Poštovani predsedavajući, ministre, gosti, kolege narodni poslanici, želim da dam nekoliko napomena u vezi učešća pripadnika Vojske Srbije u vojnoj operaciji EU u Centralnoafričkoj Republici i da istaknem jedan širi značaj koji ova operacija ima za evropske aspiracije Srbije, a koji smo, čini mi se, svi ovde zajedno zapostavili.
Naime, kada pogledamo Poglavlje 31. koje se odnosi na usklađivanje naše politike sa zajedničkom, spoljnom, odbrambenom i bezbednosnom politikom, onda vidimo da je učešće naših vojnika u misijama EU od presudnog značaja za ocenjivanje našeg napretka.
U izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2013. godinu Evropska komisija je navela da su pripreme u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike na dobrom putu i istakla posvećenost Srbije za učešće u operacijama za upravljanje krizama EU. Dakle, možemo očekivati u narednom periodu da će svako naše učešće u misijama EU biti ključan element za ocenu našeg napretka u Poglavlju 31.
Kada ste, gospodine ministre, nedavno bili u ovom domu, ja sam dobronamerno sugerisao da se razmotri mogućnost da povećamo učešće pripadnika naše vojske upravo u misijama EU, imajući u vidu očekivani neophodan napredak Srbije u Poglavlju 31. Tada ste mi rekli da je potrebno da znam da misiju EU sami finansiramo. Vidim da je sada taj problem prevaziđen, što me jako raduje, i da će EU sama snositi troškove opremanja medicinskim neophodnim tehničkim sredstvima naše misije.
Sem toga, da se shvati značaj učešće misije u EU, treba imati u vidu još dva potrebna podatka. Ne sporim da ova misija spada u visoko rizične misije, imajući u vidu da je na severu Centralnoafričke Republike proglašena muslimanska država Severni Ubangi, imajući u vidu da je nigerijska džihadistička teroristička formacija „Boko Haram“ objavila da će odgovoriti navodnom krstaškom ratu koji EU vodi protiv muslimanskog stanovništva u Centralnoafričkoj Republici, ali i imajući u vidu sastav našeg osoblja, mislim da će ono biti pod minimalnim rizikom. Uostalom, svaka misija kada se šalje u krizno područje nosi određene rizike.
No, ono što želim da vas podsetim su sledeća dva elementa. Ministarstvo odbrane je, pretpostavljam da vam je poznato, zaključilo Administrativni ugovor 13. decembra 2013. sa Evropskom odbrambenom agencijom koja obavlja vojno istraživanje za potrebe EU i planira razvoj. Ta saradnja je od posebnog bitnog značaja za evropske aspiracije. Srbija dovodi se u kontekst misija o kojima govorimo.
Sem toga, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije razmatraju, koliko je meni poznato, mogućnost učešća u konceptu borbenih grupa EU. Samo da malo pojasnim. Ako se ne varam, sredinom 2010. godine je bila nezvanična inicijativa da se formira borbena jedinica Zapadni Balkan u kojoj bi bili vojnici iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, BiH i Hrvatske, koja bi bila u okviru vojnog elementa EU i išla bi u misije EU. Mislim da bi tu ideju trebalo inovirati, maksimalno je podržati i raditi na formiranju te borbene grupe.
Uostalom, želim da citiram generala Anrija Bantežu. Pre nekoliko godina je dao izjavu kao predsedavajući Vojnog komiteta, koje je glavno vojno telo EU. Inače to telo čine šefovi generalštabova iz zemalja članica EU i ono pruža preporuke iz vojnog domena u Saveta Evrope i nadgleda vojne operacije EU. General Banteža kaže da bi EU veoma cenila kada bi se Srbija uključila u mirovne operacije EU. Uključila se i mi sada treba što više da se uključujemo. Srbija bi mogla, kaže general, da da i direktan doprinos učešćem u našim borbenim grupama za brz odgovor. Upravo govorimo o ovim borbenim grupama koje bi onda mogle da se pojave, odnosno borbena grupa „Zapadni Balkan“ da se pojavi u mirovnoj misiji. Što više sarađujete više ćete se približiti toj svojoj prirodnoj evropskoj porodici, kaže general Banteža.
Inače, te borbene grupe o kojima se govori su dostigle punu operativnu sposobnost 2007. godine, ali do sada nisu korišćene, a mogu da se koriste samo u hitnim slučajevima, poput prirodnih humanitarnih katastrofa. Zemlje učesnice tih borbenih grupa ne moraju biti članice Unije, poput Norveške, Turske, Ukrajine, Makedonije, Hrvatske, ako se ne varam, bila je, ali ona je sada članica Unije, učestvuju u pojedinim borbenim grupama. Svaka od tih grupa je veličine ovećih bataljona i za 15 dana se mogu slati i do 6.000 kilometara od Brisela.
Hoću da kažem da u potpunosti podržavam i ohrabrujem Ministarstvo odbrane i Vladu Republike Srbije da unapredite, intenzivirate saradnju sa EU na ovom planu, jer ono što nas u narednom periodu očekuje je svakako veoma važno usaglašavanje Poglavlja 31. i merenja našeg napretka.
Sem toga, učešće u ovim misijama može da nam stvori manevarski prostor da bismo izbegli geopolitičke zamke kao što je, recimo, praćenje politike EU po pitanju ukrajinske krize. Dakle, na drugom pravcu možemo učešćem u misijama EU da relaksiramo sve ono što bi moglo da bude jedna otežavajuća okolnost u merenju našeg napretka u ostvarivanju Poglavlja 31. Hvala vam.

