Dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se kritikama zbog neefikasnih lokalnih samouprava i javnih preduzeća, zbog neefikasne administracije u AP Vojvodini koja nije uspela u prethodne dve godine da uknjiži svojinu.
Da ispravim mog kolegu zemljoradnika, ne radi se o Zakonu o javnoj imovini, već o Zakonu o javnoj svojini. Nisam bio premijer, ali makar mogu da pročitam naslove predloga zakona.
Prethodnika nisam razumeo, da li on to predlaže da AP Vojvodinu, da lokalne samouprave, da javna preduzeća čiji je osnivač AP Vojvodina i čiji su osnivači lokalne samouprave ostavimo bez imovine, dakle, da ih kaznimo, da im naredimo da u narednih tri meseca kao po prekom sudu moraju da upišu svoju svojinu za čiji upis trebaju da dobiju odgovarajuće saglasnosti lokalne samouprave, AP Vojvodine. To je procedura koja svakako traje duže od tri meseca i koja se ne može brzo završiti.
Zato je predlagač zakona bio krajnje fleksibilan i rok produžio sa dve na pet godina. Dao je priliku da ako ne ova administracija, s obzirom da se izbori bliže 2016. godine, da ukoliko ova lokalna administracija i ova pokrajinska administracija ne urade i ne uknjiže svoju svojinu, javnu svojinu, ne uknjiže imovinu javnih preduzeća, da u takvim situacijama neka buduća efikasnija lokalna samouprava, možda i moj kolega poljoprivrednik osvoji vlast u AP Vojvodini, možda njegova stranka osvoji vlast u lokalnim samoupravama i time će se steći mogućnosti da neka buduća efikasnija lokalna samouprava i neka efikasnija uprava nego što je trenutno u AP Vojvodini da uknjiže svojinu i da na takav način izbegnu da ona bude državna, odnosno da jedno vreme bude državna čiji će oni biti samo korisnici.
Mislim da smo morali da produžimo taj rok. Skupština postoji baš zato da bi donosila predloge zakona, da bi donosila rešenja. Ovo koliko znam stupa na snagu 6. oktobra. Dakle, veoma je nužno da Skupština donese zakon i time omogući lokalnoj samoupravi, omogući AP Vojvodini da na zakonom propisan način uknjiže svoju svojinu.
Slažem se da su lokalne samouprave, a svedoci smo zatečenog stanja u 2012. godini, da su lokalne samouprave koje su gotovo bile jednobojne, u koje se upadalo kako se upadalo, osvajalo kako se osvajalo, da su poprilično bile neefikasne i da ta neefikasnost, bez obzira na stranačke boje je nastavljena u mnogim sredinama, posebno u provinciji.
Slažem se da ima viška radne snage. Slažem se da ima viška lokalnih funkcionera. Slažem se da ima viška u javnim preduzećima, ali zbog tog viška ne treba da kaznimo lokalnu samoupravu, treba da kaznimo lokalne činovnike, lokalne službenike, ali nikako ne treba da kažnjavamo one koji su najmanje krivi, a to su građani koji na određeni način postaju akcionari javne svojine. To kad se upiše kao javna svojina nije vlasništvo direktora, savetnika u javnim preduzećima kojih ima koji samo što kućne ljubimce nisu gurnuli u lokalnu samoupravu, odnosno u javna preduzeća u lokalnim samoupravama, a posebno u AP Vojvodini i o tome može da se priča. Sam potpredsednik stranke koja vlada u AP Vojvodini priča o tetkama i šurnjajama.
Tamo i te kako postoji razlog da se govori o neefikasnosti jedne stranke koja tamo vrši vlast. Inače, na listi je bio moj prethodni kolega poljoprivrednik. Dakle, bez obzira gde ko vlada, slažem se oko toga da postoje neažurni činovnici, ali su oni doveli svoja javna preduzeća i svoje lokalne samouprave pred mogućnost da se izgubi ta svojina, a u principu javna svojina pripada svim građanima.
