Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Srpska napredna stranka je protiv amandmana koji je podneo prethodni govornik i mnogo je razloga zbog čega smo protiv toga. O nekim razlozima sam pričao i u načelnoj raspravi, da bi prihvatanjem ovog i ovakvog amandmana direktni negativni efekti i direktna šteta po budžet, po građane Republike Srbije, po nas kao državu, kao društvo bio 40 milijardi dinara i to 20 milijardi smanjenjem kapitala i 20 milijardi smanjenjem neraspoređene dobiti.
Ne bih želeo da zbunjujem građane Srbije raznim „leks individualisima“, a bilo je i raznih „leks specijalisa“ u prošlosti, pa sve to može da zbuni, a može i da uplaši građane Republike Srbije, ali jesam da govorimo o odgovornosti, odgovornost koja je neophodna i u parlamentu i u Vladi i u svakom javnom preduzeću, u svakom segmentu našeg društva.
Sledeći podaci koji su egzaktni, koji su tačni, koji pokazuju poslovanje „Telekoma Srbije“, pokazuju šta znači odgovornost. Neto dobit „Telekoma Srbije“, ja vidim da je neko već oborio glavu, neprijatno mu je da čuje o dobrim rezultatima naše države, na kraju 2012. godine „Telekoma Srbije“ iznosila je 11,3 milijardi dinara. Na kraju 2013. godine, 15,3 milijarde dinara ili rast od „samo“ 36,2%. Dakle, 36,2% je bolji menadžment, bolje rukovođenje, bolji odnos Vlade, bolje poslovanje „Telekoma Srbije“ samo za godinu dana. Rast u 2014. godini, a evo sada smo već zakoračili u 2015. godinu, je nastavljen, i u 2014. godini dobit, neto dobit, završena poslovna godina na 16 milijardi dinara. Ovakvi rezultati poslovanja očekuju i traže jednu podršku. Očekuju aplauz u Narodnoj skupštini, a ne zbunjivanje raznim „leks specijalisima“, i raznim „leks individualisima“.
U to vreme, a 2014. godina je završena sa prihodima od preko 90 milijardi dinara. Prihod „Telekoma Srbije“ je u prošloj godini, odnosno sada već u pretprošloj 2013. godini iznosio 89,1 milijardu dinara. Imamo rast u „Telekomu“ i po prihodima.
Ono što je posebno zanimljivo, neto dug „Telekoma Srbije“ 2012. godina u trenutku preuzimanja kompanije od bivšeg režima, koji je tu kompaniju zadužio sa oko 70 milijardi dinara duga, za godinu dana poslovanja dug se smanjuje u 2013. godina na 51,7 milijardi dinara, dok tokom 2014. godine dug se dalje smanjuje i u ovom trenutku kompanija „Telekom“ ima dug od 41 milijardu dinara. To je drugi pokazatelj jednog domaćinskog korektnog, kvalitetnog poslovanja, da se dug za dve godine sa 70 milijardi dinara smanji na 41 milijardu, odnosno za preko 250 miliona evra vraćenog duga, a da pri tom postoje kontinuirana ulaganja i postoji nesmetana isplata dividendi akcionarima „Telekoma Srbije“.
To su pokazatelji koji traže aplauz i u Narodnoj skupštini i podršku menadžmentu, podršku Vlade RS koja je takav menadžment i postavila i takvo poslovanje „Telekoma Srbije“ i omogućila, da vi sa jedne strane imate rast dobiti sa 11,3 na 16 milijardi dinara, a da sa druge strane imate smanjenje za iste te dve godine dugovanja „Telekoma Srbije“ za preko 250 miliona evra uz plaćanje dividendi, uz investicije.
Za sve to vreme na osnovu rezultata poslovanja koje ne želimo da izgubimo u 2013. godini odobreno je i isplaćeno 7,6 milijardi dinara na ime dividendi. U 2014. godini na osnovu rezultata poslovanja odobreno je 10,5 milijardi dinara na ime dividendi akcionarima čija se isplata planira do kraja januara 2015. godine.
Od ukupno 18,1 milijarde dinara državi je pripalo 13,1 milijardu dinara a ostalo malim akcionarima.
Neprihvatanjem ovakvog Zakona o privrednim društvima, koji je predložila Vlada RS, da li smo spremni da se odreknemo i dela dividendi, da li smo spremni da ih zaboravimo, da ih izbrišemo, da ih bacimo? To bi želeli predlagači ovakvog amandmana sa naravno čuvenim – član 1. briše se, bez ikakvog snažnog poslovanja.
