Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, uvaženi ministre i članovi, predstavnici Ministarstva pravosuđa, danas je pred nama zakon koji bez malo 10 godina izaziva kontroverze.

Podsetiću sve nas, od 2006. godine na nagovor Evropske komisije, počeli smo da pričamo o ovom zakonu, da bi smo 2010. godine na onda izričit nagovor da se napravi takav zakon i napravljen je te iste godine predlog od strane radne komisije koju je osnovao gospodin Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, a danas je evo praktično pa kraj 2014. godine i mi još uvek pričamo o tom zakonu.

Zanimljivo je da ovaj zakon izaziva ovoliko kontroverzi ne samo u ovom visokom domu, nego očigledno i u našem društvu. Jako mnogo se raspravlja o ovom zakonu.

S druge strane, još jedna ambivalencija ovog zakona jeste da među velikim brojem građana prosto ne postoji svest o tome ko su ti uzbunjivači, ko su ti zviždači i jako mali broj građana zapravo zna o tome.

Moj stav je da je ovo jedan od najvažnijih zakona koji donosimo, o kome raspravljamo od početka našeg poslaničkog mandata od maja ove godine. Sa nekoliko zakona koje je koleginica Malović nabrojala i sa zakonom o lobiranju, za koji se nadam da će uskoro biti u proceduri, zaokružuje se praktično zakonodavni okvir za borbu protiv korupcije koji naša zemlja mora da ima.

Kako ja razumem, suština ovog zakona jeste da stvara slobodno društvo. Ako javnost nije obaveštena, onda demokratija ne može da se razvija u takvom društvu. Međutim, kod mene ovaj zakon, odnosno predlog zakona izaziva određene, kako bih rekla, zbunjenosti ili ambivalenciju. U svakom slučaju, ja sam veliki broj svojih kolega iz nevladinog sektora konsultovala, veliki broj prijatelja koji su uzbunjivači i želela sam da čujem njihov stav i njihovo mišljenje, jer mi je njihovo mišljenje bilo najvrednije u ovoj priči.

Oni od reda stoje na stanovištu da je jako važno da se ovaj zakon donese, ali da ne budemo možda tvrdoglavi i da nekako provejava mišljenje da je zakon, da se stiče utisak da nacrt ovog zakona suštinski ne može da suzbije korupciju, već da zapravo služi da zaguši informacije da korupcija postoji, a ja ću podsetiti sve nas da je u 2013.-2014. godini šest puta povećan broj uzbunjivača.

Takođe, stiče se utisak da je Predlog zakona pisan kao za zemlju u kojoj funkcioniše sve dobro, a pogotovo u pravosuđe i da se nekako sve prebacuje na teren pravosuđa, što nekako nije dobro. Pogotovo se to vidi negde na lokalnoj sredini. Stiče se utisak da država da na neki način lako izlazi sa korupcijom na visokom nivou, sa tajkunskom korupcijom, da vlast ulazi u direktne sukobe, ali da zato nekako izostaje ono što je lokalni nivo, ono što je manje vidljivo, tamo gde zapravo korupcija u suštini cveta i gde se stalno, da kažemo, trguje ne samo novcem, već se trguje i uticajima.

Bojim se da taj lokalni nivo često jeste, da je pravosuđe na lokalnom nivou i upravo oni koji su predmet ukazivanja propusta i problema na koji ukazuju zviždači, jesu vrlo često u sprezi i mi zapravo ne dobijamo ništa. Zato je jako važno da se razgovara, da se amandmani koji su nam kolege iz „Transparensija“ dostavili svim poslaničkim grupama, da se na neki način na njih obrati pažnja i bez sujete, u najboljoj nameri da se dođe do jednog dobrog zakona.

Moj je stav da, pored ovog zakonodavnog dela, o ovom zakonu moramo da govorimo i sa jedne druge strane, a to je, rekla bih, etička strana, ljudska strana. Mi danas govorimo o nekim živim ljudima koji imaju imena i prezimena, koji imaju lica i koji su oličenje hrabrosti i odgovornosti građanske Srbije. Ako tim ljudima ne damo mogućnost da rade dalje, ja se bojim da ćemo mi uništiti svaki koren ozbiljnog demokratskog razvoja Srbije.

