Poštovana predsednice parlamenta, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Vlada je predlogom ovih zakona, raznorodnim predlozima zakona koji su danas na raspravi, u stvari pokazala i priznala sopstvenu neefikasnost u uređenju delova sistema kao što su državna uprava, lokalne samouprave i, naravno, delovi javnih sistema koji nisu odgovorili izazovu i rokovima koji su definisani usvajanjem Zakona, pre svega, o javnoj svojini, o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Podsetiću vas, da je ovaj zakon, a mnogi od vas kolega su sedeli i u prethodnom sazivu parlamenta, kada su usvajani ovi zakoni, to je bilo u septembru mesecu, tačnije 20. septembra 2011. godine, pre tri godine, kada je i zadat ovaj rok od tri godine.
Dakle, nije bilo dovoljno efikasnosti, a vi kao vladajuća koalicija nosite tu odgovornost i na nivou republičke vlasti i na nivou lokalnih vlasti koje su upodobljene ovoj koaliciji da bi bile efikasnije i da bi imale bolju saradnju sa aktuelnom Vladom. Dakle, potpuna odgovornost za ono što se dešava danas je upravo na vama.
Očekivao sam da u ovom obrazloženju dobijemo jasne informacije o tome šta je razlog za toliki nivo neefikasnosti da bismo odgovorili ovim rokovima od tri godine.
Potpredsednica Vlade je rekla da će mera posle ove konstatacije i posle, izvesno je, produženje ovih rokova, biti sveobuhvatno istraživanje zašto proces nije bio uspešan. Očekivao sam da dobijemo predlog mera koje će obezbediti realizaciju ovog posla, jer je to neophodno iz više razloga.
Reći ću nešto što je svakako vrlo važno da bismo imali širu sliku o ovim zakonima, pre svega o setu zakona koji je usvojen tog istog 20. septembra 2011. godine, jer je cilj bio usvojiti set zakona koji će obezbediti sveobuhvatnu reformu svojinskih prava u Republici Srbiji. Misli da je to i te kako važno.
Dakle, tada je usvojen Zakon o javnoj svojini, Zakon o vraćanju oduzete imovine, restituciji i Zakon o koncesijama i javno-privatnim partnerstvima. Upravo ta sveobuhvatna reforma svojinskih odnosa u Srbiji je trebalo da omogući veliki broj korisnih projekata za građane Srbije, a cilj je pre svega bio bolje funkcionisanje države, jasni odnosi između države i privatnog sektora, i bolje utemeljenje prava, jedna široka i važna ambicija za sve nas.
Mi smo očigledno na putu da usvajanjem ovih predloga izmena zakona odložimo te ciljeve za neki sledeći rok. Mislim da za to nemamo prava, posebno uzimajući u obzir trenutni status, govoriću o lokalnim samoupravama, u svetlu zakona i izmene Zakona o javnoj svojini.
Šta će to značiti za lokalne samouprave? Da pokazale su nedovoljnu efikasnost da odgovore ovim izazovima, da evidentiraju svoju imovinu, što je preduslov za uspostavljanje javno-privatnih partnerstva u podsticaju lokalnog i ekonomskog razvoja.
Mi imamo sada situaciju u lokalnim samoupravama i javnost Srbije je upoznata da u mnogim lokalnim samoupravama imate tolike dugove budžeta, neefikasno vođenje lokalnih samouprava, sa velikim dugovanjima, gde se lokalne samouprave, skoro svi najveći gradovi u Srbiji, zadužuju radi održanja tekuće likvidnosti, da bi samo isplaćivali plate administracije. A gde su resursi koji treba da podstaknu nešto više, ne samo zaostalu komunalnu izgradnju na komunalnom nivou, nego i podsticaji lokalnog ekonomskog razvoja?
Zato je vrlo važno da svi shvatimo da je ključni resurs lokalnih samouprava, pored budžeta, ključni razvojni resurs upravo imovina. Mislim da na tome treba itekako insistirati i to je ključ i sigurno motiv za one koji su predlagali 2011. godine set ovih zakona.
Na kraju bih želeo da dam predloge na koji način možemo da učinimo efikasnijim taj proces, jer ćemo očigledno ovde u Skupštini, vladajuća većina, svakako izglasati ovaj zakon. Mi ćemo biti protiv toga, ali je važno uspostaviti jedan integrisani informacioni sistem, efikasniju elektronsku upravu. Slušali smo da će to biti sve efikasnije u poslednje dve i po godine vaše vlasti u Srbiji, sa uspostavljanjem Kancelarije za brze odgovore. Ovde Kancelarija za brze odgovore ne daje efekte. Ovde je potrebno da svih 175 lokalnih samouprava, gradova, ima direktni kontakt. Evo, koleginica Vesna je pomenula upravo Direkciju za imovinu Republike Srbije kao verovatno usko grlo, a to nismo čuli ni od koga, jer je zatrpana raznorodnim nekompatibilnim predlozima iz lokalnih samouprava sa verovatno dokumentima na kucaćoj mašini kao iz 19. veka ili elektronskim dokumentima koje je teško obraditi na takav način.
Mislim da je uslov, pre svega, uspostavljanje efikasnog elektronskog sistema, a kompletna infrastruktura je raspoloživa državi, u koju će lokalne samouprave direktno da pristupaju bazi podataka, a Direkcija za imovinu će verifikovati opravdanost tih zahteva. Mislim da je to način na koji će se ubrzati čitav ovaj proces.
Neki od kolega poslanika su govorili o istorijskom iskoraku i nespremnosti opozicionih poslanika da prihvate svaki napredak u Srbiji, jer je ovo bila revolucija, elektronska, isključivo elektronska poreska prijava.
Podsetiću vas da je prva elektronska poreska prijava urađena 6. februara 2009. godine. Dakle, 6. februara 2009. godine, pre pet i po godina, je bilo kompletne infrastrukture i softverske i komunikacione i infrastrukture na nivou digitalnog elektronskog potpisa, dakle, nečega što je potrebno i neophodno da bi radila takva vrsta… To su moji predlozi.
