Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.10.2014.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/274-14

5. dan rada

08.10.2014

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 11:05 do 16:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Nadam se da to ne želi kolega.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, a pre svega, uz puno uvažavanje, poštovani predlagači zakona o kome danas raspravljamo, cela ova diskusija danas ukazuje na nešto što treba da bude vrlo jasna poruka građanima Republike Srbije, a to je da u interesu građana Republike Srbije, a prevashodno u interesu države Srbije, ovaj zakon predstavlja neminovnost i neophodnost. Zbog toga će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasati za usvajanje ovog zakona.
Politička poruka građanima jeste istovremeno i činjenica da se ovim zakonom država Srbija distancira od svega onoga što može da joj se stavi kao neka vrsta hipoteke, a to je sve ono na šta su kolege poslanici i iz Srpske napredne stranke i iz opozicije i ostalih stranaka predlagača ukazivali. Nisu ovde u pitanju samo „Psi rata“ koji su delovali na teritoriji Republike Srbije, konkretno na Kosovu, na teritoriji BiH, već su to i državljani Srbije koji su na isti način delovali u Ukrajini.
Evropska unija i evropska zajednica očekuje od Srbije donošenje ovakvog zakona. Evropska unija i Evropska zajednica očekuje od Srbije distanciranje i jasno određenje prema svemu onome i svim pojavama na koje ovaj zakon ukazuje i zbog toga ponavljam, Socijalistička partija Srbije i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, podržava ovaj zakon.
Nije svejedno ako se ima u vidu činjenica da je Vlada Republike Srbije i u prethodnom sazivu, na čelu sa premijerom Dačićem i u sadašnjem sazivu na čelu sa premijerom Vučićem učinila pomake koji podrazumevaju podizanje ugleda države Srbije u međunarodnoj zajednici. Takav ugled ne može biti urušen ni diskreditovan načinom i pojavama koje obuhvata ovaj zakon.
Međutim, ono što treba istaći sa stanovišta struke, ovde su politički stavovi vrlo jasni, političke poruke nedvosmislene, ali sa stanovišta struke treba prihvatiti određene sugestije. Ja ih neću, drage moje kolege narodni poslanici i predlagači, među kojima sam i ja i moja poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, identifikovati kao kritike, već dobronamerne sugestije, a te dobronamerne sugestije su sledeće: mora se učiniti dosta na preciziranju teksta ovog zakona, mora se učiniti mnogo toga na preciziranju kvalifikacije krivičnih dela koja su zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku obuhvaćene. Zašto ovo govorim? Zato što polazim od onoga što radim po vokaciji, kao deo pravosudnog sistema, kao deo pravosuđa, kao advokat. Zakon mora u praktičnom smislu reči da da puni efekat. Kada će dati u praktičnom smislu puni efekat? Onog trenutka kada kvalifikacija krivičnog dela, drage kolege, bude jasna.
Samo učešće u ratu ili oružanom sukobu nije inkriminacija, zato što rat kao pojava i fenomen ne podrazumeva istovremeno protivpravnost i protivpravno delovanje. Ratove često delimo na odbrambene, nekad pežorativno na otadžbinske, agresivne, ali rat kao pojava ne može da ima tretman protivpravnosti. Mora da postoji jasna inkriminacija da se u ratu čini određena protivpravna radnja ili je to zverstvo ili je to zločin ili je to genocid ili je to interes zbog čega građani Republike Srbije da bi ostvarili određenu korist deluju na teritorijama drugih država na način koji podrazumeva nezakonito delovanje. To je ono što sugeriše poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, da bude sastavni deo teksta, a samim tim i jasne kvalifikacije zakona o kome mi raspravljamo.
Zašto na ovo ukazujem? Iz razloga što se drugi deo teksta odnosi na vojne i paravojne formacije. Moramo da priznamo svi mi ovde zajedno kao predlagači da u ovom smislu bi došlo do problema u praktičnoj primeni ovog zakona kada bi došlo do procesuiranja učinilaca krivičnih dela. Vojne i paravojne formacije takođe mogu biti kategorisane na različite načine. jedna od njih je i legija stranaca koja se u nekom međunarodnom pravnom smislu kvalifikuje kao vojna formacija koja ima svoj legitimitet.