Vrlo često su ovi ljudi ostajali bez posla i njihove porodice su često ostajale bez egzistencije. Ja vas molim da mi date priliku da pročitam nekoliko imena, za mene je to jako važno, da pročitam nekoliko imena ljudi koji su bili izloženi ogromnoj torturi u svojoj sredini. Mislim da je fer i korektno da čujemo imena nekih od uzbunjivača, jer čini mi se da ćemo se drugačije ponašati ako znamo i čujemo ko su ti ljudi. Pre svih, tu su: Valentina Krstić, Momčilo Cvetković, Bojana Borkov, Biljana Mraović, Slobodan Marinković, Goran Milošević, Borko Josipović, Živorad Branković, Vladimir Radomirović koji godinama vodi sajt „Pištaljku“, Transparetnost Srbije, Niški centar za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja.

Ja znam da su neki ljudi učestvovali, da su bili u radnoj grupi, da su sarađivali sa vama i meni je bilo jako važno da čujem i njihov stav i zato je stvarno veoma, veoma važno da podvučem i to da tim ljudima nije bilo važno da se njihova lična, da kažemo, tragedija, ako tako mogu da kažem, razrešava, da njihov lični sukob ne bude u prvom planu, već da taj slučaj, na koji su oni ukazivali, doživi epilog na sudu i da to što je rak rana u toj sredini bude rešeno na sudu i bude rešeno onako kako zakon dozvoljava.

