Zahvaljujem se gospodine potpredsedniče.
Još jedanput, zaista, najiskrenije odajem zahvalnost svim koleginicama i kolegama koji su danas učestvovali u raspravi u načelu o Predlogu dopuna Krivičnog zakona koji je podnelo 199 poslanika Narodne skupštine, a posle celodnevne rasprave, čuli smo koji podržavaju sve poslaničke grupe osim jedne. To dovoljno govori rekao bih i o ozbiljnosti i o odgovornosti svih narodnih poslanika, ali i o značaju teme o kojoj smo danas razgovarali, o zlu i pošasti koja nas okružuje, ne samo kada je u pitanju Srbija i zapadni Balkan, nego rekao bih i ceo svet.
Zato moja zahvalnost ide prema svima, naravno da ćemo u danu kada budemo razgovarali o pojedinostima, jer su podneta i četiri amandmana na predloženi tekst zakona, pokušati eventualno da popravimo i neke nedoslednosti i nepreciznosti o kojima je bilo reči tokom današnje načelne rasprave i na koje bih se ja vrlo kratko i na samom kraju osvrnuo.
Naime, bilo je govora o rasponu tih predviđenih kazni koje ove izmene i dopune Krivičnog zakonika nude, odnosno predviđaju, ali ja moram da obavestim i podsetim sve da ceo Krivični zakonik je u rasponu upravo ovih kazni od dve do osam godina, a sud će biti taj koji je jedini merodavan da odmeri zatvorsku kaznu u zavisnosti od čitavog niza, rekao bih, okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno.
Sa druge strane, čuo sam od nekih mojih uvaženih kolega i primedbe da bi se kod ovog prvog krivičnog dela moglo možda taksativno i nabrojati da je reč o nekim terorističkim organizacijama koje su na takozvanoj crnoj listi, odnosno onih koje su Ujedinjene nacije proglasile terorističkom organizacijama, a na sve druge paravojne formacije u stvari nisu stavljene na listu terorističke organizacije Ujedinjenih nacija, kao što je ta islamska čuvena država, baš će se u stvari ovaj zakon i primenjivati. On se i odnosi na sve druge, zato i nije neophodno da se u ovim odredbama koje dopunjujemo i koje menjamo pominju terorističke organizacije.
Imamo primer od jučerašnje optužnice koju je podiglo naše tužilaštvo za organizovani kriminal i terorizam za pet građana Republike Srbije koji su osumnjičeni za krivična dela.
Još jedna stvar je tokom rasprave u načelu ostavila određenu nedoumicu možda, ali ja čisto da podsetim, istine radi, više zbog građana Republike Srbije, bilo je reči šta će se desiti ako neko od naših građana ima i neko drugo državljanstvo neke druge države, pa onda možda izbije sukob u toj državi, pa on ode u tu državu, ili je državljanin Srbije i još neke druge države, a ode u treću državu?
Oni koji poznaju naše krivično zakonodavstvo znaju da građani, državljani Republike Srbije, koji pored državljanstva Srbije imaju i državljanstvo druge države, tretiraju se kao da imaju samo državljanstvo Republike Srbije. Prema tome, tu su stvari vrlo jasne.
Na kraju, zaista najveća dilema i problem koji postoji kod ovih odredbi koje se nude za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, jeste problem dokazivanja ovog dela. Kolega Martinović je dobro i stručno naravno objasnio i materiju iz Zakona o krivičnom postupku, ali ostaje taj problem dokazivanja.
Međutim, međunarodna policijska obaveštajna saradnja bi mogla da doprinese da mi ovaj problem u praksi kada zakon stupi na snagu i ublažimo. Naime, prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i prema potvrđenim međunarodnim ugovorima koje smo mi kao ova Skupština ratifikovali, naše pravosuđe pod određenim uslovima može da koristi dokaze koji su dostavile strane policijske obaveštajne službe.
U tom kontekstu ja hoću da verujem našem sudstvu, hoću da verujem i našim istražnim organima, hoću da verujem i u našu policiju i naše bezbednosne snage, da će raditi savesno i odgovorno, jer konačno sada kroz ovaj zakon, kroz uvođenje ovih krivičnih dela, oni imaju instrumente, imaju mehanizme u svojim rukama na osnovu kojih će raditi.
Zato vam se ja još jedanput najsrdačnije zahvaljujem i vidimo se u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima.
