Hvala uvaženi predsedavajući.
Znam da je kasno i da smo svi po malo umorni, ali potrudiću se da budem što koncizniji.
Odmah na početku izraziću jednu rezervu prema jednom sporazumu, i tu se slažem sa kolegom Rističevićem. Vezano je za Predlog zakona za potvrđivanje Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, ne što imam nešto protiv Međunarodne banke za obnovu i razvoj, daleko bilo, nego jednostavno imam protiv, što je gospodin Rističević i rekao, da građani i svi mi plaćamo neodgovornost pojedinih ljudi koji su arčili državne banke. Tu mislim i na Agrobanku, tu mislim naravno i na Razvojnu banku Vojvodine. Naravno, to sada nekako mora da se sanira, mora da se pokrije, na žalost to će platiti građani i to nije pravedno i to zaista nije u redu. Ali očigledno je neko bio dovoljno neodgovoran da na taj način upropasti državu i da jednostavno sve građane Srbije i samu državu dovede do ambisa. Tako da zaista izražavam rezervu prema tom sporazumu i dobro ću razmisliti, evo imam još nekoliko minuta, da li ću ga podržati.
Što se tiče ostalih sporazuma, zapravo zakona o potvrđivanju sporazuma, moram da priznam meni je jako drago što se ovim sporazumima potvrđuje jedno veliko poverenje koje raste u samu Republiku Srbiju. Srbija je nesumnjivo, a to sve zemlje u regionu, pa čak ako hoćete i Hrvatska kao država koja je do juče na neki način slovila za lidera, govorim o zemljama bivše Jugoslavije, u samoj Hrvatskoj imate ozbiljne tekstove u njihovim časopisima, gde Hrvatska priznaje da Srbija polako preuzima taj primat, i meni je to jako drago. To je dobar pokazatelj da ova Vlada radi kako valja. Možda to nekome smeta. Zaista se neko prethodnih godina trudio da od Srbije napravi ekonomskog bogalja.
Danas, čini mi se upravo kroz ove sporazume, pokazuje se to veliko poverenje i pokazuje se to liderstvo Srbije. Ipak, jesmo najveća država od svih država koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije, zaslužujemo to mesto, na kraju krajeva i ekonomski i privredno i po broju stanovnika mi taj primat moramo da imamo i svakako je to nešto što je dobro. Vladi Srbije čestitam na tome.
Ovi sporazumi, ako bismo ih naravno analizirali svaki ponaosob, a tu ima zaista dobrih sporazuma i od ovoga sa Nemačkom o drumskom prevozu, i sa Italijom i sa Švajcarskom koji je napravljen, pa čak i ovaj sporazum koji je koleginica iz stranke SVM komentarisala vezano za sporazum sa Mađarskom o socijalnom osiguranju, zaista su dobri sporazumi.
Osvrnuću se, gospodine Gašiću najviše na ono što je vezano za našu bezbednost i na ove sporazume vezane za tajnost podataka koje smo potpisali sa sijaset država, ali naravno, i sa ovim našim učešćem u vojnim misijama u Centralno Afričkoj Republici.
Naime, malopre je gospodin Drecun govorio o terotizmu. To jeste veliki problem zato što nažalost u gotovo svim državama bivše Jugoslavije, a i kod nas, imamo razne terorističke ćelije, od vehabijskog pokreta do ne znam čega. Toga ima dosta i u Bih.
Bili smo svedoci pre neki dan jedne neverovatne akcije gde su pohapšeni ti ljudi koji su slali ljude u Siriju. Ali, da ne budemo samo da smo mi tu najveći krivci, jedna od najvećih ćelija koja je otkrivena bila je u Austriji i to u Beču.
Naravno da mora da postoji ta regionalna saradnja. Dobro je da i sa Slovenijom i sa Makedonijom koja ima veliki problem sa terorizmom, potpisujemo ovakve sporazume o zaštiti i tajnosti podataka, kao i sa BiH.
Ono što moram da primetim, Sporazum sa SAD je jedan izuzetno dobar sporazum i u tom segmentu se naši i njihovi interesi poklapaju. To je dobro što smo to tako definisali. Međutim, terorizam jeste velika opasnost, ali čini mi se da je najveća opasnost po svaku državu generalno, pa i po nas bila ova ekonomska bezbednost koju mi uopšte nismo imali. Mislim da sa ovakvim sporazumima upravo to sebi gradimo. Inače sam pristalica one teorija da bez jake vojske nemate ni jaku ekonomiju. Što se vojna industrija više razvija, što naša vojska više napreduje, naša ekonomija će svakako biti jača. Na tome opstaju sve sile na ovom svetu, Ruske federacije, SAD, Nemačka.
