Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 101 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Miroljub Stanković.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da pozdravim članove Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite. Ko viče Poslovnik? Izvolite.
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, poštovana predsednice Narodne skupštine, javio sam se da reklamiram povredu Poslovnika Narodne skupštine.
Smatram da su povređeni članovi od 105. do 118. Poslovnika Narodne skupštine, kojima se propisuju disciplinske mere narodnim poslanicima i članovi 283. i 284. Poslovnika Narodne skupštine koji se tiču prava i dužnosti narodnih poslanika.
Narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću po deveti put za redom je jutros zabranjeno da prisustvuje sednici Narodne skupštine i da učestvuje u amandmanskoj raspravi o šest predloga zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, Zoran Živković je na sednici Narodne skupštine, na kojoj mu je izrečena mera udaljenja iz velike sale Narodne skupštine, bio izložen samovolji predsedavajućeg Narodne skupštine, zbog čega je narodni poslanik Zoran Živković izjavio ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije i moje je mišljenje, poštovana predsednice Narodne skupštine, da bismo mi, ukoliko bismo ovde odlučili da Zoran Živković može da učestvuje na današnjoj sednici Narodne skupštine i na svim narednim sednicama Narodne skupštine, uticali na to da se zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine u odnosu na dve stvari. Najpre u odnosu na samovolju predsedavajućeg Narodne skupštine, a onda, poštovana predsednice Narodne skupštine, i u odnosu na mogućnost da Ustavni sud Narodnoj skupštini saopšti da deluje nelegalno, poštovana predsednice. To moramo da sprečimo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Vi ste naveli da su povređeni bezmalo svi članovi Poslovnika od 105. do 118, pozivajući se na odredbe drugih članova Poslovnika.
Niste u pravu kao i prošli i pretprošli put. Vi znate da je u skladu sa članom 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, odnosno predsedavajući u tom momentu. Zbog povrede reda na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere opomene oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.
Predsedavajući Igor Bečić je izrekao meru udaljenja sa sednice posle izricanja jedan, drugi put i treći put opomene, zbog reči koje je poslanik Zoran Živković uputio njemu sa svog mesta, obraćajući mu se i govoreći - stoko, evo ispravljaju me – stoko jedna, iako ne znam kako može množina i jednina, ali u redu, stvar poslanika kako razume gramatiku.
Dakle, član 108. je vrlo jasan da nema nikakve samovolje predsednika nego je tako utvrđeno Poslovnikom.
Drugu meru novčanu je izrekao Odbor za administrativna pitanja, a o sprovođenju kazne stara se generalni sekretar, odnosno Generalni sekretarijat i dok ta mera traje poslanik Zoran Živković će biti neko ko će morati da poštuje odluku ovog doma.
Što se tiče ustavne žalbe, kažem da mi nismo nadležni da mi prejudiciramo odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi koju ste podneli. Sačekaćemo odluku, postupićemo po njoj kada je dobijemo, kada bude donesena. Zahvaljujem.
Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika? (Da.)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107. i član 113.
Dakle, narodni poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika, ali pri tome nema pravo da narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Sada ja moram da vama predsedavajuća dokažem da je moj prethodni govornik narušavao to dostojanstvo, a jeste, tako što je pozivao na nepoštovanje Poslovnika, na nepoštovanje procedure.
To nije ni poslanički, ni poslovnički čestito iz prostog razloga što član 113. govori da mera udaljenja sa sednice primenjuje se za narednih 20 dana zasedanja, znači, rada Narodne skupštine, od dana udaljenja, odnosno za sednicu na kojoj je izrečena ova mera ako sednica traje duže od 20 dana zasedanja rada Narodne skupštine.
Dakle, prethodni govornik je narušio dostojanstvo Narodne skupštine, jer je tražio da se ne poštuje Poslovnik, da se ne poštuje procedura zbog navodne protivustavnosti ovog dokumenta, odnosno Poslovnika, i ja ne mogu da verujem, a nije ni akademski čestito da je moj prethodni govornik govorio protiv Poslovnika koji je donela poslanička grupa kojoj on sam pripada, na čijoj listi je izabran, tim pre što ne mogu da verujem da je takva akademska čestitost pristala da bude na listi onih koji su doneli, po njemu, ovaj protivustavni Poslovnik.
Dakle, ne mogu da verujem da je to moguće i time narušava dostojanstvo Narodne skupštine, jer poziva da se ne poštuje Poslovnik koje je donela poslanička grupa, navodno da je ugrožena sloboda izražavanja. Time on hoće da kaže da poslanička grupa na čijoj listi je izabran u dužem vremenskom roku, preko 10 godina je u ovom parlamentu narušavala slobodu izražavanja i za mene je to povreda dostojanstva Narodne skupštine. Ne tražim da se o ovoj povredi glasa, ali da se prethodni govornik na to upozori. Hvala.

