Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti i gošćo iz Ministarstva pravde, tri su stvari koje u replici gospodinu Martinoviću sada ovde želim da kažem.
Veoma je dobro, i to je prva stvar, što u ovoj Skupštini konačno razgovaramo o političkim idejama u parlamentarnoj praksi. Moje iskustvo u radu i diskusijama sa poslanicima Napredne stranke se stalno vraća neku prošlost, vi, bivši režim, a konačno sada imamo makar i preko Marksa.
Druga stvar, gospodine Martinoviću i gospođo predsednice, za Karla Marksa na ovoj strani zadužen je, samo da vas obavestim, gospodin Borislav Stefanović, gospodine Martinoviću, a ne ja.
Dodatna informacija, samo da znate, manifest Komunističke partije Karla Marksa najpre je mogao da se kupi za funte, a ne za rublje, gospodine Martinoviću. Na zapadu je to prvo čitano, gospodine Martinoviću.
Treća stvar, moramo ovde jednu korekciju. Ne znam zašto vi branite ministra Selakovića, koji se brani ćutanjem u odnosu na ovih 11 teza? Nisam ja rekao da je to 11 teza o lošem predlogu zakona. Ja sam rekao da je to 11 teza o neodgovornom ministru pravde Nikolu Selakoviću, gospodine Martinoviću.
Ako već govorimo o političkim idejama u parlamentarnoj praksi, red je ovde da se pažljivo slušamo da precizno saopštavamo ono što je naš stav i naše mišljenje.
Molim vas, nisam ja gospodina Selakovića posvetio sa Fojerbahom. Ja sam ovde, gospodo i gospođo predsednice Narodne skupštine, rekao da je gospodin Selaković skoro pa dobio tretman Ludviga Fojerbaha, gospodine Martinoviću, skoro, i to je velika razlika, poštovana gospodo. Hvala.

Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.
Gospodin Pavićević je delimično u pravu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Hvala.)
Tamo gde ste u pravu, gospodine Pavićeviću, ja nemam problem da to kažem.
Dakle, tačno je da je manifest Komunističke partije objavljen prvo u Londonu i mogao je zaista prvo da se kupi za funte, a ne za rublje. To je tačno.
Ono što ste preskočili da kažete to je da je taj komunistički eksperiment ipak prvo isproban u Rusiji, a ne na zapadu. Na zapadu ga nisu prihvatili.
Što se tiče Demokratske stranke i gospodina Stefanovića, koga ste spominjali, ajde ja sada da ne budem tumač njihove ideologije, Demokratska stranka je 1989. godine nastala kao klasična građanska politička stranka. Demokratska stranka se i danas poziva na svoje slavne prethodnike, Ljubu Davidovića i Milana Grola. Ako mi objasnite kakve veze Ljuba Davidović i Milan Grol imaju sa komunizmom, evo ja ću priznati da ništa o srpskoj političkoj istoriji ne znam i rado ću doći na vaša predavanja.
Samo još jedna napomena, gospodine Pavićeviću. Ovde su pojedini poslanici bivšeg režima spominjali da treba da se donese zakon o zaštiti od straha. Taj predlog zakona je svojevremeno predlagao Dragić Joksimović, poslanik Demokratske stranke u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, inače advokat Draže Mihajlovića u postupku koji je vođen 1946. godine. Ako mi objasnite da Dragić Joksimović i Draža Mihajlović imaju veze sa marksizmom, sa tim što je manifest Komunističke partije, objavljen prvo u Londonu, a ne u Moskvi, opet ću vam se izviniti i reći da o srpskoj političkoj istoriji ne znam ništa.

Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Otvaramo novi krug replika. Vas dvojica ste dosta razgovarali o Marksizmu.
Daćemo reč Borislavu Stefanoviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Molim vas, sada imamo jednu dobru debatu.)
Nemojte me moliti, molim vas.
Želim da se vratimo na zakon, ali moram da dam reč Borislavu Stefanoviću. Otvaramo novi krug replika.
Spomenuli ste ga dva puta da je on zadužen za marksizam. Moram da dam reč.

