Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva pravde, i naročito poštovana gošćo iz Ministarstva pravde, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću vama se sada zahvaljujem na ovom „profesore“, još jednom, iako ja još nemam taj status, ali budući da ste vi imali i na prethodnim sednicama ove vidovnjačke komentare, pretpostavljam da vi naslućujete šta sledi u mojoj karijeri na univerzitetu.
Dva su argumenta koja koristim sada ovde da pokušam da ubedim narodne poslanike, pa i ministra pravde, gospodina Selakovića, da prihvati naš amandman na član 6. ovog predloga zakona.
Najpre, gospodo, ovde je i povodom prethodnih amandmana bilo reči o tome, a ovaj se tiče iste stvari, da mi mešamo dve forme – solemnizaciju i legalizaciju. Ne mešamo, poštovana gospodo. Ja sam, obrazlažući amandman na član 7. Predloga izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, saopštio da mi smatramo da ove dve različite forme, poštovana gospodo, treba da budu ravnopravno zastupljene.
Samo sam razumeo koleginicu Batić kada je diskutovala, koja nije zamerila na nerazumevanju formi, nego na doslednosti u odnosu na naše rasprave koje su prethodile.
Prema tome, poštovana gospodo, molim pre svega poslanike SNS da prate, da čitaju i da se ne usuđuju da opominju narodne poslanike, za koje se pokazalo nakon četiri i po meseca da su bili u pravu krajem avgusta, da su bili u pravu početkom novembra, da se ne usuđuju da te narodne poslanike nazivaju neznalicama, jer je vreme pokazalo, poštovana gospodo, da smo upravo mi bili u pravu a da je većina glasala za nešto što nije bilo pravično, poštovana gospodo i gospodine Bečiću.
