Osmo vanredno zasedanje, 29.08.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osmo vanredno zasedanje

01 Broj 06 - 9496/2014

29.08.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 17:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, pred nama je set zakona iz delokruga rada vašeg ministarstva, a reći ću samo nekoliko rečenica o Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.
Dozvolite odmah da kažem da je to još jedan u nizu pozitivnih uspeha kako ministra pravde tako i Ministarstva pravde u celini. Ovo je zakon koji je jako bitan. Danas smo ovde čuli od gospode iz opozicije da on tolik i nije važan. Dozvolite samo da kažem da je još Kraljevina Jugoslavija, znači 1930. godine bio je prvi pokušaj uvođenja javnog beležnika ili ti notara Republike Srbije. Evo, dame i gospodo, prošlo je 84 godine od tada do danas i jedino je vama gospodine ministre od svih ministara pravde do danas uspelo da uvedete u pravosudni sistem Srbije instituciju javnog beležnika, veoma važnu, veoma bitnu koja ima tradiciju na području Srbije još iz srednjeg veka.
Vi ste u ovom visokom domu prošle godine gospodine ministre rekli da će javni beležnici početi sa radom 1.9.2014. godine, pred svima nama ovde, narodnim poslanicima, a i pred građanima Srbije. Znao sam tada, kao i sada da će se to desiti, jer vi radite po sistemu dogovoreno-urađeno, kao što radi čitava SNS.
Pošto u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu prva 94 javna beležnika treba da otpočnu sa radom 1.9. gospodnje 2014. godine, znači u ponedeljak, neminovno je bilo po hitnom postupku doneti ovaj zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Do danas važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa donesen je daleke 1993. godine, a Ustav Republike Srbije 2006. godine. Naravno da ga je trebalo usaglasiti sa Ustavom. To oni koji danas kritikuju, gospoda iz bivšeg režima, nisu to učinili. Zakon o javnom beležništvu predvideo je da je javni beležnik ovlašćen da obavlja poslove sastavljanja, overavanja, izdavanja javnih isprava o pravnim stvarima, pa je neophodno doneti ovaj novi zakon koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa.
Odmah da naglasim, što je najvažnije, da se najveća i najznačajnija novina ovog predloženog zakona odnosi na nadležnost za obavljanje overe potpisa, rukopisa i prepisa. Sada ovim predloženim zakonom koje je vaše ministarstvo predložilo nadležnost za overu poslova preuzima javni beležnik, umesto kao što je do sada bilo nadležni sudovi i organi opštinskih uprava. Tako ovim činom mi Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa usklađujemo sa Zakonom o javnom beležništvu, što je bila i jedna od obaveza.
Zakonom o javnom beležništvu Republike Srbije uvedena je jedna nova pravosudna profesija, izuzetno važna kao što sam rekao, čiji je jedan od najvažnijih zadataka i overa potpisa, rukopisa i prepisa. Poštovani građani Srbije vi više nećete ići za overu potpisa, prepisa i rukopisa u sud ili organ opštinske uprave, nego kod javnog beležnika. Zakon je ostavio i mogućnost, kao izuzetak da prepis javne isprave može overiti i njen izdavalac, što je tekovina još od srednjeg veka.
Naravno još jedno upozorenje građanima Srbije. Narednih šest meseci, a to znači do kraja marta 2015. godine predviđeno je da pored javnih beležnika poslove overavanja obavlja i dalje osnovni sudovi i organi opštinske uprave da bi se izbegli eventualni problemi koji bi se mogli javiti kao posledica uvođenja ove funkcije i nema bojazni da će nastati haos, kao što reče prethodni govornik.
Ovim zakonom mi pridonosimo ubrzanju uspostavljanja i funkcionisanja jednog veoma važnog pravosudnog organa, dakle javnog beležnika, čime ćemo pridoneti u prvom redu rasterećenju sudova od poslova koji ne predstavljaju suđenje, a time se pri tom ne narušava pravna sigurnost, pošto su javni beležnici visokostručna pravna profesija, kako su danas neki naglasili stručnija od advokata i nekih sudaca u nižim sudovima.
Usvajanjem ovog zakona ima svoje uporište i u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je na stranici 24 ekspozea prilikom izbora Vlade aprila 2014. godine posebno podvukao, citiram – završetak reforme sudstva kao jedan od bitnih stubova za normalno funkcionisanje kako privrede, državne uprave, tako i stvaranje sigurnog ambijenta za ulaganje, završen citat.
Na kraju, usvajanjem ovog zakona i nastupom rada javnih beleženika postiže se, dame i gospodo, više bitnih momenata za građane Republike Srbije. Ja ću spomenuti samo četiri.
Prvo, rasterećuju se sudovi poslova koji ne predstavljaju suđenje, što na neki način osigurava efikasniji i bolji rad sudova.
Drugo, građani Republike Srbije plaćaće daleko manje takse za ove overe, potpise, prepise i rukopise, a ne više kao što su gospoda iz opozicije rekla, čini mi se da nisu pročitali materijal.
Treće, građani će brže doći do overe svojih dokumenata.
Četvrto, postiže se veći protok nekretnina, a ne manji kao što su rekli.
Zato vas dame i gospodo, na kraju pozivam, posebno vas gospodo kolege i koleginici iz opozicije, da date svoj glas u danu za glasanje za ove zakone. Time ćete dati svoj mali doprinos u modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže naš premijer Aleksandar Vučić, i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kao i Vlada Republike Srbije, a građani Srbije nesebično podržavaju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Milanka Jevtović Vukojčić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre, sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije.

