Vratiću vam vreme. Izvolite.

Dakle, usled štrajka advokata napravljena je ogromna materijalna šteta…(Isključen mikrofon.)

Ne govorite o amandmanu. Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Čomić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Grubo ste prekršili član 27. prekidajući narodnog poslanika bez obrazloženja i ponavljajući presedan koji ste tokom vođenja sednice vi uveli. Rekli ste da ste ga prekinuli zato što govori o svemu i svačemu. Pre nepunih 120 minuta ili više rekli ste da drugi poslanik ima pravo da govori o svemu i svačemu zato što je i jedan drugi poslanik govorio o svemu i svačemu. Odlučite se, ne može oba. Ne može predsedavanje Narodnom skupštinom da zavisi od vašeg ličnog stava, koliko god vi unosili šarma u taj lični stav.
Narodni poslanik ima pravo da u dva minuta obrazloži amandman koji je podneo. Ako smatrate da se u ta dva minuta on ne drži dnevnog reda, onda ste dužni da ga podsetite na član 106. Nedopustivo je da ulazite u polemiku sa narodnim poslanicima u odnosu na sadržaj njihovih obrazloženja amandmana koje su podneli zato što vas to zabavlja. To izaziva incidente. Vi tokom poslednjih dvadesetak minuta predsedavanje sednicom Narodne skupštine pretvarate u izazivanje incidenta. To je nepotrebno jer smo se ovde svi sastali da rešimo jedan veliki problem koji traje četiri i po meseca i svako od nas ima pravo da obrazloži svoj amandman. Niko od nas nema obavezu da trpi samovolju predsedavajućeg, a svi imamo obavezu da poštujemo sve odredbe Poslovnika Narodne skupštine, pa tako i vi.
Tako da, ne želim da se izjasnite, ali vas molim da počnete da se pridržavate Poslovnika.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Moram da dam objašnjenje. Sada se vraćam u prošlost i sećam se mnogo samovolja u ovom parlamentu od strane nekih predsedavajućih. Pokušavam da ne ličim na njih.
Takođe, gospođo Čomić, upravo sam uradio to što ste vi rekli. Pre toga sam se i izvinio narodnim poslanicima zato što me je jedan narodni poslanik ubedio da može da govori o svemu i svačemu u obrazloženju svog amandmana. Sada pokušavam da ne bude isto. Opomenuo sam po tom članu narodnog poslanika da ne govori o temi i o svom amandmanu. Onog momenta kada je nastavio da ne govori o temi i o svom amandmanu, onda sam ga prekinuo. Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre Selakoviću, ja sam dao ovaj amandman, a vi ste mogli da ga ne prihvatite. Vlada Republike Srbije je mogla da ga ne prihvati, jer on ne predstavlja dogovor koji ste postigli sa Advokatskom komorom Srbije. Mogli ste da ne prihvatite i da ostane onako kako ste dogovorili između dva stručna tima. Mogli ste, a niste. Odlučili ste da izađete u susret, da pružite ruku, da pokažete svoju kooperativnost, da pokažete da vam je stalo do građana Republike Srbije, da vam je stalo da jedan od stubova države, a to je pravosuđe, profunkcioniše, da nastavi da radi tamo gde je stalo.

Gospodine Nikoliću, ne govorite o amandmanu. Molim vas, vratite se na amandman ili završite izlaganje.

Pričam o amandmanu, o prihvatanju…

Ne govorite o amandmanu. Molim vas, ili se vratite na amandman ili završite izlaganje.

Prihvaćen je amandman i ja pričam o tome da je Vlada mogla, a nije morala.          Samo da završim još jednom rečenicom…