Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovana Jovanović, Jovan Marković, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković i Dragan Šutanovac.
Reč ima Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Amandman na član 5. ima u ovom trenutku jednu potpuno novu osobinu nego što je imao u trenutku kada sam ga sa kolegama podnosila. Naime, amandman u istovetnom tekstu podneo je nadležni Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i meni je to drago. Ako treba da se u Danu za glasanje i ne spomene da smo moje kolege i ja podneli ovaj amandman, meni je i to drago, zato što je važnije šta u amandmanu piše.
Tekst amandmana koji je podneo Odbor, koji smo dobili pred početak sednice, i tekst amandmana koji smo podneli mi, identičan je. Obrazloženja nam se razlikuju. Ja sad ne znam da kažem koje mi je obrazloženje lepše. Ali, ovo u obrazloženju Odbora ima nešto lepo, a to je da se u obrazloženju Odbora pominje i amandman koji smo podneli, jer je istovetan u tekstu. Šala mala, parlamentarna. Dobro je da je amandman prepisan, napisan sinhrono i uopšte ne ulazim u to, Veseli me, što će biti ovim amandmanom zakon poboljšan i promenjen na bolje. O čemu se radi?
U tekstu amandmana koji smo podneli, u prvom stavu, govori se u nekoliko tačaka o sledećem: „U obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju se: 1. ugovori o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica; 2. sporazumi o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom; 3. ugovor o hipoteci i založna izjava ako sadrži izričitu izjavu obavezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim, bilo vansudskim putem.“
U sledećem stavu se kaže: „Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji su sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa, imaju istu dokaznu snagu kao da su sačinjeni u sudu ili pred drugim državnim organom“.
Pretposlednji stav kaže: „Ugovori odnosno izjave kojim se menjaju pravni osnovi nastali zaključenjem ugovora ili davanjem izjava iz stava 1. ovog člana zaključuju se, odnosno daju u obliku javnobeležničkog zapisa“.
U poslednjem stavu: „Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji nisu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa ne proizvode pravno dejstvo“.
Takav amandman je podneo i Odbor i on će, pretpostavljam, biti usvojen i u Danu za glasanje, ako već nije prošao proceduru sa Odborom za ustav i zakonodavstvo, pa da prihvatanjem od strane ovlašćenog predlagača, Vlade, postane sastavni deo Predloga zakona i bez glasanja.
Obrazloženja koja sam komentarisala da se razlikuju, ne razlikuju se puno, jer se radi o suštinskoj stvari, da se predloženim amandmanom briše tačka 2, koja je glasila: „Ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica koja ne mogu da vide, čuju, govore, čitaju i pišu“, zato što je predložena odredba u suprotnosti sa odredbom člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije, što se pominje i u obrazloženju amandmana koji je podneo Odbor.
Predložena odredba izjednačava lica koja ne mogu da vide, čuju, govore i pišu sa poslovno nesposobnim licima, čime ih diskriminiše, na osnovu fizičkog invaliditeta koji je takav da je to izričito navedeno kao zabranjeno Ustavom Republike Srbije, a lica koja ne mogu da vide, čuju, govore, čitaju i pišu nisu po samom zakonu poslovno nesposobna.
Poslovna nesposobnost je potpuno druga tema. Ona, naravno, ne isključuje da bude i poslovno nesposobno lice koje ne vidi, ne čuje, ne govori, ali, ne može se to uzimati kao definicija kojom ćete ih stavljati u status poslovno nesposobnih lica. I da nije zabranjeno, logično je, ljudski je da to ne radimo.
Znači, ta predložena odredba ne može da predstavlja posebnu meru koju Republika Srbija može da uvede radi uspostavljanja pune ravnopravnosti svih lica i to je predviđeno odredbom stava 21. član 4. Ustava Republike Srbije, zato što ova lica koja ne mogu vide, čuju, govore, čitaju i pišu ni u jednom drugom postupku ili pravnoj situaciji nisu izjednačena sa licima kojima je oduzeta poslovna sposobnost i zato ne mogu da budu izjednačena ni u Predlogu izmena i dopuna ovog zakona.