Pred nama je set pravosudnih zakona koji svakako proizilaze, pre svega iz Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, koja je planirana za period 2013/2018. godine, ali takođe proizilaze iz Akcionog plana, Nacionalne strategije za reformu pravosuđa gde je poseban značaj dat daljem unapređenju i radu javnih beležnika.

Ovi zakoni su temeljni. Oni su pripremani temeljno. Korišćena su iskustva evropskih zemalja i evropskog zakonodavstva, što je i sam ministar u svom uvodnom izlaganju izneo, pre svega evropsko zakonodavstvo Nemačke, Austrije, a takođe koje javno beležništvo imaju razvijeno vekovima, a takođe korišćena su i iskustvo kako pozitivna, tako i negativna zemalja iz našeg okruženja, odnosno zemalja iz bivše SFRJ, jer sve one već gotovo duže od jednu deceniju imaju notare, odnosno javne beležnike, odnosno notare.

Moram da napomenem da ova Vlada, kao odgovorna, prepoznala je, i nadležno ministarstvo prepoznalo je sav značaj uvođenja javnih beležnika u pravosudni sistem. Moram da napomenem da je daleke 1930. godine u Kraljevini Jugoslaviji, javni beležnici su postojali i funkcionisali. Znači, trebalo je da prođe čitave 84 godine pa da Vlada odgovorna prepozna i pred narodne poslanike uputi ovaj Predlog zakona koji se odnosi na otpočinjanje rada javnih beležnika.

Da ovo nije ni preuranjeno, ni ishitreno, govori i podatak da je 1. avgusta 2014. godine rešenje dobilo 94 javna beležnika koji pokrivaju nadležnost 37 osnovnih sudova. Naravno, stvorene su pretpostavke za otpočinjanje rada komore javnih beležnika, a naravno planira se da se i dalje popunjava broj javnih beležnika.

Naravno, Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa planirano je da javni beležnici, ali korak po korak, preuzmu kompletan vanparnični postupak. Trebalo bi negde u doglednoj budućnosti da bude u delokrugu javnih beležnika.

Ono što današnji zakoni, koji su pred nama, ciljevi koji se u stvari žele postići predloženim zakonima to je pre svega povećanje pravne sigurnosti građana. Povećanje pravne sigurnosti građana jeste prioritet, jedan od najvažnijih prioriteta svake odgovorne vlade, a ova Vlada i nadležno ministarstvo jesu odgovorni i jeste im pravna sigurnost građana na prvom mestu.

Sem povećanja pravne sigurnosti građana predloženi zakoni i te kako doprinose smanjenju administriranja sudova, a samim tim i povećanju dostupnosti pravde građana i naravno poštovanja jednog od osnovnih načela građana, a to je suđenje u razumnom roku. Sem ova dva cilja, jedan od ciljeva koji se predloženim zakonom želi postići je svakako podizanje pravne kulture građana.

Ono na šta bih htela da stavim akcenat, to je najpre prvi Predlog zakona koji se odnosi na overavanje potpisa, prepisa i rukopisa. On je temeljan, jasan, precizan. On u prvom članu govori ko je nadležan za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa i kaže da su nadležni kako javni beležnici, tako i javnobeležnički pripravnici, ali takođe daje nadležnost i izdavaocima isprava da mogu overiti prepis onaj koji su oni izdali. Tu se polazi od načela ko može više, može i manje, a sem tog načela svakako smanjuju se troškovi građanima koji mogu da prepis dobiju i od organa koji je dokument izdao.

Takođe, ovim predlogom zakona utvrđuje se da svaki javni beležnik može da overi prepis, rukopis i potpis, bez obzira na mesto prebivališta podnosioca te pravne isprave. Takođe, ovim predlogom zakona, ono što ga razlikuje od ovog drugog zakona, a to je Zakon o prometu nepokretnosti je taj da u ovom zakonu samo klauzula koja se odnosi na overavanje potpisa, rukopisa i prepisa ima snagu javne isprave, dok u Zakonu o nepokretnostima javnobeležnički zapis kompletno ima snagu javne isprave.

Ono što prvi zakon, takođe predviđa je utvrđivanje identiteta lica koje je podnosilac isprave, na koji način se utvrđuje identitet, zatim ukoliko nije moguće utvrditi identitet, koji je to postupak i na koji način se može overiti potpis, rukopis i kod lica kod koga nije moguće utvrditi identitet, a to su zakonom predviđeni svedoci identiteta.

