Vreme.

Vi, gospodine predsedavajući, samo da završim, skrenite pažnju gospodinu Đurišiću da ovde ipak sede ljudi koji se sećaju i tih devedesetih godina i šta se sve tih devedesetih godina dešavalo i da istina nije baš takva kakvom je gospodin Đurišić predstavlja.

Zahvaljujem.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik, jer se i ja sećam tih godina.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
U svojih 10-ak ili 20-ak minuta, kao ovlašćena predstavnica DS osvrnuću se na dva od predloženih zakona u objedinjenoj načelnoj raspravi, koji su, manje-više, dobra vest za Narodnu skupštinu. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA II, a drugi je Predlog zakona o energetici.
Za prvi zakon, koji je obrazložila ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović, mogu samo da dam opasku daje šteta, zajednička šteta, što taj okvirni sporazum nije zaslužio sutrašnju raspravu u načelu. Svest o tome kolika je to šteta, nažalost, moja je procena da ne postoji u ovoj Narodnoj skupštini. Svest o tome šta je sve urađeno da bi bila ratifikacija ovog okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije, takođe ne postoji. Ali, šteta ostaje.
Zašto bi bilo važno da o tome razgovaramo u posebnoj tački dnevnog reda? Zbog toga što mi ovde svi zajedno, i Vlada Republike Srbije koja je predložila Okvirni sporazum, razgovaramo i radimo zbog građana Republike Srbije, a njima je važno objasniti šta je IPA II i zašto je važno da ispunimo kao država rokove okvirnim sporazumom da bi sredstva iz IPA II mogla da budu korišćena.
Šta znači IPA II? IPA II je za 2015. godinu sredstva iz pretpristupne pomoći EU, znači sredstva poreskih obveznika država članica EU koja su namenjena za pomoć zemljama koje se po receptu EU menjaju. Zašto IPA II? Zato što je u godinama iza nas, otkad je proširivanja EU sve do ovog poslednjeg, najvećeg, 2004, pa onda 2007. i 2013. godine, bilo raznih iznosa tih sredstava i raznih recepata kako da se potroši 200 miliona evra koje EU pokupi od svojih članica, a za potrebe zemlje koja se menja. I bilo je zloupotreba i nemarnog trošenja sredstava, i korupcije i svega što je budnim okom primećeno u EU odnosno u Evropskoj komisiji, otkad je ovakva kakva je.
IPA II podrazumeva potpuno drugačiji pristup i zahtevu da dobijete ta sredstva i praćenju kako ta sredstva trošite i da li je vrednost svakog evra koji imate zaista potrošena na najbolji mogući način.
Zašto je trebalo da ova tačka dnevnog reda ima posebnu sednicu? Zato što je Srbija jedina od zemalja koje pristupaju koja ima vlasništvo nad IPA sredstvima. Do sada je bilo da neko u EU kaže – ovo, ovoliko miliona, stotina, koliko god hoćete, evra je za zemlju, ali mi u EU odlučujemo o tome na koji način i za šta i kako će biti praćen utrošak tih sredstva. Odluka o tome da smo mi sposobni da sami servisiramo tih 187 miliona evra okvirno za 2015. je odluka o kojoj treba pričati u ovoj Narodnoj skupštini, jer je ona posledica velikog napora raznih ljudi, ovde vidljivih ili nevidljivih, u Sektoru evropskih integracija, od Kancelarije za evropske poslove preko bilo koji način člana vlada koji je predstavljao preko bilo koje vlade koja je merljivo i dokazivo pred EU pokazala da smo sposobni da sami odlučujemo i da sami pratimo novac koji iz IPE dobijamo.
Važno je znati za čega i na šta se taj novac troši, na šta je moguće podneti zahtev da se dobije novac, ali za to sve nema vremena kada je ovaj okvirni sporazum stavljen u raspravu zajedno sa Zakonom o matičnim knjigama, dvema dopunama zakona koji se delimično vraćaju na rešenja koja su već postojala i na jedan veliki zakon o energetici, koji je drugi deo teme kojoj hoću da se posvetim tokom ovog izlaganja.
