Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.10.2014.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/274-14

5. dan rada

08.10.2014

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 11:05 do 16:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Dragan Nikolić

Srpska napredna stranka
Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim da istaknem svoje posebno zadovoljstvo i radost, jer sam jedan od 199 narodnih poslanika koji su potpisali predlog za donošenje ovog zakona.
Takođe, postignut je na neki način konsenzus u ovoj Skupštini, jer su i poslaničke grupe koje nisu potpisnice ovog predloga rekle da će uz određene amandmane dati svoj glas za ovaj zakon, što potvrđuje visoku svest svih nas da postoji jedna potreba da se izvrše izmene Krivičnog zakonika tako što će u njega biti upisana još dva člana, gde će biti predviđeno sankcionisanje određenog ponašanja koje osuđuje čitav svet.
Danas je bilo vrlo dobronamernih diskusija, vrlo utemeljenih i rekao bih, pravničkih bravuroznih, očigledno da i ovaj predlog i sama ova dva člana imaju manjkavosti, ali ne postoji ni jedan zakon na ovom svetu koji je idealan i u kome ne postoje manjkavosti, rupe, nedostaci.
Nadam se da ćemo to uspeti da u danu kada raspravljamo o amandmanima upotpunimo, dopunimo, a ono što mene najviše raduje kao čoveka koji se bavi tom strukom, koji je diplomirani pravnik, očekujem da se jedan sveobuhvatni Krivični zakonik donese u ovoj Skupštini, gde ćemo sublimirati sve članove koje smo uspeli da razbacamo kroz više tema, kroz više mesta i da u jednom trenutku imamo jedan sveobuhvatni Krivični zakonik u kome će pisati i biti označena sva krivična dela.
Bilo je i diskusija koje nisu bile dobronamerne i želim da zbog građana Srbije istaknem da se ovaj zakon ne donosi zbog Muslimana, ne donosi se zbog Albanaca, ne donosi se zbog Srba, nego se donosi zbog građana Srbije i odnosi se na sve građane Srbije, ne postoji favorizovanje niti u negativnom niti u pozitivnom smislu.
Mi želimo donošenjem ovog zakona da pošaljemo jasne poruke i prema svetu da smo deo jedne zajednice koja želi da se obračunava sa ljudima koji zarad novca, zarad ideologije idu u strane države donose nesreću tamošnjim građanima, onda se kao takvi, neko ih je nazvao psi rata, naravno da je to možda pogrdan izraz, vrate se u svoju sredinu, šireći mržnju, šireći fundamentalizam, šireći želju da se vode sukobi ratovi.
Mislim da je Srbiji sasvim dovoljno svih sukoba, svih ratova, i možda je ideja da donesemo jednu rezoluciju kojom ćemo građanima Srbije zabraniti da ratuju bilo kada, ako ništa manje, bar jedan sledeći vek. Mi smo u prošlom veku od 1912. godine do 1945. godine izgubili tri i po miliona stanovnika. To su mahom bili Srbi. Da je bilo sreće da nije bilo tih sukoba u kojima smo mi učestvovali, verovatna brojka sadašnjih Srba bi bila 42 miliona, a ne ova brojka koja sada postoji. Ni sukobi iz devedesetih nisu nas mimoišli. Mi smo prosto majstori da učestvujemo u nečemu što je destrukcija, majstori smo. Naravno imali smo tu sreću da smo se borili na strani sila koje su bile pobednice, na strani pravde, istine. Uglavnom smo vodili odbrambene ratove, ali sada jedno moderno doba nameće da mnogi naši mladi ljudi zavedeni ideologijom, mnogi naši ljudi kojima je ponuđen novac, ponukani da odu i bore se, stvore jednu lošu sliku o Srbiji.