Zatim, zakonom je takođe propisano na koji način se overava potpis kod lica koja nisu u mogućnosti da stave otisak prsta, a zakonom je predviđeno da to budu pozvani svedoci i zakonom se takođe jasno precizira ko ne može da bude pozvani svedok.

Zakon takođe jasno precizira, ima u vidu i one građane koji ne mogu da govore ili ne mogu da čuju i zakon je jasan da u tim slučajevima je neophodno tim licima omogućiti tumača i tumači da verno prenesu podnosiocu isprave, da mu sve pročitaju i u klauzuli o overavanju, naravno potpisuje i tumač koji je bio prisutan kod javnog beležnika.

Takođe, ono što se tiče dokumenata overe prepisa, Predviđeno je tačno šta treba da sadrži klauzula o overavanju prepisa, a takođe predviđeno je da i osnovni sudovi nastavljaju sa overavanjem do 1. marta 2015. godine tamo gde su izabrani javni beležnici, a u onim sredinama gde nisu izabrani javni beležnici, tu nadležnost i dalje preuzimaju osnovni sudovi ali i organi uprave lokalne samouprave kome su ovi poslovi povereni.

Što se tiče drugog zakona, to je Zakon o prometu nepokretnosti. Posebna vrednost tog zakona je član 4. koji precizno i jasno utvrđuje javnobeležnički zapis, njegovu formu, ali takođe i te kako utvrđuje i odgovornost javnog beležnika, odnosno njegove obaveze kome je dužan da dostavi javnobeležnički zapis, kao i odgovornost sudova da vode evidenciju svih javnobeležničkih zapisa.

Što se tiče člana 4, što se tiče odgovornosti javnih beležnika prilikom sačinjavanja javnobeležničkih zapisa, predviđene su i kaznene odredbe za javne beležnike koji se odnose na to da ukoliko javni beležnik ne dostavi odmah sudu javnobeležnički zapis i ne dostavi u roku od 15 dana javnobeležnički zapis organu koji je zadužen za naplatu, poreskoj upravi za naplatu javnih prihoda, slede kaznene odredbe.

Takođe je predviđeno da se javnobeležnički zapis dostavi kada je upitanju javna svojina, dostavi i pravobraniocu kako bi u zakonskom roku mogle da budu preduzete pravne radnje u cilju zaštite javne svojine ako je došlo do neke povrede.

Takođe, ovim zakonom se precizira pravo preče kupovine, kako poljoprivrednog zemljišta, vlasnika poljoprivrednog zemljišta, tako i suvlasnika i naravno daje se i pravna mogućnost da preko tužbenog zahteva imaoci prava preče kupovine ostvare svoje pravo ako im je to pravo povređeno.