Predlog zakona o energetici mora da stupi na snagu 1. januara 2015. godine. To smo mi sami tako kazali. Važno bi bilo i da je ovaj zakon imao posebnu tačku dnevnog reda, jer je jedan od zakona gde ste ranije preuzeli obaveze kako ćete se ponašati u sektoru energetike, a u skladu sa onim što EU kaže da smo sami prihvatili da ćemo imati standarde, bez obzira na koji deo energetike se standard koji smo prihvatili odnosio.
Predlog zakona o energetici je bio tema i zaključaka koje je imao Odbor nakon podnošenja Izveštaja Agencije za energetiku juna ove godine, a koji se odnosi na 2013. godinu. Naša zajednička šteta i promašaj u planiranju rada je što taj izveštaj nije bio na plenumu sednice Narodne skupštine, jer bi tada imali mnogo bolju poziciju da ljudima u Srbiji objasnimo kakve posledice na njih proizvodi Zakon o energetici, jednom kada bude primenjen u obliku koji je došao, ili sa amandmanima koje će ministar prihvatiti ili neće.
Šta je suština Zakona o energetici i zašto on mora da stupi na snagu 1. januara 2015. godine. To su reči koje ćemo u sledećim godinama vrlo često koristiti u ovoj Skupštini, da imamo obavezu preuzetu da neki deo evropskog prava iz direktiva direktno prenosimo u svoje pravo.
Velika je šteta što u Srbiji ne postoji mogućnost da se to dešava samo po sebi. Mi imamo, prema tumačenjima, i svojevrsnu ustavnu zabranu da se to radi, ali će nam to biti neophodno i mislim da ćemo imati promene u našem pravnom sistemu, da bi se direktive mogle primeniti direktno.
Ovo je treći paket ili treća faza, kako volite da se kaže, koji podrazumeva šta ćemo da uradimo da bude obnovljivih izvora energije. Dakle, vetar, solarna energija, biomasa, otpad, nešto što je obnovljivo, nešto što nije ugalj koji je iscrpljiv izvor energije, koji je potrošiv izvor energije, ili nafta, ili mazut, što je sve iscrpivo i potrošivo. Cela ideja energetike u EU se svodi na to da se što je više moguće sva energija koja nam treba dobija iz obnovljivih izvora, a ne iz izvora koji su iscrpivi, kojima se, nekima od njih, vidi i kraj. Tu izuzimam izvor energije iz nuklearne energije, s obzirom da smo tu u jednoj istraživačkoj fazi, za koju je Nemačka donela pametnu odluku jer je trenutno ulaganje u nuklearnu energiju isključivo ulaganje u generatore kojima je rok prošao. Ja to zovem „kozudujska faza“. Ako bude bilo bilo koga ko se bude zalagao da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, onda se odmah prijavljujem da ću biti vrlo organizovani otpor tome.
Dakle, govorimo o obnovljivim izvorima energije i to nisu samo reči. To znači da država treba da uradi svašta da bi investitorima koji hoće da ulažu u sisteme kojima će biti isporučivana električna struja obnovljivim izvorima, mora da pripremi svoj sistem.
Ja ću u vrlo kratkoj digresiji pokušati da vas navedem da shvatimo koliko je to veliki problem. Ova civilizacija, razvijeni deo planetarne civilizacije kojoj mi pripadamo, ili se menjamo tako da pokušamo da pripadnemo, ima struju 150 godina maksimum. Kada pogledate od tih 150 godina unatrag, govorim o energiji, ne o struji, o prvim svetlima od gasa, pa preko prvih elektrana, od kojih je jedna od prvih bila u Dubrovačkom zaleđu inače, preko prvih elektrana, pa onda primenom motora sa naizmeničnom strujom i generatora naizmenične struje do primene termoelektrana, pa nuklearnih elektrana, to je pedesetak godina. To je strašno kratak period za politiku kojom se menja prostor.
Ono što radi ministar Antić i ono za čega je odgovoran su političke odluke kojima menjate prostor u kome živite. Druga vrsta političkih odluka je da menjate njima odnose u kojima se povinujete u jednom društvu. Nema dalje politika. Ima ove kojom se donose odluke u našem društvu i ove druge kojom menjate prostor. Iskustva drugih pokazuju da političke odluke kojima menjate prostor u kome živite mogu da budu katastrofalne. Odatle se od jednog alternativnog političkog idejnog bloka, koji se ranih sedamdesetih zvao zeleni, razvila zvanična politika.