Zato vas još jednom molim, i kolege takođe, kolege iz poslaničke većine, da zaista u najboljem interesu, pre svega ovih ljudi čija sam imena pročitala, ali i svih onih ljudi koji će se usuditi da budu uzbunjivači i koji će ukazivati prstom i neće prezati, neće žaliti svoje živote, mogu tako da kažem. Zbog njih moramo da donesemo najbolji zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vanja Vukić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa ja ću se osvrnuti na dve tačke ovog dnevnog reda, najpre na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju.
Zakonom o zaštiti uzbunjivača se štiti javni interes koji je u skladu sa politikom koju sprovodi Vlada Republike Srbije. Moram da napomenem da zaštita javnog interesa u najširem smislu reči obezbeđuje se kroz ukazivanje na povredu ljudskih prava, bezbednosti, javno zdravlje, životne sredine, odnosno ukazivanje na svako drugo opasno, neodgovorno i protivzakonito ponašanje koje može napraviti štetu velikih razmera. Zbog toga je jasna potreba za donošenjem ovako važnog antikoruptivnog i evropskog zakon.
Srbija je prva zemlja u regionu koja donosi ovakav zakon. Što se tiče zemalja EU, svega tri zemlje EU su do sada donele ovakav zakon. Stoga, Srbija ne prednjači samo u regionu, već i među zemljama EU koje će tek nakon Srbije doneti ovakve zakone.
Ovaj zakon je, između ostalog, značajan i zbog toga što sistematizuje, odnosno kodifikuje odredbe o zaštiti uzbunjivača koje već postoje u drugim zakonima - Zakon o državnim službenicima, donet 2007. godine, zatim Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, donet 2004. godine, zatim Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, donet 2008. godine, kao i Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju. S obzirom da su svi ovi propisi doneti u vreme neke prethodne vlati, a sada se ti propisi konačno sistematizuju u jedan zakon i dopunjuju novim odredbama, smatram da bi i poslanici opozicije trebalo da glasaju za ovaj zakon, osim ukoliko se ne bave dnevnom politikom i politikanstvom ili nije u pitanju nešto treće, a to je strah od uzbunjivača.
Ovom prilikom pozivam sve koji imaju bilo kakve informacije da te informacije iznesu, a ovim zakonom će biti zaštićeni.
Zakon o zaštiti uzbunjivača se donosi i zbog iskustva koje je država imala u oblasti zaštite uzbunjivača, a to iskustvo je dragoceno pre svega zbog svih nedostataka koji su uočeni primenom dosadašnjih propisa, pa se ovim zakonom i dopunjuju pravne praznine koje su postojale u mnogobrojnim zakonima.
Činjenica je da je ova zaštita bila ograničenog obima i na to su ukazivali brojni primeri prijavljivanja korupcije, kao i Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije iz 2013. godine, u kojem se jasno uočava da ne postoji sveobuhvatna zaštita uzbunjivača. Zato je bilo neophodno da se izradi poseban zakon koji će zaokružiti pravni okvir u ovoj oblasti, regulisati uzbunjivače, postupak uzbunjivanja, prava uzbunjivača, obaveze državnih i drugih organa i organizacija, kao i pravnih i fizičkih lica u vezi sa uzbunjivanjem.
Donošenjem ovog zakona primenjujemo i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije od 2013. do 2018. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje ove strategije.
Predloženim zakonom proširuje se i krug zaštite lica izvan državnih službenika, pa tako zaštitu podjednako mogu da traže i lica kako u javnom tako i u privatnom sektoru, bez obzira da li su u stalnom radnom odnosu, angažovani po osnovu ugovora o delu, kao volonteri i radno angažovani u statusu neprijavljenih lica, lica u postupku zapošljavanja, korisnici javnih usluga, mali akcionari i slično. Na ovaj način pruža se pun obim zaštite i ujedno se otklanjaju nedostaci neadekvatne i parcijalne zaštite pojedinim kategorijama uzbunjivača, kakva trenutno postoji u našem zakonodavstvu.
Namera predlagača je da se kroz ovaj zakon podstaknu radnje uzbunjivanja i da se obezbedi i garantuje posebna zaštita, odnosno da se doprinese ohrabrivanju potencijalnih uzbunjivača i uspostavljanju efikasnog mehanizma razotkrivanja korupcije i ostalih krivičnih dela.
Važno je istaći da su ovim Predlogom zakona zaštićena i povezana lica službena lica i druga lica, čime se sprečava odmazda prema licima koja su u postupku uzbunjivanja povezana posredno, neposredno ili kroz obavljanje službene radnje u vezi sa uzbunjivanjem.
Posebna pažnja je usmerena na postupak sudske zaštite uzbunjivača. Uvođenjem hitnosti postupka obezbeđena je brža zaštita prava uzbunjivača. Pored toga, omogućena je ne samo drugostepena, već i trećestepena provera odluke suda kroz mogućnost podnošenja vanrednog pravnog leka.