Zahvaljujem.      
Da li je potrebno objašnjenje? Ne, hvala vam.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju Nikola Selaković, ministar pravde, Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde, Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde, Jovan Ćosić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovana Jovanović, Jovan Marković, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić, dr Blagoje Bradić, Dušan Petrović, Zoran Živković, Vladimir Pavićević i Dragan Nikolić, kao i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Primile ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovana Jovanović, Jovan Marković, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem. Koristiću i vreme poslaničke grupe.
Amandman o kom je reč menja predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu preciziranjem odredbi koje se odnose na prigovor protiv rešenja javnog beležnika i na žalbu protiv rešenja suda.
O čemu se radi? Radi se o našem stavu da je važno precizirati uslove i u smislu samog načina odlučivanja u postupcima koje javni beležnik ima, ali i u rokovima koji su za njega i njegove poslove propisani zakonom kada se dogodi da, kao što kažem u prvom stavu, ako javni beležnik utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za sačinjavanje, potvrđivanje ili overu isprave, rešenjem će odbiti da preuzme službenu radnju.
To je poznat stav i naša je namera, zahvalna sam, ne mogu da kažemo kolegama, pošto po struci niti sam advokat, niti sam pravnica, ali sam zahvalna na sugestijama, na debati i svim dodatnim informacijama koje su nama dali kada je u pitanju ideja o preciziranju prigovora protiv rešenja javnog beležnika, jer u drugom stavu tražimo - protiv rešenja o odbijanju javnog beležnika da preduzme službenu radnju stranka može izjaviti prigovor nadležnom sudu na čijem području se nalazi službeno sedište postupajućeg javnog beležnika u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.
U trećem stavu ovaj drugi stav je koliko zaštita prava stranke koja dolazi pred beležnika, toliko i jedan svojevrstan način posebnog prostora za kontrolu i za umanjivanje problema koje stranka može da ima u slučaju kada bilo koji drugi organ, nadzora ili komore, ne može da otkrije postupanje ili javnog beležnika koji je predmet, mogućnost za disciplinske mere.
U trećem stavu kažemo – sud je dužan da o prigovoru odluči u roku od osam radnih dana od dana dostavljanja prigovora, u četvrtom – ne postupanje sa stavom tri ovog člana smatraće se nesavesnim radom sudije. Dakle, naš zahtev da stranka bude zaštićena pred beležnikom podrazumeva da i beležnik bude zaštićen pred sudom i tome služe rokovi, da svako svoj posao da bi u roku koji mu je zakonski propisan.
Javni beležnik je dužan da donese rešenje iz stava 1. ovog člana u pisanom obliku i to u roku od 24 časa i da ga dostavi stranici u roku od 48 časova od dana kada je stranka pristupila javnom beležniku sa zahtevom za preduzimanje službene radnje.
Ne postupanje u skladu sa stavom 3. ovog člana smatraće se i disciplinskim prestupom javnog beležnika u smislu odredaba člana 150. ovog zakona koji nije predmet izmena i dopuna, ali se u slučaju usvajanja ovih izmena i dopuna neophodno na njega pozvati.
Drugi deo naših izmena i dopuna odnosi se na žalbu protiv rešenja suda. U četiri stava tražimo protiv rešenja suda kojim se usvaja prigovor stranke i nalaže postupajućem javnom beležniku da preduzme traženu službenu radnju, javni beležnik nema pravo žalbe. To je koliko zaštita stranke, toliko i jasna poruka zakonopisca da se vrlo pažljivo postupa pri odlučivanju o odbijanju postupka zahteva koji stranka ima pred javnim beležnikom.
Protiv rešenja kojim se odbija prigovor stranka može izjaviti žalbu nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. Sud je dužan da o žalbi odluči u roku od 15 radnih dana od dana dostavljanja žalbe. I poslednjem stavu – ne postupanje u skladu sa stavom 3. ovog člana smatraće se nesavesnim radom sudije.