Da ste bila koga u Nemačkoj ili Francuskoj dok su tukli i rasterivali aktiviste „Zelenih“, da ste bilo koga pitali hoće li ovo ikada biti zvanična politika, rekli bi vam – ma kakvi, nemamo mi sa njima ništa. „Zeleni“ su odavno zvanična politika EU. Ono sa čime imamo problem u ovom trećem paketu je što mi moramo u našem društvu otvoriti dijalog na koji način ćemo uskladiti opravdane zahteve nas „Zelenih“ koji hoćemo političke odluke tako da ne oštećuju nego koriste prostor i zahtev iz Zakona o energetici kojim smo planirali koliko nam energije treba.
Zbog toga sam imala dilemu oko podnošenja amandmana koje sam podelila na Odboru za evropske integracije i zbog toga sam zamolila predstavnike Vlade da otvorimo dijalog o tome kakve smo procente i kakve rezultate smo sami sebi zadali. Može da bude jako skupo ako tvrdoglavo opstajemo i ostanemo oko toga, za 10% kada su u pitanju energetska efikasnost ili 27% ili rokovi kada je u pitanju ukupan iznos energije koji dobijamo iz obnovljivih izvora.
Sa EU ne možete pregovarati o suštini. Oni su kako se to kaže, na razumljivom engleskom jeziku „rul mejker“, a mi smo „rul tejker“, ali možemo uvek razgovarati o rokovima. Moja molba je da imamo svest o tome da svaki rok u poglavlju, kako u poglavlju 27 tako i u energetici, tako i u poljoprivredi, u sva tri 11, 12 i 13, svaki rok znači novac. Taj novac nema odakle drugde da dođe osim iz sredstava IPA o kojima sam govorila nego iz privatnih prihoda građana koji svoje društvo i svoju državu menjaju po principima EU.
Zbog toga je ovaj zakon morao imati celu sednicu. Zbog toga je važno da ljudima unapred objasnimo šta znači nadoknada za obnovljive izvore, zašto će to da plaćaju dve godine, pet godina, sedam godina. Šta to znači za dve, tri, pet ili sedam godina u regionu gde žive? Ako to ne budemo radili stvorićemo nepotrebno potpuno otpor kod ljudi jer ćemo leći u rečenicu u kojoj su legle mnoge vlade koje su vodile proces evropskih direktiva – ne bi to mi nikako, nego mi to zbog EU. Ne radimo mi to zbog EU, ali je važno o tome razgovarati na sednicama Narodne skupštine.
Moja primedba na Zakon o energetici teško i da može biti stavljen u formu amandmana pošto treba menjati druge zakone, tiče se sredstava podsticajnih. Ne mislim da je dobro da se ona određuju svake godine i ne mislim da je dobro da ona budu bilo gde u budžetu. Mislim da je dobro da bude budžetskog fonda za podsticajna sredstva. Da se tačno vidi koliki je taj iznos i gde on stoji. Zeleni dinar se jako lako gubi u budžetu u tome smo nažalost bili svedoci. To su neke opšte primedbe.
Mi ćemo se izmenama i dopunama Zakona o energetici vratiti još najmanje dva puta, sledeće godine, kao što ćemo pre 2018. godine najmanje jednom imati vrlo ozbiljne izmene zakona. Na vama je izbor, hoćete li i 2015. i 2018. godine da bude isto ovako, zbrzano Predlogom zakona o energetici i matične knjige i Okvirni sporazum, ili ćemo razumeti da je to zajednička šteta. Evo, da vas razveselim anegdotom, bilo je ideja jednom davno 2003. godine, jednog ministra koji posle nije sa mnom pričao dva tri meseca da spojim Zakon o političkim strankama i Zakon o ribljem fondu. To mu nije uspelo. To košta sukoba, ali to je integritet narodnih poslanika. Što pre počnemo da koristimo ono što integritet narodnih poslanika, to pre će biti dobrih rezultata za sve.
O ostala tri zakona, dakle, niti ću glasati, ni za izmene Zakona o planiranju, ni Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine, jer se radi o zakonima koji su otojč bili u Skupštini i radi se o tome da ih je onaj koji ih je podneo pričao da to ne valja. Vreme je da odustanemo sami od površnosti kojom se odnosimo prema dokumentima.
