije dosanjan ali, verujte mi, žao mi je, nemam nikakvu želju da Srbiji bude bilo šta gore nego što je već danas, a danas je katastrofa.
Samo želim da vam kažem da ako vi niste trajno rasterali vlast u kojoj ste bili vi, SPS, JUL i SRS u devedesetim, ako trajno niste rasterali svakoga da pomisli da dođe u Srbiju, onda Srbija ima nade i dalje. Vi ste uništili Srbiju u devedesetim godinama, a ovo su posledice u zadnjih deset godina jer su vam tu pomogli Tadić i Koštunica ali pravu štetu, osnovnu štetu, ste vi napravili.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Znate kako, najneuspešniji srpski premijer sigurno ima pravo da bude ljut. To je sasvim u redu. Uostalom, koliko ste bili uspešni govori to da ste izgubili odmah prve izbore na kojima ste bili pitani. Čim ste prvi put pitali građane kako ste radili kao premijer otišli ste u opoziciju, iz koje se do danas niste izvukli.
Tako da, toliko o vašem velikom uspehu, šta ste radili svih tih godina i ko je uništio Srbiju. Srbiju ste uništili tako što ste privatizovali sve čega ste se dohvatili. Sve čega ste se dohvatili, sve ovo što sada gledate i što radite je posledica upravo tih godina u kojima ste privatizovali apsolutno sve čega ste se dohvatili.
Siguran sam da će kolega Rističević to mnogo elokventnije od mene objasniti. Tu se slažem.

Po Poslovniku, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Povređen je član 107, gde mi imamo poslanika koji, valjda što je jako toplo, aludira da ministar se ovde ponaša kako se ponaša. To je zaista uvredljivo i prema samom ministru i prema ovom domu.
To što je neko spletom tragičnih okolnosti bio premijer, nažalost, ove države, svojevremeno i Kaligula je bio senator. Tako da ti ljudi koji su nekada agitovali za neverovatan zakon o radu iz 2001. godine, koji je bio anticivilizacijski, gde je mogao poslodavac da vas najuri sa posla bez ikakvog obrazloženja, danas daju sebi za pravo da ovako vređaju i ministre i sve poslanike ovde. Takvim zakonom su doprineli urušavanju srpske privede. Molim vas da u buduće takvog poslanika koji se tako obraća prema ministru, opomenete. Hvala.

Da li tražite da se o povredi Poslovnika izjasni Skupština? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.

Gospodine predsedavajući, povređen je član 108. Dužni ste da se starate o radu Skupštine i o jednakosti svih poslanika u sali. Mi smo na početku izlaganja opozicije čuli da se ništa ne čuje. Čuli smo da ministar treba da ponovi svoj ekspoze, zatim smo čuli da ministar viče. Sada da govori preglasno.
Moramo se dogovoriti. Predlažem da se ovo reši tako što će se opoziciji podeliti slušalice koje inače služe za prevod, pa će verovatno biti usklađen i jedinstven ton. Ili da se dogovorimo da ministri dolaze pola sata pre, pa da usklade svoj govor kako bi se opozicija dogovorila kada čuje, a kada ne.
Ono što je sigurno njih 12 godina niti čuje, niti vidi ovaj narod, zato su u tolikom broju u Skupštini. Hvala.

Narodni poslaniče, ne mogu ja da rešavam problem čujnosti. To rešavaju službe. Neko čuje bolje, neko lošije, neko tiše govori, to je problem tehnike sa kojom raspolažemo.
Gospodine Živkoviću, verovatno želite repliku, ali mislim da više nema smisla. Neću vam dozvoliti, pogotovu što je replika izašla van tema dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.