Zakon predviđa istražno načelo nasuprot načelu dispozicije, karakterističnog za oblast parničnog postupka, a u cilju zaštite uzbunjivača, tako da sud može utvrditi i one činjenice koje među strankama nisu sporno, odnosno koje nijedna stranka nije iznela u postupku.
Istakao bih da ovaj Predlog zakona reguliše i posredno načelo poverljivosti, a svako narušavanje ovog načela proizvodi sankciju prema onome ko je učini.
Predlog zakona neće stvoriti nove troškove, već se očekuju pozitivni efekti na budžet i sveukupnu privredu.
Zbog svega navedenog poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Dame i gospodo, sada bih prešao na isto tako važan zakon, koji do sada u dosadašnjem delu rasprave još niko nije spomenuo, a to je Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju.
Ovakav Ugovor Republika Srbija ima potpisan i sa drugim zemljama regiona, kao što su Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, a ovakav ugovor imaju potpisan između sebe i te same države.
Ovakve vrste ugovora i sporazuma su značajne za unapređenje regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa, kao jedan od preduslova za pristupanje EU. Ne samo zbog toga, već ovaj zakon je bitan i sa drugog stanovišta, a to je nemogućnost da se izvršiocu krivičnih dela omogući da se sakriju u neku drugu zemlju regiona i tako izbegnu krivični postupci ili izvršenje kazne na koju su osuđeni. To se pogotovo odnosi na region Balkana i bivše Jugoslavije, gde se na različite načine može lako doći do sticanja državljanstva tih država, kao i sličnim govornim područjem koje omogućava laku komunikaciju i spajanje različitih kriminalnih grupa.
Može se reći, odnosno napraviti paralela sa evropskim nalogom za hapšenje, koji predstavlja jedan od uslova za pristupanje EU, a čija je primena predstavljala problem nekim državama koje su joj nedavno pristupile. Naime, ovim nalogom, jedna država članica EU upućuje zahtev za hapšenje i predaju određene osobe radi krivičnog gonjenja ili radi izvršavanja krivičnih sankcija. Shodno tome, ovim ugovorom potpisanim 5. septembra 2013. godine, a koji ćemo u danu za glasanje, nadam se, ratifikovati, se omogućuje izručenje lica koja se gone zbog krivičnih dela ili se traže radi izvršavanja kazne zatvore ili druge mere koje uključuje oduzimanje slobode u skladu sa pravom država ugovornica.
Ovaj ugovor se odnosi na gonjenje za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora ili mera koja uključuje oduzimanje slobode u trajanju od najmanje godinu dana, a koja su predviđena u pravu države molilje i u pravu zamoljene države.
Takođe, ovaj ugovor se odnosi i na izvršioce krivičnih dela, kojima je pravosnažno izrečena kazna zatvora ili mera koja uključuje oduzimanje slobode u trajanju od najmanje četiri meseca, a takođe, kao i u slučaju gonjenja, izručenje će se dozvoliti ukoliko je kažnjivo prema pravu obe države. Može dozvoliti izručenje ukoliko se ono odnosi i na više krivičnih dela, a neka od njih ne ispunjavaju uslove u pogledu visine krivičnih sankcija.
Jedna od značajnih odredbi ovog ugovora jeste izručenje sopstvenih građana drugoj državi potpisnici, kao i u prethodnom slučaju, u cilju krivičnog gonjenja ili u cilju izvršavanja pravosnažno izrečene kazne zatvora ili mere oduzimanja slobode. Međutim, razlika je u tome što se ovakva vrsta izručenja odnosi na pojedina krivična dela, a to su krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, za koje je propisana kazna zatvara u trajanju od najmanje četiri godine, a koja je takođe predviđena domaćim pravom. Ovde je takođe reč o krivičnom gonjenju.
Kada je reč o izručenju radi izvršenja, ovaj ugovor se primenjuje na ista krivična dela ali je izrečena kazna u lišavanju slobode u trajanju od najmanje dve godine. Ovde bih takođe podvukao paralelu sa evropskim nalogom za hapšenje, gde su takođe pozitivnom enumeracijom predviđena krivična dela na koja se taj nalog odnosi. Međutim, ovim nalogom je predviđen širi krug krivičnih dela i ima ih 32. To su na primer: terorizam, trgovina ljudima, ilegalna trgovina narkoticima, ekološki kriminal, dela visoko-tehnološkog kriminala, falsifikovanje novca, oružana pljačka, rasisam, ksenofobija, silovanje itd.
Međutim, i ovim ugovorom između Republike Srbije i BiH predviđena je mogućnost izručenja sopstvenih državljana i za druga krivična dela osim onih koja su navedena u samom ugovoru, a to je gonjenje za teža krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora ili mera lišavanja slobode u trajanju od najmanje pet godina, a za izvršenje najmanje dve godine. Ovim ugovorom će se voditi računa i o pravima lica koja se izručuju, a to se odnosi na lica koja uživaju azil na teritoriji zamoljene države, zatim, primena načela ne bis in idem, što znači da ukoliko je lice osuđeno ili oslobođeno za krivično delo za koje se traži izručenje ili je postupak pravosnažno obustavljen ili je optužba pravosnažno odbijena u zamoljenoj državi ili trećoj državi, takvo lice neće biti izručeno.
