Gospođo Čomić verovatno je replika upitanju?
Dobro, daću vam pravo na repliku.

Mislim da je važno i da ne smaram razjašnjenjima oko ideje za koju znam da nas većina smatra da je dobra. Samo želim da ohrabrim sve nas da jednom dokažemo zašto Narodna skupština uopšte postoji u našem sistemu. Zato da ono što mi vidimo kao vrednost, da pošaljemo kao vrednost,  a replika je neposredno zbog činjenice da zbog usvajanja ovog amandmana nikakvog rebalansa budžeta ne treba da bude. Da ne bude nikakve zabune, dakle, ovaj amandman samo jasno daje poruku svih nas da će i Ministarstvo rada i zapošljavanja i rodne ravnopravnosti i Ministarstvo finansija, da će ući u proceduru koja će biti završena do kraja 2014. godine.
Ako se već ne sporno slažemo oko toga, onda to zajedničko glasanje neće biti ni uspeh jedne stranke, jednog kluba ili jednog poslanika, biće jasna poruka da Narodna skupština ozbiljno misli da se bavi svojim poslom. Hvala svima koji će podržati amandman bez obzira da li će to biti glasanjem ili ga podržavaju ovako tokom rasprave. Hvala predsedavajućem na mogućnosti da tri puta koristim repliku.

Hvala.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Vesna Martinović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević i Enis Imamović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, cilj amandmana kojim se menja član 43. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu jeste da se poslodavac obaveže da zaposlenom kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invaliditeta usled obavljanja određenog posla ponudi novo radno mesto u cilju očuvanja vitalnih funkcija i zdravlja kod zaposlenih, a ne da se poslodavcu ostavi na dobru volju da li će ih zadržati ili otpustiti što bi bilo u slučaju njihovog otpuštanja protivno Ustavu kojim je propisana posebna zaštita osoba sa invaliditetom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 43. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici prof. dr Dušan Milisavljević i zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima dr Darko Laketić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre…

Izvinjavam se, pošto niste vi podnosilac amandmana prvo moram da dam reč podnosiocu pa vama. Ja sam napravio grešku. Daću vam reč posle ali prvo reč ima gospođa Nada Lazić.

Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman 43. odnosi se na zaštitu osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama. Naime, u članu je predloženo da zaposlenom, odnosno osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti u skladu sa zakonom.
Mi smo predložili amandman da se u ovaj amandman doda stav 2. u kome kažemo da je poslodavac dužan da zaposlenoj osobi sa invaliditetom obezbedi razumna prilagođavanja radnog mesta i procesa rada. U obrazloženju smo naveli da unošenjem ove odredbe bi se ostvarila Ustavom propisana posebna zaštita osoba sa invaliditetom u oblasti radnih odnosa, to je član 60. stav 5. i izvršile međunarodne obaveze Republike Srbije.
Naime, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom koju je Srbija ratifikovala 2009. godine predviđa pružanje razumnih prilagođavanja osoba sa invaliditetom, pa je nužno unošenje ove odredbe, odnosno smatrali smo da je nužno unošenje ove odredbe u Zakonu o radu.
Takođe, direktiva 78/2000 EC Evropske Unije članom 5. predviđa obavezu obezbeđivanja razumnih prilagođavanja za zaposlene sa invaliditetom. Usvajanjem ovog amandmana dalo bi značajan doprinos harmonizaciji domaćih propisa sa propisima EU. Nažalost, Vlada je ovaj amandman odbacila uz obrazloženje da se ne prihvata jer je ovo pitanje već regulisano propisima o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kojima je detaljno uređeno pitanje prilagođavanja poslova, radnog mesta itd.
Očigledno, da se ovde ne prihvata mogućnost da je poslodavac taj koji može da prilagodi radno mesto u skladu sa pojavom invaliditeta osobe nego se to upućuje na postojeće propise. Hvala lepo.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Ja se zahvaljujem podnosiocu, ali tako jeste „leks specijalis de loga generalis“, dakle poseban zakon je precizniji, nego što može biti opšti zakon.
Ali, istini za volju i nadam se da to razumete i cenite, a to je da smo ovim zakonskim rešenjem, već u sledećem stavu stavili da osoba sa invaliditetom, da je poslodavac dužan da joj ponudi radno mesto u skladu sa njenim sposobnostima, a ako to ne može da uradi, da mora da mu isplati otpremninu kao da je u pitanju tehnološki višak. To znate do sada nije bilo.
Do sada bi samo slegao ramenima i rekao nisam u stanju da nađem odgovarajuće radno mestu u skladu sa vašim hendikepom i to je to. Sada morate bar da isplatite otpremninu kao da je u pitanju tehnološki višak.
Dakle, značajnost, ipak smo poboljšali položaj osoba sa invaliditetom, ali je poslodavac dužan da pokuša to da nađe, a u specijalnom zakonu on lepo govori da mora da prilagodi odgovarajuće radno mesto. Dakle, ovo je, ako ništa od toga ne uspe, da imamo bar jedan mali osigurač. To je sve.