Njima šaljemo poruku da pre nego što usvojimo ovaj zakon, očekujem da će to biti u petak, i da će on stupiti na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja, se vrate, dođu u svoju domovinu, vrate se svojoj porodici svom redovnom poslu. Ovo je poruka njima da jednostavno se to ne isplati, da će ovaj zakon imati oštre sankcije, da je i ova diskusija koju danas vodimo i koju ćemo voditi u petak, jedna vrsta prevencije i slanje odlične poruke svima njima, njihovim porodicama, da pozovu svoje članove, za koje naravno znaju da su tamo gde ne treba da budu, da se vrate, jer ako se budu vratili ovaj zakon neće da se odnosi na njih.
Neko je pomenuo ovde da ako bi retroaktivno važio ovaj zakon ili izmene ovog zakona da bi se one odnosile na veliki deo poslanika koji se nalaze u ovoj Skupštini. Osnovno na pravnom fakultetu jeste da što se tiče krivično dela ono ne može da bude i da važi retroaktivno, može da važi samo od onog dana kada bude doneto pa nadalje. Sve to samo pokazuje malicioznost određenih ljudi koji bi da omalovaže aktivnosti SNS, da neke pripadnike stranke koji su zaista herojski se borili i branili svoju otadžbinu, budu predstavljeni sa znakom jednakosti da su i oni psi rata, da su oni ljudi koji su izazvali nekakve sukobe. Šta ćete svetije nego da branite svoju otadžbinu, da branite svoj dom? To smo mi radili, toga se ne stidimo, ali naravno nismo zakopani u prošlosti.
Hoćemo da idemo napred, hoćemo da pokrenemo i ovu Srbiju kako u ekonomskom tako i u privrednom pogledu. Da bi to učinili, moramo da stvorimo jedan pravni ambijent koji se siguran, da stvorimo jednu političku stabilnost u Srbiji i još jednom ću reći da sam zahvalan svim poslaničkim grupama što će dati svoj glas za ovaj zakon jer će to biti mali korak za njih, ali veliki korak za Srbiju i naravno za sve nas pred međunarodnom javnošću.
Ono što se tiče posebne prevencije, a to su posebne kazne za ovo krivično delo, jedno je osnovno i dva su kvalifikovana, da li se radi o grupi i drugi član se odnosi na to da nekome nudite, plaćate, organizujete i predviđena je široka lepeza kazni – od šest meseci do pet godina za osnovno delo, od godinu do osam za kvalifikovano delo tog istog ako se radi o grupi i za drugo delo, koje se odnosi na organizovanje, prikupljanje, odvođenje, krivično delo, predviđena je zatvorska kazna od dve do 10 godina.
Mislim da su ove predviđene kazne primerene delima koja su zaprećena ovim zakonom i mogu da pozovem da pravosudni organi, pošto je neko danas postavio pitanje – ko će primeniti ovaj zakon, ko će raditi po ovom zakonu, radiće policija na prvom mestu u sadejstvu sa nadležnim tužilaštvima, a odluku meritornu će donositi pravosudni organi, odnosno sudovi koji budu postupali, uglavnom su to osnovni sudovi u Srbiji.
Jedini problem će biti i otežano je dokazivanje zato što je izvršenje krivičnog dela, odnosno predviđeno je ovim zakonom, na teritoriji druge države. Teže će biti da se prikupe dokazi koji mogu da budu relevantni, ali imajući u vidu da imamo iskusne pravnike, da imamo tužioce koji znaju svoj posao, da imamo bezbedonosne službe koje uspevaju da sada od sveta naprave jedno globalno selo, gde se sve može da sazna i dozna veoma brzo, da će prikupiti dokaze i da će ti ljudi koji ne shvataju da opštom prevencijom, slanjem poruke svima njima ipak učine ovo krivično delo iz samo njima znanih razloga očekuju drastične kazne od srpskog pravosuđa.
Zbog svega toga ubeđen sam da ćemo svi mi, a znam da će SNS, odnosno njena poslanička grupa u Danu za glasanje dati svoj glas i očekujem da ovaj zakon bude usvojen. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima prof. dr Janko Veselinović, a neka se pripremi narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
...
Socijaldemokratska stranka

