Reč ima Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaista smatram da ovaj amandman treba odbiti, kao reče i kolega reče i moj kolega Neđo Jovanović, prvo iz praktičnih razloga, jer se on ne može ni primeniti i nije mu to bio cilj amandmanu niti namera.
Namera amandmana, videli ste iz obrazloženja njegovog predlagača, između ostalog predlagač nije imao cilj, dakle, ovaj o kome sam rekao, već da iznese tezu i da napadne ministra i Vladu da su oni doživeli politički poraz.
Poštovani građani Srbije, upravo notarijat je zaživeo u Srbiji zahvaljujući, gospodine ministre, vama jer je trebao zaživeti još za vreme bivšeg režima, a nije zaživeo, a njegovi predstavnici danas, vas ovde napadaju za ono što su oni trebali napraviti, a nisu. Prosto je čudno da nemaju ili ne pokazuju niti malo trunke političke korektnosti, moralne odgovornosti, a neki boga mi nemaju ni akademske čestitosti.
Što se tiče Privredne komore i ona se ovde spominje zahvaljujući vama gospodine ministre je formirana notarska komora, to sva gospoda poslanici znaju iako je trebala biti formirana za vreme bivšeg režima, a nije, a neki njegovi predstavnici sede među nama danas, a nemaju ili ne pokazuju niti malo političke korektnosti moralne odgovornosti, a neki ni akademske čestitosti. U tom smislu predlažem da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Vesna Rakonjac.

Hvala.
Uvažena predsednice, poštovani ministre, drage kolege, smatram da predloženi amandman treba da se odbije iz prostog razloga što je u pretpostavci ovog amandmana praktično prevara.
Znači, polazimo od toga da će neko u nekoj situaciji iskoristiti, recimo, princip koji je važio za prethodni režim, a to je princip - majka i ćerka firma, pa će neke notarske kancelarije sarađivati na nekorektan i nepošten način sa advokatskim kancelarijama, mislim da objašnjenje ovog amandmana predstavlja veliku uvredu i za advokate i za notare.
Ono što je važilo za prethodni režim, a to je, da jedno misle, drugo rade, treće, već ne znam šta, ne važi za ovu Vladu.
Vlada i Ministarstvo pravde su seli, partnerski dogovarali i dogovorili, kada se nešto dogovori, dogovor se poštuje. Prethodni režim ne zna šta to znači, ne zna šta znači poštovanje i iz poštovanje dogovora, tako da objašnjenje ovog amandmana, a ja ga posmatram, znači, ne kao pravnik nego u svojstvu građana koje ovo interesuje.
Znači, nemojte očekivati takve partnerske odnose koji nisu korektni ni od strane advokata, ni od strane notara. Prethodni režim je veliki novac prelio iz državnog u privatni sektor upravo po principu funkcionisanja majki i ćerki, i firmi.
To smo dobro osetili na svojoj koži, a ova Vlada tako ne radi, tako neće da primenjuje i tako neće da posluje. Ja znam da je prethodni režim bio majstor iluzionizma. Znači, majstor imaginacija, pa smo to videli i danas da im se priviđaju advokati kojih gore na galeriji nema.
Današnja Vlada tako ne radi, ponavljam dogovaraćemo se, radićemo pošteno, čestito i rešavati probleme.
Sada smo rešili problem advokata, rešićemo problem prosvetara, a zamislite mene kao lekara da mi je neko zabranio iz Lekarske komore zato što je proglašen štrajk da u situaciji gde moram da spasem ljudski život, to ne uradim. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
S obzirom na tok rasprave, želim da koristim vreme poslaničke grupe kada je reč o amandmanu, ponese to ljude, tempo rasprave i pričati o raznim stvarima da razniji ne mogu biti.
Deo amandmana koje su podnele kolege Marko Đurišić, Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić, Blagoje Bradić i Dušan Petrović, je Vlada praktično prihvatila, jer je deo amandmana podneo narodni poslanik Dragan Nikolić, o tom se amandmanu radi.
Ponavljam, razumem, ponese to čoveka. Zašto je ovaj amandman vredan prihvatanja ili razmišljanje o glasanju? U svom prvom stavu, zbog toga što kolege narodni poslanici traže da Ministarstvo koje je nadležno za poslove pravosuđa, bude dužno, da u roku od šest meseci od dana stupanje na snagu ovog zakona, podnese nadležnom Odboru Narodne Skupštine izveštaj o efektima primene ovog zakona sa prethodno pribavljenim mišljenjem, nadležnog organa Advokatske komore Srbije.
Zašto kažem da treba razmisliti o glasanju za ovaj amandman? Zbog toga što postoje argumenti koji su snaga u diskusijama narodnih poslanika, koji su rekli to da posebno naglašavate, da Ministarstvo treba da podnese izveštaj, a inače je regulisano Zakonom o Vladi, Zakonom o Narodnoj skupštini, Zakonom o Ministarstvima.
Ali, to bi bio dobar povod da porazgovaramo zašto ministri ne podnose svoje tromesečne izveštaje, zašto sa svojim tromesečnim izveštajima ne dolaze na odbore. Zašto ministri smatraju da Narodna skupština nije dostojna sednica gde bi oni branili svoje izveštaje, jer to se ne dešava. Šteta je zajednička.
Ako neko misli da će za društvo u celini biti bolje ili za Vladu, ako ovakvih izveštaja ne bude, taj je jako u krivu.
Naš posao je da slušamo izveštaj koji nam ministri podnose. Ja u nekoj, skoro pa emocionalnoj ravni ne razumem ministre koji imaju ovako široku podršku u brojevima u Narodnoj skupštini, koji imaju legalnu podršku u izbornom rezultatu, da ne koriste ono što je ustavna i zakonska obaveza i Narodne skupštine i njih, i da podnose izveštaje u Narodnoj skupštini.
To zaista ne razumem, osim da postoje razlozi koji meni nisu dostupni, a neću da špekulišem. Dakle, sve to što se kaže, u redu je da se podnese izveštaj, ali nemojte to da stavljamo u zakon, jer to je regulisano drugim zakonima, sa čim se ja slažem i to je jak argument, dovodi nas do situacije da nema toga što je deregulisano u drugim zakonima.
Zašto je argument moguć i na strani toga da Ministarstvo, odnosno nadležni ministar donose izveštaj o tome šta se dešava sa primenom ovog zakona? Zato što izmene i dopune Predloga zakona pred nama nisu deo strategije i volje Ministarstva pravde, niti Vlade Republike Srbije.
Oni nisu ni deo strategije i volje samostalnog plana donošenje zakona Narodne skupštine. Oni nisu u Skupštini ni za to što bi možda bili na nacionalnoj agendi akcionog plana usvajanja zakona kojima smo se obavezali da ćemo iz usvojiti kada su u pitanju evropske integracije. Zakoni su pred nama, jer je postojao kontekst i rezultat su tog konteksta. Ja ga ne kvalifikujem vrednosno. Ja se zalažem za dijalog, i ako mi bude dozvoljeno u oceni toga ko je pobedio i ko je izgubio, ja bih rekla da smo izgubili svi, a advokati su najmanje izgubili, ali to možemo vrednosno da se složimo ili ne. Izgubili smo mi kao društvo za ova četiri i po meseca.
Dakle, ti zakoni su pred nama, zato što postoje ova četiri i po meseca iza nas i da nema tog konteksta, ne bi bilo ni ovih predloga zakona.
U tom smislu je potpuno logična ideja kolege poslanika, hajde da vidimo za šest meseci, da li smo dobro procenili i odredbe koje stoje. Još jednom se zahvaljujem Odboru za pravosuđe što je prihvatio jedan moj amandman u kombinaciji sa amandmanima drugih narodnih poslanika, jer smo nešto dobro uradili, i ministra koji je taj amandman prihvatio sa svojim obrazloženjem. Ima čovek pravo na to da ima nelagodu kod takvog prihvatanja.
O tome se radi kada je u pitanju dijalog o rešenjima. Umesto toga, ako je izbor ono što smo slušali kao raspravu, onda ja moram da izrazim svoju bojazan da ćemo za četiri i po meseca ovde sedeti sa nekim drugim zakonom koji će pred nama biti ne zato što Vlada hoće, ne zato što neki ministar hoće, ne zato što je na akcionom planu evropskih integracija, ne zato što je zajednički dogovor Narodne skupštine, nego zato što smo ispustili iz ruku neki kontekst i zbog toga što se nevoljno kroz dijalog dogovaramo.
Ovaj amandman je u korist dijaloga među nama. Ja znam da većina neće biti za, ali savesti svoje radi i svojeg zagovaranja za dijalog, želim da ostane trag u stenogramu, moje zalaganje da na ovaj amandman mislimo već šest meseci. Hvala vam.