Dakle, svako od građana je na određeni način, ukoliko lokalna samouprava ima 50.000 stanovnika, onda je svako od građana pedesethiljaditi akcionar te imovine. Ona jeste javna jer pripada svim građanima i ne treba ih dovoditi u poziciju da tu imovinu izgube niti da se naređuje da neka lokalna samouprava koja to nije uradila u roku od dve godine i neka javna preduzeća koja to nisu uradila u roku od dve godine sada na prečac budu efikasna i da u naredna tri meseca upišu tu svojinu.
Mislim da je predlog poprilično neozbiljan i da ovaj rok od tri godine daje priliku da postojeće lokalne samouprave, postojeće garniture u AP Vojvodini izvrše svoju zakonsku obavezu i na takav način omoguće da i građani korišćenjem javne svojine imaju neku korist. U suprotnom, ukoliko taj rok ne produžimo nastala bi najveća šteta po građane, a najmanja po činovnike u lokalnim samoupravama, AP Vojvodini, javnim preduzećima, jer oni i ovako nemaju nikakav problem, imaju svoje velike plate.
Mislim da bi štetu imali građani i koji od svoje crkavice odvajaju za funkcionisanje tih javnih preduzeća i ukoliko bi oni izgubili tu javnu svojinu u tom slučaju bi izgubili, a i neke javne prihode i na takav način bi građani došli u poziciju da više izdvajaju novca nego što će izdvajati ukoliko uknjiže ovu svojinu. U toj situaciji bi bili i te kako kažnjeni, jer bi morali dopunskim izdvajanjem da finansiraju ta javna preduzeća koja ne upišu tu svojinu i ja sam za to da ne kažnjavamo građane.
Ja sam za to ako treba da se uvedu kaznene odredbe za ove koje u 11,00 sati dolaze na posao, u 12,00 već planiraju u koju kafanu će ići na ručak, koji se okupe po restoranima kao gice-prasice oko pojila, i ja sam za to da se kazni takva vrsta ponašanja u lokalnim sredinama, u lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, a nisam za to da kažnjavamo građane, i zato mislim da je predlog koji je moj prethodni govornik izneo o nekom roku od tri meseca po prilično neozbiljan da bi kaznili građane, a ne one koji su krivi za produženje ovog roka. Zahvaljujem.

Reč ima Gordana Čomić, neka se pripremi Vladimir Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Prvi od zakona koji je u današnjem načelnom pretresu o kome ću pokušati da dam par opaski sa nadom da ću zaslužiti vašu pažnju i da ću podstaći predstavnike Vlade da razmisle duboko o opaskama koje nisu kritičke u smislu autora zakona, niti u odnosu na to što govorim kao pripadnica opozicione DS, nego su važne ko hoće da čuje.
Dakle, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini u dva člana pred Skupštinu stavlja neminovnu odluku da posao koji je, objavljivanjem ukaza o Zakonu o javnoj svojini 28. septembra 2011. godine morao biti završen do 6. oktobra 2014. godine, nije završen.
Dodatni podatak je da je ovaj zakon bio već u ovoj Skupštini pre nepunu godinu dana i tada nije bilo analize o tome da li će ili neće posao na koji su ,Zakonom o javnoj svojini iz 2011. godine obavezni svi akteri i lokalna samouprava i pokrajinska administracija i javna preduzeća da postupe.
Dakle, ništa od toga se nije desilo.
Sada imamo predlog da se produži pri čemu je zaista manje bitno da li će biti na još godinu dana, još dve godine ili još tri meseca, jer nismo promenili pristup posla koji treba da bude obavljen i to je ono na čega vas molim da obratite pažnju.
Mi neprekidno jednim istim postupanjem očekujemo da dobijemo drugačije rezultate. To prosto nije moguće. U odgovoru potpredsednice Vlade koliko je onih koji su bili obavezni po zakonu, uradilo svoj posao, odgovor je bio – biće urađena analiza. Taj odgovor smo čuli 2013. godine. To je jedan od najčešćih odgovora koje sam ja čula od predsednika izvršne vlasti ko god da je činio podržavala ja njih ili ne.
