Hvala, poštovana predsednice, da vas uvedem u priču.
Znači ja sam reklamirao povredu člana 103. Poslovnika koji govori u stavu 1. da povreda Poslovnika može da se traži neposredno po učinjenoj povredi, a gospodin Arsić je dobio reč davno pošto je povreda navodno učinjena. Obrazlažući tu povredu uopšte nije govorio o povredi nego je replicirao koleginici onako kako je on hteo.
Ja to raditi neću. Pokušaću da se izborim sa vašom dobrom voljom i vašim pravom, kako vi to ovde volite da kažete, i u mom slučaju nikada mi ne dozvolite pravo na repliku, ali ja neću odustati od toga da je tražim svaki put kada smatram da imam pravo, a u ovom slučaju sam hteo da ukažem na to da je povređen član 103. tačka 1. kada je predsedavajući dao reč gospodinu Arsiću koji je ukazivao na povredu Poslovnika koja nije učinjena neposredno pre toga. Hvala.

Biću iskrena, nije mi ništa jasno.
Gledala sam prenos kao što gledaju građani Srbije koji su zainteresovani da slušaju ovaj deo. Nije mi uopšte ništa jasno, vas niko nije spomenuo.
Da li ste vi to u ime manjine govorili ukupno, zaista mi nije jasno u kom smislu ste vi tražili repliku? Daću vam repliku ali da prekršim Poslovnik. Onda ulazimo u debatu, toga u Poslovniku nema.
Kada ste pravili Poslovnik, smatrali ste da debata uopšte nije potrebna. To je izbrisano u ovom parlamentu. Da sam prekršila Poslovnik ja ili gospodin Bečić sve je potpuno relevantno. Vi nas terate tražeći da poštujemo Poslovnik da prekršimo Poslovnik, to je suština.
Ima grešaka, naravno da ima grešaka, ali ja ne razumem zašto tražite sada repliku za nešto što vi niste bili direktno uključeni, ni u šta.
(Marko Đurišić, s mesta: Nisam tražio repliku.)
Sada ste rekli, hajde sada da izvadimo stenogram. Sada ste stalno govorili o tome. Ja ću da tražim pravo na repliku.
Izvinjavam se, nemam ni snage, potpuno obesmišljena rasprava, verujte mi gledam prenos. Dugo sam u ovome svemu i mogu misliti kako građani Srbije tek ništa ne shvataju.
Recite hoćete li da glasamo o povredu Poslovnika svi članovi pa da možemo da nastavimo.
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Prihvatam, neka uđe povreda Poslovnika traži poslanik Đurišić da glasamo o povredi Poslovnika, član 103.
Jedina vrednost ovog Poslovnika, izvinite što moram da kažem, povreda Poslovnika, koji sada može da se koristi, do besvesti. Nema veze sa povredama Poslovnika ni u jednom evropskom parlamentu ovo ne postoji. Ni u jednom.
Mi ćemo da radimo, do ponoći, do dva, tri, samo malo volje da se pokaže od strane poslanika da radimo.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Hajde, hajde.)
Ne razumem - hajde, hajde. To je valjda u sklopu one pristojnosti na koju ste se pozivali čitav dan. Hajde, hajde, dobacivanje i tako.
Pretpostavljam da je to ta pristojnost inovina koju ćete uneti jednog dana kada budete na vlasti. Pretpostavljam.
Dakle, glasaćemo o povredi Poslovnika i gospodina Bečića i mene, potpuno bilo ko da predsedava.
Aleksandar Vulin, ministar. Molim vas ministre da se vratimo na temu i da razgovaramo malo o tačkama dnevnog reda.
(Borislav Stefanović, s mesta: Dobio sam reč.)
Ne znam šta ste dobili, napraviću pauzu da se napravi neki red ovde.
Član 112. mi dozvoljava da napravim red ili nam nije potreban predsedavajući, da vidite kako bi to onda izgledalo.
Gospodin Mićunović je bio predsednik, ovo stvarno nikada nije bilo.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Loše vođenje.)
Nije loše vođenje, nego ćemo to razmatrati jednog dana kada to stavimo na dnevni red, pa ćemo pričati ceo dan ovako kako to izgleda građanima Srbije. Verovatno je neko zadovoljan u sali kako izgleda, građanima Srbije ovo ne liči ni na šta.
