Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege ministri, kolege poslanici, namerno sam se javila po redosledu iza moje koleginice Čomić zato što je otvorila dosta tema koje su jako interesantne danas i današnja sednica je trebala da ima suštinski jedan svečani karakter zato što prvo mi ovde treba da damo saglasnost na potvrđivanje Sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o praktično finansijama, IPA liniji dva, o jednom mehanizmu setu zakona na koji će način Srbija praktično sledećih sedam godina povlačiti sredstva.
U skladu sa tim, imamo i zakone o energetici koji treba da implementira treći paket direktiva, koji treba da stupi na snagu prvog januara 2015. godine. Suštinski, ova sednica treba da predstavlja jedno naše opredeljenje ka tom evropskom putu i ono na čemu suštinski ova vlada pokazuje da u svakodnevnom životu će imati koristi svaki građanin, počev od ovog sporazuma koji se odnosi sa Evropskom komisijom sredstvima iz IPA dva. gde sredstva koja se budu plasirala kroz određene javne pozive, moći će da se jave i lokalne samouprave i nevladin sektor. Jednostavno i onaj građanin će imati uvid u to, na kraju krajeva i kako se ta sredstva povlače po različitim oblastima i ovo što je rekla gospođa Jadranka Joksimović da za energetiku je predviđeno 125 miliona evra.
Samim tim je to povezano sa Zakonom o energetici, koji treba u stvari da pokaže da je Srbija sposobna da se nosi sa najtežim problemima iz oblasti energetike, a evo zašto.
Ovo o čemu je moja koleginica govorila da zaista problemi koji su u Srbiji i u oblasti zelene energije i u oblasti životne sredine, a i nove strategije u smislu razvoja energetike i Strategija razvoja energetike i EU, pa i Srbije, treba da bude ta usklađenost, a mnogo toga ne može da ide preko noći. Mnogo toga traži jedan put, proces i mnogi direktive koje mi sada implementiramo u zakone tek treba da se sprovode i to sprovođenje će nam biti sigurno ne lako, da kažem, da ne bih rekla teško.
Ono što sam htela još da vas obavestim, pošto svi pratimo negde različite odbore, to je da je Odbor za privredu i energetiku stvarno jako aktivan u toj regionalnoj saradnji sa zemljama u okruženju, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, pogotovo po pitanju energetike i ovo što je rekao gospodin ministar Antić, mi imamo kontakte sa našim kolegama, predsednicima Odbora koji se bave takođe energetikom i zakonskom regulativom i mogu vam reći da mi možemo da se pohvalimo da smo prvi u regionu koji donosimo zakon sa implementacijom trećeg paketa direktiva koje su, jednostavno, obaveza potpisnica Energetske zajednice, a kako je Srbija od 2005. godine potpisnica, ona je morala prvo da implementira drugi paket, pa je donela zakon 2011. godine, gde je osnova bila suštinska, formiranje Agencije za energetiku, koja je u nadležnosti rada parlamenta. Da vam kažem samo da primer u nekim zemljama u okruženju nije takav. Agencije je, recimo, u kombinovanoj nadležnosti Vlade i parlamenta. Znači, ipak je Srbija otišla dalje što se toga tiče.
Kod trećeg paketa treba uraditi to suštinsko razdvajanje proizvođača, snabdevača od distributera, odnosno uspostaviti to takozvano tržište električne energije.
Ono što mislim da je taj jedan veliki iskorak to je da Energetska zajednica, u saradnji sa parlamentarcima, od 2013. godine, počela svoje izveštaje o napretku Srbije u svom procesu, da izveštava i Odbor za energetiku i da, jednostavno, organizuje zajedničke sesije sa parlamentarcima.
Mi smo kao dobri učenici, dobri đaci pokrenuli i taj deo umrežavanja Odbora za energetiku zemalja Zapadnog Balkana, pa s obzirom da postoje određene inicijative Energetske zajednice da se umreže parlamentarci, baš zbog te jače kontrole i obaveštenosti, na kraju krajeva, u odnosu na Ministarski savet Energetske zajednice, postoji inicijativa za formiranje skupštine Energetske zajednice, koja je u proceduri, poslata je Evropskoj komisiji i to je neki postupak koji treba da traje u naredne dve godine.
