Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas se na dnevnom redu ovog uvaženog doma nalazi predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je predložila poslanička grupa SNS.
Želim da izrazim zadovoljstvo zašto ovaj uvaženi dom sve više raspravlja o predlozima koje podnose određene poslaničke grupe i smatram da se na taj način u punoj meri afirmiše ugled ovog doma.
Međutim, želim da izrazim nadu da ćemo u budućem radu imati više na dnevnom redu predloge zakona koje podnose i opozicione poslaničke grupe, a ne samo vladajuća, i da ćemo i mi na taj način moći da doprinesemo, kao što sam rekla afirmaciji Narodne skupštine.
Poslanička grupa SDS će imati predloge zakona koje će uputiti u narednom periodu zajedno sa našim partnerima iz stranke „Zeleni Srbije“ i kao što sam rekla, nadam se da će se oni naći na dnevnom redu, a ukoliko se ne nađu da ćemo o tome dobiti adekvatno obrazloženje.
Takođe želim da izrazim zadovoljstvo što imamo kontinuitet u radu, a ne samo kritiku na bivši režim, kao što se više puta moglo čuti u današnjoj raspravi i što ipak neki okviri, a da ne kažem, sva rešenja koja su se našla u prethodnim zakonima koji su usvojeni u Narodnoj skupštini, predstavljaju polaznu, osnovnu, ili bazu za nadogradnju.
Međutim, da bismo uopšte raspravljali o ovom Predlogu zakona koji je danas na dnevnom redu, moramo se osvrnuti i na sam Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je usvojen 2011. godine, čime je prestao da važi Zakon o finansiranju političkih stranaka koji je usvojen 2003. godine, i gde se po prvi put uredilo finansiranje političkih stranaka.
Tom prilikom kada je zakon usvojen, on je proširio polje primene jer je obuhvatio i političke delatnosti koje se odvijaju i izvan političkih stranaka, u nekim drugim političkim forumima, kao što su udruženja građana, i zbog toga i sam naziv nosi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
Zakonom su uređeni izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti, političkih stranaka, koalicija i grupa građana.
Propisano je da izvori finansiranja mogu da budu javni i privatni, koji su bliže određeni.
Javni izvori su, kao što svi znamo, budžetska sredstva, i namera je bila da se na taj način političke stranke učine nezavisnim od donatora, čime bi se isključila i mogućnost da se utiče na pojedinca unutar političkih stranaka.
Predviđene su i kaznene odredbe, kao i krivično delo kojim je propisano da onaj ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta, protivno odredbama zakona, a u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, da će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ovakvim obeležjem krivičnog dela predviđeno je da se kažnjava i onaj ko daje kao i onaj koji uzima nedozvoljena sredstva ukoliko to čini protivno zakonom.
Ja želim da izrazim nadu da ćemo imati što manje ovakvih krivičnih dela i da niko nezavisno kojoj političkoj stranci se radi, da će pribeći ovakvom načinu.
Finansiranje političkih stranaka je različito uređeno u nacionalnim zakonodavstvima zemalja u svetu.
Prema jednom istraživanju, koje je urađeno pre 2003. godine, od 111 zemalja koje su bile obuhvaćene tim istraživanjem utvrđeno je da je 71 imala propisana pravila za finansiranje političkih stranaka, dok 40 nisu imale nikakve propise.
Polazna osnova za donošenje zakona 2011. godine bio je i ovaj podatak. Zbog toga je u radnoj grupi koja je tada sastavljena, bili su predstavnici kako parlamentarnih stranaka, tako i predstavnici svih onih organa i organizacija koje treba da se bave kontrolom ili finansiranjem političkih stranaka.
Na čelu te radne grupe je bila direktorka, tadašnja direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Stav o zakonu je dala i Evrpopska komisija i Venecijanska komisija, koja je imala priliku da dva puta ocenjuje zakon, jer sve one primedbe koje je prvi put dala, bile su uvršćene u nacrt zakona i GREKO, grupa zemalja za borbu protiv korupcije, kao telo Saveta Evrope je dala ocenu sa tim u vezi iznela da Srbija zaslužuje priznanje za sveobuhvatnu reviziju po pitanju finansiranja političkih stranaka i GREKO sa zadovoljstvom konstatuje da su sve preporuke na zadovoljavajući način ispunjene.