Ako ima u svoj legitimitet, a u njoj učestvuju i građani Republike Srbije, za šta mi i te kako dobro znamo i raspolažemo sa činjenicama, onda se postavlja pitanje šta je nezakonito u delovanju naših građana kroz tu vojnu formaciju, a u zakonu se govori o vojnoj formaciji? Zato poslanička grupa Socijalističke partije Srbije apeluje, dobronamerno sugeriše, kako bi se kvalitet ovog Predloga zakona poboljšao, kako bi on u praktičnom smislu reči ostvario onaj cilj koji istovremeno potvrđuje motiv predlagača za koji Socijalistička partija Srbije smatra da je više nego opravdan, a to je da znamo inkriminisano delovanje i šta je inkriminisano delovanje. Kako procesuirati građanina Republike Srbije koji je delovao preko Legije stranaca? Ne možemo. Osim toga, bitno je da se i prateća zakonska regulativa uz ovaj zakon, za koji ću ponoviti da je neminovnost i neophodnost u našem zakonodavnom sistemu, da se upodobi i uredi.
Da li imamo sa svim državama, gde ima tzv. „Pse rata“, međunarodne ugovore, da li imamo uzajamnost i reciprocitet? Ako imamo, to je dobro, jer će svaki učinilac krivičnog dela biti procesuiran, ali šta tamo gde to nemamo, šta u toj situaciji?
Osim toga, postavlja se još jedno praktično pitanje – da li delovanje na teritoriji strane države, koje podrazumeva odbranu fizičkog integriteta, odbranu života, zaštitu imovine, može biti okvalifikovano kao krivično delo?
Na Odboru za pravosuđe, kada smo raspravljali o ovom zakonu, naveo sam jedan pežorativan primer - ja i moj drug i kolega narodni poslanik Meho Omerović možemo imati isti interes, koji je potpuno opravdan i zakonit, pretpostavka je da imamo imovinu na teritoriji BiH, navodno on u Foči, ja navodno u Sarajevu, izvinjavam se, ja u Goraždu.
Šta u slučaju da u ratnim dejstvima dođe do ugrožavanja naše imovine? Odbrana naše imovine je naše legitimno pravo Ustavom zagarantovano i to pravo niko ne može da nam ospori. Apsolutno stoji da u toj situaciji nema inkriminacije, da u toj situaciji nema protivpravnog delovanja i da u toj situaciji ne može biti niko osuđen zbog nečega što nije nezakonito.
Zato treba prihvatiti kao dobronamernu sugestiju nešto što je istaknuto, a to je da bi možda, ovom prilikom ističem možda, Odbor za pravosuđe kao resorni odbor, shodno Poslovniku Skupštine Republike Srbije, mogao amandmanom, na koji ima pravo u vremenu između zasedanja u načelu i zasedanja u pojedinostima, da ove sugestije uvaži i da kroz amandman poboljšamo kvalitet ovog zakona, jer nismo sve dobro definisali i nismo sve dobro precizirali.
Postavilo se jedno pitanje koje smo mi poslanici iz pozicije, a ne opozicije, postavili – šta ukoliko delovanje naših državljana na teritoriji druge države nije pod oružjem, nije u uniformi? Šta ukoliko je to delovanje zdravstvenih radnika koji imaju humanitarne delatnosti i aktivnosti, koji su dužni da te humanitarne aktivnosti i delatnosti sprovode, da leče? Da li njih možemo podvesti pod kategoriju učinilaca krivičnog dela? Ne možemo.
Isto tako, možemo da primenimo ono što naša Vlada čini, ono za šta se naša Vlada zalaže već dve i po godine, a to je da se i naša zakonodavna regulativa upodobi sa regulativom evropske zajednice.
Imam okvirnu odluku Saveta EU o borbi protiv terorizma. Ta odluka ima 13 članova. Neki od njih mogu da se primene u ovoj situaciji, mogu da nam pomognu da ovaj zakon zaista dobije onu fizionomiju, onaj pravni okvir, pravni format koji je neophodno neophodan kako bi sa stanovišta prava, i to elementarnog krivičnog prava, mogao da bude pravi zakon, a to je da u zakonu stoji kao inkriminacija da se radi o ozbiljnoj destabilizaciji ili uništavanju osnovnih političkih, ustavnih, ekonomskih i društvenih struktura bilo koje zemlje, nebitno da li je to Sirija, Ukrajina ili neko drugi.
