Zahvaljujem gospodine Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, apsolutno nije tačno da su Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije doživeli bilo kakav poraz time što su predložili Narodnoj skupštini set zakona od kojih je jedan koji se tiče javnog beležništva.
Moram da podsetim poslanike bivšeg režima na jednu elementarnu činjenicu koju svaki pravnik treba da zna, a mislim da će i gospodin ministar samnom da se složi. Država je po definiciji, pa naravno i Republika Srbija kao država, organizacija sa monopolom fizičke prinude, tako se to udžbenički kaže, i država je pravno jača od bilo kog drugog subjekta, uključujući i naše uvažene kolege iz Advokatske komore Srbije i budite ubeđeni da je država mogla ovaj problem da reši i na potpuno drugačiji način.
Država je krenula drugim putem. Demokratskim putem. Putem razgovora i sporazuma sa advokatima. Onaj ko se sa nekim sporazume pa dođe u Narodnu skupštinu i kaže – napravili smo sporazum sa Advokatskom komorom Srbije, oni su se saglasili sa izmenama Zakona o javnom beležništvu i sa drugim izmenama zakona, o kojima ovih dana raspravljamo, onda to nije poraz, to je pobeda. Pobeda razuma, pobeda demokratije, pobeda civilizovanog dijaloga, a poražen je bivši režim mnogo puta do sada.
Poražen je naprimer kada je usvajan Statut AP Vojvodine. Vi tada niste hteli da razgovarate sa bilo kim. Ko kod je rekao jednu kritičku reč protiv Statuta on je bio…
(Janko Veselinović dobacuje.)
…pustite gospodine Bečiću, slobodno neka dobacuje gospodin Janko Veselinović, nije to nikakav problem.
Dakle, ko god je rekao bilo šta što je suprotno onome što je pisalo u Predlogu statuta AP Vojvodine on je proglašavan neznalicom, ekstremistom, nekim ko pokušava da ukine autonomiju Vojvodine, veliko-Srbinom, pitaj Boga kakve sve ocene nisu davane. Na kraju se ispostavilo da je Statut AP Vojvodine u otprilike 80% svojih odredbi neustavan i to je Ustavni sud vrlo jasno rekao i ostavio Skupštini AP Vojvodine rok od šest meseci da Statut usaglasi sa Ustavom Republike Srbije.
Nije mi jasna jedna stvar. Ministar Selaković i Vlada Republike Srbije su pokazali dobru volju da razgovaraju sa kolegama iz Advokatske komore Srbije. Ti razgovori su trajali. Nekada su bili više ili manje mučni, nekada su bili lakši, nekada su bili teži, ali do kompromisa se došlo, do sporazuma se došlo. I sad vi koji ni sa kim niste hteli da razgovarate, vi koji ste bili ubeđeni da ste uvek u pravu, vi koji ste bili ubeđeni da je vaš politički lider polu Bog koji se razume u sve, koji je bio i predsednik države i predsednik Vlade i ministar i predsednik stranke i ko zna šta sve nije bio, koji je ono imao onaj potez „giv mi fajv“ kada dođe na neku međunarodnu konferenciju, sad vi kažete da je ministar pravde poražen. Niko ovde nije poražen.
Ministar pravde i Vlada Republike Srbije su pokazali koliko su jaki. Mogli su to da pokažu i na jedna drugačiji način. Budite sigurni. Bilo je hiljadu načina da se advokatima ne izađe u susret i ne bih ja sad da iznosim svoje lično mišljenje. Možda se ministar Selaković sa mnom ne slaže. Evo, imam pravo da kažem svoje lično mišljenje kao pravnik. Ne bi se srušio pravni poredak Republike Srbije i da je Vlada krenula nekim drugim putem.
Na primer znam za jednu da kažem pravničku caku, izvinite što koristim taj izraz, kako je svako rešenje Advokatske komore Srbije o suspendovanju advokata moglo da padne pred Upravnim sudom. Podnese se tužba za pokretanje upravnog spora i istovremeno dok se vodi upravni spor podnese se zahtev da se odloži izvršenje rešenja Advokatske komore do donošenja odluke Upravnog suda. Svaki advokat koji je suspendovan od strane Advokatske komore Srbije mogao da nastavi sa svojim radom i Advokatska komora mu nije mogla ništa.
Dakle, nemojte vi sada da mislite Vlada je kapitulirala, nije imala kud, savila je kičmu i sad sve što je neko tražio je dobio. To nije tačno.
