Zahvaljujem, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Drago  mi je da je današnja kapitulacija ministra pravde dobila ovakav gromoglasni aplauz vladajuće većine. Verujem da će taj aplauz biti i kada u parlament dođe ostavka ministra pravde, jer to je jedini razuman rezultat ovoga o čemu danas raspravljamo.
O tome šta će se desiti ako Zakon o javnom beležništvu stupi na snagu na način na koji je to ministar u izmenama usvojenim ekspresnim putem krajem avgusta meseca ove godine, dan pre početka rada javnih beležnika, šta će se desiti govorili smo na toj sednici.
Na sednici održanoj 3. novembra ove godine, kada je ministar došao sa izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, istih onih članova koje danas predlaže, mi nismo učestvovali. Rekli smo na početku da je usvajanje tih zakona bez dogovora sa advokatima koji su tog dana već preko 50 dana bili u štrajku, besmisleno, da je gubljenje vremena parlamenta, u krajnjoj liniji gubljenje i novca. Koliko košta jedan dan zasedanja? Jedan, dva, tri, osam miliona dinara. Zašto smo mi dva dana izgubili u novembru mesecu usvajajući izmene i dopune zakona koje nisu imale nikakav rezultat i koje nisu dovele do prekida štrajka i tek danas imamo rešenje koje je usklađeno sa predstavnicima advokata i mi to pozdravljamo. Tada smo rekli - ne možemo da raspravljamo o izmenama i dopunama zakona ako one nisu plod dogovora i drago nam je da tog dogovora danas ima, ali želimo da ukažemo na jednu činjenicu koja karakteriše rad ove vladajuće većine od aprila meseca, kada je konstituisan parlament, a to je činjenica da se sistematski uništava parlamentarizam u Srbiji.
Parlament Srbije nije mesto u kome se raspravlja o zakonima, u kome se vode diskusije, gde poslanici imaju dovoljno vremena da se upoznaju sa predlozima zakona, da imaju dovoljno vremena da se konsultuju o predloženim rešenjima, da čuju mišljenje struke. Imamo činjenicu da se preko 90% zakona donosi po hitnom postupku u parlamentu i to je činjenica sa svih šest zakona koje danas raspravljamo.
Ovi zakoni usvojeni su u subotu na Vladi, u subotu popodne sazvana je sednica za danas, ponedeljak popodne i nama ostaje da verujemo, a vidimo da advokati nisu baš imali previše poverenja u ovu Vladu i rešili su da svoj protest prekinu tek onda kada ove izmene budu i objavljene u „Službenom glasniku“ onako kako je dogovoreno i razumem zašto tako razmišljaju. Ali, mi ne znamo da li su ove izmene i dopune Zakona o interesu građana. One možda zadovoljavaju interes advokata dovoljno da oni prekinu štrajk. Ali, šta je sa građanima?
Mi smo ovde predstavnici građana. Treba da donosimo odluke u njihovom interesu. Mi ne možemo da donosimo kvalitetne odluke o zakonima koju parlament dolaze i posle 24 sata se stavljaju na raspravu. To nije moguće, a da je loše sa takvom praksom pokazuje i današnja sednica.
Izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu danas se menjaju šesti put od kada je ministar pravde gospodin Selaković. Menjane su 2012. menjane su 2013. godine, dva puta su ove godine menjane usvajanjem nekih drugih zakona i menjane su u novembru 2014. godine, pet puta do sada i ovo je šesti put.
To govori kako ministar vidi ovaj parlament, kao mesto gde će on da dođe, nešto da kaže, da ne sasluša nikakve argumente i da usvoji ona rešenja sa kojima je došao, a ta rešenja su loša. Ta rešenja imaju za posledicu blokadu pravosuđa četiri i po meseca. Želimo da postavimo pitanje - ko je za to odgovoran, da li ministar pravde koji je predložio zakone koji su izazvali štrajk advokata, da li vladajuća većina koja je usvojila te zakone po hitnom postupku, bez mogućnosti da se o njima vodi kvalitetna rasprava ili smo za to odgovorni svi mi, kao poslanici, narodni poslanici, predstavnici građana, koji treba da vodimo računa pre svega o interesu građana?
Svašta je rečeno ne samo u parlamentu tog novembra kada je vođena rasprava u jeku štrajka. Ja bih sada mogao da čitam sve što je ministar pravde tada izrekao i da ga pitam - šta se to promenilo? Mogao bih da citiram njegove izjave koje su trebale da pripreme tu sednicu, izjave od 29. oktobra, koji je tada rekao vezano za štrajk - sada je jasno da ovo nema nikakve veze sa profesijom, reč je o sprezi politikanata i tajkuna koji za cilj imaju uvođenje haosa u državu, haos koji želi da blokira celokupno pravosuđe kao organa vlasti, što dovodi to toga da niko, a naročito Miroslav Mišković, nikako ne može da bude osuđen. Sve te optužbe da su advokati, da smo mi iz opozicije koji smo govorili o štetnosti usvojenih zakona, Miškovićeve sluge.