Upravo u tom segmentu smo dužni da naše firme, naša preduzeća od strateškog značaja zaštitimo na najadekvatniji način. Ovim sporazumima upravo kroz razmenu tajnosti podataka možemo dosta toga da uradimo.
Veliki sam protivnik onoga što se radilo godinama unazad, da naša javna preduzeća izbacuju neke svoje delatnosti i daju nekim privatnim kompanijama koje su vrlo diskutabilne, najčešće su iz inostranstva. Posebno sam veliki protivnik ako se to radilo u IT sektoru, pa i u marketingu, ali u IT najviše zato što to sa bezbednosnog aspekta je jako loše. Imamo izuzetno dobre firme koje su državne, imamo i izuzetne naučnike, pohvaliću vaš Vojno tehnički institut koji je naša najbolja institucija koja postoji u ovoj državi i koja ima fantastične tehnološke inovacije. Ne vidim razloge zašto bi naša državna preduzeća za umrežavanje određenih sistema uzimale bilo koje privatne firme iz inostranstva, a ne bi uzimali Vojno tehnički institut, ili Institut „Mihajlo Pupin“, ili ETF?
Novac mora da ostane u državi. To je suština, a ne da ko zna ko uzima i da odliva novac iz naših preduzeća. Zato vas molim da kroz ove sporazume to definišemo da nam je ekonomska bezbednost nešto što je najvažnije. Moram da pohvalim naše institucije, u poslednje vreme to se jasno vidi u određenim segmentima su počele da rade na suzbijanju sive ekonomije i na mnogo čemu. Pohvalio bih i ove akcije Poreske uprave, ali recimo, problem upravo te Poreske uprave godinama unazad je bio što imate četiri potpuno neintegrisana sistema. Nemate adekvatno primanje podataka. To mora da se centralizuje. Bilo bi jako dobro da to jedna naša državna firma uradi. Na taj način ćemo zaštiti državu.
Ponavljam, ekonomska bezbednost je najvažnija. Kada vam neko uništi finansije, ekonomiju, izgubili ste suverenitet. Možete da pričate o terorizmu, čemu god hoćete, koliko god, ovo je nešto što je srž i nešto što je najvažnije.
Volim da ispratim i silne konkurse, između ostalog i vezano za naše službe VBA, VOA, BIA, vidim da su počeli da primaju ljude koji su visokokvalifikovani, pre svega obrazovani. To je ono što nam je godinama nedostajalo. U tom segmentu vidim da dobro rade i verujem da će i kroz ove sporazume i te kako napraviti dodatni napredak.
Moram da se osvrnem i na naše učešće u mirovnim misijama u Centralno Afričkoj Republici, lepo je i pohvalno. To je još jedan u nizu dokaza, poverenje prema Republici Srbiji, zato što sve više ulazimo i vraćamo se na staze stare slave, jer smo imali čak i komadantne u raznim mirovnim misijama od Iraka preko Sinaja, do mnogih drugih. Ovo je nešto što je zaista pohvalno. Jedino što bih voleo, sada smo se orijentisali na štabne oficire koliko vidim, i na sanitet, a voleo bih da jednog dana recimo, naša inžinjerija ili neki drugi rodovi, ne u borbenom sastavu, negde gde možemo da doprinesemo i naučno, a i u drugom segmentu, voleo bih da se naša vojska tu nađe, jer je to korisno i finansijski i na međunarodnom nivou. Tako da samo napred što se toga tiče. Ne bih voleo da ima što više misija, ali kada već postoje žarišta trebalo bi to iskoristiti i naša vojska bi svuda trebala da se nađe.
U svakom slučaju, valja ovaj set sporazuma podržati. Ovo je nešto što je dobro i nadam se da će naš parlament, za koji minut, kada bude glasanje sve ovo potvrditi i, naravno, pomoći Republici Srbiji i njenim institucijama da dalje nastave ka tom progresu.
Ponavljam, nama je cilj i to bi bilo dobro da ova država bude lider u regionu. Hvala.