Reč ima ministar u Vladi Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Drecun.
Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem jeste opredeljena ka evropskom putu, ali to što je doneto 2010. godine od strane bivše vlasti nije više aktuelno i mi vojnike Vojske Srbije ne želimo da šaljemo u nikakve takve borbene grupe. Mi želimo da učestvujemo u mirovnim operacijama i da naši vojnici budu maksimalno zaštićeni.
Tačno je da mi zajedno na putu ka EU pratimo i zajedničku bezbednost, jer je to jedan od uslova, ali to nije obaveza da se uđe u borbene grupe EU koje ona formira, tako da u tom delu da razjasnim. Znači, obaveza nije da se uđe u borbene grupe i to uopšte nije u ovom trenutku aktuelno u Vojsci Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Gašiću.
Reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i gosti, dame i gospodo poslanici, sa velikim zadovoljstvom ću podržati sve predloge zakona o potvrđivanju sporazuma, akata, ugovora koji se nalaze na današnjem dnevnom redu.
Predlažem poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije da prihvate Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, jer smo u obavezi, po Ustavu Republike Srbije na osnovu člana 99. stav 1. tačka 4) da potvrđujemo međunarodne ugovore. Ne mogu da kažem da je ovo samo formalnost, već ispunjavanje međunarodne obaveze Republike Srbije kao člana Svetskog poštanskog saveza.
Državna delegacija, odnosno opunomoćeni predstavnici, zastupajući stavove i interese Republike Srbije, na 25. Kongresu Poštanskog saveza su usvojili akta: Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetska poštanska konvencija, Završni protokol Svetske poštanske konvencije, Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama.
Opšti pravilnik se odnosi na uređenje operativnog rada Svetskog poštanskog saveza i njihovog organa.
Svetska poštanska konvencija i njen Završni protokol sadrži zajednička pravila koja se primenjuju u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Konvencija takođe sadrži i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete.
Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama propisuje odredbe kojima se uređuje obavljanje poštansko-finansijskih usluga između država članica Svetskog poštanskog saveza koje su potpisnice ovog aranžmana.
Sva akta su obavezujuća za nas kao državu članicu Svetskog poštanskog saveza.
Pored svih prednosti i uređenja i zajedničkih pravila o međunarodnom poštanskom saobraćaju, posebno bih istakla arbitražne postupke u slučaju da se spor mora rešiti arbitražom između država članica.
Poglavlje peto, član 153, npr. tačka 8). Ako jedna ili obe strane u arbitraži u roku od tri meseca od dobijanja najave za pokretanje arbitraže ne imenuju arbitra ili arbitara, međunarodni biro, ukoliko je to neophodno, poziva članicu u docnji da imenuje arbitra, ili sam imenuje istog automatski. Međunarodni biro neće biti uključen u donošenju odluke, osim ako to strane zajedno zahtevaju.
Tačka 11). Odluka arbitra ili arbitara se donosi većinom glasova i dostavlja se međunarodnom birou i stranama u roku od šest meseci i od dana objavljivanja najava za pokretanje arbitraže.
Tačka 13). Odluka arbitra ili arbitraže je konačna ili obavezujuća za obe strane i ne podleže žalbama. Inače, strane u arbitraži su dužne da sprovode odluke bez odlaganja. Država članica je odgovorna da osigura da ovlašćeni operater sprovodi odluku arbitra ili arbitara.
Na ovaj način je zagarantovano pravo i zaštita država članica a korisnicima poštanskih usluga je obezbeđeno pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji pod jednakim uslovima.
Prihvatanje ovog predloga zakona je ne samo međunarodna obaveza, već i obaveza zaštite interesa Republike Srbije kao članice Svetskog poštanskog saveza.
U Danu za glasanje podržaću sve predloge zakona o potvrđivanju sporazuma, akata, ugovora, odluka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Laković.
Reč ima narodna poslanica Gordana Topić.
Izvolite, gospođo Topić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani gosti, narodni poslanici, sporazumevanje, ugovaranje ili dogovaranje vuče korene iz doba najstarije ljudske civilizacije, bilo da su dvostrani bilateralni ili višestrani multilateralni ugovori, važno je da imaju zajednički interes za ugovorene strane.