Jasno je da smo u ovom vremenu prevazišli ovaj zakon i to neću da sporim. Želim da iznesem, da citiram ono što je, u krajnjem slučaju, i ovaj uvaženi dom konstatovao, usvajajući Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije u Republike Srbije za period 2013. do 2018. godina, gde se navodi da se nedostaci ogledaju u obavezama lica koja su u vezi sa političkim subjektima, korišćenjem javnih resursa, kao i obaveza organa nadležnih za kontrolu finansiranja političkih subjekata.
Dalje se u Strategiji navodi da do današnjeg dana, a to bi prenela i na ovo sadašnje vreme, nije izvršena ni jedna ekstremna verzija političkih subjekata, jer oni nisu bili predviđeni zakonom kao obavezni subjekti revizije DRI.
Dodatnu poteškoću ovoj oblasti predstavlja nedostatak potrebnih kapaciteta organa nadležnih za kontrolu finansiranja. Međutim, način na koji danas usvajamo ovaj zakon, ne bih rekla da u celovitoj meri predviđa ili obuhvata sve ono što je predviđeno u nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije ili u samom akcionom planu za sprovođenje strategije za borbu protiv korupcije.
U akcionom planu stoji da izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti treba da se utvrde i razgraniče obaveze Agencije i DRI i drugih organa. Zatim, treba da se pribegne izmenama Zakona o DRI koja treba da ima obavezu revizije parlamentarnih stranaka. Zatim, treba da se pribegne izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde direktor poreske uprave treba da u plan kontrole uvrsti davaoce priloga.
Želim da izrazim stav kao što je i rekao predstavnik predlagača da će se u narednom periodu pribeći celovitim izmenama i da ćemo i mi kao deo ovog parlamenta biti uključeni u izradu tog celovitog teksta.
Stranke su ključni akteri za uspostavljanje i razvoj demokratskog poretka, od njihovog uređenja, efikasnosti i mogućnosti da proizvede odgovarajuće kadrove. Za državnu funkciju, u velikoj meri zavisi kvalitet demokratskog poretka a samim tim i život građana u njemu.
Da bi na adekvatan način obavljali svoju ulogu, strankama su potrebna značajna finansijska sredstva. Obim tih sredstava zavisi od aktivnosti koje stranke imaju, njihove ispravne strukture i poslova koje obavljaju. Ovo nisam ja rekla, ovo je rekao Đorđe Vuković, programski direktor CESID, znači institucije ili organa koji, verujem da svi uvažavamo.
Kao što sam rekla, smatram da ovaj Predlog zakona je urađen brzo, ishitreno, da ne obuhvata sve ono što smo mi kao parlament sebi i drugim organima unutar Srbije stavili u obavezu, da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, niti da damo svoje primedbe o tome.
U krajnjem slučaju Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, u istom onom delu koji se odnosi na političke aktivnosti stoji, da učešće javnosti i organizacije civilnog društva imaju ključnu ulogu u povećanju transparentnosti rada i odgovornosti političara. Naime, proces usvajanja propisa u Republici Srbiji je na svim nivoima odlikuje nedovoljno učešće javnosti, zbog čega mnogi propisi postaju instrument korupcije i zloupotreba, umesto da budu sredstvo njihovog iskorenjivanja.
Razlog za to je, između ostalog, odsustvo zakonske garancije da će u svim slučajevima usvajanju propisa prethoditi javne rasprave i da će njihovi predlozi biti razmotreni. Ovde bih stala, kao što sam rekla, mislim da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, nismo mogli da damo svoj doprinos izradi ovog predloga zakona. Nadam se da ćemo u narednom periodu to moći i zbog svega toga kao i zbog svih onih primedbi koje su članovi moje poslaničke grupe, predstavnik poslaničke grupe izneo, mi nećemo moći da podržimo ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem, gospođo Malović.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, a neka se pripremi narodna poslanica Biljana Hasanović Korać, kao poslednja prijavljena govornica
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih da se desilo ono što sam i pretpostavio da će se desiti, da mali broj poslanika, osim poslanika opozicije, govori o ovom zakonu onako kako o ovom zakonu mora da se govori, plašeći se naravno da ne uleti u jedan vrtlog banalnih optužbi da se bore i da ne daju stranačke novce. To je duboko pogrešan pristup.
Pravi pristup ovom predlogu zakona je da se o njemu razgovara, makar onoliko koliko smo razgovarali o onom osnovnom predlogu iz 2011. godine, da se razgovara sa svim strankama, pokretima, udruženjima, koji učestvuju u političkom životu Srbije, sa ljudima iz struke, pa uporedne analize i prakse zemalja u okruženju, pa tek onda u parlamentu za skupštinskom govornicom. To je pravi pristup koji ste danas zaobišli.