Dobro, nisam se zbog toga javio. Javio sam se na repliku gospodinu Martinoviću.
Dakle, nema Demokratska stranka veze s komunizmom, tu ste jako pogrešili, inače se ne bih javio, niti imaju Grol i Davidović itd. Mada, bilo je tu i dr Ribara i gospodina Smiljanića. Bilo je tu raznih ljudi, znate. U našoj stranci se uvek negovala sloboda mišljenja i govora. Ne znam kako je kod vas?
Ono što znam jeste da smo mi ponosni na sve te tradicije i na borbu i slobodarstvo, bez obzira na levičarsko opredeljenje. Nemojte brkati te dve stvari.
Isto tako, koliko Ljuba Davidović i advokat koji je branio Dražu Mihajlovića imaju veze s komunizmom, zamislite koliko ima veze Vojislav Šešelj sa Nikolom Pašićem. Takva ista veza vam je ovde koliko između Vojislava Šešelja i Nikole Pašića. Evo, ako mi objasnite vezu između ta dva, ili Aleksandra Vučića i Nikole Pašića ili Vebera ili ne znam koga već, ili Lutera. Lutera plus dve godine, pošto ne može nikako da ubode datum.
Dakle, ja mislim da je ova rasprava sada otišla u potpuno nepotrebnom pravcu. Ja se radujem i volim da pričam o ideološkom opredeljenju, volim da razgovaramo o vrednosnim stavovima, volim da razgovaramo o političkim platformama i programima naših partija, ali mislim da samo zamaramo građane nepotrebnim stvarima koje sada zaista u ovom trenutku mislim da ih ne interesuje, ali sa velikom radošću ću se uvek odazvati na bilo kakvu razmenu mišljenja u tom smislu, pošto mislim da i te kako šta imamo da kažemo u jednoj drugačijoj Evropi koja se buni i budi, o jednoj drugačijoj Evropi koja sada nastaje dok mi ovde pričamo, a vi i dalje pričate o tradicionalnim podelama.

Hvala.
Vratimo se na tekst zakona, odnosno na amandmane.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)
Reč ima dr Aleksandar Martinović, dve minute i da se vratimo na zakon jer ja mislim da ovo zaista nije interesantno za javnost.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Vi ne, vi ste završili.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Predsednice, ja nikako da dobijem pravo na repliku.)
Sa vama je završena polemika. Sedite, molim vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam najbolje razumeo ono što je rekao gospodin Stefanović, dakle, ko je ovde spomenuo i Vojislava Šešelja i Nikolu Pašića i ko je poredio Aleksandra Vučića i Nikolu Pašića, odnosno Aleksandra Vučića i Maksa Vebera. Ja to danas nisam čuo. Vi ste možda čuli.
Ono što sam ja hteo da kažem, opet izvinjavajući se unapred, a možda pogrešno tumačim vašu ideologiju, ili da kažem programska opredeljenja DS. Demokratska stranka je nastala 1919. godine. Prvi predsednik je bio Ljuba Davidović, a posle njegove smrti Milan Grol. Milan Grol je bio jedno vreme čak i prvo potpredsednik, pa onda predsednik Jugoslovenske vlade u Londonu.
Vi ste obnovili rad, kada kažem „vi“, mislim na DS, u novembru 1989. godine. Nemojte zaboraviti da su tada u DS bili ljudi poput Koste Čavoškog, Nikole Miloševića, Vojislava Koštunice, itd. Dakle, svi ti ljudi po svojim političkim, ideološkim, filozofskim ubeđenjima nikakve veze nemaju sa onim što vi danas pokušavate da se predstavite kao nekakva socijaldemokratska partija. Vi izvorno niste nastali kao socijaldemokratska partija. Imate prvo pravo da promenite vašu ideologiju, ali izvorno vi to niste.

Hvala. Završili smo kratki istorijat političkog života.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veslinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić, dr Blagoje Bradić i Dušan Petrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Podneli smo amandman na član 7. kojim se menja član 93, tako da u članu 93. u stavu 2. u tački 1. i 3. reč: „ugovori“ zamenjuje se rečju: „ugovor“.

Ovo je po istom principu kao i amandman o kome sam govorila, jer je jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa predviđeno da se u zakonima i u ostalim propisima koristi jednina kad je god to moguće. Mi smo želeli da ovo uskladimo sa jedinstvenim metodološkim pravilima.

Javila sam se iako je ovaj amandman usvojen, jer želim da postavim pitanje gospodinu ministru Selakoviću kao predstavniku predlagača. Kada je predlagač usvojio amandmane, verovatno ih je ocenio kao dobre i zar na osnovu ovih amandmana niste mogli da zaključite da naša poslanička grupa, socijaldemokratske orijentacije, zaista želi da konstruktivno učestvuje u radu Skupštine i da podnosi konstruktivne amandmane koji će poboljšati tekstove zakona, jer mi vodimo računa i o državi Srbiji, ali i o svim građanima koji žive u Srbiji i o njihovim interesima? Zato uvek podnosimo amandmane kojima te svoje stavove želimo da izrazimo.

Da ste ovako analizirali i naše amandmane koje smo podnosili kada ste prethodnih puta menjali Zakon o javnim beležnicima, mislim da ne bi ni došlo do situacije u društvu do koje je došlo, da ne bi došlo do štrajka advokata, jer smo predlagali upravo izmene koje se sada usvajaju. Ali, tada ste naše amandmane ocenili kao opozicione i kao negativne i niste imali volje da ih ozbiljno razmotrite i da ih usvojite.

Zato apelujem da se ubuduće ozbiljnije posvetite analizi naših amandmana, kako ne bi došli u situaciju da se vraćamo na ista pitanja više puta.