Zahvaljujem gospođo Rakonjac.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Vesna Martinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Član 14. na koji smo kolege Borislav Stefanović, koleginica Vesna Martinović i ja podneli amandman je član koji definiše overavanje blanko potpisa.

Taj član ima tri stava. Prvi stav glasi da overavanje blanko potpisa nije dozvoljeno i to je podrazumevajući član i smatramo da treba da ostane kao stav u članu 14.

Međutim, druga dva stava su predmet našeg amandmana i mi predlažemo da se brišu, jer predstavljaju prostor za zloupotrebu. Iskustva iz zemalja prvog proširenja EU koji su javno beležništvo uvele, tako, osam do deset godina pre od nas, a pokazuju da je kriterijum kvaliteta onoga što je javno beležništvo imalo i u Sloveniji, Hrvatskoj i u drugim zemljama upravo stavovi ovakve vrste koji su praktično stvarali prostor za korupciju.

Dakle, u predloženom testu zakona druga dva stava glase – izuzetno, javni beležnik može overiti potpis na ispravi čiji pojedini delovi nisu popunjeni ako podnosilac isprave može da pruži okvirne podatke o tome kako bi ti delovi trebalo da budu ispisani i ako dokaže da postoje važni razlozi za overavanje potpisa pre nego što se isprava u celosti popuni.

Poslednji stav u tri tačke. U klauzuli o overavanju potpisa javni beležnik posebno naznačava – jedan, koji delovi isprave nisu bili popunjeni u momentu overavanja potpisa. Dva, okvirne podatke koje je pružio podnosilac isprave o tome kako bi ti delovi isprave trebalo da budu popunjeni. Tri, razlozi zbog kojih je overen potpis na delimično popunjenoj ispravi.

Proces koji se odvija pri overavanju blanko potpisa je proces vrlo sličan drugom stavu iz člana 10. koji smo tražili da se briše. S tim što se u prethodnom slučaju radilo o uverenju javnog beležnika, a ovde se cene važni razlozi od strane podnosioca prijave i onda naravno javni beležnik mora da se saglasi da su to važni razlozi i da pristupi overavanju blanko potpisa u jednom od ova tri slučaja.

Da li je moguće da upravo ovakvi stavovi u članovima koji treba tačno da preciziraju odgovornosti postupanja javnog beležnika i stranaka koji mu pristupaju, da li je prostor za korupciju, prostor za nejasnu primenu zakona i da li je odgovor opet - a šta ako stranka traži da se pristupi overavanju blanko potpisa po ovim uslovima, a beležnik kaže da on ne smatra da su važni razlozi koja stranka navodi stvarno važni? Onda opet imamo disciplinsku prijavu ili u postupke koje pokreće građanin.

Razumevajući potpuno život i činjenicu da postoje situacije gde prosto ne mogu da budu ispunjeni neki uslovi, smatrali smo da bez obzira na to u stavovima zakona ne mogu da stoje ovakve definicije i postupanje, jer uz punu svest da se jedan deo onoga što kod sudija podrazumevamo kao uverenje sudije, kao postupanje sudije, kao odgovornost sudije da se jedan deo toga prenosi na javne beležnike, dakle, uz puno razumevanja toga ovde, ovde imate da će stranka i javni beležnik praktično pregovarati o tome da li su ili nisu važni razlozi da ipak bude overavanja blanko potpisa.

Nadam se da nikada neće ili da će sasvim u skladu sa zakonom biti primenjen ovaj stav i da nećemo nepažnjom ili nedovoljnom analitičnošću dozvoliti sebi da ponovimo loša iskustva koja su imali drugi koji su pravili ovakve izuzetke kada je u pitanju blanko potpisa ili kada je u pitanju slobodno uverenje javnih beležnika.

Moć javnog beležnika je vrlo slična kao i moć sudije i vrlo različita pošto za moć sudije postoje zbog vremena u kojem institucije postoje i uhodani putevi kroz institucije u kojima možete jasno videti zloupotrebu te moći. Javno beležništvo kao sektor koji treba da počne da radi sutra u 9.00 pre podne je nešto o čemu ćemo se tek učiti kako da sprečimo zloupotrebu moći koja im je data u ruke i ponovo to govorim iz perspektive građanina koji dolazi po uslugu koju će platiti javnom beležniku ili blanko potpisa ima ili blanko potpisa nema. Ovako navedeni pojedinačni uslovi uz to da se o važnim razlozima saglase beležnik i stranka, jer stranka navodi važne razloge ne može da ima dobru primenu u to smo uvereni. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Čomić.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović i mr Aleksandra Jerkov.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Dakle, u klauzuli overe je navedeno sve od podataka što je neophodno navesti da bi se tačno znalo kada i gde je overa izvršena. Mislim da je jako važno da osim ovih podataka koji su inače predlogom zakona predviđeni se navede i mesto gde se prepisana isprava nalazi, da li je javni beležnik izvršio neposredno uvid u nju, da li je podnosilac zahteva za overu predao na uvid ili se isprava nalazi na drugom mestu.

