Vreme.
Više nema replika. Idemo po amandmanima.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Zaista sam šokiran. Ovo je još jedan u nizu primera manipulacije. Pozivam stvarno ljude da se udube kada čitaju zakon. Odnos prema osobama sa invaliditetom se sada poboljšava. Dobijaju veća prava.
Ovde zaista imamo neverovatne primere poslanike jedne partije čiji je lider svojevremeno, kada se donosio anticivilizacijski zakon o radu, u rudniku Bor rekao – ako ne možete da radite, sadite kikiriki. To je bio odnos tada prema radnicima.
Danas se poboljšavaju i odnosi prema radniku posebno ovakvim amandmanom i posebno prema osobama sa invaliditetom, a partijske saborce koje ste doveli ispred zgrade slobodno možete sto puta da im objašnjavate, to vam je ionako kompletno biračko telo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Član 106.
Zašto? Znam da ste se menjali tog trenutka, gospodine predsedavajući, ali prethodni govornik apsolutno ništa nije govorio o amandmanu, apsolutno ništa nije govorio o tački dnevnog reda i pričao je o kikirikiju, znajući da su oni sadili pečurke u Smederevu dok su bili na vlasti, znajući da se u ovoj zemlji sipao benzin u plastične flaše dok su bili na vlasti. Sad ja moram da reagujem… Nijednu reč nije rekao o amandmanu.

U redu, ukazali ste na povredu Poslovnika. Moje neko viđenje je da je on bio u temi dnevnog reda.

Ali, nijednu reč kolega nije rekao o amandmanu. To je suština.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 104, pravo na repliku.
Dakle, kao predlagač amandmana, o kojem se vodila diskusija, pokušao sam da dobijem vašu pažnju, da dobijem reč. Ono što sam hteo da kažem jeste da je ovde rečeno da se ovim amandmanom zapravo umanjuju prava osoba sa invaliditetom što apsolutno nije tačno.
Pitao bih predlagača ovog zakona – koji je to mehanizam kojim će da meri pokušaje poslodavca da nađe odgovarajuće mesto zaposlenoj osobi sa invaliditetom i koji su to mehanizmi kojim će to država, zapravo, uspeti da uradi? Pitam – šta je to što vi kažete da je povećanje prava osoba sa invaliditetom u ovom zakonu? Ovde govorim o suštini, a suština jeste da vi kažete da su prava osoba sa invaliditetom ovim članom povećana. Pitam vas - zar je otpremnina, koju ste vi predvideli, zapravo to povećanje prava osoba sa invaliditetom?
Dakle, mi ovde treba da predvidimo, i vi kao predlagač ste trebali da predvidite, mehanizam koji će efikasnije zaštiti osobe sa invaliditetom od te otpremnine. Znamo dobro da su mahom te osobe nezaposlene i da mahom imaju mali radni staž, s tim da imaju i male otpremnine. Zar mislite da visina te otpremnine može da nadoknadi gubitak posla? To nije mehanizam o kojem mi ovde treba da govorimo i zbog toga smo predvideli brisanje člana 44. Hvala.

Da li još neko po ovom amandmanu želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Olena Papuga, kao podnosilac amandmana. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, član 45. Predloga zakona menja se i glasi – u članu 104. stav 3. zamenjuje se stavovima: „Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti uz jednak doprinos i odgovornost. Poslodavac ne može radniku da obračuna i isplati zaradu u iznosu manjem od iznosa određenim kolektivnim ugovorom. Ako osnova i merila za isplatu zarade nisu uređeni kolektivnim ugovorom, poslodavac koji zapošljava najmanje 10 radnika dužan je da ih utvrdi Pravilnikom o radu. Ako zarada nije određena prema kolektivnom ugovoru, odnosno Pravilnikom o radu, ugovor o radu mora da sadrži dovoljno podataka na osnovu kojih se zarada mogla odrediti. Zarada se isplaćuje nakon obavljenog rada, u tekućem mesecu za prethodni mesec. Zarada i naknada zarade isplaćuju se u novcu. Ako kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno, zarade i naknade zarade za prethodni mesec isplaćuju se najkasnije do 15 dana u idućem mesecu.“
Predlog zakona ne sadrži dovoljno garancija za određivanje zarada i njenu isplatu, te se predloženim dopunama garantuje isplata zarade po merilima i kriterijumima za obračun zarade koji se utvrđuju u kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu, a što je naročito bitno da tzv. mali poslodavci isplaćuju zarade po unapred utvrđenim merilima.
Rad jednake vrednosti ne može da se vezuje za ostvaren doprinos, jer ako je ostvaren znači da je došao kroz postupak vrednovanja i valorizacije. Isplata zarade mora se utvrditi kao obaveza poslodavca sa određenim rokom. U Srbiji je trend da se kasni sa isplatama, da se one umanjuju i van ugovorenih odnosa. Krajnji cilj ovog amandmana je da svi poslodavci moraju imati unapred utvrđena merila za određivanje zarade i da se ona mora isplaćivati u određenom roku, a znamo da je to otprilike 15. u mesecu, pošto se 15. u mesecu puni i budžet.
Ako je za tzv. PDV određeno da se isplaćuje 15. u mesecu, zašto se i zarade ne isplaćuju u ovom roku i zašto to ovim zakonom nije određeno?