Hoću da kažem da smo mi ipak vrlo aktivni u razvoju, uopšte i u idejama kako energetska politika treba da izgleda i u zemljama Zapadnog Balkana i nekako koliko može i kojim tempom da prati energetsku politiku EU, jer i EU ne nameće rešenja svima ista. Svaka zemlja bira način na koji će sprovesti određene direktive, odnosno evropske propise.
Na kraju krajeva, mi smo imali prilike, moje kolege i ja, da prisustvujemo i jednoj četvrtoj interparlamentarnoj sesiji koju je organizovao predsednik Zelenih Evropskog parlamenta, kojoj je prisustvovala i direktorka Direktorata Evropske komisije zadužena za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, gde su rekli da je njihova projekcija do 2020. godine je da potpuno, recimo, isključe ugalj, da kompletna potrošnja energije ide polovina iz gasa, a onda druga polovina iz obnovljivih izvora energije i iz energetske efikasnosti, jer smatraju da onoliko koliko možete da uštedite je praktično kao da izgradite novu termoelektranu, ali kada pričamo o energetskoj efikasnosti, danas nije tema.
Moram da vas podsetim da ministar dok je bila gospođa Mihajlović, od 2012. godine je praktično započela te zakonske promene prvo izmenama i dopunama zakona 2012. godini, ako se sećate, Zakona o energetici, a onda je 15. marta 2013. godine donesen zakon o korišćenju električne energije, koga mi u stvari zovemo Zakon o energetskoj efikasnosti.
Ono što je vrlo interesantno to je da Evropa, recimo, planira do 2020. godine da investicije u ovoj oblasti energetske efikasnosti za sve zemlje EU treba da iznose otprilike od 360 milijardi evra. Znači, obuhvata svih 28 zemalja.
Ako se uzme u obzir da EU dnevno uvozi električnu energiju u vrednosti od jedne milijarde, onda je u potpunosti razumljivo da, u odnosu na određene političke promene, kao na primer sada smo imali promenu po pitanju „Južnog toka“, ona treba da planira i taj svoj razvoj shodno okolnostima i to je ono što se dešava i zemljama Zapadnog Balkana.
Prema tome, s obzirom da Srbija ima taj proaktivan stav, Srbija je 2013. godine predsedavala i Savetom ministara energetske zajednice kada je bio ministar prof. dr Zorana Mihajlović i zaista mnoga rešenja praktično koja su i ovde data i započeta su sa te pozicije. Hoću da kažem da je svako od nas dao određeni doprinos da se ovakav zakon koji danas imamo sačini.
Pre nego što bih rekla nešto o zakonu suštinski, htela bih da vas podsetim da je energetska zajednica u svom izveštaju koji je podnela 30. septembra ove godine rekla da postoji napredak u praktičnoj implementacije primarne i sekundarne regulative, da je pravni okvir uglavnom u skladu sa drugim paketom zakona, da tržište koje se otvara je bilo predviđeno onim zakonom iz 2011. godine, a da Sporazum o principima saradnje o osnivanju i radu berze, za koju je bilo pitanje u prepodnevnoj raspravi, praktično počinje potpisivanjem EMS-e i EPEX SPOT-a, to je međunarodna organizacija koja se bavi transnacionalnim mrežama, u maju mesecu 2014. godine i to je prvi konkretan korak prema kojem imamo osnivanje srpskog organizacionog dela posla vezano za tržište, odnosno berze. EMS-a je potpisala Sporazum o upravljanju mrežnim radom 15. septembra 2014. godine. Znači, berza se ne uspostavlja preko noći. Posao sa ovako odgovornim direktivama sa ovako odgovornom regulativom mi sad kreiramo ono što je na nivou Republike, što je na nivou osnovnih zakonskih rešenja. Jednostavno, mora da je proces. Kao što je donošenje podzakonskih akata proces, i taj proces traje. Podzakonski akti se mnogo lakše formiraju zato što su u nadležnosti donošenja Vlade, ali opet mislim da zajedničkim radom možemo i da radimo na tome za donošenje nove strategije u kojoj smo obavezni, a ovaj parlament će govoriti o tome. To je strategija razvoja energetike od 2015. do 2020. godine i to je nešto što nam je zadatak u budućnosti da uradimo takođe zajednički.