Ono što takođe želim da kažem kao pravnik i opet iznosim svoje lično mišljenje. Znate, ja imam utisak da su poslanici bivšeg režima advokate sveli na agente za prometovanje nekretnina. Kada slušam poslanike bivšeg režima imam utisak da se advokati ničim drugim u Srbiji ne bave sem sastavljanjem kupoprodajnih ugovora. To uopšte nije tačno. Imate veliki broj uglednih advokata i u Beogradu i u Novom Sadu i u Nišu, i u Kragujevcu koji se bave nekim potpuno drugim pravnim predmetima. Jednostavno ljudi ne žele da se bave sastavljanjem ugovora o prometu nepokretnosti zato što su specijalizovani na primer u krivičnim stvarima i njih ove izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, o prometu nepokretnosti, o razgovorima na kraju krajeva Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, verujte mi, mnogo nisu ni interesovali. Lično znam mnogo takvih advokata, a verujem da ih znate i vi, gospodine Veselinoviću, i čini mi se da vi unižavate advokatski esnaf kada ih svodite na agente koji se bave sastavljanjem kupoprodajnih ugovora o nepokretnostima. Oni to nisu. Opis poslova advokata je mnogo širi.
Ono sa čime se takođe ne slažem i to je na kraju krajeva jedno pitanje koje može da se problematizuje i teorijski, a i praktično. Prvo niste u pravu kada kažete da su izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, o kojima smo raspravljali prošle godine i koje su usvojene, da je advokatima oduzeto pravo da sastavljaju ugovore. Nije. To dakle nije tačno. To je jedna obmana koja se mesecima provlači kroz našu javnost da je advokatima oduzeto pravo da sastavljaju ugovore i da je to pravo monopolizovano u korist javnih beležnika. To je prva stvar koja nije tačna.
Druga stvar, koja takođe može da se problematizuje, vi sad kažete – Ministarstvo pravde je, zamislite, oduzelo pravo jednom univerzitetskom profesoru da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti. Zar neki univerzitetski profesor nije kvalifikovan da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti? Pa, naravno da jeste. Ali, sada ja postavljam jedno drugo pitanje, teorijsko pitanje.
Po našem Zakoniku o krivičnom postupku ko jedini može da bude branilac u krivičnom postupku? Advokat. Sad ja vas pitam, čisto teorijski, znam da to nije predmet rasprave, znam da to neće dovesti do izmene Zakona o krivičnom postupku, ali evo jedno teorijsko pitanje. Čekajte, po vašoj logici, zar jedan redovni profesor pravnog fakulteta koji predaje krivično pravo ili krivično-procesno pravo, a nije advokat, ne bi mogao da bude bolji branilac od nekog advokata? Mislim da bi mogao. Ali, evo zakon je predvideo da smo advokat može da bude branilac. Ajde sad da malo okrenemo priču na neku drugu stranu.
Sada bih mogao ja vas da pitam, izvinite, da li to znači da postoji monopol advokature na zastupništvo u krivičnom postupku? Čini mi se da postoji i nemam ništa protiv, ali samo hoću da vam kažem da ovi problemi o kojima mi ovih dana govorimo i o kojima se mesecima govori, mislim da jedan dobar deo javnosti i ne razume o čemu se ovde radi, između ostalog, i zbog toga što pojedine stranke bivšeg režima sistematski obmanjuju javnost o tome da je Ministarstvo pravde nekome nešto oduzelo, pa mu sada vraća itd.
Celokupna ova materija je prilično kompleksna i prilično složena. Vi pokušavate da je uprostite iz dnevno-političkih razloga, da biste naneli štetu Vladi Republike Srbije. Srpska napredna stranka vam to neće dozvoliti. Mi smo argumentima pokazali da ovde niko nije kapitulirao, da ovde niko nije pretrpeo bilo kakav poraz, nego da je Vlada Republike Srbije pokazala nešto što nije pokazala ni jedna vlada do sada, a to je da se razgovara sa esnafskim udruženjima. Nemojte da zaboravite, trenutno se vode razgovori sa jednim drugim esnafom u Srbiji, sa esnafom prosvetara. Možda će se voditi razgovori i vodili su se sa esnafom lekara i u tome ne vidim apsolutno ništa loše.
