Isključila sam mu mikrofon, niste čuli.

Da, ali dovoljno se čulo ovde niste primetili da je režim ubio Ranka Panića.

Ja sam isključila mikrofon, nije izgovoreno.

Dva puta su optuženi ljudi da su ubili nekoga što znači da su smišljeno namerno izvršili krivično delo ubistva. Zna se ili se ne zna, ali će se znati ko je konkretno odgovoran za to krivično delo na tom konkretnom događaju koji je tada organizovao gospodin Vučić i Tomislava Nikolić.
Znači, molim vas…

Šta vi sada mislite o vašim rečima, da ste jednako uzvratili, pa da kaznim obojicu.

Ne, nego postoji odgovornost koja mora da se utvrdi kroz postupak, a ne da se ovde govori da je neko nekog ubio. Pazite, drugi put. Znate šta bih ja dobio da sam to rekao u Skupštini. Ne opomenu, nego tri. I, vi to vrlo dobro znate.

S moje strane ne bi dobili.

Dobro ne sa vaše, ali od gospodina Bečića bi to brzometno, on po dve opomene daje. Ne možete tako gospođo predsednice. Molim vas, dakle, ovo ne samo da je dostojanstvo narušeno, nego najgrublja stvar da nekome kažete gledajući u nas. Bivši režim, zna se da smo za njega to mi iz DS ili iz SDS ili iz SPS ili iz Rasimove partije, mi smo bivši režim. Znači, mi smo ubili Ranka Panića. Pa, to je sramota. Još kaže kako vas nije sramota što ste ga ubili. Pa, čekajte, mislim da u ovoj situaciji vaša reakcija je bila čini mi se primerena u smislu prekida, ali, mislim da ste zakasnili jer se dva puta čulo. I to ipak zaslužuje određenu čini mi se meru koja bi se prema tom poslaniku primenila. Da se taj snažan dizbalans izrečenih opomena opoziciji i poziciji malo promeni u korist istine.

Zahvaljujem se.
Ne možete gospodine Martinoviću dobiti reč jer ovo je povreda Poslovnika. Znači, ne možete vi da odgovorite na ovo.
Član 107. govori o dostojanstvu Skupštine. Učinila sam sve više puta danas, u stvari u ovih nekoliko minuta koliko sam preuzela predsedavanje da se vratimo i da počnemo da pričamo o temi, da ne pričamo o nekim drugim temama. Suviše daleko smo otišli. Ovo je sednica izuzetno važna za državu, za advokaturu, za pravosuđe, za javne beležnike da bi mi toliko otišli daleko i pričali baš o svemu što nas politički opterećuje. To ćemo da ostavimo za neki drugi put i nećemo ovde izricati opomene i optužbe ni za koga, jer mi nismo ovde ni sudnica, ni nešto drugo što bi rekao narod.
Prema tome, vratićemo se i daću reč Neđi Jovanoviću i pretpostavljam da želi o amandmanu.

Zahvaljujem se predsednice.
Samo bih se nadovezao na stav uvažene koleginice Batić kada govorimo o amandmanu, imajući u vidu da je amandman praktično neprimenjiv i to apsolutno neprimenjiv iz više razloga.
Prvi razlog je što se normiranje nekakve obaveze prema ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa i stavljanjem roka od šest meseci ne može normirati u ovom zakonu. To je pod jedan.
Pod dva, ni u kom slučaju se ne može ovde pojavljivati Advokatska komora Srbije. Zašto? Pa, ni u Zakonu o advokaturi ne postoji apsolutno nigde ustrojena niti propisana nadležnost Advokatske komore Srbije da daje nekakva mišljenja o pozitivnim ili negativnim efektima primene Zakona o javnim beležnicima. To bi bila apsolutno nonsens, odnosno jedna potpuno pravna besmislica.
S druge strane, da li se na taj način daje advokaturi određena jurisdikcija da odlučuje o tome šta je dobro, a šta loše. Pa, šta bi u tom slučaju bilo ukoliko bi advokatura rekla ne dajemo negativno mišljenje, ne slažemo se sa tim i onda dolazimo u jednu situaciju koja je pravnički posmatrano apsurdna. Zbog toga je ovaj amandman praktično apsolutno neprimenjiv i kao takav ga ne treba prihvatiti. Zahvaljujem se.