Ono što takođe zaslužuje podršku, a to je poslovanje „Telekoma Srbije“ koji nakon nekoliko uzastopnih godina rapidnog pada broja korisnika od 2008. godine do 2012. godine u kojima je „Telekom“ izgubio preko 800 hiljada korisnika mobilne telefonije, „Telekom Srbija“ je uspeo u 2013. godini da stabilizuje korisničku bazu, potpuno zaustavi pad i u uslovima žestoke konkurencije ostane lider sa 4,2 miliona korisnika čiji je broj ostao stabilan i tokom 2014. godine.
Mnogo mogu da govorimo o „Telekomu Srbije“ i kada je internet i multimedija i integrisane usluge i fiksna telefonija, kada je u pitanju.
Mislim da je ovaj predloženi zakon dobar bez ikakvih izmena, bez brisanja, bez ičega, jer to brisanje, ta jedna rečenica, tako čuvena i tako uvrežena u Narodnoj skupštini - član 1. „briše se“ bez ikakvog obrazloženja, građane Republike Srbije, nas kao društvo, gubimo na taj način direktno ili indirektno više od 40 milijardi dinara, što naravno ne smemo da dozvolimo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Ivica Jevtić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, gosti, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, amandman i amandmane sigurno ne treba prihvatiti, kao ni 99% amandmana, jer ni sami predlagači ne bi prihvatili takve amandmane da su na našem mestu.
Na amandman „briše se“ odgovor je ne briše se i to je više nego dovoljan odgovor, a to briše se verovatno se radi po inerciji brisanja bankovnih računa koji su tako brisani i milioni odneti na neka druga mesta.
Jedno pitanje za sve nas – da li većina nas želi članstvo u EU? Sve ankete kažu da većina naših sugrađana to želi, kao i većina nas ovde. Da li su zakoni koje ovde usvajamo u skladu sa odgovarajućim zakonima EU? Pravnici kažu da jesu, kaže i komisija EU. Ako stotine miliona stanovnika EU žive i rade u skladu sa tim zakonima, zašto ne bi moglo i nekoliko miliona nas? Ako su oni dobri za njih, zašto je potrebno da ih mi poboljšavamo, pod znakom navoda, i zašto opozicija mora da bude veći katolik od Pape?
Stotine neprihvatljivih amandmana „briše se“ su pred nama. Nema potrebe gospodo, hajde da donesemo zakon i jednostavno ako hoćemo u EU, to moramo da uradimo.
Da ste hteli, gospodo iz bivšeg režima, za 12 godina neprikosnovene vladavine, mogli ste dva puta Srbiju da uvedete u EU, da sve ove zakone već donesete, a ne da to sada mi moramo da radimo, a vi ste se setili sada da ih popravljate. Nema potrebe gospodo. Hajde jednom u svojoj istoriji da uradimo nešto mirno, u svoju korist, a imamo za to mogućnosti.
Amandmani kojima se doda tačka, zarez, to je već bolje od amandmana „briše se“, a vaša sreća koju iskazujete kada se usvoji je nezamisliva. Uložite pet amandmana od kojih će tri, četiri biti usvojeno, to je uspeh, a uložiti 100, a da jedan bude usvojen, to je poražavajuće. Imali ste vremena od revolucije „vetar u leđa“, od cele EU, od celog sveta, ali niste iskoristili tu podršku za svoju zemlju, već sama za sebe.
Ako je vaš cilj da što duže govorite, da što duže budete u TV prenosu, evo, molim kamermane da dok ja i moje kolege koje se slažu sa mnom govorimo, neka kamera snima vas. Nama nije stalo do toga, nama je stalo da otvorimo neku novu ambulantu, fabriku, most, nova radna mesta, kao što je 1500 novih radnih mesta u Smederevu, u Jagodini, u Priboju, u Pirotu, da sačuvamo 5000 ranih mesta u Železari, itd, na čemu smo veoma zahvalni Vladi i premijeru.
Uzgred, hala PHC je koštala manje od šest miliona evra, a zamislite samo koliko je takvih hala moglo da se napravi od 50 milijardi evra koje su izbrisane iz Srbije. Tada, kada otvorimo nešto novo možemo da se slikamo, dođite i vi, a slikanje ovde prepuštamo vama, jer svakim vašim pojavljivanjem nama raste rejting, ma koliko da mere koje donosimo nisu popularne, ali narod to razume i vidi jedno domaćinsko ponašanje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Zajedno sa kolegama Zoranom Živkovićem i Vladimirom Pavićevićem i kolege iz svoje poslaničke grupe Borislavom Stefanovićem, Ivanom Jovanovićem, Dejanom Nikolićem, Balšom Božovićem, Vesnom Martinović i Draganom Šutanovcem potpisala sam amandman kojim tražimo da se briše prvi član predloženih izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima, iz najmanje dva dobra razloga.
