Reč ima Gordana Čomić.

  Zahvaljujem, očigledno je nesporazum. Možete pogledati u stenogram.
Drugi stav ovog člana je da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Ja sam rekla da je ovaj stav prihvaćen zbog toga što ste vi podneli amandman na član 9. koji glasi da umesto osmog dana ide rečima - narednog dana. Možete pogledati u stenogramu. Nemam nikakvu lošu vrednosnu ocenu tog što ste vi podneli amandman, nego je bilo u prilog da je jedan stav ovog amandmana prihvaćen. Vaše je pravo da podnosite amandman.
Ja ću inače glasati za taj amandman vaš, pošto je prirodan, s obzirom na kontekst u kojem je ovaj zakon na dogovor Advokatske komore i ministarstva donet. U tom smislu sam komentarisala i ono što spravom kolege zovu nemanje legitimacije. Imaju legitimaciju da dođemo do ovog zakona ali nemaju legitimaciju da posle učestvuju u primeni. Nije dobro. Nije dobro za dijalog u budućnosti.

Nemate pravo na repliku. Dakle, ništa nije bilo sporno.
(Dragan Nikolić, s mesta: Ne tražim ništa.)
Marko Đurišić, po amandmanu.

Naš amandman ima dva dela, dva stava.
Vidim da se, i drago mi je zbog toga, oko ovog drugog stava svi slažemo, uključujući i Vladu koja je prihvatila amandman kolege koji je predložio samo taj drugi deo a to je deo oko stupanja na snagu ovog i svih drugih zakona.
Nama nije bilo jasno zašto se suprotno ustanovljenoj praksi ovi zakoni donose sa odredbom da stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, s obzirom na to da su oni doneti ovde u parlament, kao što smo više puta čuli, kao dogovor predstavnika Ministarstva pravde i Advokatske komore, a posle četiri i po ili više meseci štrajka advokata i blokade srpskog pravosuđa. Nije nam bilo jasno zašto kada i u mnogim drugim, po nama, potpuno neopravdanim slučajevima zakoni su stupali na snagu istog dana po objavljivanju, sada je trebalo da se poštuje taj ustavni rok od osam dana.
Drago mi je zbog toga. Rekao sam i u načelnoj raspravi da mi nije bilo jasno zašto to stoji i zašto se čeka još osam dana, jer je odluka Advokatske komore posle sporazuma sa Ministarstvom pravde bila da po stupanju na snagu će prestati štrajk advokata. Usvajanjem ovog dela amandmana ćemo taj štrajk skratiti makar za osam dana.
Prvi stav našeg amandmana je želja da nam se nikad više ne desi ono što nam se desilo, a to je da imamo štrajk i blokadu pravosuđa četiri i po meseca, da nam se to ne desi ni u jednom drugom slučaju, ni u jednoj drugoj grani, da ne donosimo zakone i menjamo zakone dan pre nego što treba da stupi na snagu odnosno da se uvede notarski sistem 31, to je bio 1. septembar prošle godine. Trideset prvog avgusta mi smo usvojili izmene i dopune zakona, nekoliko zakona kojim je menjan i Zakon o javnom beležništvu i te izmene su prouzrokovale štrajk, izmene koje su donete bez rasprave stručne, bez mogućnosti da svi kažu svoje mišljenje, direktno posledica bahatosti, nestručnosti ministra, dobili smo štrajk i blokadu pravosuđa četiri i po meseca.
Naša želja je bila da vidimo da li ove izmene koje trebamo danas da usvojimo će dovesti do toga da se, prvo, štrajk prekine i pravosuđe odblokira, a kasnije da vidimo da li smo usvojili najbolja moguća rešenja i da li je sistem notara za koji mi smatramo da je jako bitan i potreban Srbiji, zaživeo na pravi način.
Da postoje problemi, očigledno postoje u donošenju i pripremi samog sistema stupanja na snagu, a i u njegovoj realizaciji, jer smo ovde izmenama iz novembra meseca recimo značajno smanjili prihode notara na račun države, iako nas je ministar samo dva meseca pre toga ubeđivao da je rešenje po kome država ništa sem PDV neće dobijati dobro i najbolje moguće, pa je posle dva meseca ipak rekao – ne, treba od nagrade ipak 20% da pripadne državi.
Govorili smo mnogo toga i o tome koliko će građani plaćati ove usluge i zato mislimo da je izveštaj važan i da ne bi bio problem, bilo bi lepo ako u redovnom izveštaju ministra dobijemo i ovaj deo.
Ako se ovaj amandman ne prihvati, očigledno da neće, ali je činjenica, ne znam konkretno za ministra kako on izveštava parlament, znam za neke druge ministre da uopšte ne poštuju obavezu da tromesečno izveštavaju parlament i mi smo želeli da tu obavezu iz Poslovnika koju očigledno neki ministri ne poštuju, uvedemo zakonom kako bi ojačali i da čujemo makar jednom za šest meseci kako ide sprovođenje ovih zakona.
Smatramo da je to dobro za parlamentarizam u Srbiji, da je to dobro za građane i žao nam je što ovaj amandman neće biti prihvaćen. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospođo predsedavajuća, ja sam pažljivo pročitao ovaj amandman i naprosto sam iznenađen tumačenju od određenih kolega ovog amandmana.