U skladu sa tim, u svom obraćanju nešto više ću reći o Sporazumu o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju sa SR Nemačkom. Mi smo kao država otvoreni za saradnju sa celim svetom, kako bismo našim građanima omogućili bezbednije putovanje, približili različite kulture, olakšali mogućnost poslovanja.
Sporazumom sa SR Nemačkom zasigurno je stvoren pravni okvir za unapređenje bilateralnih, trgovinskih i ekonomskih odnosa, utvrđivanjem bilateralnih i tranzitnih prevoza stvari i putnika, kao i prevoz stvari za treće zemlje u skladu sa evropskom regulativom i regulativom međunarodnog transportnog foruma, čije su članice i Republika Srbija i Republika Nemačka.
Poznato je da se između Srbije i Nemačke ostvaruje ne samo veliki promet robe, već i putnika, što zbog naših ljudi koji se tamo nalaze na privremenom radu, što zbog turističkih poseta. Upravo zbog velikog intenziteta u drumskom saobraćaju, bilo je neophodno izmeniti trenutno važeći Sporazum iz 1964. godine, koji je poslednji put izmenjen 1976. godine. Zbog toga je opravdan zajednički stav i interes obe države da on mora biti u skladu sa savremenom evropskom regulativom, naročito sada kada se Srbija nalazi na putu evrointegracija.
Našim evrointegracijama, slobodno mogu reći, svojim integritetom, političkim stavom i odlučnošću, poseban doprinos u svim oblastima i sektorima daje naš prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić, što je i dobrim delom doprinelo otvorenoj saradnji zemalja članica EU, kao i drugih zemalja širom sveta sa Srbijom. U okviru toga, posebno moram istaći i Nemačku, koja je Srbiji izuzetno važan privredni partner.
Upravo zbog svega toga, sam tekst sporazuma je veoma precizan i jasan i u njemu su definisani svi neophodni odnosi koji su potrebni za regulisanje međunarodnog drumskog saobraćaja. Tako su sporazumom u režimu dozvola predviđeni linijski, povremeni i naizmenični prevoz.
U okviru sporazuma regulisano je i pitanje kabotaže, što podrazumeva prevoz putnika od mesta polaska do mesta odredišta koje se nalazi na teritoriji jedne strane države ugovornice ne može se obavljati autobusima registrovanim na teritoriji druge strane ugovornice, što bi značilo da autobusi registrovani u Republici Srbiji koji imaju dozvolu za međunarodni prevoz u bilateralnom sporazumu Republike Nemačke ne može na njenoj teritoriji obavljati usluge prevoza za novac.
Pored prevoza putnika, sporazum se odnosi i na prevoz stvari, gde se razlikuje prevoz stvari u komercijalne svrhe, za koje je potrebna dozvola na osnovu međunarodnog sporazuma koji su obavezujući za sve strane ugovornice. Izdaje se kao pojedinačna ili vremenska, koja važi 13 meseci. Potrebno je za svako teretno i vučno vozilo. Pojedinosti utvrđuje mešovita komisija i obavezno je posedovanje tovarnog lista, koji po svom obliku mora odgovarati međunarodno uobičajenom obrascu.
Istakla bih da se krajem svake kalendarske godine razmenjuju kontigenti dozvola za narednu godinu, ako je potrebno u toku tekuće godine, razmenjuju se dodatni kontigenti.
Za 2014. godinu sa nemačkom stranu razmenjeno je 300.200 nemačkih pojedinačnih dozvola i 200 nemačkih godišnjih dozvola za prevoznike iz Republike Srbije.
Sporazumom je takođe obezbeđena zaštita ličnih podataka, a u završnim i prelaznim odredbama predviđa mere u slučaju nepoštovanja odredbi sporazuma, pridržavanja saobraćajnih i carinskih propisa, a sam sporazum se zaključuje na neodređeno vreme i svaka strana ugovornica može ga otkazati diplomatskim putem u pisanoj formi.
Na kraju da kažem da se donošenje ovog sporazuma radi ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti drumskog saobraćaja, a ujedno je ovo posle dužeg niza godina prvi bilateralni sporazum koji je zaključen sa Saveznom Republikom Nemačkom.
Kao što sam već napomenula da je prethodni, koji je važeći, iz 1964. godine, a Nemačka je jedan od naših najznačajnijih privrednih partnera. Isto tako, nisu manje važni ni drugi sporazumi koji su na dnevnom redu, a iz kojih se vidi da je Srbija spremna za saradnju i unapređenje odnosa u svim oblastima sa svim zemljama, što će ujedno uticati na razvoj i ugled naše zemlje u svetu. Stoga će poslanici SPS podržati ove predloge zakona i sporazuma i glasati za njih. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre i saradnici ministra, poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu UN Unesko, u vezi sa osnivanjem Centra za vode, za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije dva, pod pokroviteljstvom Unesko. Predlog je podnela Vlada Srbije.