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Hvala uvaženi predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi zakon o dopunama Krivičnog zakonika kojim se konstituišu dva nova krivična dela i jedno krivično delo je učestvovanje u ratu ili oružanim sukobima u stranoj državi i drugo krivično delo je organizovanje i učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi.

Ja sam jedan od 51 narodnog poslanika koji nisu imali prilike da potpišu Predlog zakona. Tu privilegiju za sebe su uzeli predstavnici stranaka na vlasti. Smatram da to nije dobro jer se radi o zakonu koji bi trebao da bude van političke arene kada je u pitanju međustranački sukob i odnos.

Reći ću nekoliko reči o nekim protivrečnostima ovog zakona. U političkom smislu nema nikakve sumnje da je borba protiv terorizma prioritet ove države. Rekao bih da se to nalazi među prvim prioritetima celog sveta pa i UN. To nije sporno.

Sporan je način kako su koncipirana, odnosno uvedena ova dva krivična dela u Krivični zakonik. Ona su u dobroj meri nekonzistentna u odnosu na postojeći Krivični zakonik i rekao bih da nisu na adekvatan način uredila ovu oblast. Dakle, dva člana za dva krivična dela. E sad, svi narodni poslanici koji su danas govorili o izmeni i dopuni ovog zakona, govorili su o borbi protiv terorizma. U ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika nema ni „t“ od terorizma. Dakle, nigde se ne pominje terorizam.

Kada je ovlašćeni predstavnik predlagača, gospodin Meho Omerović rekao i pomenuo osnove za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, rekao je da jedan od osnova jeste Rezolucija UN po ovom pitanju. Tačno, ta Rezolucija broj 2178 se tiče borbe protiv terorizma, koja ohrabruje zemlje potpisnice, odnosno članice UN da onemoguće svoje građane koji bi prelazili granicu svojih zemalja radi učešća u terorističkim akcijama. A o čemu mi ovde govorimo? Mi ovde govorimo o učešću u ratu ili u oružanim sukobima u stranoj državi. Tu je osnovni problem.

Dakle, mi smo široko definisali jedno krivično delo i stvorili opasnost da u nekom narednom periodu dođe do problema u primeni ovog dela Krivičnog zakonika. Zašto? Pa upravo ono o čemu smo danas govorili, i poslanici pozicije i poslanici opozicije su rekli da nije sasvim jasno ko će biti inkriminisan ovim krivičnim delom i na koga će se ove sankcije primenjivati. Jasno je da tu neće biti samo ljudi koji se bave terorizmom ili agituju ili mobilišu ljude da idu u rat da bi se bavili terorističkim akcijama. Ovim zakonom će biti inkriminisani i ljudi koji su u nekim licenciranim kompanijama angažovani preko tih kompanija ili ljudi koji imaju dvojno državljanstvo i nalaze se u oružanim snagama, legalnim oružanim snagama nekih drugih zemalja.

Možda bi mogli mi da kažemo – dobro, nije važno, da se radi o zakonu o zabrani proizvodnje rakije. Međutim, ne radi se o zakonu o zabrani proizvodnje rakije, nego se radi o izmeni Krivičnog zakonika. Ovde postoje vrsni pravnici, profesori prava koji se bave ovim pitanjem i ja smatram da smo morali voditi računa da se ne da u ruke ljudi koji nisu dovoljno stručni i kompetentni za ovu oblast da napišu izmenu Krivičnog zakonika, stave ga ovde kao političku deklaraciju, a on postane sastavni deo pravnog sistema. U tom smislu smatram da treba preko…
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
...
Socijaldemokratska stranka