Naravno, SNS u danu za glasanje, podržaće sva zakonska rešenja, jer ona svakako idu u korak evropskog zakonodavstva i u korak modernih evropskih zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Aleksandar Martinović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsednice, kao što su rekle moje uvažene kolege poslanička grupa SNS će podržati sva tri predloga zakona koja su danas na dnevnom redu zato što mislimo da su to predlozi zakona koji sadrže dobra rešenja. To su predlozi zakona koji će omogućiti sigurnost pravnog saobraćaja u RS.
Da se ne bi ponavljao sa drugim mojim kolegama, ja ću izneti samo nekoliko napomena, nekoliko opservacija vezano za predlog zakona o overi prepisa, rukopisa i potpisa, i na predlog zakona o prometu nepokretnosti.
Iskoristiću ovo vreme da pokušam da polemišem sa nekim kolegama iz vlasti, ali i sa nekim kolegama iz opozicije i prosto da razdvojimo sumnje u kvalitet ovih predloga zakona.
Kao što je rekla i moja uvažena prethodinca, gospođa Vukojičić, institut javnog beležnika nije baš potpuna novina u našem pravnom sistemu, zato što smo mi javne beležnike imali i u periodu postojanja Kraljevine Jugoslavije. Oni su nestali iz pravnog sistema 1945. godine i pre nekoliko godina taj institut je ponovo obnovljen. To je dobar institut, to je institut koji postoji u svim dobro uređenim evropskim državama i nema razloga da ne postoji i u Republici Srbiji.
Gde je nastao problem? Problem je nastao zbog toga što u Republici Srbiji očigledno nema dovoljno javnih beležnika, odnosno nema onoliko javnih beležnika koliko to iziskuju potrebe pravnog prometa.
Da li je za to odgovorna država, odnosno da li je za to odgovorna Vlada, bilo koja Vlada? Mi mislimo da nije zato što je dobra volja svakog onog ko ispunjava uslove za javnog beležnika da odluči da li hoće da bude javni beležnik ili ne. U tom smislu, ni jedna vlada ne može da snosi odgovornost zbog toga što u Srbiji trenutno imate 94 javna beležnika, a nemate ih otprilike 370 koliko je to optimalno, odnosno koliko bi to zaista bilo potrebno.
Vlada Republike Srbije je u takvoj situaciji pribegla jedinom mogućem rešenju, a to je da u opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici, sa jedne strane overu potpisa, rukopisa i prepisa vrše osnovni sudovi, odnosno vrši opštinska uprava kao povereni posao, odnosno u opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici da sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti vrše osnovni sudovi.
Mi smo danas i na plenarnom zasedanju ali i jutros na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu imali jednu vrstu vrlo kvalitetne pravničke rasprave o tome da li su pojedina rešenja iz ova dva predloga zakona dobra ili ne. Sa nekim stavovima od nekih mojih kolega, od kojih neki pripadaju i vladajućoj koaliciji ja nisam mogao da se složim ni na Odboru za pravosuđe, a ne slažem se ni sada.
Hoću da podržim i gospodina Selakovića i Vladu Republike Srbije u odbrani onoga što piše u Predlogu zakona o overavanju prepisa, rukopisa i potpisa, kao i onih rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti.
O čemu se naime radi? Pre svega, postavljena je teza od nekih naših kolega da sudije nisu dovoljno kvalifikovane za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti sa čime se ja apsolutno ne slažem, jer ako neko može da rešava u parničnom postupku ili da postupa u krivičnim stvarima, ne vidim zašto ne bi bio kompetentan da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti. Sudija je čovek koji je završio pravni fakultet, koji mora da ima određeni broj godina radnog iskustva i naravno da je položio pravosudni ispit. Uz svo dužno poštovanje prema profesiji javnog beležnika, ne mislim da je teže biti javni beležnik, nego da je teže biti sudija.
U tom smislu nije tačna teza kolega koji tvrde da je sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti posao koji mogu da rade samo i isključivo javni beležnici.
O čemu se ovde zapravo radi? Ovde se radi o tome da u Predlogu zakona stoji da se ugovor o prometu nepokretnosti sastavlja u formi, odnosno u obliku javnobeležničkog zapisa. Dakle, predlagač zakona je imao na umu formu. Forma je u stvari pismena forma.
Kada pogledate Zakon o obligacionim odnosima, videćete da postoje i ugovori koji ne moraju da budu u pisanoj formi, da postoje i usmeni ugovori.
Radi sigurnosti pravnog prometa i ovim zakonom, odnosno ovim predlogom zakona kao i postojećem Zakonu o prometu nepokretnosti iz 1998. godine, propisano je da ugovori o prometu nepokretnosti moraju da budu sastavljeni u pisanoj formi i to je praksa koja takođe postoji u svim dobro uređenim evropskim državama.
U opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici zaista ne vidim ko bi drugi mogao da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti nego sudija.
Pojavila se jedna druga teza sa kojom se ja takođe ne slažem, nisam se slagao ni jutros na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to je da overavanje potpisa, prepisa i rukopisa ne bi trebao da bude posao sudova, odnosno da sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti ne bi trebao da bude posao u sudova. Zašto ta teza nije tačna? Zato što i posle donošenja ovih zakona postojaće određeni poslovi koje rade pre svega osnovni sudovi, a koji se ne sastoje u sudovanju, u onom najosnovnijem smislu te reči.