Ovakvu formulaciju kao inkriminaciju uvek možemo primeniti na učinioce krivičnih dela na koje sada ukazujemo i taj problem možemo na taj način da rešimo.
Osim toga, dobronamerna sugestija poslaničke grupe SPS u tom smislu je primena Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Neke kolege pravnici su kroz medije afirmisali jedan stav, da nama ovaj zakon navodno ne treba, da nam ne treba navodno zbog toga što već u Krivičnom zakoniku imamo odredbe o terorizmu. Da imamo odredbe o terorizmu, to je tačno, ali je još više tačno da odredbe o terorizmu i svemu onome što terorizma podrazumeva nisu obuhvatile situacije u krivično-pravnom smislu reči koje obuhvata ovaj zakon.
Zato SPS podržava i motivaciju, razloge i sve ono što je dovelo predlagače, a nije mali broj, impozantan je broj predlagača, 199 narodnih poslanika, da predlože, a mi danas da raspravljamo o tom zakonu.
Na kraju, želim da istaknem još nešto što smatram da je jako važno. Imamo situaciju kada, bar pravnici dobro znaju, da za svako krivično delo i biće krivičnog dela moraju postojati dva konstitutivna elementa. Jedno je radnja izvršenja krivičnog dela, drugo je mesto izvršenje krivičnog dela. Ovde su i radnja i mesto izvršenja krivičnog dela van teritorije Republike Srbije.
Ne smemo dozvoliti sebi taj luksuz, taj ekskluzivitet da ostanemo nenadležni, s obzirom da i radnja i mesto krivičnog dela mogu biti u Ukrajini, mogu biti u Siriji, u BiH, bilo gde postoji ratno žarište. Šta ukoliko se naša nadležnost dovede u sumnju? Šta ukoliko strana država na kojoj se vode ratna dejstva ovo krivično delo nije sistematizovala, nije ga u svom krivičnom zakonodavstvu obuhvatila?
U toj situaciji moramo voditi računa o postojanju reciprociteta, odnosno uzajamnosti i postojanja međunarodnih ugovora upravo sa tim državama ili velikim brojem država. Bez toga nećemo moći efikasno da sprovedemo ovaj zakon.
Da se vratimo na ono što je suština. Suština je da je nesumnjivo Republika Srbija učinila mnogo, pre svega zato što je ovaj zakon došao na dnevni red Skupštine, a učiniće još više ako ovaj zakon usvojimo. Učiniće još više tim pre što ćemo još šire otvoriti vrata evropske zajednice ili zajednice evropskih zemalja da postanemo punopravni član tih zemalja. Učiniće još više činjenicom da iako smo imali hipoteku ozloglašene države, kako su nas nekada nazivali, sa ratno-huškaškim motivima i sa ratno-huškaškim delovanjem, sada je nesumnjivo da ta hipoteka pada i nesumnjivo je da je mi više nikada nećemo navući, a jedna od brana da je ikada više imamo je upravo donošenje ovog zakona.
Molim predlagača da ima u vidu najdobronamernije sugestije poslaničke grupe SPS, da zna kolega Meho Omerović, kao neko ko je u ime predlagača izneo Predlog zakona, da ne samo što će biti podržan ovaj zakon, nego da ćemo mi socijalisti dati punu podršku kasnije i kada budemo donosili novi Krivični zakonik, jer će tada biti pravo vreme da sve ovo što sada vidimo kao određene propuste sa stanovišta primene krivičnog zakonodavstva, možemo ispraviti. Siguran sam da ćemo to i učiniti. Zahvaljujem vam se.
Još jednom ističem da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS narodni poslanik Momir Stojanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Momir Stojanović

Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nešto kažem o predloženim dopunama Krivičnog zakonika, ne mogu, a da se ne osvrnem na izlaganje jednog od mojih prethodnika, gospodina Stefanovića, jer se kao član poslaničke grupe SNS, a verujem i moje kolege, osećam povređeno.
Naime, njegov osvrt na predložene dopune Krivičnog zakonika i opservacije ukoliko bi primena ovih predloženih dopuna bila retroaktivna, onda mnogi iz poslaničkog kluba SNS ne bi sedeli ovde i došli pod udar ovog zakona. Verujem da to ne bi bilo tako, jer su predstavnici poslaničke grupe SNS uvek bili na strani istine, pravde i slobode.