Izostala je debata o tome koliko danas u Srbiji košta demokratija. Da li je skupa ili je i tako skupa najjeftiniji vid državnog uređenja, pri tom ne mislim samo na finansijski aspekt. Koliko danas košta autokratija i da li je jeftinija, ili je i tako jeftinija preskupa za svako društvo koje teži da bude normalno? Koliko danas koša višestranački sistem, koliko jednopartijski? Koja je uloga političkih stranaka u modernom demokratskom društvu? Koja je uloga stranaka u višestranačkom sistemu? Kakav je efekat takvih procesa koji moraju imati svakog pojedinca koji u tom društvu živi, u samom težištu politika? Izostala je debata o svemu tome.
Premalo je danas vremena da o tome ovde razgovaramo. Trebalo je da razgovaramo pre nego što je zakon došao na dnevni red. Premalo je vremena da na tako ideološka pitanja odgovaramo šturo, jer su isuviše važna da bismo ih zaobišli, da o tome organizujemo debate nije naše pravo. To je naša obaveza. Obaveza prema demokratskom društvu, obaveza prema građanima koje ovde u parlamentu zastupamo, obaveza prema strankama koje predstavljamo, prema Ustavu koji definiše demokratsko društvo, prema zakonima koje donosimo. Šta mi danas od toga imamo? Debatu, u kojoj kažemo „ua“ političke stranke i čekamo aplauz.
Ja duboko verujem u politički pluralizam, verujem u predstavničku demokratiju, verujem u obrazovnu misiju sistema koju čine političke stranke. Tek nakon takve jedne debate i tek nakon odgovora na pitanje koje sam postavio možemo da stavimo procente na sto, pa da li je 1, 0,15, ili 0,10, da li je od rashoda ili poreskih prihoda. Kad preskočite suštinu ovako izgleda zakon koji se donosi u panici, kada u panici trčite da prstom uperite u nekog drugog da je kriv što vi tri godine trošite finansijska sredstva koja dobijate po procentu koji je odredio neko drugi.
Procenat je tada povećan da bi se smanjio finansijski uticaj na političke stranke. Tada su i povećana ovlašćenja Agenciji za borbu protiv korupcije, obeležavajući drugi princip ovog zakona, a to je kontrola na koji način stranke dobijaju i troše sredstva. Ono je određena da bude dvojako. Jedna je kontrola javnosti. Više nije volja stranke da objavi svoje donatore. To je njihova obaveza. Dakle javnost može da utiče na kontrolu dobijanja i trošenja sredstava.
Drugi nivo kontrole je institucionalni. Agencija za borbu protiv korupcije, pre tog zakona od 2011. nije mnogo toga mogla danas, može da broji sendviče u autobusu.
Treći princip je bio jednakost, ekvilibrijum, startna pozicija ista za sve političke stranke pre izborne kampanje. Početna pozicija koju vi danas brišete odredbom da sredstva koja dobijate za redovno finansiranje, mogu da se iskoriste i u političkoj kampanji. Pa hajde onda da ugasimo sve političke stranke, parlament, samo ko o tome odlučuje? Onda u toj brzopoteznoj dezintegraciji političkog sistema donosite bez ili uz odsustvo svake političke debate, ovakav zakon koji je terminološki loš ili neispravan, tehnički neispravan i suštinski neprimenljiv, priznali ste to ukoliko ne usvojite naše amandmane ili amandmane nekih drugih poslanika.
Možda je to i cilj ovog zakona, ali ako je cilj da pod geslom „ušteda“ zamažete društvu oči, onda se postavlja pitanje da li društvo sa zamazanim očima može da stigne tamo kuda ga mi vodimo? Sumnjam u to ili čak ni ne sumnjam, znam sigurno da nema šanse, niti ima šanse da ovaj i ovakav zakon i samo izmene ovog zakona mogu da unaprede politički život u kojem mi funkcionišemo, da bolje definišu odnos biznisa i politike.
Pa, od kad postoje političke stranke postoji i nastojanje biznisa da se približi političkim strankama i ostvare ono što je u prirodi biznisa, a to je profit. Nama treba korak napred, da u Srbiji postane normalno ono što je normalno odavno u čitavom svetu, ono kada nemački političari na konferenciji za novinare stanu pored predstavnika krupnog kapitala, recimo, automobilske industrije i zahvale se na pomoći u kampanji, ono kada predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama stane pored Vorena Bafeta i kaže hvala za finansijsku pomoć, jer je on verovao u politiku koju je ovaj kandidovao na izborima. To je normalno u normalnim i uređenim političkim sistemima.
