Vi ste rekli – član 109. pogrešno citirajući, gospodine Đukanoviću. Čuo sam i ima u stenogramu, poštovani predsedavajući.

Gospodine Đukanoviću, nemojte da dobacujete iz klupe. Gospodine Pavićeviću, član 107. je reklamirao gospodin  Đukanović.

Rekao je član 109. Neki ovde čuju, gospodine Bečiću.

Izvinjavam se. Sugestija, član 109. U pravu ste. Izvinjavam se.

Moram sada ponovo da kažem da gospodin Đukanović,  poštovani predsedavajući, krši Poslovnik. Sada član 107. Upravo se član 107. tiče dostojanstva Narodne skupštine. Umesto da vi, poštovani predsedavajući, objasnite gospodinu Đukanoviću da ne sme više da krši Poslovnik Skupštine, gospodinu Đukanoviću dozvoljavate da nama sada objašnjava kako je neko drugi po njegovom mišljenju kršio Poslovnik i vi niste reagovali.
Dakle, vaša je bila obaveza da sprečite gospodina Đukanovića da ponovo prekrši Poslovnik, da kažemo u pet minuta. Umesto što ga ne sprečavate da krši Poslovnik, vi njemu dozvoljavate da interveniše čak i na osnovu sadržine pogrešnog člana Poslovnika.
Poštovani predsedavajući, moj je predlog samo da ne govorimo o poreskoj upravi sada, jer i mi možemo da govorimo u okviru ove tačke onda i o „Utisku nedelje“ i o cenzuri u medijima i o autokratiji u Srbiji. Moj predlog je da govorimo o tački dnevnog reda, poštovani predsedavajući. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
Vi upravo osporavate ono što vi radite. Dopustio sam demokratski da i vi obrazložite zbog čega mislite da je povređen Poslovnik, a osporavate što dozvoljavam vašem kolegi da isto tako obrazloži zašto je povređen Poslovnik. Znači, dok ne saslušam do kraja šta želite da kažete, ja ne mogu da reagujem, ili ne bi trebalo da reagujem. Kao što sam do kraja saslušao vas, tako sam saslušao i gospodina Đukanovića. Ružno je što koristite na ovaj način povredu Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik…

Javljam se po Poslovniku, ali ne mogu da se prijavim.

Ja vas nemam u sistemu, gospodine Babiću. Pokušajte na drugu jedinicu, pošto imamo informaciju da jedan broj jedinica ne radi.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Povrede Poslovnika, čl. 32, 106. i 107.
Znam da za jedan deo ljudi u ovoj sali sve dobro što se dešava u našoj državi nije tema. Znam da neke ljude boli kada je gospodin Đukanović iznosio o svim dobrim stvarima koje se dešavaju i u okviru poreske uprave. Čim je nešto dobra vest iz Srbije, to nije tema. Da li ti ljudi vole svoju državu? Mislim da ne vole. Da li je ovo mesto gde treba uputiti kritički ton? Da, naravno, koristan je, potreban je, ali tolika mržnja prema dobrim temama i prema afirmativnim stvarima, to više govori o njima nego o ovoj Vladi i ovoj državi.
S druge strane, ono na šta vas takođe upozoravam, gospodine predsedavajući, što morate da opomenete ljude kada krenu da se late nekih stvari koje verujem da znaju, ali ne žele da interpretiraju. Privatna svojina je svetinja. Da li neko očekuje da se država meša u rad privatne kompanije, da kaže – stavljajte tu emisiju, ili nemojte da stavljate tu emisiju, ili takve neke stvari? Ja ne želim da gradim državu u kojoj će se država mešati u rad privatnih kompanija.
Ukoliko neko promoviše, traži i sugeriše šta mora privatna kompanija da radi, to više liči na pokušaj uvođenja cenzure, uvođenja diktature, uvođenja toga da se par ljudi koji su sada ministri u senci, pa se u senci pojavljuju ispred nekih televizija i pokušavaju da utiču na programsku šemu privatnih kompanija i privatnih televizija…

Vreme, gospodine Babiću.