Pošto vidim da je to vrlo neobično, mislite da je neobično, to je inače nešto što važi u sadašnjem propisu o overi i ne znam zbog čega bi nešto što se pokazalo kao vrlo dobro i korisno prilikom overe rukopisa se menjalo pošto poto, izostavljalo i iz predloženog zakona kada nije samo poenta o tome ko, kada i gde je sastavio ispravu, original čiji se prepis overava, već i to gde se ona trenutno nalazi.

Takođe, izražavam žaljenje zbog čega i ovaj amandman nije usvojen, a Vlada se nije ni potrudila da svojim obrazloženjem nas ubedi u osnovanost odbijanja amandmana. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Martinović.

Na naslov iznad člana 29. i član 29. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi i Šaip Kamberi.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović, prijavite se. Izvolite.

Nema vas u sistemu, ne mogu da vam dam reč, pokušajte sa tehničkom službom da vam daju novu karticu pa se javite po nekom drugom amandmanu.

Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić i akademik Ninoslav Stojadinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Moje kolege i ja podneli smo amandman na član 29. koji se odnosi na slučajeve u kojima osnovni sudovi i opštinske uprave zadržavaju nadležnost za poslove overe i naš amandman se sastoji u tome da predlažemo da se član 2. menja, a članovi 3. i 4. da se brišu.

Član 2. predlažemo da se menja u smislu da glasi – osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave mogu da obavljaju poslove overe, potpisa, rukopisa i prepisa, kao poveren poslove do 1. marta 2015. godine, shodno primenom odredaba ovog zakona i zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost.

Ovakav amandman smo predložili iz razloga da omogućimo da se overa potpisa, prepisa i rukopisa može obavljati i u osnovnim sudovima i u opštinskim upravama i nadalje do 1. marta u svim gradovima i opštinama bez obzira da li je postavljen, imenovan javni beležnik ili nije u tim gradovima i opštinama.

Ovo pre svega iz razloga da bi se ostavio jedan period dok se javni beležnici neuhodaju, jer smatramo da neće biti moguće da odmah od 1. septembra krenu u punom kapacitetu da rade i da zadovoljavaju sve potrebe građana za ovim poslovima.

Međutim, vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem koje je dato i u z obrazloženje o odbijanju amandmana kolege Neđe Jovanovića i kaže da ne prihvata iz razloga što je rešenje iz predloga zakona svrsishodnije.

Mi smatramo da pre svega ovakvo obrazloženje Vlade nije dovoljno jer ne navodi zbog čega je svrsishodnije, već tako paušalno procenjuje. Drugo, smatramo da Vlada kao i kod prethodnog amandmana o kome sam govorila gde nije imalo dovoljno sluha za osetljive kategorije, nezaposlene, učenike, studente i u ovom slučaju nema dovoljno sluha da će doći do zastoja u pravnom prometu i da će biti i građani onemogućeni da ostvaruju svoja prava u određenom periodu dok se javni beležnici ne uhodaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Za reč se javio narodni poslanik Enis Imamović.

Neću vam oduzeti ova dva minuta pošto ste imali prava po prethodnom amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, ukoliko bude bilo potrebe, koristiću vreme poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštujući značaj uvođenja javnog beležništva u domaći pravni sistem, koji je ujedno još jedan važan korak naše zemlje ka EU, rekli smo da ćemo podržati ovaj Predlog zakona, koji je takođe i jedan važan preduslov i važna nova pravosudna profesija koja treba da počne sa radom u Srbiji već od sutra.

Uspostavljanje notarijata treba da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, sigurnosti investicija, prometa robe, usluga i konkurentnosti privrede.

Sam Predlog zakona i njegova sadržina nisu mnogo sporni. Zakon nije idealan i u njemu treba obratiti pažnju na različite prepreke koje mogu stajati na putu efikasnoj primeni ovog zakona kojima nas iskustvo uči.

Upravo razlog za podnošenje ovog amandmana leži u činjenici da javni beležnici, shodno prirodi i shodno složenosti posla koji treba da obavljaju, u nekim slučajevima iz objektivnih razloga neće biti u stanju da se adekvatno stave na raspolaganje političkim subjektima zainteresovanim za učešće na izborima ili strankama u procesu osnivanja.

