Ja sam iskreno mislio da će se predlog amandmana analizirati daleko brižljivije u smislu suštine amandmana i zbog toga što je na struci zasnovan, poslanička grupa SPS i dalje istrajava na dodatnom preispitivanju stava kada je odbijanje ovog amandmana u pitanju, sa apelom da se isti amandman prihvati.
Zašto? Ja ću to ilustrovati kroz praktične primere.
Radi se konkretno o ugovorima o prometu nepokretnosti. Postavlja se pitanje – u čemu je razlika ako ja kao advokat sastavim ugovor o prometu nepokretnosti, a moja stranka taj isti ugovor odnese kod javnog beležnika radi sastavljanja javnobeležničkog zapisa? Kakva je razlika u odnosu na to kada ta ista stranka ode kod javnog beležnika radi sastavljanja javnobeležničkog zapisa, koji takođe podrazumeva sastavljanje ugovora? I u jednoj i u drugoj situaciji javni beležnik je dužan da preispita ugovor, i onaj koji sam ja sastavio, a naročito da preispita i kada stranka dođe kod njega, identitet stranke, zahtev stranke, da li stranka raspolaže sa čime ne sme da raspolaže, da li se na taj način čine određene zloupotrebe, da li je to suprotno pozitivnim zakonskim propisima? Dakle, apsolutno razlika ne postoji.
Ugovor koji sam ja sastavio ima karakter privatne isprave u formi pravnog posla. Taj pravni posao jeste promet nepokretnosti. Ako je to tako, onda se samo olakšava posao javnom beležniku koju će moju privatnu ispravu u formi pravnog posla kao promet na nepokretnosti snabdeti javnobeležničkim zapisom koji će biti neka vrsta odluke sa posebnom pravnom snagom. Dakle, razlika apsolutno nikakva ne postoji.
S druge strane male sredine, mali gradovi, da ne govorim o opštinama imaju vrlo mali broj javnih beležnika ili će imati vrlo mali broj javnih beležnika. U Užicu na 100.000 stanovnika ima nekih oko 100 advokata i biće samo četiri javna beležnika, najviše četiri javna beležnika. Beograd ima blizu dva miliona stanovnika, ne više od pedesetak javnih beležnika. Ono što je Zakon o javnom beležništvu propisao sadržano je u članu 82. Član 82. sadrži nešto što se ne može pravno posmatrati kao isključiva nadležnost javnog beležnika. Piše „naročito“. Naročito nije isključivo. I tu je u članu 82. napisano da je javni beležnik nadležan za sačinjavanje javnogbeležničkog zapisa gde se pojavljuje i raspolaganje nepokretnostima.
Drage kolege i građani Srbije raspolaganje nepokretnostima nije samo promet nepokretnosti, nije samo kupoprodaja, to može da bude i zakup, to može da bude i posluga, to može da bude i poklon. Zar je daleko praktičnija, a mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da jeste, da je daleko praktičnije da to mogu da čine i advokatura, i službe pravne pomoći, i medijatori, i oni koji su pružaoci pravne pomoći po drugim osnovama, naročito besplatne pravne pomoći, i na taj način olakšati javnim beležnicima posao koji se svodi na sačinjavanje javnobeležničkih zapisa.
Moram da stanem u zaštitu struke, a pre svega profesije kojom se bavim, zbog toga što je ta profesija zauzela jedinstven stav po ovom pitanju, da zaista oni pravni poslovi koji podrazumevaju poslove u nadležnosti javnih beležnika, to su javnobeležnički zapisnici, mogu da budu i kroz potvrđivanje pravnih isprava ili kako se to stručno kaže solemnizacija privatne isprave, a to je upravo potvrđivanje ugovora koji sastavljaju svi oni koji pružaju pravnu pomoć.
Zbog toga još jednom smatram da bi bilo dobro da se razmisli o prihvatanju ovog amandmana. Zahvaljujem se.