Ja postavljam pitanje – da li to znači da je Mišković danas pobedio? Da li ste vi stali na stranu Miroslava Miškovića usvajanjem onoga što advokati traže od prvog dana svog štrajka od septembra meseca i ko je tu bio u pravu?
Ono što je mini bilo zanimljivo je činjenica da su svi ovi zakoni, iako se govori o potrebi da se što pre odblokira pravosuđe, doneti u svojim prelaznim izdavačkim odredbama da će stupiti na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“.
Danas smo završili sednicu usvojivši dva zakona sa stupanjem na snagu odmah po objavljivanju. U čijem je to interesu da se za tih osam dana i dalje nastavi blokiranje pravosuđa u Srbiji i štrajk advokata, pošto je odluka Advokatske komore da se tek stupanjem na snagu odblokira štrajk? Pogledajte odluku Advokatske komore, pa ćete da vidite.
Ono što je važno da se kaže o ovom poslednjem zakonu o kome ministar nije rekao nijednu jedinu reč, o Zakonu o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, je da je ovo ponovo ispravljanje jedne greške, greške parlamentarne većine koja je usvojila Zakon o javnim tužiocima menjajući odredbe da mandat javnih tužioca traje do kraja i predviđajući odredbu da sa 65 godina javni tužioci moraju da odu po sili zakona u penziju. Onda je neko shvatio da u slučaju gospodina Vukčevića, tužioca za ratne zločine, da će njemu nekoliko meseci pre kraja mandata biti prekinut mandat, da će on morati po sili tog zakona, koji je usvojen ovde ne na predlog Vlade, nego na predlog poslaničke većine, ali uz amin ministra pravde. Tada smo čuli od predstavnika vladajuće većine da je ministar pravde jedan od onih koji su podržali te izmene, kao i predsednik VKS, razni drugi stručni ljudi iz oblasti pravosuđa, VSS i ostali. Znači da su svi oni nešto predložili što vi danas ispravljate.
Ponovo donosimo zakon koji ima ime i prezime. Jutros je bio zakon o „Telekomu“, ovo je zakon o gospodinu Vukčeviću.
Meni je jedino drago što će neki poslanici koji ovde mesecima ili godinama vode kampanju protiv gospodina Vukčevića i Tužilaštva za ratne zločine glasati, možda i neće glasati, videćemo, za izmene i dopune ovog zakona. Nadam se da će zloupotreba parlamenta, odakle se vrše sistematski napadi na Tužilaštvo za ratne zločine prestati. Ako nisu prestali do sada, ako o tome računa nije vodila predsednik Skupštine, da će prestati usvajanjem ovog zakona i da će se Tužilaštvu omogućiti da završi vrlo bitne predmete na kojima radi već godinama.
Gospodin ministar u svom izlaganju, koje je moram da priznam bilo kratko, a mislim da je trebalo mnogo više i bolje da nam objasni sve ove izmene i da nam objasni sve ono što je menjano kroz ove zakone prethodnih pet puta, pa je sada šesti put moralo da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, rekao je da ovo potvrđuje demokratski kapacitet Vlade koja brani interes građana.
Naravno da se ne slažem sa tim. Mislim da je jedini način da ovaj ministar odbrani interes građana da podnese ostavku. Ja sam očekivao danas na početku rasprave da će nas ministar obavestiti da je predsedniku Vlade uputio svoju ostavku, da će danas završiti ovaj posao zbog koga je napravio problem u srpskom pravosuđu, koji traje više od četiri i po meseca i da želi čista obraza da se povuče sa te funkcije.
Nažalost, to nije slučaj i ostaje nam nada da ćemo u danima pred nama dobiti odluku predsednika Vlade o smeni nesposobnog i nestručnog ministra, koji je svojim bahatim ponašanjem doveo do toga da pravosuđe u Srbiji ne radi više od četiri i po meseca. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na početku, pošto nisam hteo malopre da koristim, jer nisam hteo da dva puta govorim o istom pitanju, želim da kažem da je pre početka ove sednice održana sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i da je jednoglasno doneta odluka da se predloži Narodnoj skupštini da sve predloge zakona prihvati u načelu.
Što se tiče poslaničkog kluba JS, mogu da kažem da će poslanici JS u danu za glasanje podržati sve predložene izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu.
Kao što je i sam gospodin ministar rekao, ovih ostalih pet zakona, odnosno četiri, baziraju se na izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i sam je on rekao da, ovo što mi danas imamo pred sobom, i što ćemo se, nadam se u sredu, možda već u ranim popodnevnim časovima usvojiti, je rezultat kompromisa koji je napravljen u radnoj grupi između predstavnika Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde RS.
Kada kažemo kompromis, onda je sigurno da je na tim sastancima, na kojima su razmatrani predlozi jedne i druge strane, moralo da dođe do popuštanja, ja bih tako rekao, u stavovima i jedne i druge strane, da bi se našlo najpovoljnije rešenje i za jednu i za drugu stranu a istovremeno da se nađe i najbolje rešenje i za sve građane u Republici Srbiji, pravna lica, koji četiri meseca ne mogu da ostvare neka svoja prava, ili da završe započete procese pred nadležnim pravosudnim organima. Ovde je bilo reči o šteti koja eventualno je nastala ili je prouzrokovana obustavom rada od strane advokata, i nerada pravosudnih organa, odnosno sudova.
