Gospodine predsedavajući, morali ste iako je povreda Poslovnika da opomenete prethodnog govornika koji tako vešto i sa takvom željom zadire, a videli smo, nos i u moj privatan život, gde idem van sale, šta sam ručao, sa kim sam razgovarao telefonom ili ne znam šta, što je protiv i zakona i Poslovnika, protiv svih moralnih, političkih načela.
Vrlo jasno i precizno sam govorio o amandmanu na član 4. predloga zakona, osvrćući se na retroaktivnost koja je ovde bila spočitavana na svakom mogućem amandmanu i to je dozvoljeno, a znate kada vratite nekog unazad i kada ga podsetite na sve ono što je radio, a i gospodin Veselinović je nestručno, nesposobno i neodgovorno glasao za zakon kojim je bila definisana retroaktivnost i o tome se opredelio Ustavni sud Srbije, ja na taj način dobijam zabranu da govorim.
Sve ono loše što je uradio, sve ono loše za šta je glasao, zabrana da se o tome u Skupštini govori. Samo možemo da pričamo sve najlepše, o manekenu Borisu Tadiću, o njegovim manekenima savetnicima, o svemu onome što je zlo i loše uradio u ovoj državi, zbog čega trpe građani Republike Srbije, tako nešto moramo da ćutimo.
Izvinite molim vas, to nije shvatanje demokratije, to nije posao parlamenta. Govoriću uvek i o anomalijama da se one nikada više ne dese, a SDS, Nova demokratska, stara, kako god, je anomalija našeg društva.