Puna ravnopravnost ovih lica u Republici Srbiji obezbeđuje se obavezom svih organa Republike Srbije da ovim licima obezbede tumača preko koga mogu da se sporazumeju, učestvuju u postupku, i to je, naravno, slučaj i sa javnim beležnicima. U odnosu na nepismena lica, ravnopravnost se obezbeđuje čitanjem ugovora na glas, konstatovanjem sprovođenja ove radnje, činjenice da lice koje zaključuje ugovor nije pismeno i konstatovanjem da je stavljen rukoznak, ali da lice koje je u postupku ima potpunu, nedvosmislenu, jasnu svest o obavezama i o postupcima koji su pred njim kao odgovornost ili dobitak pred javnim beležnikom.
U skladu sa iznetom i predloženom odredbom, ukoliko se ne usvoji ovaj predloženi amandman, ovaj deo mog obrazloženja neću ni čitati, pošto je, srećom, Odbor odlučio da usvoji amandman u istovetnom tekstu.
Ovim amandmanom se briše i tačka 4. – ugovor o hipoteci i založna izjava, ako sadrže izričitu izjavu obavezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim, bilo vansudskim putem, zato što je predložena odredba u suprotnosti sa članom 67. Ustava Republike Srbije i to je izostavljeno iz prvobitnog i originalnog Predloga izmena i dopuna Zakona o javnim beležnicima, amandmanom koji je usvojio Odbor za pravosuđe, a u istovetnom tekstu podnela ja i moje kolege.
Za poboljšanje ovog zakona podnošenjem amandmana založili smo se kolege Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovana Jovanović, Jovan Marković, Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković i Dragan Šutanovac.
Još jednom, pošto je ovo poslednji amandman koji imam podnet na Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim beležnicima, želim da javno zahvalim svim poslanicima, prijateljima i ljudima koji svojom dobrom voljom kontaktiraju i nas poslanike i šalju svoja mišljenja, svoje predloge, svoje opaske o tome šta treba uraditi u zakonu. Što naš dijalog bude temeljitiji, više utemeljen na činjenicama i što više budemo čitali, to ćemo bolje razumeti koliko je važno da slušamo i one koji ne sede u ovoj sali, a imaju znanja koja mi možemo iskoristiti. Ja sam im na tome zahvalna, kao što sam zahvalna kolegama iz Odbora za pravosuđe na podnošenju amandmana u istovetnom tekstu i svima nama koji ćemo za ovaj amandman glasati u Danu za glasanje. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.
Imajući u vidu da smo na sednici Odbora za pravosuđe, koja je održana neposredno pred današnje zasedanje Skupštine, jednoglasno podržali ovaj amandman Odbora, onda je to potrebno istaći i na današnjoj sednici, da zaista Odbor nije imao nijedan jedini problem i da su svi članovi Odbora za pravosuđe bezrezervno podržali ovakav predlog.
Ja ću istaći naročito podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, u tom pravcu da je upravo ovim amandmanom otklonjeno nešto na šta je ukazivao i Zaštitnik građana, odnosno Ombudsman, a to je poštovanje načela zabrane diskriminacije. U tom pravcu zaista moram da istaknem bezrezervno uverenje, pre svega sa stanovišta Advokatske komore, da ni Advokatska komora, a ni Ministarstvo pravde prilikom zaključenja sporazuma nisu imali intenciju da se normira ovakav tekst zakona, koji bi podveo pod sumnju određene kategorije lica, kategorije lica koja imaju takozvani hendikep, da se stave u jedan diskriminatorski položaj.
Zaista je bila motivacija sasvim drugačija, a ta motivacija je bila sa daleko većim stepenom pravne sigurnosti i daleko većim stepenom pravne zaštite za takva lica, imajući u vidu da bi ugovori koje one sačinjavaju trebalo da imaju formu javnobeležničkog zapisa, u smislu zaštite interesa tih kategorija lica, a ne u smislu njihove diskriminacije. Međutim, ono što je nesumnjivo tačno, tačno je da ova lica ne mogu biti izjednačena sa kategorijom poslovno nesposobnih lica, niti to hendikepirana lica zaslužuju.
U svakom slučaju, podrška ovom amandmanu je nesumnjiva, nedvosmislena i pozdravljamo i Odbor za pravosuđe i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržava i stav prethodnice, moje uvažene koleginice Čomić koja je istakla ono što zaista i stoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Olgica Batić, po amandmanu.