Bojim se, ukoliko bi retroaktivna primena predložene dopune Krivičnog zakonika bila, da bi mnogi iz stranke kojoj pripada kolega Stefanović došli pod udar predloženih dopuna ovog zakona, obzirom na činjenicu da su u prošlosti za jeftine pare izvozili revoluciju i nametali demokratiju kroz pokret otpora, tako da bojazan za poslanički klub SNS ne postoji i u slučaju retroaktivne primene ovog zakona.
Što se tiče predložene dopune Krivičnog zakonika, radi se o dva člana u 34. poglavlju, a koje se tiče krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara međunarodnog prava, gde se posle poglavlja – agresivni rat uvode novi članovi 386a i 386b.
Juče smo na sednici Odbora za KiM konstatovali, analizirajući aktivnost radikalnih islamističkih grupa na našem prostoru, da realno postoji opasnost po bezbednost naše zemlje i ta opasnost je sve veća, obzirom na broj naših državljana koji pojedinačno ili kao organizovane grupe danas učestvuju u oružanim sukobima ili ratištima u drugim zemljama. Ta činjenica se ne može prenebregnuti.
S druge strane, Republika Srbija se priključila međunarodnoj zajednici u borbi protiv pokreta ISIL ili formiranje Islamske države Iraka i Levanta.
Usvajanjem dopuna ovog Krivičnog zakonika je praktično dokaz da širokim nizom mera Srbija iskreno želi da učestvuje u borbi protiv međunarodnog terorizma. Primedbe koje su postavljene u pogledu preciznosti predloženih dopuna Krivičnog zakonika, pogotovo kolega Neđo koji je izneo, slažem, ali mislim da su predložene dopune sasvim precizne i jasne. Jedan član se odnosi na pojedinačno učešće i predviđenu sankciju a drugi član na organizovani, planski odlazak, grupe, usmeravanje, obuka, finansiranje, što predstavlja teže krivično delo.
Ne možemo u predloženim dopunama Krivičnog zakonika da predvidimo sve moguće varijante primene sankcija u slučaju činjenja ovih krivičnih dela, ali složićete se sa mnom da će nadležni pravosudni organi u prikupljanju dokaznog materijala revnosno oceniti da li su naši državljani učestvovali na ratištima i oružanim sukobima u drugim zemljama iz materijalnih razloga, što po meni predstavlja blaži oblik krivičnog dela, ili iz ideoloških razloga, što po meni predstavlja teži oblik krivičnih dela.
Ono što u ovom trenutku vidim kao problem, to su dva problema. Jedan je u dokazivosti ovih krivičnih dela. S time se slažem sa mojim prethodnicima. Međutim, Republika Srbija je potpisnik mnogih međunarodnih sporazuma o razmeni tajnih podataka, obaveštajnih i bezbednosnih. Verujemo da ćemo u dokazivanju ovih krivičnih dela tesno sarađivati sa mnogim zemljama, sa većinom zemalja međunarodne zajednice, koje se danas bore protiv radikalnog islamističkog pokreta.
Drugi problem o kojem ovde nije bilo reči – kako primenu ovih krivičnih dela tretirati u slučaju da dođe do oružanih sukoba ili agresije ili incidenata oružanih prema našem stanovništvu na KiM, obzirom na činjenicu da mnoge vodeće države međunarodne zajednice KiM ne smatraju sastavnim delom Srbije, a Republika Srbija smatra KiM sastavnim i neotuđivim delom svoje teritorije?
Da li to znači da u slučaju teških incidenata i oružanih sukoba i teških krivičnih dela prema našem stanovništvu i etničkoj zajednici, našim enklavama na KiM da građani sa teritorije uže Srbije ne mogu da priteknu u pomoć svojim sugrađanima? Zato je potrebno, eventualno, donošenje novog Krivičnog zakonika ili amandmanski precizirati slučajeve u kojima se ne sprečava učešće naših građana da učestvuju u oružanim sukobima i ratovima van naše zemlje. Po meni je ovo ključni problem.