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Samo da završim.
…nadležnih odbora i kroz prihvatanje određenih amandmana da se poprave pojedini elementi ovog u dobroj nameri datog Predloga zakona Krivičnog zakonika, kako bi on zaista mogao biti dobar deo i u borbi protiv terorizma. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, kao poslednji prijavljeni govornik.
Izvolite, gospodine Martinoviću.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, za poslaničku grupu SNS Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika je dobar i potreban predlog zakona iz više razloga. Čisto pravnički posmatrano, ova dva člana kojima se dopunjava Krivični zakonik Republike Srbije su u nomotehničkom smislu napisana kvalitetno i nema tu ničeg nejasnog, nema ničeg spornog, nema tu ničega što bi moglo da izaziva bilo kakve nedoumice u praksi.
Poslanici bivšeg režima su više prigovarali činjenici što nisu među potpisnicima Predloga zakona, a nakon toga su pokušavali nekim nategnutim konstrukcijama i nategnutim hipotezama da dovedu u pitanje krivično-pravnu osnovanost ovog zakonika, odnosno ovog zakona, u čemu, po mom skromnom mišljenju, apsolutno nisu uspeli.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, koga su delegirali poslanici bivšeg režima, a to je pitanje dokazivosti, odnosno pitanje kako će se dokazati da je neko izvršio jedno od ova dva krivična dela kojima se dopunjava Krivični zakonik? Moram da podsetim sve narodne poslanike, pa i one narodne poslanike koji su kritikovali ovaj Predlog zakona, da smo mi na terenu materijalnog krivičnog prava. Dakle, mi smo na terenu onoga što se zove krivično pravo – posebni deo.
Dakle, mi propisujemo ovim Predlogom zakona dva nova krivična dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Pitanje dokaza nije pitanje Krivičnog zakonika. Pitanje dokaza je pitanje Zakonika o krivičnom postupku. Prema tome, svi oni koji su upućivali kritike ovom Predlogu zakona sa stanovišta snage dokaza koja će eventualno biti upotrebljena da bi se utvrdilo da je neko ili učestvovao u ratu na teritoriji neke strane države ili pak da je podstrekivao druge da to čine, čini mi se da su potpuno promašili temu, prosto zato što to nije materija ovog zakona, niti se ovaj zakon time može baviti. To je sve veoma precizno i veoma jasno definisano odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Što se tiče ideoloških, odnosno verskih aspekata ratovanja naših državljana na teritoriji stranih država, to je jedna opširna tema i o tome bi moglo da se kaže mnogo toga. Slažem se sa onim kolegama koji su rekli da ovo nije predlog zakona koji je usmeren protiv bilo koje religije. Naravno, ovo nije ni predlog zakona koji je usmeren protiv islama. Ovo nije predlog zakona koji se tiče samo problema Sirije ili Iraka. Slažem se i sa koleginicom iz DS koja je rekla da islam nije militantna religija i da islam nije religija koja podstiče na nasilje, a pogotovo nije religija koja podstiče ljude da čine onakva monstruozna ubistva, kakva smo mogli da vidimo, nažalost, ovih dana da su se dešavala u Siriji.
Ali, ovde se postavlja jedno drugo pitanje. Postavlja se pitanje – na koji način pojedinci ili grupe tumače pojedine religije. Nijedna velika svetska religija, ni islam, ni hrišćanstvo, ni judaizam ne propovedaju sečenje ušiju, klanje, vađenje očiju, silovanje, sve ono što smo mogli da vidimo ili ono o čemu smo mogli da slušamo, a što se ovih dana dešava npr. u pojedinim delovima Sirije ili Iraka. Problem je u nečem drugom. Oni koji čine ta monstruozna zverstva, oni tumače svoju religiju na način da im dopušta da čine takve stvari.
Dakle, mi smo na terenu sad tumačenja religije. Mislim da kada biste izvršili anketu kod ovih zlikovaca iz islamske države Iraka i Levanta, te terorističke organizacije, i kada biste ih pitali da li to što oni rade jeste u skladu sa postulatima islama, mislim da bi njih 100% reklo – da, to je nešto što islam odobrava, to je ono čemu nas je učio prorok Muhamed. Kao što kada biste izvršili anketu među onima koji su u ime Hrista ili u ime hrišćanstva takođe činili slična dela, oni bi rekli – da, hrišćanstvo odobrava takve stvari.