Za Zakon o izmenama Zakona o matičnim knjigama, molila bih saradnike Kori Udovički samo da prenesete da napravi jednu poruku da ne treba više pečata u Srbiji. Ne treba pečata. Zakon o privrednim društvima ne treba pečata. Ne treba pečata na elektronsku poštu. Ne treba pečat. To će biti dovoljno da resurs koji vodi krene napred i da zaista prihvati E-upravu, a izmene Zakona o matičnim knjigama su praktično posledični zakon. Moram da izrazim žaljenje što se toliko sporo kod nas prihvata toliko razumljiva potreba da pređete na elektronski način i arhiviranja, i komuniciranja, na ono na šta smo svi na rečima, a to je EU i evropske integracije.
Moja opaska o odbijanju da glasam za ove zakone je utemeljena u poruci – radite malo pažljivije, možda možemo i da glasamo, kao što je moja opaska za okvirni sporazum da ću vrlo rado glasati za to.
Žao mi je što ministarka Joksimović nije bila od početka, meni je zadovoljstvo da kažem da je rezultat koji je ona ostvarila sa unošenjem nacrta i sa odlukom Vlade da se okvirni sporazum pošalje u Skupštinu izuzetan i zato zaslužuje celu sednicu Skupštine. Načinili bi korist svemu onome što tako zdušno branite izazivajući incidente i pričajući ne znam o čemu ako bi, kad bi dozvolili ministarki Joksimović da ima svojih pet sati rasprave o okvirnom sporazumu, jer je to važna stvar. Taj ću sporazum podržati kao i Zakon o energetici sa nadom da će ministar Antić razumeti da moj predlog da se otvori dijalog tokom godine na koji god hoćete način o energetskoj efikasnosti, o promeni procenta ili o produženju rokova, dobar je po vas.
Ja uvek imam izbor da kažem – ma vidi ova Vlada ništa ne radi i da od toga niko nema koristi. Kada ja to kažem, to znači da Vlada stvarno ništa ne radi. Ali, ovo vam govorim zato što smatram da više nema dileme oko obaveza koje ste preuzeli i da je taj dijalog potreban najpre zbog ljudi koji će vas napadati, zbog papira koje su dobili, zbog nemogućnosti da se priključe, zbog bilo čega, a to će se dešavati samo zato što zbrzavamo i površni smo u procesima koji ne da to ne zaslužuju, nego zaslužuju potpuno obrnut stav. S nadom da ću naići na razumevanje, molila bih da se o tome i Skupština u buduće na vreme obaveštava.

Zahvaljujem. Idemo redom kako ste izlagali. Prvo reč ima ministarka Joksimović. Izvolite.

Izvinjavam se što nisam bila od početka, zaista zbog saobraćaja nisam mogla da stignem, ali su mi javili sve o čemu ste govorili. Zahvaljujem vam se na konstruktivnoj raspravi. Poslanica Čomić zaista uvek što se tiče evropskih integracija mislim da ima konstruktivan pristup i uvek sam spremna i na odboru i uopšte da prihvatim svaku vrstu, da kažem, poboljšanja saradnje između parlamenta i izvršne vlasti i tu će te apsolutno imati moju dostupnost u svakom trenutku. Ne bežim od toga da Skupština i te kako treba, i sama sam bila poslanik, i te kako treba da bude uključena u proces i evropskih integracija.
Što se tiče IPA 2, jeste važno, potpuno ste u pravu što smo ovako brzo reagovali s obzirom da smo prvi u regionu koji smo usvojili okvirni sporazum. Mislim da je važno da naši građani znaju samo neke detalje možda koje nisam u uvodnom izlaganju objasnila. To jeste kao što smo rekli 2014. – 2020. godina. Ukupan iznos je dakle za sve zemlje korisnice IPA 11,7 milijardi evra, od toga će za Srbiju za ovih sedam godina biti izdvojeno 1,5 milijarda evra. Znači, ostajemo negde na istom iznosu kao, možda nešto više, prethodnih godina oko 200 miliona evra godišnje.