Prvo je što se celom idejom na neprimeren način menja zakon zbog jednog preduzeća. Sa punim razumevanjem, bez i jednog nedostataka, bez i jedne činjenice o iznudici u kojoj se to radi, ali sa obavezom, jer niti je ko od opozicije, niti je bilo gde stvorio Vladi iznudicu po kojoj donosi ovakva rešenja. Sami ste stvorili i to ne može da prođe bez opaske i iz opet najmanje dva razloga, prvo, što je tačno, proverljivo i dokazivo, a drugo, kao upozorenje da ne dovodite sebe u iznudicu i drugi put i da ne očekujete da se podrška reformama u Srbiji pokazuje kroz – nema veze šta oni rade, važno je šta pričaju, a pričaju lepo.
Meni nije važno šta pričate, meni je važno šta radite. Rad na ovom zakonu je u iznudici i ne bi smeo da se događa.
Drugi razlog je što je u obrazloženju Predloga zakona Narodnoj skupštini, dakle svim narodnim poslanicima, Vlada poslala zahtev za retroaktivnošću, obrazloženo jasno. U prilog podršci amandmanu da se ovaj član briše moram da spomenem, sasvim uz svest da se o obrazloženju ne glasa, ali i uz svest da Vlada onda ne zna zašta daje obrazloženja. Ako ovaj Zakon o privrednim društvima ne zahteva retroaktovnost u danu za glasanje onda nema potrebe da Vlada taj zahtev Skupštini obrazlože u predlogu, a ako zahteva, tek onda je prvi argument da se radi o iznudici i da se radi nedovoljno temeljito, da se radi površno, stoji kao obrazloženje da se amandmanom ovaj član briše.
U svojoj načelnoj raspravi objasnila sam zašto sam protiv izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima i nisam čula ni jedan argument kojim bi stavi u dilemu, koji bi meni stavio u sumnju da ne vidim dobro argumente kojima sam protiv izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima.
Ideje iz načelne rasprave o tome da će nakon usvajanja ovog zakona „Telekom“ tražiti privatizacionog savetnika je stvorilo moje pitanje – a šta će taj privatizacioni savetnik novo da utvrdi u odnosu na ovo što nije urađeno za prethodne tri godine? Potpuno razumem i potrebu i obavezu odbrane Vlade po svaku cenu, ali ne razumem odbijanje dijaloga o stvarima kojima se Vlada ne napada, kojima se Vladi pomaže, a to je temeljitost, drugačiji pristup procesu privatizacije, ako već se ima kritička opaska da za ove tri godine privatizacija nije uspela, i ono za šta bih se lično založila, dijalog sa rukovodstvom „Telekoma“.
Pred nama su godine koje ovim amandmanom želim da ne budu kupljene godine, još tri godine u kojima neće biti privatizacije ili će biti još jedne iznudice za zakonom, nego da budu godine u kojima će Vlada kroz dijalog sa „Telekomom“, svesna činjenica, napraviti najbolji mogući posao, ne samo za „Telekom“ kao društvo, ne samo za sve korisnike „Telekoma“, nego za društvo u celini. Mešati ovaj zakon sa evropskom agendom i mešajući činjenice koje se tiču poslovanja „Telekoma“ sa reformskim procesom nije dobro i nije argumentacija.
Moja preporuka je da pomešamo ovaj zakon sa evropski duhom koji vlada pri donošenju propisa, a on ide kroz dijalog. Ako bude u tom dijalogu predloga gde ima direktnog sukoba, pod znacima navoda, različitog pristupa, da kažem tačnije, između onoga što evidentno „Telekom“ ima da ponudi kao ideju i Vlade, onda treba doći ovde i da zajedno podnesemo odgovornost sa punom svešću o tome zašto biramo neki model privatizacije, zašto je odlažemo, zašto je ubrzavamo, zašto radimo bilo šta. To je osnovni smisao argumentacije koju imam za predlog amandmana da se član 1. zakona briše. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da u vrlo kratkom vremenu, u nekoliko rečenica pokušam na neki način da kažem zašto predlagači amandmana nisu u pravu i zašto paušalno iznose ocene, a evo i prethodni govornici danas na ovoj skupštini.