Dakle, pitanje je kako pojedinci ili grupe tumače određenu religiju? To takođe nije nešto čime može da se bavi Krivični zakonik. Pojedinci iz stranaka bivšeg režima su kritikovali ovaj zakon zato što navodno on ne može da na adekvatan način postigne svoj cilj, zato što se u stvari bori protiv nečega protiv čega ne treba da se bori. Dakle, ovaj zakon se ne bori ni protiv kakve religije, niti protiv pripadnika bilo koje religije, ali ovim zakonom vi ne možete sprečiti, niti je to namera ovog zakona, niti je to namera bilo kog zakona da se spreči nakaradno tumačenje neke religije ili neke ideologije.
U tom smislu, oni koji su kritikovali ovaj predlog zakona, sa stanovišta tumačenja religije ili ideologije nisu u pravu, jer to prosto nije materija ni Krivičnog zakonika, niti je to uopšte materija bilo kog zakonika koji postoji u pravnom sistemu Republike Srbije, niti bilo gde u svetu.
Vi možete doneti ne jedan, možete imati stotinu krivičnih zakonika, to neće sprečiti pojedince ili grupe da tumače svoju religiju kojoj pripadaju na način da im ona odobrava vršenje najgnusnijih mogućih zločina. U tom smislu, oni koji su kritikovali ovaj Predlog zakona, takođe nisu u pravu.
Ovde je bilo reči o tome da je ovaj predlog zakona loš zato što se postavlja pitanje – a šta je sa državljanima Republike Srbije koji su uz to i državljani neke druge države? Taj problem za SNS ne postoji. Dakle, državljanin Republike Srbije koji je državljanin i neke strane države, a čini neko od ovih krivičnih dela, pa naravno da potpada pod udar ovog predloga zakona. Dakle, to što je neko državljanin Srbije i recimo državljani Francuske, a ratuje u Siriju. To što je državljanin Francuske naravno da ga ne oslobađa od odgovornosti ako čini jedno od ova dva, ili možda oba krivična dela. U tom smislu pitanje dvojnog državljanstva apsolutno ne tangira ni smisao ni suštinu ovog predloga zakona.
Ono što je posebno važno da se kaže sa stanovišta SNS, koja ima i najveću odgovornost za vođenje politike ove države, to je da se ovaj predlog zakona donosi u trenutku kada se Vlada Republike Srbije, a pre svega predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, nalaze u jednoj izuzetno delikatnoj situaciji, kada je u pitanju međunarodna politika.
Morate priznati da se retko koja srpska vlada u novijoj srpskoj istoriji našla u ovakvoj situaciji u kojoj se našla vlada koju vodi gospodin Aleksandar Vučić. Ova Vlada je izabrala ne najbolje, nego rekao bih jedini mogući pravac, jedini mogući put u vođenju spoljne politike. Za Vladu Republike Srbije, svi oni koji žele da budu prijatelji naše zemlje, svi oni koji žele sa nama da održavaju dobre političke i ekonomske odnose, mi ih tretiramo kao prijateljske države.
Ova Vlada je zauzela stav da ne želi da se meša u unutrašnja pitanja bilo koje strane države, ni Sirije, ni Iraka, ni Ukrajine. Ono što je veoma važno da se naglasi, Vlada Republike Srbije po uzoru, rekao bih, na vlade kakve smo imali npr. u 19. veku, na vlade koje su vodili državnici, poput Jovana Ristića ili Nikole Pašića, dakle, ovo je Vlada koja u najelementarnijem smislu te reči vodi srpsku spoljnu politiku. Dakle, mi ne vodimo ni spoljnu politiku koja se diktira iz Vašingtona, iz Brisela, Berlina ili Moskve. Mi vodimo srpsku politiku, a to znači hoćemo da zaštitimo državne i nacionalne interese Republike Srbije i srpskog naroda. Kako to Vlada Republike Srbije radi? Sa jedne strane Vlada na vrlo decidan i jasan način pokazuje da je opredeljena da Srbija postane članica EU, da je Srbija na dobrom putu, o tome svedoči i izveštaj Evropske komisije koji je najpozitivniji do sada, od kada je Srbija krenula u taj proces pridruživanja EU.
Sa druge strane, Vlada Republike Srbije, a to je pre svega zasluga premijera gospodina, Aleksandra Vučića, donela je jednu veoma hrabru odluku da ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, da ne prekida političke i ekonomske veze sa jednom zemljom sa kojom tradicionalno imamo dobre i prijateljske odnose sa kojima nas spaja i istorija, i tradicija, i jezik, i vera, i kultura, i činjenica da je Rusija uz Kinu branilac suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i u Savetu bezbednosti UN, ali i u svim drugim međunarodnim forumima.