Ne možete da menjate ono što ne umete da izmerite. To se u govoru među ljudima koji su zainteresovani za podatke analize zove – „majke mi“ analiza.
Znači, po čemu se argumentacija ovog predloga zakona da se rokovi produže na još na dve razlikuje od argumentacije od pre godinu dana ili od pre tri godine i oni su rekli – biće „majke mi“.
Taj pristup mora da se menja, ako to ne budemo razumeli videćemo se ovde 30. septembra 2016. godine sa rečenicom – biće velika šteta, jer nisu predati zahtevi za javnu svojinu onih koji su u zakonu za to predviđeni da obave svoj posao.
Neće biti lične odgovornosti za bilo koga ko taj posao nije obavio, niti ja ovde vidim da se ovim predlogom zakona produžavanja roka predstavlja nekakva lična odgovornost za onog zbog koga ćemo doći 30. septembra 2016. godine da produžavamo rok.
Ne može se istim pristupom i istim postupanjem dobiti drugačiji rezultat, osim onoga kojeg imamo, a to je da nemamo uređen sistem javne svojine.
Razumem, objektivno da je to ogroman posao. Nažalost znam podatke o tome kakve probleme Srbija ima sa imovinom, koliko nas nije briga da imamo podatke o imovini, koliko smo površni, kolika je to sramota vikati da voliš zemlju u kojoj živiš, a da se niko nije potrudio da se umesto tapija i nažalost ukinutih nekadašnjih zemljišnih knjiga, isto tako su nam kazali, samo da ukinemo zemljišne knjige i sve će biti super. To je isti pristup. Nije u pitanju kako se zove taj koji ima isti pristup, niti je u pitanju njegova politička stranka, pitanje je naše neosetljivosti da tim pristupom dobijamo isti rezultat, neuspeh.
Ja više ništa na svetu ne bih volela nego da izmenama ovog zakona i u roku kraćem od pet godina, mi dobijemo zahteve po Zakonu o javnoj svojini i da konačno počnemo da ličimo na uređeni sistem. Nemam ni jednu činjenicu na koju mogu da se oslonim i kažem, evo ovde postoji izmereno, postoje podaci, postoji nada, postoji neka analiza na osnovu koje se menja pristup. To je opaska o kojoj bih ja volela da razmislimo svi zajedno, jer je šteta od dalje upotrebe jednako pristupu uređivanja sistema, a očekivanje drugačijih rezultata.
Ta šteta je zajednička. To nema veza ni sa izborima, ni sa tim ko je ministar, ni sa tim ko je pametan, ni sa tim ko je lep, ni sa čim nema veze, ima veze sa našom zajedničkom neodgovornošću prema sistemu u kome javni poslovi treba da se obavljaju.
Sa drugim zakonom Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je stvar samo u nekoliko drugačija. Međutim, nastavlja se sa istim pristupom, jer je obrazloženje zbog uvođenja novih poreza na dobit pravnih lica, poreza na premije neživotnog osiguranja, da se rokovi pomeraju od četiri meseca do dve godine. zašto? U julu 2014. godine su izglasane poslednje izmene zakona. Znači, tu se vezujem sa tim stalno se ponašamo isto, a očekujemo drugi rezultat. Ne biva to.
U julu smo imali poslednje izmene, u julu 2014. godine. Nismo imali procenu da treba produžavati rokove za ovaj Zakon o poreskoj administraciji od četiri meseca do dve godine, ali u septembru imamo tu procenu na osnovu čega?
Obrazloženje koje ničijom greškom autora obrazloženja, nego mojim sopstvenim stavom kada čujem, dve rečenice kada čujem.
Jedna rečenica – nije to moj posao, a druga rečenica je – ne može da se prilagodi informatički sistem. To niko s tim nema ništa osim mog ličnog stava duboke netrpeljivosti prema obe rečenice, zbog toga što elektronska uprava, ili uopšte elektronsko poslovanje u našem društvu ne funkcioniše zato što negde neko kaže – gde ti je pečat? I nema tog ministra, i nema te koalicije i te opozicije koja će to promeniti, jer on je takav sa tom rečenicom siguran na svom mestu zato što svi mi ne menjamo pristup rešavanju problema.
