Gospodine Ugljanine, još jednom vas molim.

… da mi kao država usvojimo ekonomski program mera i da taj ekonomski program mera primenimo u praksi, da zaposlimo mlade ljude, da vratimo dostojanstvo mladih u Srbiji, da mladi mogu da se ožene, da se devojke udaju, da formiraju porodice, da napunimo obdaništa, da napunimo škole, a ne da se bavimo davanjem još jednog mehanizma u ruke vladajućoj garnituri da gazi manjine i da nas opet strefe sankcije.
Ja sam rekao vrlo konkretne stvari i još jednom se vraćam na prvu formulaciju. Prva formulacija koja će biti i predmet ovog našeg amandmana jeste da umesto da kaže - ko u nameri, da stoji - ko svojom namerom, ko svojim delovanjem pokazuje nameru za iznošenje krivičnog dela.

Gospodine Ugljanin samo da bi bolje razumeo, vi sada kažete da ćete predati amandman.

Predali smo ga i raspravljali smo o ovom amandmanu.

Predali ste ga. U redu.
Pošto je istekao rok, u vašem govoru mi se učinilo da tek nameravate, pa zbog toga da vas obavestim da je istekao rok.

Ali, ja unapred pripremam kolege svoje da znaju šta je sadržina amandmana, jer sama rečenica - ko u nameri, namera je u glavi čoveka. Dok neko svojim delovanjem ne pokaže nameru onda je vrlo diskutabilno. Ko ima pravo da procenjuje nečiju nameru onako osim jedinog boga? Hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospodine Ugljanin.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samim potpisima na Predlog ovog zakona i ja lično i poslanička grupa Nove Srbije podržaćemo ove izmene Krivičnog zakona. Ono što hoću u ovim izlaganju da posebno podvučem jeste da ovi mladi ljudi koji odlaze kao državljani Republike Srbije na strana ratišta povratkom u matičnu državu realno postoje ozbiljne bezbednosna pretnja i mi ovim izmenama Krivičnog zakona moramo prosto, ono što su i moje kolege rekle u prethodnom delu, pokazati jasnu političku volju i poslati poruku da takve stvari nećemo tolerisati i pre svega da ove izmene budu jedan impuls bezbednosnim službama Srbije da se pre svega povede računa o preventivi.
To je ono što hoću u svom izlaganju posebno da podvučem. Ne može se tolerisati da 20 mladih ljudi sa Beogradskog aerodroma u kratkim pantalonama odu u Tursku, a da mediji bruje danima o tome da preko Turske odlaze u Siriju.
Ono što je još veći problem jesu informacije koje se mogu čuti u medijima da u Srbiji postoje firme koje vrše regrutovanje ljudi i to su tzv. psi rata. To je poseban problem i po tome posebnu pažnju moraju da povedu bezbednosne službe RS. Ovde je malopre moj kolega pitao – ko će sprovoditi ovaj zakon? Ima ko će ovaj zakon da sprovede. To uopšte nije sporno, ali je važno da efekat sprovođenja ovakvog zakona bude takav da se jednostavno poveća bezbednost u RS, da niko nema strah da kada se ti ljudi vrate sa tih ratišta, a naročito u Siriji da mogu izazvati probleme u ovom trenutku u državi Srbiji ili u svojim matičnim državama, jer ovakva inicijativa postoji u svim zemljama regiona.
Uvaženi kolega Omerović je već pomenuo da su pojedine zemlje, kao što su Makedonija i BiH, već usvojile ovakve zakone. Ono što je posebno važno, neke zemlje kao npr. BiH su se odlučile da se usvoji u parlamentu rezolucija kao jedna politička deklaracija gde se jasno izjasnila i pokazala politička volja da se ovakve stvari spreče.
Ono što je nažalost isitna jeste da je jedan, ako mogu tako da kažem, miks verskog i socijalnog najviše uticao da veliki broj mladih ljudi odlaze na ova ratišta.
Ono što je takođe pomalo i za mene neverovatno jeste da su naši preci odlazili da ratuju kao dobrovoljci. Moji preci su ratovali kao dobrovoljci austrougarskoj vojsci protiv Turaka, a našoj generaciji je zapalo danas da donosimo ovakav zakon i da na ovakav način sankcionišemo naše državljane koji idu da ratuju u tuđim zemljama.