Ja bih samo podsetio te dušebrižnike koji govore o šteti koja možda postoji a možda ne postoji. Da se vratimo nekoliko godina unazad i da kažemo kolika je šteta i da li je izračunata šteta koja je nastala u Republici Srbiji reformom pravosuđa iz 2010. godine. Tada je, ako se dobro sećam, a sećam se, preko 900 nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija ostalo van pravosudnih organizacija, pa su u postupcima pred nadležnim sudom, Ustavnim sudom, ostvarili svoja prava, a sada koliko imam saznanja, mnogi od njih potražuju naknadu zarada za onaj period za koji su nepravedno udaljeni sa posla.
Da li će ostvariti ili neće ostvariti ta svoja prava, nije moje da ocenjujem, jer postoje organi koji će o tome da donesu konačnu odluku. Ali, nemojmo da unapred pričamo o nekim štetama koje su nastale ili su mogle da nastanu, a da za to nemamo opipljive dokaze.
Kada govorimo o ovim zakonima koji su rezultat, kao što sam i rekao, kompromisa između jedne i druge strane, moram da kažem da moja saznanja idu dotle da je bilo mnogo oštrijih zahteva i sa jedne i sa druge strane kako da se reše nastali problemi. Na svu sreću, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, pozdravlja te napore radne grupe i Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, što nisu prihvatili takvi, ja bih rekao, mnogo oštriji zahtevi i sa jedne i sa druge strane i došlo se do ovih predloga izmena i dopuna ovih zakona koji zadovoljavaju, po nama iz Jedinstvene Srbije i Ministarstvo pravde i Advokatsku komoru Srbije.
Ono što je bitno i treba reći par stvari u vezi predloženih izmena i dopuna ovih zakona, a to je da će o ovim izmenama Zakona o javnom beležništvu, pravo na sastavljanje određenih pravnih poslova imati i drugi subjekti, prvestveno advokati, a ne samo javni beležnici, pa i ne samo advokati, u krajnjem slučaju, i to je dobro, ali će javni beležnik biti taj koji će izvršiti solemnizaciju, odnosno staviti solemnizničku klauzulu na taj pravni akt koji dođe kod njega na solemnizaciju i potvrditi da je to u skladu sa određenim propisima.
Kada govorimo o odgovornosti, pošto će sigurno biti takvih diskusija u kasnijim istupanjima pojedinih uvaženih koleginica i kolega, mislim da treba da pustimo da građani Srbije, na nekim narednim izborima, a njih će bez obzira na želje nekih da do njih dođe vrlo brzo, doći kada je zakonom predviđeno, a to je ako se ne varam 2018. godine, pa će onda imati mogućnosti da istaknu sve eventualne promašaje i negativnosti i Vlade koju vodi gospodin Vučić i Ministarstva pravde, koje vodi gospodin Selaković.
Siguran sam da će ova većina koja danas podržava Vladu Republike Srbije i koja čvrsto stoji iza Ministarstva pravde i ministra Selakovića, mogu i da vam kažem gospodine ministre, što se tiče poslanika JS ne obazirite se na to što vas pozivaju na neku odgovornost i na ostavku, ne dajte ostavku. Jedino mi možemo da vas smenimo, jer smo vas mi izabrali, mislim na celu većinu ovde. Vi dobro radite u Ministarstvu pravde, kao i celo Ministarstvo, a oni koji žele promenu vlasti u Srbiji imaju mogućnosti u 2018. godini da izađu sa novim programima i da pobede na izborima. To je demokratsko pravo, demokratsko načelo kojeg će se JS uvek pridržavati.
Što se tiče primedbi, a bilo je o tome reči i na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, o stupanju na snagu ovih zakona koji su danas pred nama, poštovani narodni poslanici, da vas obavestim, da već postoji amandman, a i ako ne postoji daće ga Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da ovi zakoni stupe na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Tako da mogu da kažem i predstavnicima Advokatske komore da će zakon vrlo brzo stupiti na snagu i vratićemo se u normalne okvire rada u sudovima i tužilaštvima.
Na kraju krajeva, nekima se možda i ne sviđa i neće im se svideti što je došlo do kompromisa između Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, jer ne treba pobeći od one narodne izreke, mnogi misle da što je nekima gore, nama će biti bolje. Nema od tog posla ništa, ova Vlada, ovo Ministarstvo pravde, ovi poslanici koji podržavaju Vladu i ministre koje smo izabrali, nastaviće zacrtani put.
Da zaključim, poslanički klub JS će podržati predložene izmene i dopune zakona i podržaće sve ostale napore Vlade i Ministarstva pravde da Srbija ide uspravno u Evropu i da se u Srbiji bolje živi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani advokati, predstavnici esnafskih udruženja advokata, poštovani građani Srbije i kolege narodni poslanici, koristim priliku da sve građane pravoslavne vere i ispovesti pozdravim sa našim pozdravom – Hristos se javi!