Obrazložiti da se ovo sada produžava zato što će biti novih zakona, pa treba vremena da se prilagodi da bi se zaista elektronski obrađivali podaci poreske administracije, to prosto ne stoji. To zašto ne stoji zapisano je u samom zakonu, jer smo o njegovim izmenama razgovarali pre tri meseca.
Ako pre tri meseca nismo uspevali da izmerimo sistem da bi znali kakav odgovor će dati na odredbu zakona koji govori o elektronskom podnošenju i elektronskoj obradi na osnovu čega sad to znamo? To nije kritika, to nije ni pohvala, to je nažalost opis stanja.
Ja ću o tom opisu stanja govoriti kad god vidim da produžavamo rokove ili da donosimo bilo koju odredbu sa tim što ja zovem „majke mi“ analizom, a bez toga da smo stvarno izmerili sistem, jer je šteta od naše dobrovoljne zajedničke odluke da promenimo pristup rešavanju problema, ta je šteta zajednička, a ja ne vidim da je i kom u Srbiji zbog lenjosti duha u interesu i u koristi da imamo zajedničku štetu u pristupu rešavanja problema i imovine, odnosno javne svojine, odnosno načina na koji se podnose zahtevi i elektronske obrade svih vrsta poreskih prihoda. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i poštovani gosti iz Ministarstva, u okviru ovog zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa od četiri tačke dnevnog reda, narodni poslanici su danas ovde pominjali razne vrste utisaka, neko je pominjao utiske decenije, vi ste za mene gospođo Udovički „utisak nedelje“ zato što ponovo branite loše predloge zakona u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom slučaju dva veoma konkretna – o izmenama Zakona o javnoj svojini i o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Pokušaću ovaj svoj sud vrlo precizno da vam argumentujem i molim vas da se uključite u raspravu i da ako se postavi neko pitanje ovde da vi kao predstavnica Vlade odgovorite na pitanje narodnih poslanika, koje se tiče kao ocene karaktera ovih predloga zakona.
Na primer, izmene Zakona o javnoj svojini, tu se zapravo članovima 1. i 2. menjaju član 77. i 82. Zakona o javnoj svojini. Reči: „tri godine“ zamenjuju se rečima: „pet godina“ u članu 77. i u članu 82. takođe. Naravno, ja se odmah onda pitam kada čitam ovaj materijal, zašto se predlaže to „pet godina“ umesto „tri godine“ i onda odem na ovaj deo – razlozi za donošenje zakona. U razlozima za donošenje zakona kaže se da se ove izmene predlažu imajući u vidu da veliki broj navedenih subjekata nisu podneli zahteve za upis prava svojine u javnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima i da je zato neophodno produženje ovih rokova.
Sada razmišljam ovako, zaključujem na osnovu sadržine Predloga zakona, na osnovu objašnjenja u razlozima za ovakvu sadržinu Predloga zakona, da je neko u prethodne tri godine, poštovana gospođo Udovički, bio neodgovoran, tako zaključujem. Ako pogrešno zaključujem, molim vas kažite mi da pogrešno zaključujem. Neko je bio neodgovoran, nije prijavio to što je trebalo da se prijavi i sada se ja pitam, evo kao i građanin jedan ovde, šta onda u tim uslovima predlaže Vlada Srbije? Vlada Srbije predlaže da se neodgovornim osobama produži rok za neodgovornost za još dve godine. Smatram da Vlada takvim predlogom, poštovana gospođo Udovički, vi kao predstavnica Vlade branite taj stav, produžava neodgovornost.
Naše je mišljenje bilo i Zoran Živković je to malopre rekao, nemojmo da produžavamo za dve godine. Ako je neophodno, produžimo za tri meseca sa jasnom porukom da zakon kada se usvoji, mora da se poštuje i da se sankcioniše neodgovornost lica koja su u prethodnom periodu bila neodgovorna. Mislim da je to neka prava reakcija, poštovana gospođo Udovički.