Ono što je bilo loše za vreme bivšeg režima je to što vi ni sa kim niste hteli da razgovarate. Vi ste sve lomili preko kolena. Mislite da je slabost Republike Srbije u tome što je sela, pa razgovarala danas sa advokatima, prosvetarima, lekarima ili ne znam više sa kim. Treba da se razgovara, to je jedna vrednost civilizovanog i demokratskog društva.
Ono što još želim da naglasim, to je opet greška bivšeg režima, vi mislite da kada god Vlada Republike Srbije sa nekim razgovara, kad god Vlada Srbije stoički pređe preko nekog udarca ispod pojasa, stizao on sa zapada ili sa istoka, stizao on od unutrašnjih ili spoljnih faktora, vi mislite da je to slabost Vlade. To što Aleksandar Vučić nije npr. komentarisao baš svaku izjavu Kolinde Grabar Kitarović, da li mislite da je to slabost Aleksandra Vučića, slabost Vlade Republike Srbije? To što ne komentarišemo svaki izliv besa, mržnje koja dolazi od stranaka bivšeg režima, da li mislite da je to slabost? Nije, to samo pokazuje jačinu ljudi koji vode Republiku Srbiju, ljudi koji vode Vlade Republike Srbije. To pokazuje da Srbija može da se vodi i drugačije nego što ste je vi vodili, da može da se vodi civilizovano, da može da se vodi demokratski, ali da se uvek pred očima ima onaj vrhunski nacionalni i državni interes.
Vlada Republike Srbije je to pokazala i u ovim razgovorima sa advokatima, a da je moglo drugačije, verujte mi, gospodine Veselinoviću, da je moglo, ali je ovo bolje zato što je Vlada pokazala da može i da treba da se razgovara sa svakim, bez obzira da li nam se taj sagovornik uvek dopada ili se ne dopada. To je jedna nova praksa, a kamo lepe sreće da ste je i vi poštovali dok ste bili na vlasti, Srbija ne bi bila u ovakvoj situaciji u kakvoj se sada nalazi. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Martinoviću.
Samo momenat, dobićete reč, samo da odgovorim gospodinu Veselinoviću na dobacivanje s mesta.
Gospodine Veselinoviću, želeli ste da uskratite prethodnom govorniku pravo koje ste tražili za vas, jer ste rekli da pošto ste u podnesenom amandmanu imali potrebu da zbog izveštaja koji bi trebalo da podnese ministarstvo govorite široko o bilo čemu, vi to isto pravo želeli ste da uskratite sada drugoj strani da obrazloži isto tako široko zašto smatra da ovaj amandman ne treba da se prihvati.
(Janko Veselinović, s mesta: Mene ste opomenuli, njega niste. Zato sam reagovao.)
Ali sam posle vaše konstatacije da vi morate široko da objasnite zašto mora da se podnese izveštaj, to dopustio i drugoj strani, da ona široko objasni zašto smatra da ovaj amandman ne treba da se prihvati. Zahvaljujem se.
(Janko Veselinović, s mesta: Tražio sam repliku.)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, povreda Poslovnika.

Hvala predsedavajući.
Mislim da ste po povredi Poslovnika trebali da mi date odmah reč. Nije sporno, hteo sam da ukažem i sada ukazujem na povredu člana 106. koja je manifestovana izlaganjem narodnog poslanika dr Janka Veselinovića.
Imajući u vidu da je ovo jedna potpuno imperativna norma Poslovnika koja kaže da se govori samo o tački dnevnog reda, dakle, samo o tački dnevnog reda, a umesto samo o tački dnevnog reda govorilo se o mnogo čemu drugom, pri čemu se zloupotrebljavala advokatura u smislu političkih pamfleta i političke retorike. To advokaturi ne treba, advokaturu niko neće prisvajati niti koristiti u smislu zloupotrebe političkih pamfleta, pa to ne mora da čini ni opozicija u konkretnom slučaju.
Ono što je najvažnije jeste da je sporazum koji je postignut, verifikacija bez ocene gubitnika i pobednika i advokatura prihvata činjenicu da ni u kom slučaju ne želi slavodobitno raspoloženje posle sporazuma, već isključivo da se sporazum posmatra u funkciji interesa građana.
Zato vas molim, gospodine predsedavajući, da ubuduće, ne samo u odnosu na narodnog poslanika Janka Veselinovića, već bilo kog drugog poslanika, imate u vidu činjenicu da odstupamo od amandmana i raspravljamo o nečemu drugom, a zloupotrebljavamo instituciju koja ima ustavno-pravni karakter. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Izvinjavam se što me je gospodin Veselinović ubedio da ne može drugačije da obrazloži svoj amandman, nego u širem objašnjenju, govoreći o svemu i svačemu da nas ubedi da treba da prihvatimo taj amandman.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti i gošćo iz Ministarstva pravde, poštovani predsedavajući Bečiću, molim vas da mi omogućite da obrazložim kako je povređen član 103. Poslovnika, a da me ne prekinete pre nego što prođe dva minuta, što obično radite.