Hvala.
Mislim da je gospodin Neđo Jovanović, delom dobro obrazložio i naravno, na Odboru smo se saglasili zapravo da ovakav amandman Odbora u sebi sublimira i amandmane koje je podnela grupa poslanika koje je uvažena koleginica Gordana Čomić i navela, iz razloga što smo potpuno saglasni da bi ostajanje ovakvog jednog člana u predloženim izmenama i dopunama, zapravo predstavljalo direktno kršenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, a koje je Republika Srbija ratifikovala još od 2009. godine.
Naravno, takva jedna diskriminatorska odredba osim toga, što je samim tim po svom nazivu, dakle diskriminatorska, javni beležnici nikako nisu ovlašćeni, nikako ne mogu biti ovlašćeni da meritorno utvrđuju navedene činjenice, a koje se konkretno navode predlogom zakona koji se ovakvim amandmanom Odbora, ali i amandmanom grupe poslanika DS, otklanjaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, članovi Ministarstva, uvažene kolege koje su diskutovale o tome da je amandmanom Odbora prihvaćen amandman grupe poslanika DS, ispustili su da kažu da istovremeno tim amandmanom Odbora obuhvaćen je i amandman gospodina Đurišića i grupe poslanika koji su podneli, jer istovremeno Odbor je morao proceduralno da ne prihvati amandman gospodina Đurišića i grupe poslanika, jer se radi o istim, a objedinio svojim amandmanom i amandman gospodina Đurišića i grupe poslanika i Gordane Čomić, i grupe poslanika. Tako da je to amandman koji u sebi sadrži i jedan i drugi amandman koji su podnele ove dve grupe poslanika.
Treba reći da je ovaj amandman prihvaćen, između ostalog i što su stigli zahtevi od strane organizacija koje štite invalidna lica, lica sa slabim vidom, i td, da ne nabrajam sve.
Na taj način smo izašli u susret svim tim organizacijama, a istovremeno i prihvatili amandmane koje su uvažene kolege poslanici podneli, i na taj način smatramo da će tekst zakona biti poboljšan. Siguran sam i da gospodin ministar će prihvatiti u ime Vlade ovaj amandman i da on postane sastavni deo zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, samo želim da kažem da, evo, ovaj amandman i današnji rad pokazuje važnost parlamentarne rasprave. Važnost da se zakoni u parlament dostavljaju na vreme, i da ako vremena ima dovoljno, svaki zakonski predlog može da se poboljša, pa i ovaj.
Mi smo za upoznavanje sa ovim zakonom od njegovog dolaska u Skupštinu do početka rasprave i trenutka do kad smo mogli da damo amandmane, imali nešto malo više od 24 sata.
I ako su ove predloge izmena i dopuna zakona, da kažem, četiri i po meseca, radile, odnosno nisu toliko radile, ali sigurno jedno dva meseca, radile i usklađivale radne grupe predstavnika Ministarstva pravde, Advokatske komore, znači vrsni pravnici, ipak se pokazuje da su neke stvari, nisu se možda najbolje predvidele i da amandmanima poslanika, u ovom konkretnom slučaju iz dve poslaničke grupe, pa je te amandmane Odbor za pravosuđe objedinio u jedan amandman, mi ćemo unaprediti Predlog zakona u jednoj vrlo značajnoj oblasti.
Samo želim da napomenem, ponovo, i da istaknem, zašto je važno da parlament ostvaruje onu ulogu koju radi, da radimo u primerenim rokovima, jer tako ćemo poboljšati zakone i tako će građanima ove zemlje, na kraju biti bolje. Imaće kvalitetnije zakone, zakone koji će bolje da štite njihove interese i da im omogući da na kvalitetniji način ostvare prava.
Zato pozivam ministra, da u budućem radu, ako ga bude, pošto vidim da ostavke i dalje nema, prekine sa praksom da nam šalje zakone po hitnom postupku, zakone koje dobijamo 24 sata plus jedan dva sata pre početka rasprave, jer ćemo onda izbeći situaciju da tri četiri puta u roku od nekoliko meseci usvajamo jedan te isti zakon, kao što je ovaj Zakon o javnom beležništvu, o kome danas raspravljamo, je na dnevnom redu treći put, u poslednjih pet, šest meseci. Hvala.