Dakle, sudovi će i posle donošenja ovih zakona raditi određene poslove koji se ne sastoje u rešavanju sporova, odnosno koji se ne sastoje u izricanju krivičnih sankcija.
Ja sam taj argument i jutros upotrebio na sednici Odbora. Na primer, prema Zakonu o vanparničnom postupku, sudovi i danas, kao što će i od 1. septembra, i ubuduće rade jedan posao koji nije sudovanje u smislu rešavanja sporova. Na primer, to je davanje dozvole maloletniku da stupe u brak. Kada se posmatra čisto juridički, sa stanovišta jurisprudencije, to nije klasičan sudski posao. Dakle, kada sud daje dozvolu maloletniku da stupe u brak, on ne rešava nikakav spor, nikome ne izriče bilo kakvu sankciju, on nekome daje pravo da stupi u bračnu zajednicu. Ako sudovi to već rade i ako će to sudovi nastaviti da rade i posle 1. septembra, ne vidim u čemu je problem da sudovi tamo gde ne postoji javni beležnik overavaju prepise, rukopise i potpise, odnosno ne vidim u čemu je problem da sudija bude taj koji će da na papir stavlja, a to u stvari znači forma javnobeležničkog zapisa, da bismo izbegli svaku moguću mistifikaciju oko toga šta to u stvari znači, ne vidim zašto sudija ne bi mogao da radi taj posao.
Naravno, idealno bi bilo da sve ono što nije sudovanje u klasičnom smislu te reči izmesti iz sudova, ali očigledno je da to u ovoj situaciji u kojoj se pravosudni sistem Republike Srbije nalazi, a javni beležnici jesu deo pravosudnog sistema Republike Srbije, jednostavno nije moguće, s obzirom da ne postoje u svim opštinama, odnosno u svim gradovima javni beležnici.
Ono što se postavlja kao pitanje šta je alternativa onome što piše u predlogu ova dva zakona, dakle, šta ako ne postoje javni beležnici, a niste omogućili osnovnim sudovima da s jedne strane vrše overu potpisa, prepisa i rukopisa, a sa druge strane niste im omogućili da sudija sastavlja ugovor o prometu nepokretnosti, onda se postavlja pitanje ko će to da radi ako želite potpunu sigurnost pravnog prometa, a iz sadržine Predloga zakona o prometu nepokretnosti je potpuno jasno šta je intencija Vlade – da se spreči ono što se u pojedinim sredinama dešavalo, a to je da se jedna nekretnina prometuje dva, tri ili više puta, pa onda neka od ugovornih strana jednostavno bude dovedena u zabludu, plati nešto što je već neko pre njega kupio. Dakle, Vlada je postupila na jedna potpuno ispravan i jedini u stvari mogući način. Dakle, omogućila je da osnovni sudovi vrše proveru potpisa, prepisa i rukopisa, odnosno da sudije sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti sa stanovišta Ustava, sa stanovišta našeg pravnog sistema. Ja to kažem i kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. SNS u tome ne vidi apsolutno ništa sporno.
Ono što se pojavilo kao teza, to je da nije ustavno to što u predlogu ova dva zakona piše da oni stupaju na snagu 1. septembra 2014. godine. Tačno je da Ustav kaže da je redovna situacija da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ali je isto tako tačno da u članu 196. stav 4. decidno stoji da oni mogu da stupe i ranije ako za to postoje opravdani razlozi koji su utvrđeni u postupku donošenja zakona.
Apsolutno je opravdano da ova dva predloga zakona, odnosno zakona kada ih izglasamo, stupe na snagu 1. septembra 2014. godine, opet u interesu građana da bi se u potpunosti obezbedila sigurnost pravnog saobraćaja.
Ono što takođe jeste argument u prilog i Vlade Republike Srbije koja je predložila ove zakone, a i svih onih poslaničkih grupa koje će da glasaju za ove predloge zakona, odnosno nešto u čemu kolege iz opozicije nisu u pravu to je da se kao problem postavilo pitanje zašto će overu potpisa, prepisa i rukopisa da vrši opštinska uprava kao povereni posao. Pa, u mnogim situacijama opštinska uprava je to i do sada radila i nikome zbog toga nije pričinjena bilo kakva šteta.
Ono što takođe u Ustavu Republike Srbije piše, a to je takođe argument predlagača ovih zakona, to je da Republika Srbija ima pravo da pojedina javna ovlašćenja poveri između ostalog i jedinicama lokalne samouprave. U ovoj konkretnoj situaciji radi se o opštinskoj upravi. Dakle, Vlada Republike Srbije ni na koji način ne krši Ustav Republike Srbije. Naprotiv, ona konzumira ustavna ovlašćenja, a to je da jedan javni posao, odnosno jedno javno ovlašćenje, u ovom slučaju to je overa potpisa, prepisa i rukopisa, poveri nekome ko nije državni subjekti. U ovoj situaciji radi se o opštinskoj upravi.
Dakle, sa stanovišta SNS ovo ne samo što su dobra rešenja, ovo su jedina moguća rešenja u ovom trenutku kada Srbija ne raspolaže dovoljnim brojem javnih beležnika.
Naravno, u interesu je svih poslaničkih grupa, u interesu je svih građana Republike Srbije, na kraju krajeva, u interesu je i samih sudova da u Srbiji bude javnih beležnika mnogo više nego što ih je sada prosto da se sudovi rasterete jednog dela posla koji se ne sastoji u sudovanju u pravom smislu te reči. Ali, dok se ne postigne to da imamo optimalan broj javnih beležnika, ja zaista ne vidim šta je alternativa onome što piše u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti, odnosno, šta je alternativa onome što piše u Predlogu zakona o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa.
Srpska napredna stranka će glasati za sva tri predloga zakona o kojima je danas bilo reči. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Narodni poslanik Riza Halimi nije tu.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović – Korać. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Biljana Hasanović-Korać