U stavu 1. člana 103, poštovani predsedavajući Bečiću, piše – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, u ovom slučaju predsedavajućeg, Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Gospodin narodni poslanik Neđo Jovanović se javio malo pre da reklamira povredu Poslovnika član 106. i umesto da objasni kako je gospodin Martinović u svom govoru povredio Poslovnika, a vi niste intervenisali, gospodin Neđo Jovanović se javio na nastup gospodina Veselinovića, koji je govorio pre gospodina Martinovića. Gospodine Bečiću, vaša je obaveza bila da prekinete, evo gospodin Jovanović potvrđuje. Sada gospodine Jovanoviću, a malo pre ste klimali glavom. Vaša je obaveza bila da prekinete gospodina Jovanovića, da mu kažete da ne govori o gospodinu Veselinoviću koji se držao Poslovnika, nego da govori o gospodinu Martinoviću i da gospodin Neđo Jovanović, iako je njegova stranka u ovoj vladajućoj koaliciji, slobodno može da kaže da je jedan poslanik SNS delovao u Skupštini tako da ga vi niste upozorili, čime ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, gospodine Bečiću.
Molim vas da konstatujete da ste povredili Poslovnik i da na osnovu člana 109. sebi izreknete meru upozorenja, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Da sam vas ranije prekinuo, rekao bih da niste u pravu zato što se gospodin Jovanović javio mnogo pre gospodina Martinovića, kao i pet drugih narodnih poslanika, ali nisam u tom trenutku primetio da se gospodin Jovanović javlja po povredi Poslovnika, nego sam mislio da se javim po amandmanu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Znači može i sutra?)
Gospodine Pavićeviću, dozvolite, vi ste profesor, ugledan profesor, nemojte da dobacujete s mesta.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Hvala vam za ovo profesor.)
Gospodine Pavićeviću, takođe nemam potrebu da ponavljam objašnjenje koje sam dao gospodinu Jovanoviću, da se izvinjavam što me je gospodin Veselinović ubedio da drugačije ne može da obrazloži svoj amandman, osim na takav način što će govoriti o svemu i svačemu da bi mogao da objasni zašto treba Vlada da podnese izveštaj nadležnom odboru.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Trudiću se da govorim samo o amandmanu na predloženi član 9, koji je podnela grupa narodnih poslanika.
Naime, nemam ništa protiv kada se amandmani podnose, čak, štaviše, meni je drago, budući da uvek polazim da je namera najbitnija i da je namera podnosioca amandmana uvek dobra i uvek u interesu što boljeg zakonskog regulisanja, ali, ovde moram da spomenem da do sada nije bilo prakse da bilo koje ministarstvo bilo kom resornom odboru podnosi bilo koje izveštaje po pitanju analize efekata bilo kog zakona. Ne isključujem da u nekom narednom periodu bi tako nešto možda i bilo celishodno.
Osim toga, ovde je spomenuto da se ovakve odredbe obično unose u prelazne i završne odredbe nekog zakona, što apsolutno nije tačno, jer ovakve odredbe i ovakav član nikada ne ulaze u prelazne i završne odredbe, ne samo ovog zakona, nego i bilo kog drugog zakona.
U ovom amandmanu se govori o izveštaju o efektima. Mislim da efekte treba procenjivati mnogo pre i podnošenja samog zakonskog predloga. Recimo, žao mi je što naši zakoni ne mogu da sadrže klauzulu o evaluaciji, kao što to, recimo, postoji u Švajcarskoj, gde je predlagač u obavezi da, ukoliko konkretni zakon ne da rezultat na period na koji je donet, bude u obavezi automatski da podnese nov zakon, a ne izmene i dopune.
Ovakvim tekstom amandmana ne stvara se obaveza za Ministarstvo, iz jednog jednostavnog razloga. Obaveza za Ministarstvo proizilazi iz onoga što je zaključeno 8. januara 2014. godine, a zove se sporazum stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde Republike Srbije, a gde se kaže da su se članovi stručnih timova sporazumeli da se ubuduće unapredi saradnja Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, a naročito u pogledu zakonodavne aktivnosti. Meni će biti drago ukoliko ovako nešto zaista ubuduće i bude manir.