Zatim se vodi računa o zastarelosti, amnestiji. Lica koja su bila nestajala se neće izručiti itd. Ukoliko postoji više molbi za izručenje, vodiće se računa o težini izvršenog krivičnog dela, vremenu podnošenja zahteva za izručenje, mestu izvršenja, državljanstvu lica, kao i o mogućnosti njegovog daljeg izručenja u drugu državu.
Opet bih se osvrnuo na evropski nalog za hapšenje, koji takođe, kao i ovaj sporazum podrazumeva mogućnost pojednostavljenih procedura za izručenje, ali samo ukoliko su ispunjene određene pretpostavke, a to je saglasnost lica koje se izručuje.
Sve u svemu, pozivam sve narodne poslanike, pa i one koji se deklarativno zalažu za dobru regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose za evropski put Srbije, da kao i poslanička grupa SPS glasaju za ovaj zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i BiH o izručivanju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti, veoma je loše, ja mislim, kada se nekim praktičnim delanjem oskrnavi jedna dobra ideja, a ja mislim da upravo to imamo povodom naše današnje rasprave o Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača.
Upravo zbog toga, Zoran Živković i ja glasaćemo protiv ovog Predloga zakona, što ne znači da smo protiv ideje da uzbunjivači treba da budu zaštićeni. Ja ću ovde da ponudim dva argumenta zbog kojih smatram da je najprimerenije delanje jednog narodnog poslanika u ovoj Narodnoj skupštini upravo ovo koje danas zagovaramo gospodin Živković i ja. Naravno, kao i uvek, povodom svakog susreta ovde i sa gospodinom Selakovićem, spreman sam da ukrstimo argumente ukoliko razmišljamo drugačije o nekim stvarima, a očigledno je da ovde razmišljamo drugačije.
Prvo, da samo napomenem ovde, čini mi se da je tokom dana malo otišlo u zaborav šta je to i uzbunjivanje i šta je to uzbunjivač, ko je to, čisto da vratimo malo našu raspravu ka tome. Kaže – uzbunjivanje je, i to piše u članu 2. Predloga zakona, otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnih ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život itd.
Naravno, na osnovu ove definicije automatski zaključujemo da uzbunjivanje može da donosi neko opšte dobro i to privlači našu pažnju i hoćemo da uredimo tu stvar na najbolji mogući način. Ko je uzbunjivač? Fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja itd.
Šta je prirodno? Ja zaključujem, naravno, da se bavimo time kako na najbolji mogući način zaštititi uzbunjivača. Da li uzbunjivač treba da bude zaštićen? Tu nema nikakve dileme za bilo koga. Ali, poštovana gospodo, uzbunjivač ne treba da bude poluzaštićen, što ja mislim jeste, ukoliko se usvoji Predlog zakona ovakav kakav je sada.
Moram i ja, meni je to važno, da se pozovem na mišljenje i Agencije za borbu protiv korupcije, koja je dala svoju analizu ovog Predloga zakona. Za mene je to jedna institucija vredna poštovanja. U toj instituciji sede ljudi koji se bore protiv korupcije. Šta su ti ljudi rekli povodom ovog Predloga zakona? Da postoji bojazan da se ovim Predlogom zakona neće postići njegova svrha i da se neće doprineti ohrabrivanju potencijalnih uzbunjivača i uspostavljanju efikasnog mehanizma razotkrivanje nezakonitosti i nepravilnosti.
Upravo zbog toga smo i, čitajući ovaj tekst, nas dvojica, podneli 27 amandmana. Ja smatram, poštovana gospodo, pre svega iz SNS, da je ova bojazan i ljudi koji rade u Agenciji naročito opravdana kada se kao determinanta u odnosu i na ovaj Predlog zakona posmatra i neki sistem uverenja i sistem delanja koji promoviše ova Vlada i koji se generalno promoviše u društvu. Koja će to osoba, evo pitam bilo koga iz SNS ovde danas, poželeti da bude uzbunjivač, čak i pod pretpostavkom da usvojimo ovaj Predlog zakona, kada se na našim ulicama naših gradova usred bela dana fizički napadaju ugledni profesori Beogradskog univerziteta, npr. kao što se u subotu desilo jednom uglednom profesoru Beogradskog univerziteta, dekanu Fakulteta političkih nauka, profesoru Iliji Vujačiću?
Mi ovde prisustvujemo jednoj brutalizaciji društva. Država se često ponaša kao siledžijska i očekujemo da će neka osoba kojoj se nude ovim Predlogom zakona polurešenja prihvatiti da bude uzbunjivač u takvim okolnostima. Jedini primereni pristup, gospodine Selakoviću, u ovoj situaciji bio je da povučete ovaj Predlog zakona, kako se ne bi desilo ono što nam se desilo povodom rasprave o notarima, da posle dva meseca morate da dolazite u Skupštinu Srbije, da prihvatate da ste grešili, da menjate neke stvari na koje su vas upozoravali da nisu bile dobre, gospodine Selakoviću.