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo predloge zakona koji su neophodni za punu primenu Zakona o javnom beležništvu i istovremeno moram da naglasim predloge zakona koji će se na ovaj ili onaj način ticati većine građana Srbije, jer većina građana tokom života ima potrebu da overi neki dokument, njegovu fotokopiju ili prepis, da zaključi neki ugovor i da ne nabrajam sve slučajeve koji su obuhvaćeni ovim zakonima.
Zbog ovako široke primene u pogledu broja građana na koje se odnosi, ovi zakoni imaju veliki značaj. Zbog svoje važnosti, ovi zakoni i treba da budu doneti. Oni delom regulišu novu materiju, a delom regulišu materiju koja je bila regulisana zakonima koji su već prevaziđeni, jer je prošlo dosta vremena od njihovog donošenja i treba tu materiju uskladiti sa novodonetim propisima i sa promenama koje donosi sam život.
Kad se ima u vidu važnost ovih zakona i broj građana na koje će se primenjivati, moram da konstatujem da je neprihvatljivo što se stavljaju u proceduru u Narodnu skupštinu na ovakav način.
Zakon o javnom beležništvu je donet još 2011. godine, pa je odlagana primena, ali je bilo dovoljno vremena da se po redovnoj proceduri pripreme, da se održi javna rasprava i da se dostave Narodnoj skupštini na razmatranje po redovnom postupku.
Šta je razlog da se opet koristi hitan postupak? Ova vladajuća većina već dve godine vodi Srbiju. To je dovoljno vremena da se upoznaju sa svim obavezama i potrebama, pogotovo što se tiče zakonodavne delatnosti. Da li je u pitanju neodgovornost i nesposobnost ministarstava i Vlade da blagovremeno sagledaju šta je neophodno činiti i kako po redovnoj proceduri predložiti donošenje zakona Narodnoj skupštini, ili je u pitanju omalovažavajući i bahat odnos prema Narodnoj skupštini, računajući da imaju komotnu većinu i da će biti izglasano sve što se predloži i po postupku po kome se predloži.
Tako smo došli u situaciju da pored toliko proteklog vremena donosimo zakone za vreme vikenda. To je u suprotnosti sa principima transparentnog demokratskog društva, a postavlja se i pitanje da li postoji zloupotreba u tumačenju pojedinih ustavnih odredbi koje predviđaju izuzetke a ne pravila za hitan postupak.
Neću ponavljati ono što je već rečeno o ovim predlozima zakona, a rekli su dosta, i moje kolege poslanici i gospodin ministar kao predstavnik predlagača. Govoriću samo o dve stvari. Ponoviću ono što je rekao moj kolega Homen, da smo kolege iz Nove demokratske stranke i ja podneli amandman na Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa kojim predlažemo da se produži rok da do 1. marta 2015. godine osnovni sudovi odnosno opštinske uprave mogu da obavljaju poslove overe potpisa, rukopisa i prepisa, što bi sprečilo stvaranje zastoja u pravnom prometu. O amandmanu ću govoriti kada bude rasprava u pojedinostima više.
Kao drugo, govoriću o pitanju o kome je govorio i kolega Neđo Jovanović. Zašto se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javno-beležničkog zapisa za čije sastavljanje je isključivo nadležan javni beležnik na čijem području se nalazi nepokretnost? Tačno je da ova oblast do sada nije bila regulisana. Sastavljanjem ugovora o prometu nepokretnosti bavili su se i advokati i agencije za promet nepokretnosti, pravnici koji su negde bili zaposleni i oni koji nisu nigde radili, ali i neuke stranke. Zato je bilo puno sporova pred sudovima koji su bili izazvani time što su bili nekvalitetno sastavljeni ugovori o prometu nepokretnosti. Toj pojavi treba stati na put.
Dobro je da se uvodi posebna evidencija javno-beležničkih zapisa u ugovorima o prometu nepokretnosti. Ali, po mom mišljenju, neophodno je bilo predvideti i mogućnost da javni beležnik overi potpise na ugovorima o prometu nepokretnosti koje su sastavili advokati, pod uslovom da na ugovoru postoji pečat advokata. Ovo iz razloga što su advokati i stručni i odgovorni za svoj rad i u krajnjom slučaju plaćaju porez na svoj rad. Time bi se izbegla mogućnost da ugovore sastavljaju neuke stranke ili pravnici koji nisu za to ovlašćeni.
Postoji tradicija da porodica ili preduzeće imaju svoje advokate koji vode pravne poslove i mislim da tu lepu tradiciju treba održati. Ovakvim zakonima brišete sve to.
Zbog svega što sam iznela, poslanici Nove demokratske stranke u Danu za glasanje će se izjasniti o ovim predlozima zakona u zavisnosti od toga da li budete prihvatili naše amandmane ili ne. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospođo predsedavajuća, naravno da ću podržati ovaj zakon. Odmah na početku da kažem da ne verujem da će sprovođenje ovog zakona ići lako. Verujem da će, kao i sve drugo u Srbiji, ići teško, pomalo kasnimo. Ovaj Zakon o javnim beležnicima, ovi zakoni koji su kompatibilni sa tim zakonima, je započet 2010. godine i neka bivša garnitura u parlamentu, neka bivša garnitura Vlade, neki bivši režim je trebao ovaj zakon o javnim beležnicima, ove prateće zakona da dovede u red davno. Srbija je ostala bez tog zakona. Danas slušamo kritiku koja ide iz tih redova upravo od onih ljudi koji su propustili da pre dva saziva ove skupštine Zakon o javnim beležnicima i prateće zakone dovedu u red. Danas se mi ne bi bavili ovim poslom i gospodin Selaković bi radio sasvim neki drugi posao, a naravno i mi bi možda petak, subotu i nedelju posvetili nekim drugim poslovima, a ovako zbog nečijeg nemara, ne rada, danas moramo da zasedamo u petak, subotu i nedelju, kako bi onaj zakon upotpunili i prateće zakone doneli, kao i da bi ispratili jedan zakon koji je davno trebao biti donet i primenjen.