Oni su govorili da postoji neki dvodelni amandman čiji je jedan deo usvojen, a drugi nije. Baš nisam pravnik, ali bih zamolio gospodina Martinovića da mi to pojasni, kako može jedan amandman da bude usvojen u jednom njegovom delu. To je gotovo nemoguće, posebno što nije napravljena neka ispravka amandmana, ali možda ovi koji su doneli ovaj Poslovnik, možda ti dugogodišnji potpredsednici Skupštine, narodni poslanici imaju malo veće iskustvo nego ja, pa su mogli da zapaze i da se amandman može usvojiti u jednom njegovom delu, a u drugom ne može.
Zašto ovaj amandman nije prihvatljiv postoji još jedan veoma bitan razlog. Jedan je ta dvodelnost, a drugi razlog je što on u svom sadržaju propisuje ministarstvu u Vladi Republike Srbije koje se bavi poslovima pravosuđa da u roku od šest meseci podnese izveštaj Narodnoj skupštini.
Za mene bi to bilo prihvatljivo da ne stoji u istom delu tog amandmana, po prethodnom mišljenju organa Advokatske komore Srbije. Dakle, ministarstvo, odnosno deo Vlade Republike Srbije koji suvereno, zahvaljujući prenosu suvereniteta sa građana, upravlja državom i upravlja pravosuđem, dakle, ono bi moralo da bude teledirigovano, da bude na končiću organa jednog udruženja građana. Advokatska komora Srbije mislim da je registrovana kao udruženje građana, a neka me gospodin Martinović ispravi ako to nije tačno.
Dakle, verujem da nikome ko je poslanik u tako dugačkom roku, nikome ko je dobronameran, nikome ko je profesor na pravnom fakultetu, odnosno ko je profesor prava na određenom fakultetu, ne pada na pamet da jedno ministarstvo obaveže da u svom podnošenju izveštaja mora da pribavi prethodno mišljenje organa jednog udruženja građana. To je za mene neshvatljivo, posebno zato što je među predlagačima, već sam rekao, i profesor prava koji predaje pravo svojim studentima na određenom fakultetu.
Analogno tome, mogao je neko da napiše da ministarstvo podnese izveštaj po prethodnom mišljenju fudbalskog kluba. Dakle, i fudbalski klub je jedno udruženje građana, pa mogli ste napisati i da ministarstvo mora da podnese svoj izveštaj po prethodnom izveštaju vatrogasaca. Znači, i to je udruženje građana i gotovo je neprihvatljivo da vi Vladi, odnosno ministarstvu koje se bavi poslovima pravosuđa naredite da izveštaj moraju da podnose, to je prihvatljivo, Narodnoj skupštini, ali da prethodno traže mišljenje jednog udruženja građana. Iz tog razloga ja mislim da nije prihvatljivo, a ni zdravorazumno prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Žao mi je što ministar nije tu. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, to jest šefa poslaničke grupe.
Ovaj amandman je dobar. Mi ga podržavamo, naravno. Smatramo da bi on uneo dovoljno reda u, inače, po nama,- nepovoljnu praksu, odnosa izvršne vlasti i Skupštine Srbije.
Takođe, moram da kažem da svi amandmani koje smo podneli, koje je opozicija podnela u ovom procesu su išli u pravcu daljeg preciziranja, poboljšavanja i drago mi je da su neki, doduše, po drugom formu prihvaćeni kao amandmani odbora, ali ono što smo dalje čuli je pokušaj da se sve ovo predstavi na jedan neodgovarajući način.
Dakle, slušali smo, između ostalog, u reakciji na naše amandmane i nastupe predstavnika vladajuće većine da se moglo pribeći nekim drastičnim merama, nekim merama koje su bile na raspolaganju, ali nisu iskorišćene. U tom smislu zaista moram da se osvrnem, i da kažem da je dobro da ministar Selaković i Vlada nisu pribegli tim merama, da je tačno da su mogli da primene mnogo oštrije mere, mere koje su neprihvatljive, koje su necivilizovane, koje su protivne vladavini prava i demokratskim društvima.
Mogli su da uz pomoć Vlade uvedu vanredno stanje u Srbiji, mogli su da ukinu advokaturu, mogli su da uvedu državnog advokata, mogli su da uvedu oružane snage u parlament, mogli su mnogo toga lošeg, hoću da kažem, i onda kada se razgovara o amandmanima, kada se razgovara o političkom, ako hoćete i stručnom porazu ministra Selakovića u Skupštini Srbije, onda se izađe kao kontra argument u onom tokom prvog dana - a šta vi radite u Vojvodini, vi nemate legitimitet, a u drugom danu kažete – mogli smo mi mnogo toga lošeg, pa nismo.
Sada mi iz opozicije i građani Srbije treba da se utešimo što nije pravljena, a razmišljano je da se pravi paralelna advokatska komora. Sada treba da budemo srećni, uvaženi kolega, što nije kroz, kako ste sami rekli, pravne cake, koje su moguće, ja ne kažem da nisu moguće, dakle, vi ste mogli da defakto sve oni koji su kršili odluke advokatske komore, dakle esnafskog udruženja koje je jedino ovlašćeno da daje potvrdu da je neko pripadnik advokatske struke u Srbiji, da ljudi koji su se oglušili na demokratski način donete odluke, kršili obustavu rada advokata…