U tom smislu, SNS, odnosno poslanička grupa SNS, i ovaj predlog zakona doživljava kao nešto što je sastavni deo međunarodne politike Vlade Republike Srbije. Dakle, Vlada Republike Srbije i narodni poslanici koji su potpisali ovaj predlog zakona i koji će glasati za ovaj predlog zakona šalju veoma jasnu političku poruku svim državama u svetu, a to je da državljanima Republike Srbije nije mesto u oružanim sukobima koji se vode na teritoriji bilo koje strane države.
I da je Republika Srbija privržena tome da se svi politički problemi, da se problemi koji su iz političkih prerasli u oružane probleme rešavaju miroljubivim sredstvima u skladu sa principima međunarodnog prava, u skladu sa Poveljom UN, u skladu sa svim relevantnim međunarodnim pravnim dokumentima, pa na kraju krajeva i u skladu sa svim rezolucijama i dokumentima koje je usvojila i Narodna skupština Republike Srbije.
U tom smislu, poslanička grupa SNS će podržati ovaj predlog zakona zato što je on pravnički dobar, zato što on štititi naše građane, preventivno deluje na naše građane da ne idu da ratuju za bilo čije strane interese u bilo kojoj stranoj državi. Ono što je takođe veoma važno, poslanička grupa SNS će glasati za ovaj predlog zakona zato što mi na ovaj način čuvamo dobru međunarodnu poziciju Republike Srbije i na ovaj način podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, a to je politika koja znači da se održe stabilni međunarodni odnosi i sa državama na zapadu, i sa državama na istoku što je priznaćete jedna veoma delikatna politika i politika koja nijednoj Vladi Srbije do sada nije pošla za rukom.
Ono što sam propustio da kažem na početku, a nije loše da se zna, prosto zbog istorije. Nije Republika Srbija i nije srpski narod prvi put u situaciji da pojedini njegovi pripadnici ratuju u nekoj stranoj državi za nečije strane interese iz verskih ili ideoloških razloga. Vi ste imali situaciju u periodu 1936. godine do 1939. godine da je oko 1.700 građana tadašnje Kraljevine Jugoslavije koji su se izjašnjavali ili kao članovi ili kao simpatizeri KPJ, da su ratovali u Španiji na strani republikanskih snaga protiv formacija koje je vodio generala Franko. Ni tadašnja država, dakle, ni tadašnja vlada nije blagonaklono gledala na takve stvari. Nijedna vlada u svetu ne gleda blagonaklono na činjenicu da njeni građani ratuju u nekoj stranoj državi za interese koji se apsolutno ne tiču interesa te vlade.
Imali ste još jednu situaciju koja nije potpuno identična sa ovom situacijom o kojoj sam maločas govorio, ili sa ovom situacijom koja se sada dešava u Siriji, Iraku ili Ukrajini, a tiče se činjenice da su pojedini građani tadašnje Kraljevine Jugoslavije, otišli u inostranstvo i iz inostranstva delovali protiv sopstvene države, odnosno iz inostranstva radili za interes neke strane države.
O čemu se radi? Kada je u Marseju tragično nastradao tadašnji kralj Aleksandar Karađorđević, tadašnja Vlada Kraljevine Jugoslavije, koju je vodio Bogoljub Jeftić, tražila je u Društvu naroda, koje je na neki način prethodilo stvaranju organizacije UN, tražilo je od Mađarske da zabrani delovanje terorističkih centara koje je vodio Ante Pavelić, u jednom gradu koji se nalazio na samoj granici sa Jugoslavijom.
Radi se o terorističkoj bazi koja se zvala „Janka Pusta“. To je bila jedna pustara, jedan salaš koga su koristile ustaše, a koji se nalazio u blizini grada Nađ Kanjiža.
Tadašnja vlada je imala hrabrosti da na najvišem međunarodnom forumu, dakle u Društvu naroda, traži od Mađarske da zabrani rad tih terorističkih centara koji su bili direktno upereni protiv interesa Kraljevine Jugoslavije i Vlada Kraljevine Jugoslavije je u tome uspela.
Ako je Vlada Kraljevine Jugoslavije u tome uspela, SNS je ubeđena da će i Vlada koju vodi Aleksandar Vučić uspeti da spreči slične pojave koje se i danas dešavaju, a to je da naši državljani, bez obzira na nacionalnu pripadnost, na versku pripadnost, bez obzira na to iz kog dela Republike Srbije potiču ili u kom delu Republike Srbije žive, odlaze na ratišta u bilo koju stranu državu, zato što je to sa jedne strane, suprotno njihovim ličnim interesima, jer mogu da izgube život bez bilo kakve potrebe, a sa druge strane, to je direktno suprotno interesima države Srbije i njenih građana i zbog toga će poslanička grupa SNS čistog srca, mirne savesti sa svešću da radimo u interesu naše države, da podrži ovaj predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Bojan Kostreš