No, imamo sreće što su na vreme pali. Danas smo slušali o nekim neviđenim taksama. Uvek sam protiv povećanja takse, protiv dažbina. Narod je, dok se manjina iživljavala, jedva preživljavao. Dok se ovaj zakon nije donosio, prava običnih ljudi, njihova ekonomska snaga, njihov socijalni status je padao. Siromaštvo u koje su oni uvaljeni postalo je neodrživo. Sve posledice koje su proistekle su ostavljene nama, kao što je ostavljeno i ovo da ovaj zakon dopunimo.
Da je narod imao sreće, što su ipak pali 2012. godine, navešću samo nekoliko podataka. Dakle, ovde je bilo mnogo primedbi oko taksi, oko javno beležničkih naknada, kako su one drastično povećane itd, a upravo od onih koji misle da svi ljudi u ovom parlamentu imaju kratko pamćenje.
Dužan sam da podsetim građane, narodne poslanike, koji su bili tada aktuelni, kao i narodne poslanike koji su kasnije izabrani, na koji način se to vladalo i kakve drakonske takse i nagrade javnim beležnicima je predviđao bivši režim i njihova ministarka pravde. Navešću nekoliko primera.
Danas su se bunili oni koji su tada podržavali 2011, pa i 2012. godine predlog zakona o tarifama. Dakle, on je predviđao ovako. Potvrda o životu 2011, 2012. godine, kako je predvideo bivši režim i njihova ministarka pravde je trebala da košta 3.000 dinara. Dakle, ukoliko ste želeli da dokažete da ste živi za vreme bivšeg režima, oni su u sklopu Zakona o javnim beležnicima i tarifama želeli da predvide da potvrda o životu košta 3.000 dinara.
Svaka overa po tom predlogu tarife iz 2011. i 2012. koji je predložila gospođa Malović, je trebalo da košta oko 3.000 dinara. Svaka odluka organa upravljanja bilo kog privrednog društva, overa takve vrste je donosila javno-beležničku nagradu javnim beležnicama od 90.000 dinara. Toliko su bili predvideli 2011. i 2012. godine da uzmu od privrede koju su oni bili uveliko umrtvili. Zapisnik sa osnivačkih sednica društava, u zavisnosti da li su bila privredna društva sa jednim vlasnikom ili su bila akcionarska društva, taksu odnosno javno-beležničku nagradu koju su oni bili predvideli za takvu vrstu posla za overu jednog zapisnika trebalo je da košta od 120 do 500.000 dinara.
Upravo od onih koji su predvideli takvu vrstu drakonskih taksi i javno-beležničkih nagrada danas slušamo kako su neke takse daleko manje neprimerene današnjem društvu. To bih shvatio, verujem da je siromaštvo veliko, verujem da je pet dinara za neke veliki novac, verujem da je 50 dinara veliki novac za neke, ali to ne mogu da prihvatim kada se oni koji su debelo napunili svoje džepove prazneći džepove običnih ljudi, koji su doveli do siromaštva koje je neizdrživo za gledanje, kada se oni danas zalažu za prava na manju taksu, na manju javno-beležničku nagradu iako su predvideli te javno-bežničke nagrade koje su se kretale od 3.000 do 500.000 dinara i prava je sreća da su na vreme oboreni sa vlasti, odnosno da građani 2012. više nisu hteli da daju poverenje takvoj političkoj grupaciji i još jednom da podvučem da je gotovo nemoguće da su želeli da predvide da jadnog, siromašnog čoveka samo potvrda o životu je trebala da košta 3.000 dinara.
Verujem da te javno-beležničke nagrade neće biti tolike, verujem da će biti duplo manje. Usudiću se da kažem, a to ćemo videti kad nova vlast donese nove tarife, da verujem da će te javno-beležničke nagrade biti pet puta manje od onih koje je predvidela gospođa Snežana Malović svojim predlogom javno-beležničkih tarifa.
Ono što želim još da komentarišem, a što meni nije dovoljno jasno, kada su u sudovima i opštinama povereni poslovi, a molim gospodina ministra pošto ga ne vidim da obrati pažnju, overe, molim za tumačenje, ko će, s obzirom da je drugim zakonom utvrđeno da ugovore isključivo prave javni beležnici, i ukoliko se ti ugovori sklapaju na teritorijama opština i gradova gde javnog beležnika nema, pitam za tumačenje - ko će te ugovore sastavljati u gradovima i opštinama gde nemamo sada javne beležnike, s obzirom da po Zakonu o overama potpisa itd, je predviđeno da sudovi i opštine, odnosno opštinski organi to rade kao poverene poslove, pa stoga pitam, a pitam i vas – ko će u takvim situacijama sastavljati ugovore o prometu nepokretnosti koji spadaju u javno-beležničku ispravu i koje po članu 4. Zakona isključivo rade javni beležnici? Molim za to tumačenje čisto gledalaca radi.