Izvinjavam se svima.
Reč ima Aleksandar Vulin.

Ja bih da nastavimo sa sednicom, koliko ja smem da utičem na to.
Želim da odgovorim na postavljeno pitanje – koji su efekti solidarnog poreza? Piše u budžetu, moglo se pročitati ali jednostavno pošto znate da građani ne čitaju Zakon o budžetu, onda možete tako nešto da kažete, pa ko čuje, ko ne čuje, ko zna da li će gledati posle.
Jedanaest milijardi petsto miliona dinara, tačka. Eto tako je bilo i to piše u budžetu i ne znam zašto je onda uopšte potrebno od toga praviti temu i govoriti kako nam nikada nije rečeno koji su efekti. Evo, to su efekti.
Ovo je sada potpuno ljudska primedba. Količina mržnje koju isijavate prema Vučiću, stvarno je ne razumem. Čekajte, sada vam je Vučić kriv što su bili izbori, a to je dovelo do smanjivanja plata prosvetnih radnika. Znači, znate da je to apsolutna, brutalna, bezobrazna laž i nema veze i nije važno.

Ministre, dajte doprinos svoj da raspravljamo o suštini, molim vas kao član Vlade.

Upravo tako, samo moram da kažem da pretpostavljam da se izbori u Vojvodini nikada neće raspitati da se ne bi umanjile pare.

Ministre, nećemo pričati o politici. Molim vas, ne dozvoljavam ni poslanicima da pričaju šire od ove teme, neću dozvoliti ni članovima Vlade, molim vas.
Ministre Vujoviću, nadam se da nećete ništa šire politički mimo predloga zakona. Izvolite.

To inače ne radim.
Samo da pojasnim. Jedanaest i po milijardi koje se nalaze na strani dva teksta koji je dat poslanicima pod ekonomskom klasifikacijom 745, da pojasnim kako je dobijena ta cifra.
Dvanaest milijardi je bio plan vanporeskih prihoda od solidarnih poreza. U ostvarenju je on korigovan na 10,5 milijardi zato što se nije ostvarivalo 100% pošto država nema 100% mehanizam kontrole u javnim preduzećima i nekim indirektnim korisnicima budžetskih sredstava i onda je ta cifra zbog prelaska na novi sistem smanjivanja zarada korigovana u ostvarenju, tako da je za jedan mesec napravljeno ostvarenje po ovom novom zakonu koji se pred vama nalazi, znači zakonu o izmenama obračuna plata i zarada. Ta korigovana cifra je 11,5 milijardi.
Prema tome, ovo je cifra koja uključuje efekat solidarnog poreza do novembra meseca i onda efekat primene ovog zakona do kraja godine, znači za jedan mesec de fakto, to je prva cifra koju sam hteo da komentarišem.
Što se tiče drugih pomenutih cifara, sledeći komentar samo da dam. Znači u budžetu i ekonomski ne postoji nikakva kauzalna, uzročno-posledična mreža između budžetskih alokacija za finansiranje političkih partija i bilo koje stavke za plate. Kao što znate, te su alokacije zaštićene i one se određuju. Alokacija za finansiranje političkih partija određena je prema zakonu koji ste vi svi zajedno u ovom parlamentu doneli. Prema tome, ako neko ima primedbe na to da li ta cifra odgovara odredbama zakona, tu možemo da tražimo tumačenje, sve drugo mislim da nema osnova ni u budžetu ni u ekonomskoj analizi, da se povezuju te kategorije.
Što se tiče plata profesora ili bilo kojih drugih plata, one su kao što znate po odredbama zakona koji je ovde pred vama, izmenama i dopunama zakona, određene formulom u članu 5. i nekim specifičnim situacijama izmenom člana 8.
Nadam se da smo to razjasnili, ako nismo možemo dopunski da razjasnimo pošto oba zakona stupaju, dejstvuju istovremeno, a neki u nekim delovima je potrebno imati eksplicitno napisanu osnovicu u budžetu, zbog toga je u ta tri slučaja napisana osnovica, inače nije.