Obzirom da smo danas, a i proteklih meseci, toliko toga čuli, a i bili svedoci katastrofalnih posledica poplava, koje su, između ostalog, uzrokovane upravo klimatskim promenama, nemarnim i neodgovornim ponašanjem čoveka prema prirodi, odlučio sam danas da moje izlaganje bude u stvari predstavljanje tri važna ekološka resursa koje poseduje grad Leskovac i građani Leskovca, grad iz koga dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom domu.

Dva su razloga za ovu moju odluku, a koja je, naravno, u skladu i kontekstu tačke dnevnog reda današnjeg zasedanja i sastoji se u sledećem. Od samog početka zasedanja ovog saziva bezbroj puta smo od strane kolega iz opozicije mogli čuti pitanje – šta ste vi uradili za ove dve godine? Pokušaću da prezentujem šta smo u gradu Leskovcu uradili za dve godine po preuzimanju odgovornosti, naravno, kada su ova tri ekološka resursa grada Leskovca u pitanju.

Drugo, pokušaću da skrenem pažnju na jednu činjenicu da je životna sredina u stvari skup stvorenih i nasleđenih vrednosti koja po svojim ekonomskim, sociološkim, kulturološkim, čak i političkim konotacijama nema sličnog fenomena u nekoj pojavi, odnosno nema pandana u nekoj pojavi ili nekom fenomenu u prirodi.