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Ja ću samo nekoliko rečenica, prosto da ne ostanete zakinuti za stav LSV.
Naime, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, jer smatramo da je više važno da Srbija pokaže da se nalazi na onoj strani civilizacije i na onoj strani svih država u svetu koje jasno i nedvosmisleno osuđuju učešće svojih građana u ratnim dejstvima, bez obzira da li se ta ratna dejstva dešavaju u Siriji, Iraku, Ukrajini ili na nekom drugom mestu, mislim da je potpuno nedopustivo da naši građani u tome učestvuju i da je nedopustivo da na taj način, ne samo čine jednu vrstu krivičnog dela na ratištima na kojima učestvuju, nego prelivaju i nestabilnost i donose u Srbiju kada se vraćaju mnoge loše ideologije, donose oružje i iskustva, dolaze, ili bi mogle da dođu čitave mreže, koje bi mogle da ugroze bezbednost države. Mislim da je to nedopustivo.
Zbog toga smo spremni da glasamo za ovaj zakon, iako smo opoziciona poslanička grupa.
Naime, bez obzira što je ovaj predlog dobar, naročito kada su u pitanju mladi ljudi, naša država će morati da utroši dodatnu energiju i dodatni napor kako bismo nekim ljudima, da li zbog ekonomske situacije, da li zbog nerazumevanja, u šta se upuštaju ili zbog činjenice da su delovanjem raznih organizacija ili raznih pojedinaca, zavedeni.
Moramo da objasnimo mladim ljudima da nije najsvetija dužnost da se ratuje ni za veru, ni za naciju, ni protiv jedne, ni protiv druge strane. Mislim da taj edukativni deo koji treba da uradimo i na koji država, mislim da mora da obrati pažnju je nešto čime se ovaj dom i Vlada Republike Srbije mora baviti u budućnosti, jer prosto, dobro je poslati jasnu i nedvosmislenu poruku da svako onaj koji ode na ratište, će biti kažnjen i kazne uopšte nisu male, ali opet, sa druge strane, neki moji prethodnici su rekli, ako je neko spreman da pogine za neke ciljeve, onda će sasvim sigurno biti spreman i da robija zbog toga i sa tim ljudima moramo raditi, naročito tim mladim ljudima moramo objasniti da to nije posao kojim oni treba da se bave.
Takođe, mislim da će ovo biti jedan izazov i za naše službe bezbednosti da utvrde tačno koji su to ljudi i na koji način i kojim putevima su otišli na ta ratišta, da utvrde kada se oni i kako vraćaju, da li su oni deo organizacije ili nisu.
To je deo sistema i u tome naše službe bezbednosti učestvuju i sarađuju i sa drugim službama i to su onda prosto spiskovi informacija koje se razmenjuju i informacije koje mogu biti dostupne.
Hoću da kažem još jednu stvar. Mislim da je ovaj zakon više nego dobar, naročito za naše područje. Zamislite da je ovaj zakon postojao devedesetih godina, pa da su svi oni koji su učestvovali u ratovima u kojima Srbija nije učestvovala, imali ovu pretnju kazne, došli bismo u situaciju da mnogo manje ljudi učestvuje u ratovima, da bude mnogo manje poginulih, mnogo manje razaranja, mnogo manje štete.
Na žalost, taj zakon tada nije postojao i desilo se sve što se desilo, ali ne trebamo gledati u prošlost, već mislim da treba da gledamo u budućnost, a budućnost je da Srbija bude sastavni deo civilizovanog sveta, da zajedno sa svim saveznicima, sa EU, sa ostalim zemljama, sprečavamo moguće sukobe, da damo doprinos neodržavanju tih sukoba, da onemogućimo naše građane da učestvuju, one koji se ipak za to odluče, da ih kaznimo.
Ponoviću, mislim da su ovde mladi ljudi najugroženiji kao grupacija na koju inače atakuju, neću da ulazim, bilo ekstremističke grupe i koja regrutuje i za Ukrajinu i za Siriju, Irak, sa tim ljudima treba raditi i moramo objasniti tim mladim ljudima da ne vredi učestvovati u takvim akcijama i da to nisu stvari za koje treba davati podršku.
Dakle, poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine će u Danu za glasanje glasati za ovaj Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika i mislimo da je ovo jedan od zakona koji doprinose Srbiji i njenom međunarodnom ugledu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Kostreš.
Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Meho Omerović.