Konačno, komentar povodom PDV. Prošle godine kada je pripreman budžet, radilo se na osnovu raspoloživih podataka za prvih 10 meseci 2013. godine. U tom trenutku realizacija PDV ukupno, koji sadrži tri kategorije, jedno je PDV na uvoz, koji je stabilna kategorija, pošto su tu mogućnost, odnosno rizici prikupljanja vrlo mali, ona je na nivou oktobra bila 318,4 milijarde dinara i na osnovu te cifre je projektovana do kraja godine po ostvarenju na iznos od 380, 6 milijardi.
U budžetu za 2014. godinu je optimistički projektovano ne samo povećanje PDV u skladu sa tada projektovanim rastom nominalnog društvenog proizvoda, nego je projektovano određeno smanjivanje sive ekonomije i zbog toga se u budžetu pojavila cifra od 430 milijardi dinara.
Ta cifra nije ostvarena iz nekoliko razloga. Jedno je, kao što sam rekao, smanjenje nominalnog PDV-a koje se bilo spustilo na 3.733.000.000, pa je posle korigovan obračun budžeta, ali stvarne transakcije, one koje utiču na prikupljanje PDV-a, su bile manje od toga.
Drugi faktor koji je uticao na sve ovo jeste ono što je govorio premijer, što sam govorio ja u mnogim prilikama, uključujući na odboru i uključujući u medijima, a to je pad efikasnosti prikupljanja PDV-a u zemlji. To smo već konstatovali. Upravo pokrećemo i to je jedan od četiri stuba o kojima govorimo. Ne želim da bilo koga obmanjujem ili zavodim. Postoje četiri stuba gde je jedan važan stub vraćanje prihoda na onu putanju povećanja koja odgovara našem kapacitetu, društvenom proizvodu i svemu ostalom.
Prema tome, mi očekujemo da ćemo do kraja ove godine, na osnovu trendova u prikupljanju akciza i PDV-a, vratiti se na trend liniju koja je bila ranije, znači povećanim prikupljanjem, i da ćemo u narednoj godini ostvariti bolje rezultate, a o tome ćemo pričati u sklopu budžeta za 2015. godinu.
To će biti kombinacija kratkoročnih mera i kombinacija reforme poreske uprave, gde je vaša saradnja i saradnja građana presudna. Kao što je lepo govorio Dušan Petrović, ne može se ostvariti fiskalna disciplina ako svi ljudi ne budu aktivno sudelovali u tome. Prema tome, očekujem da to bude stvar koja nije politička, da to bude stvar koja je pitanje nacionalnog interesa. Što budemo bolji u prihodima to ćemo manje imati potrebe da sečemo rashode i da smanjujemo rashode.
Štaviše, mogu da vam kažem jednu dopunsku informaciju. U dosadašnjim razgovorima sa Fondom smo se dogovorili da ćemo sva vanredna povećanja prihoda moći da upotrebimo da uradimo upravo one stvari o kojima govorite, a to je vraćanje kapitalnih rashoda, nadam se efikasnih projekata na nivo koji nam je neophodan da bi pripremili teren za privatni sektor, da bismo ostvarili one stvari, infrastrukturne projekte, završili one koje smo započeli i započeli one nove koji su jako važni i za eksportnu stranu Srbije, pogotovo u poljoprivredi i svim drugim oblastima. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Doktor Blagoje Bradić, ne razumem zašto se vi javljate?
Vaša poslanička grupa je potrošila vreme. Pričali ste duže, ovde ima ko sumnja u brojanje, nekoliko minuta duže od prekoračenja.
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Kome replicirate? Ništa mi nije jasno.
Ne možete da replicirate iz čista mira ministru sada.
Zna se kako idu replike.
(Blagoje Bradić, s mesta: Vi sami pitate i sami sebi odgovarate.)
Hvala vam puno.
Poslanik iz SPS Milisav Petronijević posle dužeg vremena ima pravo da govori.
Ne vrti se svet samo oko nekoliko poslanika u parlamentu. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, ako nemate ništa protiv, govorio bih o tačkama dnevnog reda. Danas na sednici Narodne skupštine je na dnevnom redu rebalans budžeta za 2014. godinu sa tri prateća zakona koja treba da posluže realizaciji tog rebalansa.  