Morao bih da upitam, prosto malo razjašnjenje, a mislim da će to i gledaocima koji prate ovaj prenos interesantno, kolegu Omerovića jeste, najpre da kažemo da se menja član 386a, da državljanin Srbije, čitam prvi stav, koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija u stranom sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u sastavu grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ono što bih tražio kao pojašnjenje, ovo ne bi bilo sporno da ne ide sledeći stav gde se posebno uvodi rigorozna kazna za onog ko je organizator, odnosno ko organizuje grupu.
Poučen i drugim primerima, Hrvatska priprema sličan ovakav zakon, kod njih je npr. veća kazna za one koji idu kao pojedinci i najveća kazna za one koji su organizatori grupe, ali je nešto blaža kazna za one koji idu u grupi. Zašto ovo govorim, kolega Omeroviću? Zato što imamo veliki broj mladih ljudi koji su jedva punoletni, a neki nisu još ni punoletni. Imamo i veliki broj devojaka koje odlaze zavedene različitim obećanjima.
Imamo po malo nelogičnu situaciju da sada ako neko ode u grupi od 15 ili 20 devojaka i momaka u Siriju na ratište da po povratku bude više kažnjen nego neko ko je odrastao čovek i ima 35 ili 45 godina i svesno svojom voljom odlazi na strano ratište.
Kolega Čikiriz je pomenuo, ja bih da čujem od vas i objašnjenje – šta će se dešavati sa državljanima RS koji su ili će biti članovi regularnih vojski stranih država? Već je pomenut primer Legije stranaca. Šta se dešava sa time? Moram da kažem i interesantnu stvar, kada gledamo istoriju i primere iz istorije, veliki broj dobrovoljaca je ratovalo i na srpskoj strani, počevši od srpsko-turskog rata 1876. godine, gde je veliki broj Rusa i Italijana organizovano u srpskoj vojsci. Da ne govorim o sukobima na tlu bivše Jugoslavije.
Hoću da posebno podvučem da je nesporno da organizatori grupa, i dobro je što ste to predvideli, dobiju i najteže sankcije. Dobro je što će ovo prihvatanje u Narodnoj skupštini po meni dati impuls za još oštriju pre svega borbu bezbedonosnih službi da što manji broj ljudi odlaze na ova ratišta. Sa treće strane, naravno da će se ovo interesovanje smanjivati kako se bude poboljšavao ekonomski položaj svakog od nas ko živi u državi Srbiji.
Ovo što imamo ovih malih nejasnoća, molio bih vas uvaženi kolega Omeroviću, da prosto to pojasnite i zbog nas narodnih poslanika i zbog građana RS. Sama ideja i sam trenutak u kome se donosi je potpuno opravdana, jasna. U tome imate apsolutno našu podršku, kako moju tako i mojih kolega iz poslaničkog kluba NS. Mi ćemo ovakvu odluku apsolutno podržati.
Ono što je najvažnije je da ovaj zakon i ova odluka zaživi i da donese konkretne rezultate da naših državljana na stranim ratištima bude što manje jer će samim tim i država Srbija biti bezbednija za život i nas i naše dece. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, Predlog dopuna Krivičnog zakona je Zakon koji ima samo dva člana, no, njegov značaj je obrnuto proporcionalan njegovoj veličini.
Ovo je zakon koji je doživeo svoju međunarodnu verifikaciju još pre nego što je i došao u skupštinsku proceduru. Radi podsećanja, možda malo o istoriji ovog zakona.
Socijaldemokratska partija Srbije je isti ovaj zakon predložila Skupštini na usvajanje u novembru prošle godine. Predizborne aktivnosti i skupštinska pauza pomerili su njegovo usvajanje do današnjeg dana, čini mi se, skoro godinu dana.
Nažalost, zbog prvog predloga ovog zakona, u novembru prošle godine, SDPS je istrpela izvesne kritike i hoću da verujem da je to samo zbog nerazumevanja. Srećom, sada su stekle političko-zakonodavne pretpostavke, te su usvajanje ovog zakona svojim potpisima podržali poslanici svih grupa, svih stranaka koji čine koaliciju, Samim tim i SNS i SPS i, naravno, svi ostali koalicioni partneri. Iskreno se nadam da će u danu za glasanje i svi ostali poslanici ovog saziva podržati ovaj zakon.