Drugi primer, izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Tu se, evo ja prihvatam, ako sam dobro razumeo, predlaže se izmena člana 38. i ponovo se predlaže promena nekih rokova. Ponovo po istoj metodologiji odlazim na onaj deo koji se tiče toga sada i kada zakon stupa na snagu, zato što je to druga promena, ovde član 2. kaže – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
Naučio sam sada ovde da obično zakon stupa na snagu osmog dana i onda se pitam – zašto li je sada narednog dana? Onda čitam, ima obrazloženje u predlogu zakona, kaže – predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije. Pazite sada, poštovana gospodo, kako bi se u što kraćem roku omogućila primena predloženih zakonskih rešenja, a sve u cilju obezbeđivanja prihoda u budžetu Republike Srbije, što predstavlja naročito opravdane razloge za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Kada ja pročitam ovo, kao građanin ove države, koji se informiše o predlozima zakona, onda zaključujem da mi u ovom trenutku imamo budžet od pre podne do popodne.
Ako je ovo objašnjenje zašto mora da stupi ovaj zakon na snagu odmah narednog dana, zaključujem da se uključio alarm. Poštovana gospođo Udovički, ako se uključio alarm oko budžeta naše države, molim vas da poručite predsedniku Vlade da što pre dođe u ovu Narodnu skupštinu, da govorimo o posledicama toga i naravno, da iskoristimo tu priliku.
Što se ostalih pitanja tiče, da nam odgovori – zašto je ukinuo emisiju „Utisak nedelje“? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Članovi 107, 106, 104, mogao bih da citiram sve članove Poslovnika.
O čemu se radi ovde? Znam da svaki narodni poslanik ima pravo da postavi pitanje, da iskaže svoj politički stav, da bude kreativan u svemu tome, ali ovakvo pitanje eksplicitno upućeno predsedniku Vlade zašto je ukinuo jednu emisiju na privatnoj televiziji, graniči se sa bezobrazlukom. Graniči se sa bezobrazlukom za koji je najmanje što može da se uradi, je jedna vrsta opomene.
Ukoliko neko ne želi da poštuje zakon, ukoliko neko ne želi da poštuje osnovne postulate prava, a to da je pravo, da je privatna svojina svetinja, naravno ukoliko je stečena na legalan i normalan način i da ukoliko neko misli da predsednik Vlade ili bilo ko u ovoj državi može da određuje pravilo u privatnoj kompaniji i promoviše tako nešto i u najmanju ruku bezobrazno i očekuje osudu Narodne skupštine, šta bi to značilo? Da li možemo da postavljamo takva pitanja na drugoj strani? Šta se radi po AP Vojvodini? Šta se radi po gradovima i opštinama koje su vodili ili koje vode?
Molim vas da ovu sednicu vodite na način kao što ste je vodili i do sada i da kolegu narodnog poslanika, koji svoje nekreativnosti u kritici, a mora da kritikuje sve i svašta, da ipak koristi pravnu argumentaciju i ono što je utemeljeno u zakonu i u pravu, a ne da može da govori o bilo čemu i da postavlja pitanja koja se zaista, ne da se graniče, nego jesu duboko utemeljena u bezobrazluku.

Doktore Pavićeviću, nema replike na povredu Poslovnika.

Tražim reč po Poslovniku.

Samo momenat, moram prvo prethodnom poslaniku da odgovorim.
Dakle, izvinjavam se poslanicima jer je poslanik Pavićević vešto u poslednjim sekundama svog vremena izgovorio rečenicu koja nije bila uopšte u temi.
Drugo, nisam sigurna kako bi reagovala, jer mislim da to što je izgovoreno apsolutni nonsens, to je optužba koja očigledno ne stoji i ne znam ni o kakvom slučaju ukidanja bilo čega u ovoj državi.
Da bi imali pravo da dajemo takve ocene, moramo da imamo i konkretne neke indicije ili dokaze, prema tome, zaista mislim da nisam povredila Poslovnik, ali vaše je pravo da se izjasnite u Danu za glasanje.
(Zoran Babić, s mesta: Ne želim.)
Povreda Poslovnika dr Vladimir Pavićević. Izvolite.