U obrazloženju, kako rekoh, precizirali smo dužnost javnog beležnika da u slučaju u kom odbija preuzimanje službene radnje postupa hitno i u tačno određenom, zakonom definisanom roku.
Ove naše predložene izmene i sankcije koje su predviđene članom 150. obezbeđuju da građani mogu s poverenjem da pristupaju za obavljanje svojih poslova, kako javnom beležniku, tako i sa svešću da sud postoji da štiti i stranku, dakle građanina kao stranku, i naravno nadležnosti javnog beležnika u postupku u slučaju da stranka ima nameru prevare ili već šta god smatrao da može da uradi u postupanju pred javnim beležnikom.
Predloženom izmenom koja je pred nama nije određen rok u kome javni beležnik donosi rešenje kojim odbija preuzimanje službene radnje niti rok u kome dostavlja to rešenje stranci i prema predloženom tekstu je moguće da javni beležnik iz bilo kog razloga ne donese rešenje kojim odbija službenu radnju i tako da defakto onemogući stranku ili da joj oteža dalji postupak predviđenim izmenama i dopunama ovog zakona.
Dakle, čitala sam sve stavove oba član zakona kojim želimo da promenimo član 3. da bi bilo potpuno jasno šta je namera nas kao predlagača amandman, jasni rokovi za javnog beležnika, jasna zaštita oročena prava stranke, jasna zaštita prava beležnika da postupa u skladu sa nadležnostima iz zakona koji mu definiše poslove i sudska zaštita u slučaju da postoji spor koji stranka i javni beležnik ne mogu rešiti, stranka iz razloga što je građanin, a beležnik zato što mu nedostaje prostor za rok u kome daje odbijanje rešenja.
Šta je Vlada rekla za obrazloženje? Kaže da se ne prihvata amandman iz razloga što se predlaže rok za javnog beležnika za donošenje rešenja o odbijanju preduzimanja službene radnje. Vlada je mišljenja da je prema rešenju iz Predloga zakona javni beležnik dužan da odmah donese rešenje. Baš zato smo podneli amandman. Kada je odmah?
To je znate kao kada nas stranci pitaju – kada je vama popodne? Zato što im partneri sa kojima dolaze u susret kažu – javiću ti se popodne. Pa, pitaju kada je popodne i pitaju šta je to od nedelje, i pitaju šta je to ovih dana. To je naš govor kojim pokazujemo da imamo prostora, da nemamo svest o rokovima.
Sada Vlada meni kaže da se amandman kojim predlažemo da se rokovi utvrde, to je dobro za stranku, dobro za javnog beležnika, dobro za sud, da ne treba zato što će se to desiti odmah. Volela bih da se do kraja rasprave u pojedinostima razmisli o ovom našem amandmanu, jer da je odgovor da javni beležnik ima u zakonu propisano od odmah, pa je zato nepotrebno precizirati, ja mislim da će proizvesti štete za javnog beležnika i za stranku.
Sa punom svešću da će se ove izmene odnositi na jako mali broj slučajeva, ali nije ideja da kažemo – to se neće dešavati, nego je ideja zakona kojom smo uveli notare u sistem da svaki pojedinac bude pod jednakom zaštitom i kao stranka i kao javni beležnik koji vrši ovlašćenja i ima zaštitu suda koji odlučuje konačno o tome šta se dogodilo sa rokovima u kojima je beležnik odbio da pruži stranci uslugu, da li je stranka postupila kako treba, da li je sudija postupao savesno. Ovi su amandmani koji samo poboljšavaju uslove u kojima treba da se odvija rad i javnih beležnika i suda i nas koji pristupamo javnim beležnicima.
Moram da kažem da je tužnije što mi Vlada kaže da je u zakonu, da će on to da radi odmah, nego da li će na kraju ipak odlukom većine ili odlukom predstavnika Vlade biti prihvatanja ovog amandmana. On je pravljen, kako me je naučilo da kažem u dobroj veri i sa željom da što manje postupaka između javnog beležnika i stranke ostavimo na tumačenje, pogotovo oko toga da beležnik odlučuje kada je odmah i kada nije odmah. Hvala vam.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić, dr Blagoje Bradić i Dušan Petrović.
Reč ima Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, a posebno pozdravljam i naše goste iz Advokatske komore, kolege advokate i posebno mi je zadovoljstvo što danas prate rad Narodne skupštine, jer je ovo veoma važno pitanje koje je poremetilo funkcionisanje pravosuđa čitavih četiri meseca u našoj zemlji i krajnje je vreme da se razreši do kraja.