Kolege i poštovani građani koji gledate ovaj prenos, govoriću veoma kratko i samo o jednom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu. Odmah da kažem da će poslanički klub NS podržati predloge gospodine ministre, koje ste nam dostavili, kao što smo i do sada podržavali, jer verujemo u vaš rad kao što verujemo i u rad Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića.
Želim da vam kažem nekoliko stvari u vezi ovog zakona. Rekli ste i bile ste u pravu i mi iz NS pogotovu podržavamo kada se dogovore makar dva čoveka, a kamoli ako se dogovore advokati koji su toliko važni za pravnu državu i pravosudni sistem ove države i Vlade, odnosno vi ispred Vlade. Dakle, podržavamo kompromis koji ste postigli, podržavamo da pravosudni sistem profunkcioniše, da počne da radi, jer je to pre svega u interesu građana.
U tom smislu ovo zadnje što sam rekao, interes građana, rekli ste da tu imaju dve strane i naravno bile su dve strane, ali ovde postoji i treća strana, a to su građani.
Ja sam, gospodine ministre, danas na nekom sajtu „overa.rs“ i video konačno taj cenovnik koji je u bodovima, cenovnik rada notara. Pa, vam kažem, ovako kako narodski se kaže – sa terena, šta građani kažu. Ne interesuje njih mnogo ko je upravu ovde, notari ili advokati. Njih interesuje koliko će to njih da košta, gospodine ministre.
Prema tome, ja neću da sudim o vašoj stručnosti koja je nesumnjiva. Ja hoću ovde da kažem, pošto smo mi kao poslanici i parlament zaduženi da ocenjujemo rad ministara, ono što sam imao čast da vas upoznam, znam vas kao vrlo čestitog i poštenog čoveka i to je moje mišljenje. Znači, mora mnogo toga da se desi da bih ja to mišljenje promenio. U ime toga, ja vas molim, gospodine ministre, da u narednim danima, da li u danima vanrednog zasedanja, da li prvog dana, podnesete, da ne bi to poslanici, podnesete predlog, hajde da kažem tako, cenovnika, vi tačnije znate kako se to zove, da se sve te usluge, bilo da ih rade advokati, bilo da ih rade notari, vrate na cene koje su bile pre stupanja na snagu ovoga zakona.
Ja sam u Čačku video, u gradu odakle dolazim, sa štrajka advokata, da oni drže panoe transparentne gde piše, recimo, da neka overa je bila 230 dinara, a sada je 1800 dinara. Da je u zakonu, a svi smo krivi zato i ja se smatram odgovornim, jer sam glasao, sa poverenjem kao što ću i ovo da glasam, ove zakone, odnosno izmene i dopune zakona koje ste predložili, čini mi se da su te cene bile iste kao ono kada smo mi, narod, mi građani odlazili u opštinu i u sud, da možda do štrajka advokata ne bi ni došlo.
Prema tome, ja ne sporim njihovo legitimno i legalno pravo da se bore za svoje interese i to su i uspeli, ali mi poslanici ovde smo advokati građana koji to radimo za poslaničku platu, a ne radimo po nikakvim tarifama, paušalima ili ne znam kako već.
Da ne bi bilo razno raznih sumnji, da niko ne bi dokazivao da li to košta ovoliko, da li to košta onoliko, znači da se građanima omogući da mogu da idu i kao do sada i u sud i u opštinu i kod advokata i kod notara, a da cena bude, recimo, ako se radi, evo konkretno da vam kažem, ako se radi o potvrdi ili overu koju su roditelji obavezni da izvade prilikom putovanja dece u inostranstvo na ekskurzije, to košta 230 dinara plus inflacija svake godine i mirna bačka. Ja sam možda malo maliciozan prema advokatima, ali čini mi se da tu ne bi bilo ni nekog posebnog štrajka.
Zvao sam u nekoliko zemalja u EU, gde imam prijatelje i rođake. Pa, čak i ovaj predsednik, čini mi se da se zove Udruženje notara Evrope ili kako se to već zove koji danas ovde gost, dragi gost u našoj zemlji, koji kaže da mu nije jasno uopšte zbog čega se sukobljavaju advokati i notari, jer kaže - oni lepo sarađuju i lepo zarađuju. Nemamo mi građani ništa protiv da i jedni i drugi lepo zarađuju u skladu sa zakonom u interesu građana samo da tu cenu mi vratimo ono pre septembra 2014. godine kada je taj zakon stupio na ono. Znači, to je vrlo lako i vrlo prosto i mi kao građani ćemo kao i do sad što smo išli, ići kako kome odgovara i kako ko ima poverenja ili u notara ili u advokata ili u sud.
Da vam kažem ministre, uzimajući u obzir, naravno i vi i svi koji ovo slušate i gledate, dakle ja nisam pravnik, ali recimo kaže građanin običan, kroz 20, 30 godina u mom gradu Čačku sud će da postoji, jer je država Srbija večna, dok je Srbija država večna postojaće i sud, a da li će taj notar da postoji i da li će taj advokat da postoji i da li će njegova advokatska kancelarija da postoji, to mi ne znamo.