Izmenama i dopunama samo ovog zakona, bez pokretanja šire priče o političkom životu kojim funkcionišemo, ovo neće funkcionisati i ovo je jedan veliki korak nazad. Zato i nećemo glasati za njega. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.   
Reč ima predlagač narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

  Poštovani kolega, odlično uvežban pred ogledalom govor.
(Dejan Nikolić, s mesta: Pa smem da se pogledam u ogledalo.)

Gospodine Nikoliću, nemojte da dobacujete iz klupe.

Sjajan za jalovi debatni klub sa stalnim pozivima - hajde da razgovaramo i da debatujemo; dok razgovaramo i dok debatujemo pare će i dalje ići političkim strankama, a ne ljudima u Srbiji. E pa ne može. Srpska napredna stranka vam je dokazala kako može i bez para, ali na pokretu, na ideji, na energiji, ne na interesu da se napravi stranka koja je za šest godina postala najveća u ovom delu Evrope, koja nosi reforme u ovoj državi, koja je na miran, dostojanstven, civilizovan, demokratski način preuzela vlast u Srbiji na izborima, koja je pokazala kako je to stajati, a stajao sam među 100.000 ljudi i 5. februara i 16. aprila 2011. godine, pred ovim Domom i nije nam palo na pamet da palimo Skupštinu, a neki su je palili. Iza naših skupova nije ostala ni plastična flaša, ni kesica od keksa nije ostajala. Ostao je čist grad sa porukom političkom koju smo poslali.
Za to vreme smo uspeli, iako ni dinara jednog jedinog nismo primali iz budžeta Republike Srbije, i ja sam zahvalan mojim kolegama iz Aranđelovca što su me opomenuli na grešku, u gradu koji je vrlo blizu mog rodnog mesta, u Kraljevu je urađeno ne samo šest kuća, urađena je i sedma kuća koju je uradio od svojih sredstava opštinski odbor Srpske napredne stranke u Aranđelovcu i ja sam beskrajno zahvalan zbog toga.
Nismo kukali da smo zbog toga ugnjeteni. Nismo kukali kada nas niste pozvali da budemo u radnoj grupi koja je pravila Predlog zakona 2011. godine. Niste nas udostojili ni poziva. Toliko o tome, o načinu spektakularno dobrom demokratskom, svilenom načinu kako se do zakona dolazi.
Čuli smo danas gospođu Elviru Kovač. Ja sam joj zahvalan na iskrenosti i sto puta ću je citirati. Džabe je vama vaša radna grupa, džabe vama vaš razgovor sa civilnim društvom. Gospođa Kovač je rekla – poslali smo takav predlog zakona u Vladu, vraćeno je nešto drugo, politička volja i politička naredba je bila takva to da se glasa. Da li se ponosite na to? Da li se ponosite na taj način? Da li se ponosite tog jalovog razgovora od čega je bilo totalno nešto drugo, osim ulaganja u budućnost u vaše sadašnje koalicione partnere, u Srpskoj radikalnoj stranci, koje ste izgleda platili sredstvima svih građana Republike Srbije.
Da, razgovaraćemo. Da, to je i potreba. To je nešto što ljudi u Srbiji od nas očekuju, ali neću razgovorom da se zamaskirava i dalje odlivanje sredstava. Neću da se razgovorom zamaskirava i da svi drugi mogu da štede, da političke stranke ne mogu da štede. Zbog čega? Zato što u obrazloženju piše – nacrt zakona. Briga me da li piše nacrt. Briga me da li je greška i koga će to biti briga u Srbiji, ali za tri, tri i po miliona evra, koliko će ostati u budžetu, i te kako me je briga i te kako neću dozvoliti da zamaskirate situaciju da se i dalje ta sredstva prelivaju političkim strankama time što nismo razgovarali.