Vreme, gospodine Pavićeviću.
Gospodine Jovičiću, po kom osnovu?
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Spomenuo je SNS. Rekao je da je država siledžijska.)
Ne razumem. Nije ništa. On je samo uzeo kao primer. Nemojte, molim vas. Ne, nemate osnova za repliku.
(Biljana Pantić Pilja, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite povredu Poslovnika.

Povredili ste odredbu člana 106. i 107. Dozvolili ste prethodnom govorniku da kaže da se ova država ponaša siledžijski. Molim vas da preduzmete mere i da primenjujete ovaj Poslovnik. Ja razumem da kolega nije pravnik i da ne zna, kada kaže da najveću zaštitu uzbunjivač može da dobije od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Ovim zakonom predviđena je sudska zaštita. Veće zaštite od sudske nema. Mi pričamo o siledžijskoj državi. Da li je ovo Dom Narodne skupštine ili smo na pijaci? Molim vas da preduzmete mere. Hvala vam.

Samo da vam odgovorim. Ima puno teških reči, ja se slažem sa vama, s tim, ali veoma je i meni teško da uvek odreagujem, no, vi imate prava da se izjasnite. To ćemo u Danu za glasanje. (Ne.)
Gospodine Jovičiću, vi ipak želite kao ovlašćeni predstavnik, jel tako? Izvolite. Replika.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ja ću birati reči i visina mojih decibela u ovom obraćanju će biti na primerenom nivou, a ne kao prethodni govornik. Misli da može nedostatak argumenata da nadomesti tako što će da viče. Nemamo problem ni što viče, nego što kaže da je ovo siledžijska država. Republika Srbija je danas uređena zemlja i pokušava da uspostavi sistem u našoj zemlji baš na taj način da više nikada nemamo situaciju u našoj zemlji, kao što je bila kada je njegov uvaženi kolega vladao ovom zemljom, i ne vidimo ništa sporno u tome.
Kada govorite da je Agencija za borbu protiv korupcije iznela neke stavove, pa zašto prethodni govornik ne kaže da je Evropska komisija pohvalila nacrt ovog zakona, zatim EU se usaglasila sa tim? Zašto se o tome ne govori? To neće niko da pomene, naravno. Savet Evrope, to niko ne pominje, zato što se plašite da pomenete da ste protiv onih za koje se zalažete i gde ste zemlju vodili u prethodnom periodu, nego visinom vašeg glasa pokušavate da nametnete neke stavove, ali građani Republike Srbije itekako prepoznaju odlučnost ove Vlade da onu korupciju koju ste vi proizveli vašim nedelima, neodgovornim ponašanjima, ne mislim samo na prethodnog govornika, s obzirom da on nije učestvovao samo u političkom životu Srbije, priključio se veoma kasno, ali je zato na teritoriji Crne Gore pokušao da nađe svoje mesto pa nije uspeo, pa onda u Liberalno-demokratskoj stranci je pokušao, pa nije ni tamo uspeo, najzad je našao utočište i mi nemamo ništa protiv toga, ali nemojte da obmanjujete građane Republike Srbije, nemojte da iznosite istinu. Što se tiče da licu pravde privedemo one koji su prebili nekoga, budite uvereni da će Srbija i organi naše zemlje to uraditi u što skorije vreme.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.