Međutim, ono što je dobro u IPA2 ne znam da li je to pomenuto, predviđa se da korisnicima, tj. zemljama koje koriste mogu biti odobrena i dodatna sredstva kao poseban vid nagrade za poseban napredak ka ispunjenju kriterijuma za članstvo u EU, u sprovođenju strukturnih reformi ili za efikasno korišćenje IPA2, shodno proceni koju će Evropska komisija načiniti 2017. godine.
Tako da je veoma važno da ovaj novi, prvo sektorski pristup na kojem će biti zasnovano korišćenje IPA dva unapredimo i zbog toga smo zaista intenzivirali u okviru Vlade međusektorsku saradnju. Postoje IPA jedinice u svim resornim ministarstvima. Mislim da bi trebalo da budu osnažene i da budu bolje umrežene i koordinirane. Moja uloga je da bude nacionalni IPA koordinator ali naravno to je samo koordinirajuća uloga. U suštini sva ministarstva su uključena itekako u samo korišćenje, efikasno korišćenje IPA 2.
S druge strane ja sam pomenula već budžetsku podršku, kao još jednu novu mogućnost. To sam, čini mi se već objasnila, ali ono što je takođe važno to je višegodišnje planiranje. Dakle, to višegodišnje planiranje se svodi na pripremu višegodišnjih planskih dokumenata tj. tih sektorskih planskih dokumenata kojima definišemo srednjoročne prioritete.
Tako da, građani bi trebalo da razumeju, IPA i sad IPA 2, nisu samo dakle sredstva koja mi koristimo za različite vrste projekata. Istovremeno i paralelno sa procesom pregovora IPA dva jeste i podrška našim strukturnim reformama, odnosno osnaživanje nas samih da budemo sposobniji da koristimo ove fondove.
Zašto? Zato što kada postanemo članice EU, vi to vrlo dobro znate, možemo da dobijamo mnogo više novca, višestruko više novca iz onoga što su fondovi kohezione politike EU. Ako ne budemo pripremljeni kao država i kao administracija za korišćenje pred pristupne pomoći, onda teško da ćemo biti sposobni da koristimo mnogostruko veće fondove i to se ne završava članstvom u EU. Postoje zemlje koje su ušle u EU ali nažalost nisu bile dovoljno pripremljene i moram da kažem da i taj dan posle ulaska u EU je pun izazova što se pokazalo, kako sam rekla već, na primerima nekih država članica.
Ono što bih još želela, što ste vi dotakli kao temu, to jeste informisanje naravno i Odbora za evropske integracije ali i Skupštine i uopšte kontrole trošenja IPA sredstava. Ono što postoji, dakle, kao sistem izveštavanja u pogledu IPA-e podrazumeva, dakle, s jedne strane izveštavanje o rezultatima, a sa druge strane finansijsko izveštavanje u užem smislu reči.
Onako kako je to bilo formulisano za IPA-u jedan za 2007. do 2013. godinu, predviđeno je da se izveštavanje obavlja kroz koordinaciju unutar te operativne sturkture o kojoj sam govorila, te, dakle, IPA jedinice unutar različitih ministarstava i to na sektorskom nivou.
Poseban izveštaj se priprema i za drugu komponentu IPA-e, to je prekogranična saradnja i ovi izveštaji se razmatraju od strane odbora za praćenje prve, odnosno druge komponente IPA.
Onda zajedno sa EU imamo „ džoint monitor in komiti“, jedan smo u oktobru mesecu već održali 17. oktobra na kojem smo razmatrali izveštaj, to je taj odbor za praćenje IPA-e. To se naravno dostavlja nacionalnom IPA koordinatoru, nacionalnom službeniku za odobravanje koji se nalazi u Ministarstvu finansija i Evropskoj komisiji.
Zvuči vrlo tehnički, ali prosto, takva je procedura, takvi su propisi. Mi smo to ove godini uradili. Finansijsko izveštavanje obavljaju službe pri Ministarstvu finansija.
Znači, Sektor za nacionalni fond na čelu sa nacionalnim službenikom za odobravanje, kontroliše i finansijsko upravljanje i bilanse i trošenje sredstava na nivou cele ekipe.
Mi smo ove godine u martu mesecu, dakle, 2014. godine dobili akreditovan sistem za decentralizovano upravljanje, to je jedan veći čini mi se zalogaj i krak i već smo neki napredak ostvarili.