Reč ima Neđo Jovanović.

Opet po amandmanu.
Očigledno je da postoji nerazumevanje kada se ističu činjenice i argumenti kojima se dovodi u sumnju opravdanost amandmana.
Nije ovde sporno podnošenje izveštaja od starne ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Sporna je legitimacija Advokatske komore Srbije ili advokature u ovom amandmanu. Nema apsolutno mesta za legitimaciju Advokatske komore u smislu davaoca mišljenja. To može po nekoj prirodi razmišljanja ili zdravoj logici da bude Komora javnih beležnika, ali ne može ni u kom slučaju da bude advokatura.
Advokatura ovde nema šta da traži, da participira na bilo koji način, pa ni sa davanjem mišljenja i u tom pravcu je amandman apsolutno neprihvatljiv i u tom pravcu je reagovala i koleginica Batić kada je rekla – nije smislen amandman. Nije smislen i zbog toga ne može da se prihvati. Hvala.

Hvala.
Dragan Nikolić traži repliku. Kaže da ste ga pogrešno protumačili. Dužna sam da mu dam reč.

Gospođo predsednice parlamenta, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodna poslanica me je u prethodnom izjašnjavanju pomenula kao predlagača ovog amandmana.
Pomenula je moje ime, ne znam kako je došlo do te zabune, pretpostavljam slučajno ili njenom omaškom. Ne mislim da je to iz neke zle želje i namere, ali s obzirom da javnost Srbije je obaveštena da sam ja podnosilac ovog amandmana, hoću da kažem da nisam i da ovakav amandman ne bih podržao nikada, a još manje ga podneo zato što je potpuno neprimenljiv jedan deo, a to je da Advokatska komora ima nekog uticaja davanja mišljenja, jedino to može da radi Notarska komora i to je potpuno jasno svima koji su studirali pravni fakultet, a kamoli neko ko je malo više završio od svega toga.
Prema tome, zbog javnosti Srbije, hoću da kažem da ovo nije moj amandman i da sam ja protiv njega i glasaću u danu za glasanje protiv ovog amandmana. Hvala.