Moram reći da zbog nekih obaveza pred sudovima nisam bio u prilici da pratim celu sednicu, pa dozvoljavam da je ministar to već objasnio, a da ja to nisam čuo.
Takođe, ono što želim da pitam, data su po meni malo šira prava javnim beležnicima da kada u ugovoru, a to je bilo predviđeno nekim ranijim nacrtom, pa ne znam da li će to biti ponovljeno, posumnja u vrednost navedene u ugovoru može sam da utvrdi tržišnu vrednost na osnovu određenih parametara, pa nije teško pretpostaviti da će javni beležnici kada je to negde na ivici od 500.000 dinara pokušavati to da prebace na neki veći iznos čisto da bi dobili veću javno-beležničku nadoknadu i uvećali svoju taksu. S tim u vezi može doći do problema.
Predložio sam amandmane s obzirom na ogromnu sirotinju i često prometovanje zemljišta gde se radi o jako sitnim parcelama koje nasleđuju pravni sledbenici i predložio sam da se po pitanju prenosa takse na promet nepokretnosti prilikom overe za područja i katastarske opštine i gradove, naseljena mesta, odnosno ona koja imaju manje od 5.000 stanovnika da se prepolove i da se na njih odnose odredbe kao na poklone gde se plaća samo 50% od te takse. Takav amandman sam predložio s obzirom da smatram da zbog česte promene vlasništva, zbog izumiranja sela gde u mnogim selima nema pas da zalaje, pa jednu parcelu nasledi pet sledbenika i dolazi do prometa svake godine, te parcele često ne koštaju ni 100 evra, a da iz javno-beležničke nagrade i takse može proisteći trošak prilikom prenosa samo za te svrhe oko 30.000 dinara i stoga sam amandmanom predvideo da takve takse budu prepolovljene u situacijama kada se promet vrši na poljoprivrednom zemljištu i na seoskim područjima. Za taj amandman ću svakako glasati. Ne znam da li će ga Vlada prihvatiti.
S tim u vezi što javni beležnik ima pravo da utvrdi cenu veću od navedene u ugovoru navešću i primer zašto verujem da je Vlada imala razlog da u takvom nacrtu predvidi da javni beležnik ima pravo da posumnja u tržišnu vrednost. Navešću za vreme vlasti jednog režima, koji sam delimično podržavao 2000. godine pa sam morao da ga se odreknem, došlo je do prometa određenih šećerana koje su uprkos tome što su vredele više desetina miliona evra prometovane za tri evra.
Pitam se da se to danas desi da li bi javni beležnik imao pravo da recimo na šećerani u Kovačici ne prihvati ugovornu vrednost koju je država uspostavila u ugovoru sa „MK Komercom“, finansijskim direktorom stranke bivšeg režima. Ukoliko javni beležnik posumnja u takvu vrstu, da je tada postojao mogao je da posumnja i da kaže – stanite malo vi drugovi iz te i te stranke, jeste da vam je to finansijski direktor, ali jedna šećerana koja na zalihama ima osam miliona evra šećera, koja na računu ima tri miliona evra, kao što je to imala šećerana u Kovačici. U takvim situacijama javni beležnik je mogao u taj ugovor da unese tržišnu vrednost koja se kretala u više desetina miliona evra i da kaže – stani, jesi ti finansijski direktor određene stranke, jesi ti kum nekih lidera u toj koaliciji, ali što je puno, puno je i ne može nešto što je koštalo 10 miliona evra da se proda za tri miliona evra.
Drugi primer zašto je javni beležnik trebao da postoji jeste kada neki bivši premijer reši da uzme 525.000 evra od države protivno propisima za prolećnu sadnju 2007. godine vinograda. Ukoliko je on to želeo da isprometuje iako ga subvenciija nije sledovala jer se zakup zemljišta desio tek u novembru 2007. godine pa se proleće u Srbiji ne može desiti u novembru, dakle protivno propisima je to povučeno i kada želi da to otuđi, recimo, šta će biti gospodine ministre, ako se to desi sada pa se neki ugovori o prometu pola tih vinograda izvrše na Devičanskim ostrvima, pa bivši premijer uzme i pola vinograda prevede na vlasnika koji se zove Vinous Venturis Devičanska ostrva, u takvim situacijama – koja će javno-beležnička služba biti nadležna, jer smo danas videli od takvih lica najviše primedbi na javno-beležničke poslove iako su njihove overe veoma sumnjivih ugovora davno završeni.
Očekujem odgovore na ova pitanja, otprilike – šta će se desiti sa ugovorima koje budu pravili na teritorijama opština gde nema javnih beležnika? Tu će sudovi overavati te ugovore. Pitam s obzirom da su po drugom zakonu javni beležnici za to nadležni, ko će u tim opštinama sastavljati ugovore, hoće li to advokati? Nemam ništa protiv toga da to rade kao i do sad. Da li će to stranke međusobno da sastavljaju ugovore? Nemam ništa protiv toga.
Čisto radi građana koji su već u redovima pred sudovima želeći da iskoriste poslednji dan overe želim odgovor na ta pitanja.
Naravno, mislim da su građani razumeli da će se i nadalje vršiti overa pred sudovima i da ovog trenutka nema razloga za prevelike gužve pred sudovima.
Na kraju da pitamo, ukoliko ugovor bude kakav sam rekao, ukoliko overu budu vršili opštinski organi, pitam takođe ministra da li će u skladu sa Zakonom o taksama i nekim drugim zakonima njima pripadati javnobeležnička nagrada, ili ne? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.