Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, poštovani gospodine Arsenoviću, potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospođo Dragutinović i poštovani gosti iz NBS, pokušaću da u ova dva minuta, koliko imam, ubedim narodne poslanike iz svih poslaničkih grupa… Dakle, ubeđivanje je deo naše komunikacije ovde. Ja jedino ubeđivanjem mogu da pokušam da ostvarim ono što je cilj ovde, a to je da se prihvati amandman poslanika Nove stranke na član 46.
Pazite, poštovana gospodo, sada je jasno koliko je teško i naporno s pažnjom i analitički čitati predloge zakona. Evo sada imamo jedno potpuno odsustvo koncentracije poslanika npr. SNS, a nismo, poštovani gospodine Arsenoviću, stigli ni do trećine ovog Predloga zakona i onda sada dođu neki narodni poslanici i kažu – mogli ste vi to za dva dana, za tri dana, za pet dana. Pa ne može poštovana gospodo.
Pa ne može, poštovana gospodo, ako hoćemo pažljivo da imamo koncentraciju. Evo, imamo danas u ovoj raspravi ovde i dokaz. Ja imam tu jednu koncentraciju i gospodin Živković, zato što smo mi uspeli prethodno da ne jednom, nego i više puta ipak pročitamo ovaj predlog zakona. Imaš dan, imaš noć, pa šta ćeš. To je nekakav odgovoran pristup radu u Narodnoj skupštini, ali teško je da se za tako kratko vreme analitički usmerimo ka čitanju jednog predloga zakona. Ovde sada imamo dokaz za to. Ja predlažem zapravo, gospodine predsedavajući, da se možda napravi sada jedna pauza, ne mora od sat, ali od pola sata, da se narodni poslanici SNS-a malo odmore, na primer, i da nakon jedne pauze nastavimo našu raspravu po našim amandmanima, kako bi ona bila ozbiljna, poštovana gospodo. Hvala vam.