Šta je suština dopuna Krivičnog zakona? Ovaj zakon identifikuje nova krivična dela i definiše sankcije za počinioce tih dela. U članu 386. važećeg Krivičnog zakona, definisana je krivica po delu agresivni rat, koji u svom stavu 1. kaže – ko poziva na agresivni rat kazniće se zatvorom od dve do 11 godina, a u stavu 2. – ko naredi vođenje agresivnog rata kazniće se zatvorom od 10 do 40 godina.
Predlogom izmena zakona, dodaju se dva nova krivična dela i to – učestvovanje u ratu u stranoj državi, u vojnoj ili paravojnoj formaciji, i drugo delo – vrbovanje drugih lica, organizovanje, podsticanje, obučavanje i finansiranje u izvršenju istog krivičnog dela.
Ovaj zakon je dobar primer prakse svesti države o potrebi donošenja zakona bez tuđeg pritiska, bez potrebe usaglašavanja sa nekim tuđim zakonodavstvom.
Socijaldemokratska partija Srbije je davno prepoznala obavezu krivičnog sankcionisanja izvršioca ovih dela, ali, naravno, i inspiratora, organizatora i finansijera.
Savet bezbednosti UN je 24. septembra usvojio Rezoluciju kojom se pozivaju zemlje članice u borbu protiv nelegalnog ratovanja i terorizma. Rezolucija poziva na usvajanje nacionalnih zakona kojima se sankcioniše pristupanje, citiraću – džihadističkim grupama, kao što su islamska država i Al nasu front, i da se to pristupanje smatra teškim krivičnim delom, kraj citata.
Na sreću po ugledu države, SDPS je predložila dopunu Krivičnog zakona još pre usvajanja Rezolucije, te su se naši predstavnici i UN, pre svega ministar Dačić, u svom obraćanju mogli pohvaliti ovom činjenicom. Ovaj zakon je doživeo još nekoliko međunarodnih afirmacija.
U svom izdanju od 26. septembra analitičar nemačkog lista „Zi dojče cajtung“ navodi zemlje iz kojih se regrutuju vojnici terorističkih organizacija, apostrofirajući zemlje Balkana. Nabrojani su odlasci sa Kosova, iz Albanije, BiH, Makedonije. Istovremeno, list ističe da Srbija planira pooštravanje Krivičnog zakona, čime bi se obeshrabrila regrutacija terorističkih boraca. Istovremeno, američki ambasador u Srbiji ovih dana, gospodin Majkl Kirbi, izjavio je da se očekuje usvajanje zakona koji sankcioniše odlazak građana Srbije u borbe ekstremističkih organizacija u Siriji i u Iraku.
Poštovani narodni poslanici, sasvim je jasno da Srbija ovim zakonom pokazuje da je spremna na regionalno povezivanje u borbi protiv terorizma, ali i na širem, globalnom nivou. S druge strane, ovaj zakon ima značajnu unutar državnu vrednost, jer je ovo put ka afirmaciji prave slike o srpskom vojniku. Dokaz da je Srbija spremna da učestvuje u mirovnim misijama UN i mirovnim misijama EU, naravno, već imamo. Vreme dobrovoljačkog i junačkog ratovanja i anonimnih španskih boraca je prošlost. Današnji dobrovoljci, osim finansijske koristi, vole promociju, kače fotografije na društvene mreže, daju intervjue svetskim TV stanicama, šalju netačnu sliku o tradiciji ratovanja srpskog vojnika. Poseban problem je kvazi ikonografija koja se slikom šalje u svet i stvara pogrešnu predstavu o građanima Srbije uopšte.
U većini slučajeva ti ratnici nisu deo organizovanih vojnih formacija i dodatno kriminalizuju svoje učešće u sukobima. Recidivi tih krivičnih dela dugo se osećaju u društvu - razni psihički poremećaji, agresivna i devijantna ponašanja, nelegalno oružje i povećan kriminal ratnika povratnika.
Važno je istaći da je ovaj zakon poziv svim građanima da odmah moraju da se vrate sa ratišta. Borci u ime islama, pravoslavlja, panslovenstva i svi ti kvazi krstaški ratovi treba da ostanu u prošlom veku. Ovaj zakon dolazi u dobar čas, jer jasno govori o stavu Srbije prema sukobima na Bliskom Istoku, ali i u Ukrajini.
Na kraju, želim još jednom da se zahvalim svim poslanicima koji su svojim potpisima podržali SDPS u podnošenju ovog zakona i iskreno se nadam da će svi poslanici glasati za ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.