Moje kolege poslanici iz poslaničke grupe Boris Tadić SDS-ZZS-ZS i ja podneli smo amandmane i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i na ostale predloge zakona iz ovog seta koji je danas na dnevnom redu, razmatranje u pojedinostima. Naši se amandmani uglavnom odnose na neka tehnička rešenja. Nismo hteli amandmanima da zadiremo u suštinska rešenja zato što verujemo da su predlozi zakona koji su pred nama zaista napisani u dogovoru koji je postignut između Advokatske komore i ministarstva i da su ispoštovani zahtevi i nađena mera da se zadovolji u meri u kojoj može i jedna i druga strana.

Naime, ovaj prvi amandman se odnosi na član 3. kojim se dodaju naslovi iznad novih članova i novi članovi 53a i 53b i koji regulišu prigovor protiv rešenja javnog beležnika i žalbu protiv rešenja suda. Amandmani se odnose u suštini na to što je u stavu 2. člana 53a predviđeno da se protiv rešenja o odbijanju javnog beležnika da preduzme službenu radnju, stranka može izjaviti prigovor nadležnom sudu na čijem području se nalazi službeno sedište postupajućeg javnog beležnika u roku osam dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. U stavu 3. kaže – sud je dužan da u postupku odlučuje od osam radnih dana, od dana dostavljanja prigovora. Isti je slučaj i u članu 53b što se tiče računanja rokova.

Mi smo amandmanom predložili da se i u stavu 2. člana 53a i u stavu 2. člana 53b doda reč „radnih“, tako da se računaju i rokovi za stranku po radnim danima. Smatramo da se računanjem rokova za stranke po danima, a za sud po radnim danima stavljaju u neravnopravan položaj stranke koje ulože prigovor i sud koji postupa po prigovorima. To može da dovede do određenog stepena diskriminacije. Ako se ovako računa onda u osam radnih dana za sud, svakako će pasti bar jedan vikend, što znači da je to bar deset dana i to znači da rokovi nisu jednaki u stvari.

Nama u suštini i nije jasno zašto je za sud predviđeno osam radnih dana, jer se rokovi računaju na dane, a zna ako kraj roka padne u vikend, odnosno u neradni dan, kako se onda to računa i neću sada da pričam uopšte kako se računaju rokovi, ali smo smatrali da u ovom slučaju treba izjednačiti položaj stranke koja ulaže prigovor i postupanje suda u pogledu računanja rokova.

Naš amandman je naravno odbijen, a obrazloženje Vlade je da se amandman ne prihvata iz razloga što su rokovi za postupanje suda po prigovoru, odnosno žalbi, koji su propisani Predlogom zakona primereni. Moram da kažem da ovako obrazloženje u najmanju ruku je neprimereno i da ono predstavlja omalovažavanje Vlade, odnosno ministarstva koje je ovo predložilo Vladi i Skupštine i narodnih poslanika i da pokazuje bahat odnos prema narodnim poslanicima i prema ovoj Skupštini, jer obrazloženje uopšte ne zadire u suštini amandmana. Mi nismo u amandmanu rekli da je neprimeren rok za sud nego da treba da se izjednači način računanja rokova za stranku i za sud u istom članu koji se predviđa.

Ovo nije prvi put da dobijamo obrazloženja koja ne daju adekvatne činjenice zašto se ne prihvata amandman i koje su tako uopštenog karaktera, fraze koje su napisane samo da bi se nešto napisalo. Zaista, apelujem da se već jednom prekine sa tom praksom. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Ministre, predstavnici ministarstva, uvažene kolege advokati, narodni poslanici i poslanice iako sam ja načelno i protiv ovakvog amandmana kao i protiv prvog amandmana koji je obrazložila uvažena koleginica Gordana Čomić, moram ovde napraviti jednu digresiju, pa reći da su po jednom pitanju u pravu, a to je ono što su već iscrpno obrazložili, a tiče se da li neki rok treba da bude propisan u roku od osam radnih dana ili samo u roku od osam dana. S tim, što moram priznati da u procesnom pravu Zakona o parničnom postupku, u Zakonu o krivičnom postupku, u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju nigde se rokovi ne propisuju u roku od osam radnih dana nego u roku od osam dana. Hvala.