Prema tome, narod još uvek, gospodine ministre, veruje više državnom organu, sudu nego notarima i advokatima kad se radi. To je moje mišljenje i anketirao sam nekoliko stotina građana, to su mi rekli.
Dakle, da dalje ne bih dužio, pošto sam sam rekao da nisam previše stručan za ovo, Nova Srbija, ponavljam još, i poslanici Nove Srbije glasaće za ove predloge zakona koje ste vi ovde podneli i ne samo zato što podržavamo rad premijera Vučića, Vlade Republike Srbije, nego smo i verni koalicioni partner SNS. Hvala.

Reč ima dr Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.
Gospodine ministre sa saradnicima, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i čitavog seta zakona koji su posledica izmena ovog zakona.
Odmah na samom početku da naglasim da će poslanička grupa SDPS podržati u Danu za glasanje ove zakone.
Šta želim da kažem o ovim zakonima? Zakon o javnom beležništvu je jedan od zakona iz evropske agende koji postoji u zemljama EU, ali ne samo u zemljama EU, već u svim zemljama u našem okruženju i sam sam nedavno imao jedan pravni posao u jednoj od susednih republika. Uradio sam to kod notara i mogu vam reći da nosim izuzetno veliko zadovoljstvo i da je to uspešno. Taj notar je meni garantovao pravnu sigurnost.
Prema tome, donošenjem ovih zakona i ovakvih zakona, mi garantujemo pravnu sigurnost građana Srbije. To je ono što je ovog trenutka najbitnije reći. Mi kao vladajuća pozicija vrlo jasno kažemo da je teško bilo da se dođe do ovakvih zakona, do ovakvih izmena i dopuna. Teško je jer su pregovori trajali dugo, ali se, moram naglasiti, razgovaralo. To pokazuje demokratski kapacitet ove Vlade. To znači – sedi se, razgovara se i dođe se do kompromisa.
Ovde je već rečeno da jeste kompromis. Svima je gorko u ustima. Niko nije zadovoljan. Svako je negde popustio, ali smo dobili jedno od rešenja koje će zadovoljiti i građane Srbije pre svega, jer zbog njih postojimo, zadovoljiće i jednu interesnu grupu, da je naglasim, to su advokati Srbije, a i isto tako imaćemo jednu evropsku tekovinu koja se zove notari, koja će raditi svoj pravni posao zbog čega i postoje.
Još nešto. Osim što je pokazala demokratski kapacitet, ova Vlada je pokazala još nešto, svoj reformski kapacitet. Drugim rečima, spremna je da ide u reforme svesna činjenice da će u tim reformama biti prepreka i to vrlo važnih, visokih, da će se morati mnogo toga raditi da bismo dobili najbolje zakone. Reforme jesu da se prepreke preskaču, a da se dođe do najboljih rešenja. Upravo to pokazuje i ovaj postupak koji smo imali u vezi Zakona o javnom beležništvu, a isto tako i čitavog seta pratećih zakona.
Još nešto. Bilo je reformskih zakona. Biće ih još. Svesni smo prepreka koje ćemo imati, ali odustajati nećemo. Vlada RS sa Aleksandrom Vučićem spremna je na reformske zahvate. Neće stati. Ići će napred. Evropski put Srbije je neupitan. On će takav i biti i donosićemo zakone koji će značiti bolji rad, kvalitetniji rad i sve ono što treba građanima Srbije da omogući da žive u jednoj normalnoj zemlji, u Srbiji koja će ličiti na sve ostale zemlje iz EU. Upravo zbog toga sve ovo radimo i zbog toga ćemo i u narednom periodu podržavati ovakve zakone koji će se dešavati.
Moram da naglasim da je mnogo interesnih grupa i bili smo svedoci činjenice da sve interesne grupe u ranijem periodu su znale itekako da kroje zakone, da kroje zakone u skladu sa svojim interesima, da se vrlo brzo proda državna imovina i da se neki vrlo brzo obogate, a da zato nema posledica. Isto tako, da ne plaćaju poreze, a da zato nema posledica.
Upravo te činjenice govore da ova Vlada insistira na pravljenju pravne države, na poštovanju institucija sistema i donošenje onih zakona koji su iz evropske agende zakona, ali i onih zakona koji se mogu primeniti u Srbiji da odgovaraju realnosti u kojima Srbija živi. Ne možemo mi iz EU dobiti spisak zakona, prevesti ih i reći da ih primenjujemo u Srbiji. Vi sami znate da zakon treba prilagoditi zemlji u kojoj idemo, u kojoj živimo, a polako i kasnije popravljati da budu bolji, kvalitetniji i da u krajnjem slučaju cilj svakog zakona je zaštita građana Srbije.