Jedan od prethodnih predlagača amandmana rekao je da Predlog zakona otkriva neodgovornost Vlade. Gospodo narodni poslanici, upravo Predlog zakona otkriva odgovornost ove Vlade, da je ona izuzetno odgovorna. Upućujem gospodina Pavićevića na ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Vučića, na strani 16. i 17, gde upravo o tome govori i gde rokove potpuno izvršavamo što smo obećali i nama ovde i građanima Republike Srbije.
Nadalje, ne samo u ekspozeu, nego i u Zakonu o budžetu, i jedan i drugi zakon, ono što smo obećali, to na neki način i kao narodni poslanici ispunjavamo, kao Skupština, a Vlada se zaista kao jedna odgovorna vlada drži ovih rokova.
Dalje, gospodin Pavićević kaže – ne ispunjava svoje dužnosti. Pa upravo donošenjem ovog zakona ispunjava svoje dužnosti. Te paušalne ocene ne stoje. To ne stoji, izvinite, gospodine Pavićeviću, ne narodnom poslaniku, nego ne stoji ni jednom univerzitetskom profesoru.
Pozivam gospodina Pavićevića da još jedanput pročita i ekspoze Vlade i Predlog ovog zakona, jer on ima za cilj očuvanje državnog kapitala kroz vid očuvanja akcija, a to je upravo ono što prethodnici nisu činili. Vlada upravo ukazuje na odgovornost i neodgovornost bivše vlade i bivšeg režima koji su doveli do propasti ovih firmi itd. Ja ga pozivam, kao odgovornog čoveka, da se i on uključi malo u modernizaciju Srbije. Bar malo. Cilj modernizacije jeste da Srbiju dovedemo na put, da bude jedna uređena i moderna država, a ne da bude država bez zakona, bez sistema itd.
Još jedanput, pozivam ga da se i on uključi u proces modernizacije, ako ne u ime ničega, onda u ime etičke odgovornosti i građanske čestitosti. Hvala vam lepo.

Reč ima  narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala.
Vrlo kratko. Još samo par reči u prilog predlogu da se amandman i amandmani ove vrste odbiju. Pre svega, zato što nismo čuli razloge zbog kojih bi trebalo obrisati ovaj ili naredni član zakona, a koji bi trebalo da uvažimo u smislu posledice. Čuli smo ocene koje su čisto prateće prirode i koje se tiču nečije odgovornosti ili nedostatka odgovornosti, da li smo u nekoj vrsti cajtnota ili iznudice, kako je rečeno, ali ni jedno ni drugo nema ama baš nikakve veze sa onim što zakon predviđa i sa njegovim posledicama. To su usputne ocene, ujedno kao i ono što smo dobili u pismenim obrazloženjima. Da li su postojali ili nisu postojali drugi načini da se popravi situacija jednog privrednog društva? Da li će biti ili neće biti više zainteresovanih za to privredno društvo sutra? To su lične ocene i to nisu ukazivanja na nedostatke predloženog zakonskog rešenja.
Ono što je logično kada tražite brisanje i odbacivanje, to je da ukažete na problem. Ovakvim pristupom to ne radimo, ni u pismenim obrazloženjima ni u današnjoj raspravi. Kada se kaže da se sve ovo radi zbog jednog preduzeća i da se to vidi iz obrazloženja, sve i da je tako, to ne može da bude sistemski problem, sve dotle dok se u tekstu zakona ne pomene ime jednog preduzeća i na taj način obesmisli priča na način na koji bi to predlagač amandmana želeo da prikaže. Pogledajmo dobro kako izgleda tekst zakona i videćemo da takve greške u tekstu nema. Dakle, on svoju opštost u odgovarajućoj formi, kakvu zaslužuje da ima, ima.
Kada se sve sabere, apsolutno nema potrebe, dok ne čujemo za jednu jedinu negativnu posledicu usvajanja ovog zakona, da pričamo o potrebama za odbacivanjem. Dok je ne budemo čuli, a interesuje me da li ćemo i izražavam sumnju da hoćemo, nema potrebe ni smisla da insistiramo na odbacivanjima, brisanjima članova zakona, pa nema potrebe ni da se neko ljuti ako bude nastavio sa takvim ponašanjem, a suoči se sa ocenom da to radi samo zbog priče kao priče. Hvala lepo.