Jedna takva situacija je nedovoljan, odnosno neadekvatan broj javnobeležničkih mesta. Mi smo ovim amandmanom predvideli da za overavanje potpisa podrški izbornoj listi, odnosno stranci u osnivanju, pored javnih beležnika, nadležni budu i osnovni sud, odnosno gradske i opštinske uprave.

Ako uzmemo u obzir obim posla i obavezu poštovanja rokova propisanih izbornim zakonodavstvom, dolazimo do zaključka da notari neće biti u stanju da odgovore potrebama političkih subjekata i naročito bi se na ovaj problem osvrnuo kroz nedovoljan broj javnobeležničkih mesta određen za opštine i gradove u Sandžaku.

Želim ovde da govorim o potrebama građana koji su nas ovde birali i čije potrebe ovde zastupamo. Dakle, i kada govorimo o primeni ovog zakona moramo se vratiti na one koji će uglavnom i primenjivati, tj. na javne beležnike.

Naime, prilikom određivanja broja notara, gradovi u Sandžaku nisu tretirani pod istim uslovima kao i neki drugi gradovi u drugim delovima Srbije. Uzeću primer Novog Pazara. Mnogi gradovi i opštine koji imaju manji broj stanovnika od Novog Pazara dobili su isti ili veći broj notara, iako su potrebe Novog Pazara realno daleko veće. Sada neću nabrajati imena tih gradova, ne bi bilo fer praviti takvu vrstu komparacije među gradovima.

Kao regionalna i manjinska stranka po ovom pitanju naočito skrećemo pažnju da u Sandžaku žive Bošnjaci kojima Ustav garantuje pravo da pod istim uslovima, kao i svi građani, učestvuju u upravljanju javnim poslovima.

U svakom slučaju, ovim amandmanom pokušavamo da na praktičan način poboljšamo predlog ovog važnog evropskog zakona i u načelnoj raspravi smo rekli, sada ponavljam, da ćemo podržati ovaj predlog zakona zbog njegovog značaja za čitav sistem, za građane, za privredu, pravnu, imovinsku sigurnost, ali i od velikog značaja za evropske integracije naše zemlje.

Stoga vas, ministre, pozivam da još jednom razmotrite ovaj amandman i pozivam kolege da u danu za glasanje podrže ovaj amandman koji smo podneli. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Imamović.

Za reč se javio ministar u Vladi gospodin Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da razjasnim ukratko u dva minuta jednu činjenicu koja možda potpuno nije jasna.

Dakle, donet je privremeni pravilnik o broju javnih beležnika, odnosno o određivanju javnobeležničkih mesta. Taj pravilnik i raspisivanje konkursa je bio prema faktičkom stanju stvari na terenu. U vreme kada je raspisivan konkurs postojao je samo jedan kandidat sa područja grada Novog Pazara koji je isti položio.

Bilo je potpuno nesuvislo da se raspiše, recimo, konkurs za tri javnobeležnička mesta, jer bismo onda došli u situaciju koja tek ne verujem da bi se uvaženom prethodniku dopala. Zamislite onda neko iz Beograda se prijavi da bude javni beležnik u Novom Pazaru i onda ja shvatam da bi osnovana pritužba bila – čekajte, valjda bi trebalo, kao što to zakon kaže, uzeti u obzir i nacionalnu strukturu stanovništva na području suda za koji se javni beležnik bira.

Hvala Bogu, dobili smo dva kandidata. Na nekom od narednih konkursa uveren sam da će biti raspisan konkurs i za još neko od mesta u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju i da će ljudi imati prilike da konkurišu, ali daleko od toga da se ovde vršila neka vrsta diskriminacije. To nikako.

Ja bih bio čak prezadovoljan kada bismo u Novom Pazaru imali kandidate koji su zainteresovani da budu izvršitelji, ali ih nemamo. To je najveću sud na čijem području nema izvršitelja.

Što se tiče konkretno amandmana koji ste podneli, lično smatram da naročito nakon upodobljavanja izbornih zakona, Zakona o javnom beležništvu, ove vrste overa koje se tiču registracije političkih stranaka, odnosno overavanja potpisa za učešće na izborima, podršku kandidatu, davanje izjava o prihvatanju kandidature, da treba da se formira poseban tarifini broj u kojem fiksno, kao i do sada nadležni ministar treba da odredi cenu. Ona je 50 dinara. Ne vidim uopšte zašto bi se ta cena menjala, ali kroz poseban tarifni broj u Pravilniku o tarifama, odnosno o naknadama i nagradama za rad javnih beležnika, ispuniti upravo ovu svrhu. Zahvaljujem.