Ono što vezano za energetiku danas treba reći da je dosta toga urađeno u oblasti obnovljivih izvora energije, da ovaj zakon obuhvata naše obaveze koje se odnose na električnu energiju, gas i obnovljive izvore energije, ali treba reći i da je u junu mesecu 2013. godine donet Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije sa našom evropskom obavezom da 27% imamo učešća obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije, da smo mi sada na 21,2%, da je napravljena ta platforma otprilike potencijala do 2020. godine na 1092 megavata, od koga će polovina ići na vetar, 438 megavata na mini hidroelektrane, 100 na biomasu, 30 na biogorivo i onaj ostatak praktično na geotermalnu vodu i solar. Zašto solar? Zato što zaista i u zemljama EU ta zelena energija je najskuplja. Zbog toga treba stvoriti uslove prvo investitorima, a mislim da donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dosta toga su stvoreni uslovi da investitori koji su zainteresovani mogu da dođu i da zaista krenu sa izgradnjom ovakvih objekata.
Pored onoga što je za nas značajno iz oblasti obnovljivih izvora energije, ne treba zanemariti i tu socijalnu dimenziju suštinski cene električne energije.
To je ono što smo mi na zajedničkim konferencijama u regionu istakli, da negde ta socijalna cena električne energije je u stvari ono što čuva, na kraju krajeva, i socijalni mir svakog građanina i njegovog domaćinstva i to je ono na što ne možemo nikako da zaboravimo.
Zašto govorimo o tome? Zato ako bi krenuli tim tržišnim principom i ako bi krenuli primenom određenih direktiva, onako direktno, i bez podrške IPA II i bez podrške građana za reforme, koji su se izjasnili o tome da mnogo toga treba da se menja, onda bi dobili veliki broj investitora koji bi sa svog stanovišta krenuli da je njihov jedini motiv profit i onda jednostavno ne bi mogli da se kao država nosimo sa svim promenama sa kojima treba da se nosimo do 2020. godine, pogotovo kada govorimo o zakonskoj regulativi. To je ono što je jako važno reći, pogotovo kada je u pitanju gas.
Ako je direktiva, a jeste osnovna treća direktiva koja treba da se implementira, praktično razdvajanje nadležnosti po pitanju gasa pogotovo, i to je ono što je razdvajanje rada „Srbijagasa“ i „Jugorosgasa“, taj deo je takođe u određenim delovima bio nemoguć preko noći. Zbog toga je ministarstvo i na kraju krajeva i Vlada Srbije, jučerašnjim usvajanjem tog UPPR-a, odnosno unapred pripremljenog plana, pokazala da je zaista sposobna da neke stvari koje su čekale 10 godina sprovede, ali da sprovede na takav način da građani Srbije nemaju štetu.
Mnogo smo čekali na ovakva rešenja. Ja ću reći da prethodne vlade nisu ni imale Ministarstvo energetike. U rekonstrukciji od 2011. godine, problem obnovljivih izvora energije preuzelo je Ministarstvo za prostorno planiranje, građevinu i zaštitu životne sredine. Mi smo imali savetnika premijera za energetiku, što se pokazalo kao neodgovorno, jer zaista u vreme kada treba da menjate mnogo toga, pogotovo u politici energetike i kada idete ka tome da otvorite pregovore, odnosno da usvojite i izvršite harmonizaciju propisa sa EU, onda je to jednostavno politički neodgovorno.