Danas je na dnevnom redu i realnost, ozbiljnost, odgovornost, sadašnjost i budućnost Srbije. Upravo iz tih razloga i u tom kontekstu treba posmatrati mere koje su danas predložene.
Kada je u pitanju rebalans budžeta, želim kratko da kažem da je on prikazao faktičko, realno stanje u kojem se Srbija nalazi u ovom trenutku, stanje gde se ne krije ništa, stanje gde se prepoznaju ključni problemi, gde je Vlada prepoznala ključne probleme, gde nudi odgovore jasne, hrabre i realne, rebalans koji je uvod u novi budžet i u trogodišnji program finansijske konsolidacije u Srbiji. Ističem, realan. Realan budžet znači da oslikava realan život u Srbiji. Možemo mi u budžetu da napišemo šta god hoćemo - lepo, sjajno, spisak lepih želja, ali život će ići van toga. Zato ističem njegovu realnost.
Drugo što želim da istaknem, rebalans govori i o ekonomskoj politici koju će Vlada da vodi do kraja godine i dalje.
Na strani 10. piše – ekonomska politika koju će Vlada voditi do kraja 2014. godine biće usmerena na nastavak započete finansijske konsolidacije, pre svega konsolidacije budžetskih rashoda, najvećim delom kroz nominalno smanjenje plata i penzija, nastavak restrukturiranja i privatizacije državnih preduzeća i sprovođenja strukturnih reformi.
Cilj je da se strukturnim reformama uspostavi poslovno okruženje koje će omogućiti porast stranih i domaćih institucija, ubrzanje, restrukturiranje privrede, stvaranje uslova za novo zapošljavanje i to je cilj. Dakle, cilj je da se pokrene privreda, da se ojača privreda, stvore uslovi za novo zapošljavanje, pre svega mladih ljudi.
Zašto sam ovo istakao? Zato što danas dominira u raspravi tema smanjenja plata i penzija. Ja želim da kažem da to nije cilj. To je samo jedna u nizu mera da se dođe do glavnog cilja. Kada su ove mere predložene, a uvažena koleginica dr Dijana Vukomanović je iskazala jasan stav Socijalističke partije Srbije da će i kao deo Vlade i kao odgovorna stranka preuzeti odgovornost i dati podršku ovim merama, to neću ponavljati, ali želim da istaknem sledeće. Kada smo to dali, imali smo u vidu sledeće, i to je realnost. Realnost je da se najviše priča o platama i penzijama. To je normalno. To i jeste problem i ekonomski i socijalni i politički problem kada se umanjuju plate i penzije. Tu ne krijemo ništa.
To jesu teške mere. To jeste nešto što se ne dopada nikome. Pa ni Vladi se ne dopada kada mora da predloži takve mere, ali su nužne da bi upravo stvorile mogućnost da budu i plate i penzije redovne, da se obezbedi stabilnost u dužem periodu. To treba imati u vidu kada se govori o ovoj temi.
Šta je sigurno? Sigurno je sledeće, da su plate u Srbiji na veoma niskom nivou. Ne mislim da su to velike plate. Veliki je trošak za ljude na koje će to da se odnosi. Nekima je to mnogo, ali moramo da kažemo i da priznamo, i to je ta realnost u Srbiji, da je stanje u kome se nalazi privreda Srbije u još težem stanju i nema tih para, ima volje, ima želje. Ima lepih želja, ali nema para. Iz tih uglova treba posmatrati takođe sve ove mere. Jednostavno, privreda nam je uništena pljačkaškom privatizacijom, pogrešnim privrednim sistemom.
Danas u Srbiji nema ko da proizvodi. Nema ko da pravi pare. I to je, s jedne strane, realnost, a s druge strane, realnost je da trošimo više nego što imamo. Postavlja se pitanje samo dokle? Vidite, upravo je podrška ovoj Vladi što je rekla – ne, nećemo više da jedemo sadašnjost i budućnost, pogotovo mladih u Srbiji. Hoćemo da preduzmemo mere odmah i sad. Zato ima našu podršku u tome.