Osim toga, imam i jednu potpuno načelnu primedbu na ovakav predložen tekst amandmana. Naime, ovde se kaže – član 9. menja se i glasi: „Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa dužno je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona podnese nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije izveštaj o efektima primene ovog zakona sa prethodno pribavljenim mišljenjem nadležnog organa Advokatske komore Srbije“. Vidite, mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, pa onda na kraju nikako ne može kao institut stajati: „Advokatska komora Srbije“, već bi morala stajati: „Javnobeležnička komora“. To bi bila neka moja logika, a pri tom isključujem ono pravno.
Na kraju krajeva, moram da spomenem ono što se ovde dosta puta spominjalo, a što mnogi time licitiraju. Advokatura danas prevazilazi mnogo više od esnafskog udruženja. To je ustavna kategorija. Ustav Republike Srbije je taj koji, ne samo prepoznaje, nego advokaturi daje legitimitet pružaoca pravne usluge. Zato danas bez kvalitetne advokature nema kvalitetnog pravosuđa. Advokatura je deo pravosuđa i zato kažem da je ona mnogo više nego njeno poimanje samo kao nekog esnafskog udruženja.
Na ovom mestu moram napomenuti da smo, recimo, u skorijoj prošlosti imali štrajk advokata u Francuskoj. Trajao je duplo više nego štrajk advokata u Srbiji, ali se završio tako što se izašlo uvek u susret i u najvećoj meri upravo zahtevima advokata.
Neću govoriti o onom političkom delu, da se ova stvar mogla i drugačije rešiti, jer to drugačije rešenje vodilo bi nekakvim represivnim merama, a to po našu zemlju apsolutno ne bi bilo dobro, niti po Vladu, a niti po Advokatsku komoru i uopšte po advokaturu kao jednu čestitu, česnu i ugodnu profesiju u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, gospođice Batić.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Samo mi objasnite osnov javljanja po replici, da bih procenio da li imate pravo?
(Janko Veselinović, s mesta: Replika. Gospodin Veselinović mi se nekoliko puta direktno obraćao.)
To nije dovoljno ako nije u negativnom kontekstu.
(Janko Veselinović, s mesta: Nekoliko puta mi se gospodin Veselinović obraćao imenom i prezimenom i pogrešno tumačio moje izlaganje.)
Govorio je o bivšem režimu. Po tome bi svaki poslanik bivšeg režima mogao da se javi i da traži pravo na repliku.
(Janko Veselinović, s mesta: Jedanaest minuta se isključivo osvrnuo na moju diskusiju i govorio je o mom predsedniku stranke.)
Ako je o predsedniku stranke, izvolite.

Taksativno ću odgovoriti gospodinu Martinoviću na pitanja koja je postavio.
Kada je definisao šta je država odnosno šta je pravo, rekao je da je to aparat sile u rukama države, da je to pravni sistem i pravo. Gospodine Martinoviću, ja sam u školi učio da je država aparat sile u rukama vladajuće klase. To je bila 1985. godina. Malo je anahrona definicija, ali ako bi se sada primenila, ona bi bila ovako – aparat sile u rukama Srpske napredne stranke.
Kada je u pitanju sporazum sa advokatima, on je postignut na bazi štrajka od četiri i po meseca. Ono što je predložilo Ministarstvo, jeste tekst koji su dali advokati i zbog toga to jeste poraz ovog Ministarstva i ove Vlade.
Na kraju krajeva, da vama advokati veruju, gospodine Selakoviću, pa ne bi oni sedeli tu. Oni bi prekinuli štrajk, gospodine Selakoviću odmah, a ne bi čekali da ovaj zakon stupi na snagu. Oni čekaju da on stupi na snagu.
S druge strane, kada je bilo rasprave, gospodine Martinoviću, u načelu o ovom zakonu, neki vaši poslanici su govorili da se ovde u stvari ne radi o volju advokata da štrajkuju, nego da ih na to teraju njihovi predsednici i predsednici regionalnih organizacija. Vaš poslanik koji sedi u drugom redu je to rekao i na taj način je unizio profesiju.
Kada je u pitanju to da ste rekli da ja advokaturu želim da pretvorim u zaključivanje ugovora o kupoprodaji, ne, gospodine Martinoviću, ovde se radi o solidarnosti advokata koji su se zbog…