Na kraju, kada pričamo uopšte o gasu, ono što je vrlo važno reći da je ovaj Zakon o energetici prošao nekoliko debata sa Energetskom zajednicom, pogotovu po ova dva pitanja, pitanje EMS i pitanje „Srbijagasa“, koji gledano sa stanovišta EU i Energetske zajednice predstavlja, onako suvoparnu primenu, bi se kosila sa mnogo naših zakonskih rešenja i na kraju krajeva sa nekim ustavnim zakonskim definicijama, tako da jednostavno nisu mogla da budu primenjena u takvom definisanju. I u toj debati našao se način kako da se u zakon implementira treći paket, a da ne uruši u ovom trenutku ni Ustav a ni ono što se zove državna svojina. Tako da je uopšte ovaj Zakon o energetici nešto što će u budućnosti dati veću težinu Agenciji za energetiku.
Inače, mislim da je trebalo raspravljati o izveštaju Agencije za energetiku, ali očito je pre došlo na red ono što se zovu reformski zakoni. Tako da, u trenutku sada kada imamo izveštaj Energetske zajednice o napretku Srbije za 2013. godinu, on zajedno u paketu sa ovim novim zakonom i praktično izveštajem Agencije za energetiku, moći će da bude tema jedne od sledećih sednica odbora, a može i da bude i tema posebne sednice Skupštine Srbije.
Mislim da bi to zaista svima bilo od značaja, pogotovo što dosta poslanika učestvuje u radu međunarodnih organizacija po ovom pitanju, po ovim temama i zaista su involvirani u kreiranje nekih novih rešenja, a da možda naše kolege koje se bave nekim drugim temama i nisu na neki način dovoljno informisani.
Što se tiče zakonskih rešenja koje smo imali prilike da čujemo, a deo su ovog paketa koji se odnosi na izmene o matičnim knjigama i one na izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, ja bih samo rekla da smo mi i na tom ekonomskom konkursu neformalnoj poslaničkoj grupi koja se odnosi na ekonomske reforme zajednički sa NALED-om imali prilike da čujemo da mnoge promene, odnosno modernizacija i reforma ovog zakona koji se odnosi na planiranje i izgradnju tangira sektorske politike, a ta politika koja je prva na udaru u stvari je energetika. Tako da smo i one predloge koji su se odnosili na energetiku, dosta toga je involvirano u ovaj Predlog zakona, tako da je ministarstvo imalo sluha u samoj izradi da mnoge stvari prihvati. Ono što nije moglo da bude prihvaćeno je definisano i o tome je ministar Antić govorio.
Ono što bih na kraju rekla, kao što sam i počela sa evropskim integracijama, završila bih da je značajna uloga Srbije, pogotovo u tom delu kada imate sporazum Republike Srbije i Evropske komisije, značajna je ta pomoć EU u implementaciji tih sektorskih politika. Na tom javnom slušanju treba zahvaliti ministarski Joksimović što je bila, da nam pojasni do detalja koji su to sektori u kojima će EU raditi zajednički sa Srbijom, zajednički sa lokalnim samoupravama, zajednički sa parlamentom, zajednički sa ministarstvom, sa civilnim sektorom, u tome da nam svima bude bolje.
Mislim da će tim i posao poslanika biti utoliko lakši da se barem razumemo, da danas nemamo izlaganja kao što smo imali u prepodnevnim satima, gde su neki poslanici pokazivali da stvarno nemaju dobro shvatanje i nemaju pojam o određenim temama.
Kada pričamo o energetici, treba da se dobro informišemo. Meni je drago što će DS podržati ovakav zakon i što je gospođa Čomić imala prilike da u ovoj temi učestvuje, iako to nije njena struka, ali očito se dobro informisala i pročitala o tome i može da komentariše. Postoji volja i želja da odbori među sobom sarađuju i kao što je gospođa Joksimović uspela na Vladi da nekako ustroji i sakupi sve predstavnike ministarstva da čuju šta su to evropske integracije, nije loše da i odbori između sebe zaista po mnogim pitanjima i po mnogim zakonima zajednički drže sastanke odbora, gde bi se informisali o mnogim temama u budućnosti. Zahvaljujem.