Da, jesmo razgovarali. Ne znam da li su vas vaši šefovi obavestili? Da, jesmo, jer sam želeo ne da kažem ono što ste u vašoj prvoj rečenici rekli, ispravno je samo ono što ja kažem i ispravno je samo kada kritikujem zakon, sve ostalo je dodvorištvo, kao što nije bilo ispravno onomad, pre nekoliko sati, kada se razgovaralo u Maloj sali Doma Narodne skupštine, kada se razgovaralo o slobodi medija u Srbiji, kada predsednica tog Odbora za kulturu i informisanje nije dozvoljavala predstavnicima medija da se obrate, u Narodnoj skupštini. Pa, ko onda cenzuriše? Ko onda ne dozvoljava da se otvara debata? Ko onda ne dozvoljava da se čuje neko drugo mišljenje?
Neću vam dozvoliti jednu stvar, da na taj način zbunjujemo ljude u Srbiji dok im zavlačimo ruku u džep uzimanjem od javnih finansija, javnih finansija koje ste vi razboleli ako će neko reći da se oseća uvređeno kada sam dijagnostikovao nivo bolesti naših javnih finansija.
Ono što smo zatekli u budžetu je bilo pola penzije 2012. godine, pola plate lekara, pola plate profesora. Likvidnost je bila 15 dana. To ste ostavili, vi koji želite da debatujete, vi koji želite da zamaglite realnost samo da bi što duže vegetirali na budžetu i na sredstvima građana Srbije.
Da povučemo zakon, da i dalje 35% sredstava se odliva strankama umesto da ostane građanima Srbije, zato što piše nacrt u obrazloženju? Neću i ne želim. Ovo je vreme za štednju. Vlada je počela od sebe, stranke su počele od sebe, odgovorne stranke, i ne žalimo se na to, i nemogućnošću duplih funkcija i manje sredstava za političke aktivnosti.
Taj manjak sredstava, dragi moj mladi kolega, nadoknadite ne debatom pred ogledalom, ne krupnim rečima finim za debatne klubove, nadoknadite energijom, nadoknadite svim onim što je krasilo Srpsku naprednu stranku od 2008. godine, kada smo nastali, do 2012. godine, kada ni dinar nismo dobili iz budžeta, ali smo rasli zato što smo pokazali i znanje i snagu i volju da menjamo Srbiju na bolje. To i sada radimo, obećavajući teške stvari, primenjujući te teške stvari.
Da bi ljudi u Srbiji prihvatili te teške stvari, moramo da kažemo šta smo mi uradili sa samima sobom, a to je da smo smanjili onda kada smo najveći i ja se ponosim time i ponosim se ovakvim rešenjem. Ponosim se zato što ćemo za dva dana ovaj Predlog zakona usvojiti u Domu Narodne skupštine, ma koliko vi nekim trivijalnim stvari pokušali da minirate tako nešto.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, replika po osnovu zamenika šefa poslaničke grupe. Izvolite.

Za početak, smem da stanem ispred ogledala.
Mogli smo o ovom zakonu da razgovaramo iz različitih aspekata, i filozofskog, i sociološkog i političkog. Ja sam odabrao da vama postavim određena sadržajna pitanja koja bi možda učinila da ovaj zakon bude bolji.
Čemu takav nadmen stav sa vaše strane? Da li vi hoćete da se ja plašim? Pa, zašto bih se ja vas plašio? Nisam se plašio ni kada ste nas gađali cipelama, polivali vodom i čupali mikrofone. Nisam se plašio ni kada ste bili srpski radikali. Zašto bih se plašio sada kada ste srpski naprednjaci?
Da vam kažem nešto o tim usponima i padovima političkih stranaka. Sapleli ste Srpsku radikalnu stranku i na njenom padu napravili Srpsku naprednu stranku, da li je tako, gospodine Babiću, onako kako danas gazite i saplićete ostale političke stranke ne bi li se još malo popeli na lestvici na čijem vrhu je jednopartijski sistem. Dok je i jedan poslanik Demokratske stranke, to vam nećemo dozvoliti.
Mnogo toga sam hteo da ukažem, ali ste vi odabrali pogrešnu debatu za pravi zakon. Da ste organizovali debatu, čuli biste mišljenje svih nas. Mnogo toga pametnog biste čuli, ovde ima pametnih ljudi i pametnih predloga.
Da li ste pitali Agenciju za borbu protiv korupcije šta misli o ovom zakonu? Da li ste pitali druge učesnike našeg političkog života? Niste. Pogrešan pristup. Ali ste došli ovde da nam držite predavanja o moralu u politici. Niste dobili ni dinara 2008. i 2009. godine. Na kojim izborima ste osvojili 21 poslanika?

Vreme, gospodine Nikoliću. Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Zoran Babić.