Da budem potpuno otvorena, ima još toga da se radi na tome, ali zajedno sa Evropskom komisijom pokušavamo da nađemo najbolje mehanizme i uglavnom ima pomaka u tome.
Ono što je važno imati takođe u vidu, to je da se taj sistem izveštavanja u okviru IPA-e, pa i IPA-e 2 nije bitno promenjen u odnosu na IPA 1, sadrži veoma relevantne informacije, za njega su veoma relevantne informacije koje proističu iz internih revizija.
Dakle, samih projekata, zatim revizija koja obavlja revizorsko telo, revizija koja naručuje Evropska komisija, to su te eksterne ad hok revizije za određeni uzorak projekata, a naravno interna revizija podrazumeva se da je kod svakog korisnika sredstava IPA-e. Prosto, to je procedura koja je potpuno jasna.
Prema tome, ja sam videla tokom rasprave o budžetu vaš amandman, nisam tada bila tu na sednici odbora, u smislu tog opisanog sistema izveštavanja. Vi ste tražili, koliko se ja sećam, dva puta godišnje. To prosto nije u skladu sa onim što mi imamo kao obavezu da se jedno godišnje Narodna skupština obaveštava o IPA projektima. Mi ćemo to svakako uraditi.
Konsultovala sam stručne službe i objasnili su mi da je to zaista toliko velika i proceduralna stvar da bi to zaista bitno opteretilo. To je prosto, da kažemo, sa lokala prikupljanje iz svih pojedinačnih projekata i svega, ali u svakom slučaju jednom godišnje Skupština će od strane NIPAK-a, dakle Nacionalnog ipa koordinatora biti obaveštavana i apsolutno stojim iza toga i, naravno, Narodna skupština ali i nadležni Odbor za evropske integracije.
Na svim drugim sugestijama, hvala potpuno se slažem sa vama da je ovo važna tema za građane Srbije i još možda jednu rečenicu koja je kao poruka. Ovo je sve bila tehnička priča, a to je da su IPA sredstva, dakle IPA fondovi zaista na najbolji način da podignemo, prvo vidljivost značaja EU za same građane, korist i pristupanja, a istovremeno da unapredimo sami svoj sistem, da koristimo odgovorno, efikasno i transparentno i svrsishodno, pre svega, sredstva koja nam stoje na raspolaganju i time pomognemo direktno građanima naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Antić. Izvolite.

Ja na samom početku želim da se pridružim vašim ocenama vezano za ukupne aktivnosti koje se u realizaciji IPA projekata dešavaju otkada o tome računa vodi koleginica Joksimović koja je bez ikakve dileme značajno unapredila čitav taj segment rada u Vladi i sa stanovišta definisanja prioriteta i sa stanovišta koordinacije između ministarstava koja ranije i nije bila baš na sjajnom nivou i često smo u svemu tome lutali, i sa stanovišta prioriteta i sa stanovišta informacija. Sada samo, da kažem, to neko koordinaciono telo koje funkcioniše na ministarskom nivou i zaista moram, ne bi bio korektan da ne pohvalim taj segment rada kao jedan od kvalitativnih pomaka u radu Vlade.
Iako, možda za koleginicu Joksimović, vaš ovako jedan dobar odnos prema Evropskim integracijama nije bio iznenađenje za mene. Možda malo iznenađenje taj jedan sluh i poseban ton koji imate po pitanju energetike, obnovljivih izvora i da kažem ukupne te zelene energije i ja gotovo na sve ono što ste vi rekli nemam šta ni da dodam ni da oduzmem, ali moram neke stvari da pojasnim.
Pre svega, mi smo uspeli u ovih nekoliko meseci da značajno poboljšamo ugled naše države unutar institucije, pre svega mislim na energetsku zajednicu ali i evropsku komisiju u segmentu koji se bavi energetikom.
Mi smo na poslednji ministarski sastanak energetske zajednice otišli na zasedanje na kome je, na primer, BiH trebalo da dobije crveni karton, a Srbija da dobije poslednju opomenu pred isključenje i zbog tog zakonodavnog dela, i zbog toga što nismo uspeli da napravimo bilo kakav iskorak po pitanju restrukturiranja „Srbijagasa“.