Na kraju krajeva, veoma važno pitanje - konsoldacija javnih finansija, navedeno je u programu ove Vlade kao jedan od tri stuba reformi u ovoj godini, uz konsolidaciju i reformu javnog sektora i reformu privrednog ambijenta, da bi došli do glavnog cilja, a glavni je cilj da stvorimo uslove da u Srbiji ojača privreda, da ojača proizvodnja, da ojača ono što pravi pare. Onda će biti veći BDP, onda ima više šta da se deli, onda će automatski i procenat učešća dugovanja, duga biti manji, jer ovaj procenat sad koji je visok je, između ostalog, zato što je BDP nizak.
Želim samo da kažem da se Vlada ovde opredelila da to čini kroz smanjenje rashoda i povećanje prihoda, smanjenje rashoda, onoliko koliko je nužno, da bi moglo da se potroši ono što ima, a ne ono što nema i mi smo tu dali podršku, ali to mora da se odnosi na sve oblasti, na sve delatnosti, na sve koji prave rashode u državi. Naš je pristup da najviše treba da podnese onaj ko ima najviše, manje onaj ko ima manje, a najmanje, odnosno ništa onaj koji nema, odnosno država da mu pomogne.
Isto tako, kada su prihodi u pitanju, ne može Srbija da ide napred dok se oni ne povećaju. Samo oni mogu da obezbede boljitak i, naravno, najveći će prihodi biti onda kada budemo ojačali privredu i proizvodnju, koja će da puni taj budžet. Dotle, i tu imamo isti stav, u toj poreskoj politici da najviše daju oni koji imaju najviše, manje oni koji imaju manje, a oni koji nemaju, da im država da.
Ono na čemu insistiramo i podržavamo Vladu i tražimo, to je žestoka borba, do kraja, kada je u pitanju naplata poreskih prihoda, finansijska disciplina i kada je u pitanju siva ekonomija. U Srbiji je postalo skoro in da se ne plaća porez, da se ne plaća prevoz, struja, doprinosi itd. Tu mora Vlada da veoma odlučno reaguje na to. U Srbiji svi moraju da plaćaju i porez i doprinos i sve one dažbine koje postoje. Tu ne treba Vlada da ima ni prema kome bilo kakvog pardona.
Isto tako, kada je u pitanju siva ekonomija, koja je ogroman deo našeg bruto nacionalnog dohotka, pokazali ste na primeru nafte kako može da se siva ekonomija suzbije. Upozoravaju me da prekoračujem vreme, pa ću da skratim. Ono što želim da kažem kada su u pitanju plate zaposlenih, želim samo kroz nekoliko rečenica.
Osnov za ovakve mere Vlade – nema para. Ono na šta želim da upozorim, to se već u narodu Srbije ponavlja od Vuka Karadžića, nije narodu krivo što nema, nego što nije pravedno. Ono na čemu insistiramo, to je pravednost. Veoma dajemo podršku Vladi Srbije da kroz sistem platnih razreda reši pravičnije zarade u Srbiji. Tu je prilika i za radnike u prosveti, za radnike u zdravstvu, koji su pogođeni ovim merama, koji nisu ravnopravno, pravedno u sistemu zarada Srbije, da nemaju adekvatno mesto, tu je prilika da se njima, da tako kažem, kroz to učini. Tu je prilika i da se uvede red u Srbiji.
U Srbiji postoji 900 koeficijenata, nekoliko desetina osnovica itd. Mnogo ima nepravdi, mnogo ima nelogičnosti. Zakon o platama u državnim organima je veoma jasno regulisao hijerarhiju svih plata, svi su zaista, kako je koja interesna grupa bila dovoljno snažna, pobegli od tog zakona i on je očerupan. Sada imamo situaciju da za jedne važi jedna osnovica, za druge važi druga osnovica. Imamo situaciju da je na toj listi na prvom mestu predsednik Republike, premijer itd, a sada su na 1001. mestu. Mislim da ne više para, nego red i pravednija raspodela u okviru toga.
Dakle, daćemo podršku ovim merama jer je situacija u Srbiji, ekonomska i socijalna, veoma ozbiljna, jer ne trpi više da se odlaže i traži odmah i hitno hrabre mere, odlučne mere i traži poverenje da će na osnovu svih drugih mera koje će biti preduzete staviti Srbiju i dovesti Srbiju u situaciju da je na zdravim nogama i da može na duži period da funkcioniše, ekonomski stabilizuje i onda obezbedi veći životni standard, ali na realnim osnovama. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.