Ljubazno vas molim da se vratite na član 9. jer pričamo o pojedinostima, a vi malo dajte završnu reč, a ima vremena za završnu reč.

Ja pokušavam da sublimiram.
U suštini, ovaj amandman, kao i svi ostali koji su podneti, su išli u pravcu daljeg poboljšanja ovaj sporazuma koji je postignut i kojim je ministar prihvatio skoro sve zahteve advokatske struke, čime je doživeo politički poraz, zbog čega treba da podnese ostavku, a ne da nam pričate ovde… Recite vi nama zašto ovaj amandman nije prihvatljiv i zašto ovaj amandman ne može da se prihvati, a prihvaćeni su drugi iz opozicije koji su građani sa hendikepom omogućili da ne budu diskriminisani u očima Ustava Srbije, na primer. Doduše, to je urađeno kroz jednu od caka, kako kaže gospodin s druge strane.
Prema tome, ja mislim da nema objašnjenja zašto se sada mora čekati osam dana da se nešto primeni, zašto se ne precizira kada ćemo imati tromesečne izveštaje koji su neophodni, pri čemu ministar Selaković možda je tu najmanje neažuran u celoj Vladi, kako ja imam informacije, koji nisam član odbora, ali s druge strane imate ministre koji se nikad nisu pojavili u Narodnoj skupštini i apsolutno ih nije briga za tri meseca. Zna se kome oni podnose izveštaj. E taj kome podnose izveštaj, taj čovek je skupljač svih informacija i svih odluka u ovoj zemlji i onda vi meni kažete da to ne liči na ono o čemu vi sanjate? E to mene brine, ti vaši snovi. Oni ne smeju nikada da se obistine u Srbiji, jer vaša java donela je već dovoljno nevolja građanima Srbije. Hvala.