Usvajanjem ovih zakona, ja u to ne sumnjam, a poslanička grupa Socijaldemokratske partije će glasati za njih, mi ćemo završiti jedan vrlo težak period, a to je blokada rada pravosuđa. To je jedan pomak koji moramo napraviti dalje da jednostavno sudovi počnu funkcionisati na način kako to odgovara.
U tom smislu, pa čak i ako se radi o interesnoj grupi advokata, očekujem njihovu pomoć u onom smislu da se brzo izvrši deblokada pravosuđa i da jedna značajna grana države profunkcioniše na način kako to očekujemo.
Neću govoriti šta je to promenjeno, šta je to novo u ovim zakonima. Ministar je u svom kratkom izlaganju to rekao. Neke kolege su rekle takođe. Lično mislim da dobijamo zakone koji možda nisu onakvi kakvi smo mi iz vladajuće većine želeli, ali su zakoni koji će se primenjivati, koji će pomoći da građani Srbije imaju veću pravnu sigurnost, a zbog toga mi kao narodni poslanici i poštujemo.
Na kraju da naglasim, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem dr Mijatović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovani ministre Selakoviću, predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, pre svega želim da istaknem u startu konzistentan i eksplicitan stav poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, a to je da mi podržavamo kompletan set predloženih zakona o kojima danas raspravljamo, jer je upravo ta podrška nešto što podrazumeva valorizaciju svega onoga što se dešavalo. Imamo još jednu valorizaciju. Valorizaciju napora koju je učinilo Ministarstvo pravde Republike Srbije.
Tu su predstavnici Ministarstva na čelu sa ministrom Selakovićem. Tu su predstavnici Radne grupe gospodin Backović i gospođica Kuburović. I pozdravljamo napore Ministarstva pravde u pravcu postizanja takvog sporazuma. Naravno pozdravljamo i napore advokature koja je u tom sporazumu participirala, jer je taj sporazum doveo do nečega što je osnovni cilj, a osnovni cilj je zadovoljenje interesa građana.
Zbog toga mi u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije smatramo da ova debata ne treba da odiše političkim pamfletima, ne treba da odiše populizmom, već naša rasprava treba da bude objektivna, argumentovana i na struci zasnovana.
Ovde niko nema moralno pravo da seiri na bilo čemu. Zbog toga što je kompromis učinio svoje, zbog toga što je kompromis koji mi posmatramo u jednom jedinom cilju, a to je cilj zadovoljenja interesa građana postignut. U kompromisu ne postoji niko ko može da kaže ja sam dobio ili izgubio. Uvek neko dobije nešto što ne želi u odnosu na ono što je tražio i mogao dobiti.
Ono što je najvažnije, najvažnije je da je Ministarstvo pravde zadržalo onaj kurs koji podrazumeva reformske procese u pravosuđu. Najvažnije je da je advokatura dala svoj puni doprinos, pre svega strukom i ja ću tu struku uvek afirmisati. Mislim da su stručne grupe u svom maksimumu uspele da dovedu do cilja jedan projekat.
Uvažavajući sve ovo što je učinilo Ministarstvo pravde, uvažavajući sve ono što je učinila advokatura, kao jedna od najstarijih profesija na svetu, kao profesija koja traje hiljadama godina, koja je opstajala u svim pravnim porecima, u svim pravnim sistemima, mi smo uspeli da stanemo pred građane i da kažemo - prava građana su zaštićena.
Stoga se u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije određujem tako što ću reći – poštovani građani Srbije, usvajanjem predloženih zakona vaša prava će biti poštovana, vaši punomoćnici će nastaviti profesionalno da zastupaju vaše interese, a sudovi će donositi pravične i na zakonu zasnovane odluke. To je sigurno najvažniji razlog što će ova koalicija podržati predložene zakone u celosti.
Želim da u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije izrazim zadovoljstvo ukoliko su amandmani koje smo podnosili ranije na predloge zakona o kojima danas raspravljamo, naročito Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, kao i Zakona o overi potpisa i prepisa, bilo kako pomogli da se dođe do rešenja koja su sadržana u predloženim zakona.
Ovo iz razloga što se našim amandmanima kao legitimnim pravnim mehanizmima pokušalo doći do sličnih i istovetnih rešenja, koja bezrezervno podržavamo danas i u ovoj raspravi.
Hajde onda da građanima Srbije zbog kojih prevashodno donosimo i usvajamo predložene zakone, još jednom pojasnimo šta su oni dobili ovim zakonima koje ćemo nesumnjivo usvojiti. Pre svega, dobili su ili bolje reći zadržali su pravo da samostalno sačine ugovore u slobodnoj formi, da u istom cilju, po slobodnom izboru i po sopstvenoj inicijativi mogu angažovati advokata da im sačini takav ugovor i to sve upravo onako kako je to bilo do 1. septembra 2014. godine.
Da građane ne bih zbunjivao značenjem pravnih instituta legalizacije i solemnizacije reći ću da upravo takve ugovore koje sačine građani, advokati, javni beležnici samo overavaju i to je obavezno, odnosno imperativno pravilo koje važi za sledeći ugovor, a to su ugovori o prometu nepokretnosti, među kojima su prodaja, razmena, poklon. Ujedno to su ugovori koji su najčešće u pravnom prometu. Zatim, ugovori o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života ostavioca, a moramo priznati da su to ugovori koji su do sada najčešće sačinjavali i gotovo u celosti sačinjavali advokati. Bračni ugovori, odnosno ugovori o regulisanju imovinskih odnosa, bračnih i vanbračnih partnera.