Iznete su primedbe da primenu ovih dopuna treba uskladiti sa usklađenom nacionalnom strukturom pravosudnih i policijskih organa. Možda je primedba na mestu, ali ovaj zakon nije usmeren prema ni jednoj etničkoj zajednici, pa prema tome, ni prema bošnjačkoj, ni prema albanskoj zajednici u Srbiji. Ovaj zakon se odnosi na sve građane Srbije, tako da sve primedbe koje se tiču tog dela nisu osnovane.
S druge strane, gradacija oko težine krivičnog dela, kada je u pitanju primena ova dva člana zakona i poistovećivanje učešća naših građana na ratištima u Siriji i učešće naših građana na ratištu u Ukrajini je lišeno svakog osnova. U jednom slučaju se radi o projektu formiranja islamske države sa striktnim šerijatskim zakonima, što je pretnja međunarodnom miru, a u drugom slučaju, slučaju Ukrajine, se radi o borbi dela građana Ukrajine za svoja prava, za ona za koja oni smatraju da su im uskraćena. Dakle, svako poistovećivanje jedne i druge situacije je, po mom mišljenju, degutantno.
Primedbe, da Srbija kaska sa donošenjem ovih zakona, te da su mnoge zemlje u okruženju već donele ove zakone, rekao bih da nisu tačne ili su neki moji prethodnici ne informisani. Tačno je da je Republika Crna Gora donela predlog, ali još uvek nije usvojila predlog izmena i dopuna svog krivičnog zakonika, koji se odnosi na ove predložene izmene. Tačno je da je BiH pre nas donela ovakva rešenja u svom krivičnom zakoniku i predvidela ovakve sankcije, ali znate, s obzirom na svoju multietničnost, na probleme, na tesnu povezanost nekih radikalnih islamističkih grupa iz BiH, da je ta zemlja bila prinuđena da prednjači u donošenju tih zakona.
Smatram da su dobre predložene dopune Krivičnog zakona. Smatram da su precizne. Smatram da će predstavljati problem samo u delu dokazivosti krivičnog dela, ali verujem da primedbe koje se odnose na to da nadležni istražni organi ne smeju da primenjuju mere sve dok građani Srbije, u pogledu činjenja ovih krivičnih dela, konkretno ne postupaju suprotno odredbama ovih članova zakona i mislim da nemaju osnova. Po tom osnovu, u slučaju podataka i saznanja koje nadležne službe imaju da neka grupa ili pojedinac raspolažu oružjem i da su ideološki na platformi radikalnom islama, podrazumevalo bi da mi ne smemo da izvršimo oduzimanje takvog naoružanja, već bi morali da čekamo da konkretno taj pojedinac ispolji svoju delatnost, što je sa aspekta preventive kasno i ima negativne posledice po bezbednost zemlje.
Da zaključim, mislim da većina u ovom domu smatra da ova dva člana dopune Krivičnog zakonika nisu sporne i da njih ne treba politizovati i verujem da će oni koji imaju primedbe, poput moga kolege Neđe, opravdane primedbe, u danu za glasanje podržati ove izmene, odnosno dopune Krivičnog zakonika. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, po Poslovniku.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Demokratska stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.
Čl. 106. i 107. Dakle, Momir Stojanović je u svom izlaganju nekoliko puta izneo uvredljive stvari za gospodina Stefanovića, koji nije u sali, što nije korektno, a sa druge strane je rekao da za relativno male pare izvozio revoluciju u druge zemlje. Niste ga opomenuli, a morali ste to da uradite, jer ste time prekršili Poslovnik i zato sam se javio za reč.
Sa druge strane, Momir Stojanović je rekao da su svi članovi, odnosno predstavnici SNS, koji su danas u Skupštini Srbije, oduvek, dakle oduvek , u prošlim vremenima bili na strani istine, pravde i slobode.
Mislim da ukoliko na taj način pokušava da opere prošlost neko ko je bio član SRS, koji je u skladu s tim…
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Balša, molim vas, nemojte da pretvorite ovo u repliku.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Demokratska stranka
Dopustite mi da završim.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Dovoljno ste mi argumenata dali da vidim da nisam prekršio Poslovnik. Imate još 10 sekundi.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Demokratska stranka
Da vam kažem jednu stvar. Vi ste prekršili Poslovnik time što mi niste dali reč.