Na tom skupu smo kao dobre komšije stali i u odbranu BiH i oni nisu dobili taj crveni karton zato što mi nismo bili spremni za to da glasamo. Zato što mislimo da u uslovima kada smo svi prošli i poplave i jednu veliku nesreću, nije trebalo bilo koga dodatno kažnjavati ali smo i napravili jedan niz dogovora sa sekretarijatom na temu šta ćemo raditi u narednom periodu.
Usvajanje Zakona o energetici, transponovanje trećeg energetskog paketa je bio jedan set pitanja i restrukturiranje „Srbijagasa“, odnosno donošenje plana za restrukturiranje „Srbijagasa“ drugi korak.
Mi na današnji dan možemo da kažemo da smo u oba segmenta, maltene, uspeli. Zakon je pred usvajanjem. Na jučerašnjoj sednici Vlade Republike Srbije je usvojila dokument polazne osnove za restrukturiranje „Srbijagasa“. Ponavljam, danas je naša pozicija prema tim institucijama potpuno drugačija od pozicije koja je bila pre godinu dana, ili, da ne pričam u periodu od ranije.
Mi već koliko sutra možemo kao partneri koji daju rezultate i koji se drže dogovora daleko kvalitetnije da pričamo sa tim ljudima, upravo o ovim temama o kojima ste vi danas govorili, o tome kako da i oni sada pomognu i razumeju Srbiju, kako da napravimo taj jedan model koji će biti održiv, u kome Srbija će ići napred, naravno, u skladu sa svojim mogućnostima i naravno u skladu sa našim potencijalima.
Mi ćemo bez ikakve dileme razgovarati, ponavljam, ne o suštini, jer o suštini smo se već dogovorili. Suština je da mi idemo u obnovljive izvore da idemo u njihovo povećanje u potrošnji u našem ukupnom energetskom bilansu, ali možemo bez ikakve dileme da razgovaramo o tome kada je šta realno, koji su rokovi, koji su procenti u tom faznom pristupu.
Ja lično, mislim da mi taj procenat od 27% do 2020. godine, možemo da ispunimo i verujem da ćemo to uraditi bez većih problema.
Naravno, ljudi u Srbiji, kao što ni ja to nisam shvatao, da budem iskren, dok nisam postao ministar energetike, često ne razumeju da ta struja iz obnovljivih izvora je značajno skuplja od struje i komercijalnih izvora. Ljudi misle, vetar duva, sunce sija, i ta energija je maltene besplatna. Ne mogu da shvate da jedan megavat sat iz energije vetra, je otprilike devet puta skuplji nego iz hidro elektrane „Đerdap“, ili četiri puta skuplji nego iz TENT-a, a da je jedan megavat sat iz solarne energije jedno 15 puta skuplji od „Đerdapa“ i sedam puta skuplji od struje iz TENT-a.
Objektivno, mi moramo da pravimo upravo taj balans, između naše obaveze koja nije prema Evropi, koja nije prema institucijama, to je naša obaveza i prema našoj deci, i prema generacijama koje treba da dolaze, koje treba da žive u zdravoj životnoj sredini, i objektivno naših finansijskih mogućnosti koje su takve kakve jesu. Mi ćemo praviti te korake. Ponavljam, ja verujem da ćemo stići do te 2020. godine sa 27%. Možda je to skup zalogaj za nas, videćemo, pratićemo, ali, sada kao strana koja priča sa njima, kao igrač koji je završio ono oko čega smo se dogovorili.
Kad je u pitanju namešavanje biogoriva, mi smo imali ovih dana dosta bilateralnih sastanaka sa kolegama iz regiona, imali smo i sada za vreme Kineskog samita, pod znacima navoda, pošto nije kineski, nego je naš samit bio, imali smo razgovore i sa Makedonijom i sa drugim zemljama koje su deo energetske zajednice, i otprilike svi imamo taj problem oko 10% iz biogoriva.
To je nešto što ćemo možda kao jedan zajednički stav kandidovati na nekom od narednih ministarskih saveta Energetskoj zajednici i probati da se dogovorimo i da se usaglasimo.
Verujem da iz ove nove pozicije u kojoj se nalazimo, taj naš zahtev i ta naša reč će vredeti daleko više nego ranije.

Gospođo Čomić, po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Dva minuta da odgovorim.)