Ponoviću, ove ugovore javni beležnici samo overavaju kao što su to do sada činili sudovi, a činiće sudovi i ubuduće shodno odredbama zakona sve dok se ne imenuju javni beležnici u sedištima tih sudova. Takve ugovore javni beležnici jednostavno ne mogu sačiniti zbog čega je potvrđivanje takvih ugovora kod javnih beležnika nužno upodobiti finansijskim mogućnostima građana. Građane Srbije pored usvajanja ovih zakona i te kako značajno interesuje koliko će iznositi naknada koju će plaćati za usluge koje im kroz overu i potvrdu isprava traže notari, odnosno javni beležnici.
Podsećanja radi do 1. septembra 2014. godine građani su za ovu vrstu overe, odnosno legalizaciju potpisa plaćali par stotina dinara, a danas plaćaju nekoliko hiljada dinara. Mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da će Ministarstvo pravde kao javno beležništvo utvrditi tarifu koja je primerena finansijskim mogućnostima građana i koja će takve mogućnosti građana poštovati u smislu primeravanja tarife javnih beležnika u odnosu na ono što građani mogu da plate.
Ugovori koje mogu sačinjavati isključivo javni beležnici i niko drugi osim javnih beležnika su ugovori o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica, gluvih, nemih i slepih lica, sporazumi o zakonskom izdržavanju, a na poseban zahtev stranke i ugovori o hipoteci kao i založna izjava na osnovu koje će stranka moći tu izjavu da koristi kao izvršnu ispravu, odnosno na osnovu koje se neposredno sprovodi postupak prinudnog izvršenja bez obzira da li je to sudskim ili vansudskim.
Dakle, ekskluzivitet javnih beležnika ili kako ih popularno zovemo notara svodi se isključivo na ove kategorije isprava. Ovim zakonskim rešenjem ne mogu niti trebaju biti nezadovoljni javni beležnici imajući u vidu da su ovim zakonskim rešenjima samo podržan i ispoštovan osnovni cilj predlagača, a to je da se gotovo celokupna vanparnična materija izmesti iz sudova i prenese u nadležnost javnim beležnicima.
To potvrđuje i činjenica da javni beležnici sačinjavaju javnobeležnička zaveštanja, testamente u formi javnobeležničkih zapisa pri čemu je zakonom imperativno regulisano da javni beležnik ne može biti svedok javnobeležničkog zaveštanja niti može biti neko ko će primiti bilo šta poklon ili šta drugo iz javnobeležničkog zaveštanja, odnosno testamenta.
Veliki iskorak su učinili Ministarstvo pravde i advokatura činjenicom da javni beležnici, prema predloženim izmenama Zakona o prometu nepokretnosti, overavaju i ugovore o prometu nepokretnosti u kojima se kao predmet ugovora pojavljuju nepokretnosti u izgradnji, stanovi u izgradnji, objekti u izgradnji, objekti koji nemaju upotrebnu ili građevinsku dozvolu. Ovo je jako značajno istaći - uz obavezu javnog beležnika da upravo ove ugovorne deficite, jer je deficit nepostojanje građevinske dozvole, deficit je nepostojanje upotrebne dozvole, unesu kao upozorenje prilikom potvrđivanja isprave. Naravno da to javni beležnici moraju učiniti i u slučajevima tzv. lukrativnih pobuda kod stranaka, naročito u slučajevima ukoliko javni beležnik prethodnom proverom utvrdi da je jedna ista nepokretnost prometovana više puta, da se radi o istom prodavcu, da se radi o istoj nepokretnosti, a sve u nameri da se prevari kupac. U toj situaciji javni beležnik ima puno pravo i obavezu da odbije rešenjem overu, odnosno potvrđivanje takve isprave.
Ono što je takođe veoma značajno, jeste da je veoma kvalitativan napredak u odnosu na ranija zakonska rešenja učinilo Ministarstvo pravde zajedno sa predstavnicima advokature u smislu uvođenja sudske zaštite stranaka od eventualnog nezakonitog rada javnog beležnika. Podsećanja radi, dosadašnja zakonska rešenja su predviđala da po prigovorima stranke u postupku pred javnim beležnikom odlučuje javnobeležnička komora. Sada se to značajno menja na kvalitativno bolji način, tako što će po prigovorima stranke u slučaju nezakonitog rada javnog beležnika odlučivati sud, a po žalbi na odluku osnovnog suda, jer jedino osnovi sud u prvom stepenu može biti nadležan, odlučivaće viši sud. Na taj način se uspostavlja i određena kontrola rada javnog beležnika, što je svakako dobro rešenje.