Dakle, grad Leskovac sa svojih 144 naseljenih mesta i 145 hiljada stanovnika koji su naseljeni na površini od 1025 kilometara kvadratnih ima ekološki resurs od neprocenjive važnosti i to je akumulaciono jezero Barije sa fabrikom vode u Gorini. Izgradnja ovog sistema je trajala više od 25 godina i sama po sebi ima kapacitet snabdevanja zdravom pijaćom vodom od 800 litara u sekundi, a grad Leskovac, napominjem, trenutno, troši i u najvrelijim danima, letnjim danima 300 litara u sekundi.

Činjenica je da je još uvek nije pokrivena cela teritorija grada vodovodnom mrežom, ali će svakako u narednim godinama grad uspeti da snabde i najudaljenije mesne zajednice i domaćinstva zdravom pijaćom vodom iz ovog sistema.

Kada je aktuelna vlast na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem preuzela odgovornost u novembru 2012. godine zatekla je ne baš sjajnu situaciju u vezu sa ovim ekološkim resursom. Granice sanitarne zone zaštite i samo ophođenje prema njoj nisu bile ni u jednoj stavki ispoštovane, misli se na bahato ponašanje ribolovaca, kupača, vikendaša koji su sa urednim građevinskim dozvolama, dobijenim od prethodne vlasti, izgradili svoje vikend kuće na samoj obali jezera.

Veliki problem, takođe, jeste velika količina klasične ambalaže medicinskog otpada, pesticidnih formulacija koje se niz reku Veternicu pušta niz sela sa teritorije grada Vranja, a koje završilo na obali jezera Barije iz kog grad Leskovac pije vodu. Međutim, najveći problem je to što pred brane, a ukupno ih ima pet, za 20 godina unazad, dakle, nisu uopšte čišćene i sve je to dovelo do toga da je trenutna situacija u vezi sa jezerom i kvalitetom vode, odnosno fitoplanktonom, vrlo podseća na situaciju koja se dešavala pre nekoliko godina u Užicu.Šta smo mi preduzeli?

Gradonačelnik grada Leskovca dr Goran Cvetanović sa svojim stručnim timom preduzeo nekoliko vrlo važnih mera koje će u narednom periodu pokazati svoje vrednosti. Ograđen je ulazni deo sanitarne zone zaštite, uvedena je stroga kontrola kretanja u zoni jezera i zahvaljujući angažmanu i velikoj posećenosti i ljubavi prema jezeru meštana sela Crcevac koji žive u neposrednoj blizini jezera, uspeli smo da očistimo veliki deo plastičnog otpada.

U neposrednom kontaktu i dogovoru sa lokalnom samoupravom grada Vranja sprečeno je i dalje odlaganje komunalnog otpada u tok reke Veternice, a time i u jezero. U pograničnim selima su postavljeni kontejneri za prikupljanje otpada, kao i table upozorenja. Na kraju, iz budžetskog fonda, gradska uprava za zaštitu životne sredine grada Leskovca, opredeljena su sredstva za kupovinu dodatne opreme koja će opremiti laboratoriju Javnog komunalnog preduzeća vodovod, čime bi se ostvarili uslovi da se kontrola kvaliteta vode vrši permanentno prema svim zakonskim regulativama.

Drugi ekološki resurs o kome ću danas govoriti je svakako centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. To je projekat vredan četiri miliona evra i finansiran, koji se gradi u gradu Leskovcu, u tri faze: linija vode, vrednost 10,4 miliona evra, finansira delegacija EU; druga je faza linija mulja, koju finansira pređašnje Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, a današnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u iznosu od pet miliona evra; na kraju, treća faza program ORIO holandske Vlade, a cilj je proširenje kanalizacione mreže u 24 naseljena mesta koja gravitiraju oko samog postrojenja u dužini od 82 kilometra.

U decembru mesecu 2011. godine gradonačelnik grada Leskovca, dr Goran Cvetanović, je na zahtev delegacije EU, u vezi ovog projekta, upriličio sastanak u svom kabinetu, a kome su prisustvovali svi pomenuti akteri. Dakle, predstavnici delegacije EU pod vođstvom gospođe Ivanke Todorove…

 

 

Gospodine Bogatinoviću, molim vas, samo se približite temi. O kom sporazumu govorite?