Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, imovina Fonda je onolika kolika je imovina garancija koje je Fond uspeo od privrednih subjekata da naplati, od onih koji su uzeli sredstva iz tog Fonda. Tako imamo TG Borovicu, garancija „Razvojne banke Vojvodine“ od 2006. godine do danas, do 2012. godine, s obzirom da smo mi izveštaj dobili zaključno sa 2012. godinom kao Odbor, 148,7 miliona. „Jugoremedija“ Zrenjanin, koja je jedna od 24 sporne privatizacije iz 2008. godine, garancije „Razvojne banke Vojvodine“ 119,25 miliona.
To su sve podaci koje smo uspeli da dobijemo zvanično preko Odbora u 2013. godini, zaključno sa 2012. godinom. Sigurno je da su cifre mnogo veće. „ABS Minel-Transformatori“ 2007.-2011. godina, 118,22 miliona, plus 271,77 miliona.
Hoću da kažem da imamo milijarde i milijarde dinara i evra, kada pretvorite, u mnogim kompanijama koje su uzimala sredstva iz Fonda za razvoj, davale garancije „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“ i za toliko praktično oštetili državu, jer ako te garancije danas ništa više ne vrede, onda jednostavno imate umanjenu imovinu Fonda za onoliko koliko su praktično te pare uzete, a danas su u stečaju, kada pričamo o „Agrobanci“.
Prema tome, ako bi hteli da zaista kažemo kolika je imovina Fonda za razvoj, mi smo tek u proceduri konstatovanja te imovine.
Kada uzmete sva dugovanja koja su do sada napravljena neracionalnim trošenjem i davanjem sredstava iz Fonda za razvoj i davanjem garancija u kojima ste namerno praktično uzimali firme i bacali u stečaj, da biste izvlačili ta sredstva iz državne kase, onda umanjujete i imovinu tog fonda. Samim tim, vi na neadekvatan način raspolažete imovinom Države Srbije.
Mnoga sredstva koja su davana iz Fonda za razvoj bila su u kombinovanom imovinskom stanju, zato što su mnoga sredstva bila knjižena na Ministarstvo finansija kao komision, a mnoga sredstva su direktno kao imovina Fonda i u tom delu, kod konsolidacije finansija treba imati u stvari, jedan način na koji ćete ta sredstva vraćati. Ono što je dato preko sporazuma sa MMF i budžetom Srbije ima potrebe da se u naredne tri godine napravi plan vraćanja tih finansija i ne možete na osnovu godišnjeg plana predvideti koliko ćete para vratiti.
Ali, ono što je važno reći da kroz postupke privatizacije koje ćemo tek imati u ovoj godini i u narednim godinama i završetka tog postupka što smo se obavezali, naravno, u sporazumu sa EU, mi ćemo tek onda moći da kažemo da zaista imovina određenog fonda vredi određenu količinu finansijskih sredstava. Iz prostog razloga, što do sada ni na jedan način, te finansije nisu bile stavljene na jedno mesto. Bile su raštrkane, bile su jednostavno davane kroz određene banke koje su bile u određenom procentu, u društveno određenom delu, privatne. Čak sam ovde našla u jednom izveštaju da je Hipo Alpe Adrija banci dat kredit iz Fonda za razvoj RS, u 2010. godini. Mislim da to jednostavno pokazuje neodgovornost onih koji su to vodili, a ono što se na kraju navodi kroz samog izveštaja, to je u napomeni, da proces preuzimanja instrumenata obezbeđenja za Razvojnu banku Vojvodine i Privredne banke po Zakonu o preuzimanju imovine i obaveza koje se odnosi očuvanje radi stabilnosti finansijskog sistema RS, na osnovu izdatih garancije koje je jednostavno imala Razvojna banka Vojvodine.
Prema tome, mnogi odgovori koji se danas postavljaju, po pitanju Fonda, treba pitati i Vladu Vojvodine, jer ona ima sigurno odgovore na ovakva pitanja, kolika je imovina Fonda RS. Hvala.