S druge strane, javni beležnik nema pravo na pravni lek ukoliko sud usvoji prigovor i izda nalog javnom beležniku da izvrši overu, odnosno potvrdu isprave. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da će sudovi ubuduće voditi evidenciju overenih ili potvrđenih ugovora, imajući u vidu da su javni beležnici u obavezi da takve ugovore prosleđuju sudovima. Sva ostala prava i obaveze javnih beležnika sistematizovana kao nadležnost javnih beležnika ostaju u predloženim zakonskim rešenjima, s tim što su dodatno potvrđena i preciznije definisana, počev od utvrđenja identiteta stranke, utvrđenja poslovne sposobnosti stranke, poštovanja autonomije volje stranaka, obaveze da se pred strankama pročita ugovor koji su stranke ili advokati sačinili i na kraju, ono što je veoma važno, da stranke pred javnim beležnikom izričito i nedvosmisleno iskažu da se radi o ugovoru koji je produkt njihove slobodno izražene volje.
Dakle, u isključivoj nadležnosti javnog beležnika je da ispituje ispunjenje uslova za preduzimanje pravnog posla, odnosno uslova za zaključenje ugovora, sa jedne strane, a sa druge strane da utvrđuje dozvoljenost takvog pravnog posla. To su dve obaveze javnog beležnika koje predstavljaju i kongentnu normu koju javni beležnik ne može da ignoriše.
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, podržavajući ove predloge zakona, ističe da isti zakoni nisu, niti u bilo kom slučaju smeju biti razlog za dalja sučeljavanja, za dalje podele u bilo kom smislu reči, za dalje izazivanje vaninstitucionalne borbe bilo koga ko je ovim zakonom obuhvaćen. Stoga ovi zakoni, po našem dubokom ubeđenju, nisu doneti kako bi se javni beležnici obespravili. Naprotiv, notarijat i javni beležnici su, kako smo mi socijalisti konzistentno i dosledno isticali sve vreme u zakonodavnom procesu, neophodno potrebni u pravnom poretku naše države. Ono što je u tom pravcu značajno reći, jeste da i advokatura i javni beležnici kao dva segmenta moraju biti upućeni jedni na druge i u toj upućenosti jedni na druge raditi isključivo u interesu građana.
Mi socijalisti u ovim zakonima prepoznajemo pre svega interes građana, a kroz zadovoljenje tog interesa prepoznajemo i značajnu društvenu ulogu advokature kao neodvojivog dela pravnog poretka Srbije, kao i ulogu javnih beležnika koji ovim zakonima i prvim koracima svog delovanja prave sebi put da u punom kapacitetu budu deo tog pravnog poretka. Naša podrška aktivnostima koje preduzima Vlada Republike Srbije u reformskim procesima u pravosuđu, a advokatura je neodvojivi deo pravosuđa i to vitalni deo bez koga pravosudni sistem ne može da postoji i ne može da funkcioniše, jeste zaista osnovni cilj da se bolesno stanje našeg pravosuđa konačno popravi, jer je to osnovni preduslov da se uspešno otvore poglavlja 23. i 24. od kojih zavisi naš ulazak u EU.
Naša podrška je i u pravcu svega onoga što mi danas radimo u zakonodavnom procesu, na koji način doprinosimo harmonizaciji ili usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Zakonodavni proces je, drage kolege narodni poslanici i poštovani advokati, evaluativan proces. Šta to znači? To znači da će i ovi zakoni koje ćemo danas doneti biti pod prizmom posmatranja stručne javnosti, građana, svih nas zajedno, jer će kroz njihovu praktičnu primenu biti prepoznata potreba ili da se delimično menjaju ili, ukoliko je to potrebno, da se menjaju u celosti.
Mi u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije nemamo problem da identifikujemo sve ono što se vezuje za te potrebe i opet sve i isključivo u interesu građana. Jednostavno, u tom evaluativnom zakonodavnom procesu smo sigurni da će svoj doprinos dati i javni beležnici i advokatura, kao što je to i do sada činjeno, jer i advokatura i javni beležnici imaju istu društvenu ulogu.
Kao advokat sam pozvao sve one koji pripadaju jednoj časnoj profesiji koja se zove advokatura da prihvate ovaj sporazum, na koji način smo stekli uslove da danas u Skupštini raspravljamo stručno i argumentovano o zakonima koji su na dnevnom redu. Taj poziv su učinili i mnogi drugi časni i pošteni advokati i njima se zahvaljujem.
Ujedno u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije čestitam na svim naporima koje je učinilo i Ministarstvo pravde i ministar pravde i advokatura na postizanju dogovora, na uspostavljanju kompromisa i ono što je sigurno, sigurno je da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije nastaviti da snažno podržava Vladu Republike Srbije u reformskim procesima koji se vezuju za pravosuđe, koje su nažalost uništili oni koji sada dobacuju. To je nažalost zbog toga što su oni faktički doprineli ili uzrokovali sve probleme i izazvali karcinom u pravosuđu koji je metastazirao, a što mi danas moramo ispravljati. Zbog toga podrška stoji i zbog toga će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u Danu za glasanje i podržati i glasati za predložene zakone. Hvala.