Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko Tabaković, gospodine ministre Vujoviću, kolege poslanici, pa ja bih se možda i nadovezala na ovu diskusiju guvernera, da nije samo sumnja iz iskustva.
Znate, neko ima i realno iskustvo. Moje realno iskustvo 2006. do 2011. godine što se tiče stambenog kredita u švajcarcima i verujte mi, taj povraćaj kredita je iznosio 20% više na kursnim razlikama plus otplaćenih 56% sa porastom rate za 100% u dinarskoj protivvrednosti.
Tada nije bilo medija da se tako glasno jave da kažu da su ugroženi deponenti jer je tada stalo tržište nekretnina. E, to je rezultat jedne neodgovorne politike, a ono kada govorimo o tome šta se dešava od formiranja Vlade 27. aprila kada je u ekspozeu premijer Vučić rekao da je potreba da jednostavno privredu pokrenete zahvaljujući tome što ćete izdvojiti ta nenaplativa potraživanja i odgovornost jedne političke stranke koja je na izborima izašla i rekla narodu da je situacija u finansijama katastrofalna.
Mi smo jedina država koja je u tom bankarskom sektoru dozvolila sebi da permanentno, kroz osam godina vršimo finansijsko rastakanje, ne samo finansijskog sistema, nego i monetarnog sistema. To su sada sve posledice. Na nama je ostalo da formiranjem nove Vlade rešavamo probleme koji su ostali za nama, a problemi su pokazali jednostavno da tim rastakanjem u prethodnih osam godina, odnosno 12 godina do 2012. godine neki neodgovorni ljudi, ne samo na političkim mestima koji su sedeli, nego i zauzimali odgovorna mesta u bankama koje je učešće imala država su davali velike kredite bez određenih garancija, te svoje obaveze prebacivali na budžet Srbije. Budžet Srbije se na osnovu ne realnih prihoda iz privrede zaduživao i doterao da se zaduži po kamatnim stopama čak do 8% na godišnjem nivou.
Kada smo došli do toga da jednostavno moramo da rešimo, ne samo finansijski sistem da ustrojimo i uspostavimo određenu disciplinu, došli smo do toga da su potrebne ekonomske reforme. Te reforme jednostavno nisu samo Zakon o planiranju i izgradnji i nisu samo Zakon o radu i nisu samo Zakon stečaju i nisu samo Zakon o privatizaciji, nego su i zakoni koji podrazumevaju uređenje monetarne i fiskalne politike Republike Srbije.
Doneli smo budžet u skladu sa novim zakonom o budžetskom sistemu. Doneli smo zakone ovde u Skupštini koji treba da otvore taj investicioni ambijent i dozvole i stranim i domaćim investitorima da posluju ovde pod istim uslovima, ako ne i boljim ili možda malo gorim nego što to funkcioniše u zemljama u okruženju, a i onim koji funkcionišu kada govorimo o zemljama nerazvijenim, odnosno manje razvijenim zemljama EU.
Ono kada pričamo sada o setu zakona koji nam je predložen, možemo da kažemo da ovaj set treba da uredi finansijski sistem i dobro je da postoji veza između NBS i razumevanje i Ministarstva finansija i ja ne vidim da tu dolazi do nekih preuzimanja nadležnosti, nego jednostavno dolazi do definisanja tačnih poslova kroz određene nadležnosti NBS, ali i Ministarstva finansija.
Ono što je još važno reći, da je zaštita javnog interesa danas pokazuje viši kvalitet uopšte finansijskog sistema u društvu. Kako? Do sada su znači naše štediše bile praktično zaštićene u tom nivou do 50 hiljada evra i uvek je postojao neki strah ako dođe do problema na finansijskom tržištu kada banke se uplaše zbog određenih promena, one će vam isplatiti isključivo taj depozit do 50 hiljada. Nekako su se štediše uvek kretale da štede u tom domenu i jednostavno ne samo da je došlo do smanjene ponude i potražnje finansijskih potreba, odnosno rada banaka, došlo je na neki način i do umrtljavanja kompletnog tržišta kapitala.
Ja ću vas podsetiti da se mi kao država zalažemo da otvorimo određena poglavlja. Jedno od prvih koje je i ova Skupština usvojila, na predlog Vlade, je Poglavlje 32. To je poglavlje koje se odnosi na finansijsku kontrolu.
Mi želimo da uđemo sa Evropskom unijom u otvorene pregovore po ovom pitanju, pa onda moramo da primenjujemo, odnosno da usaglašavamo sva svoja poslovanja i vođenje i monetarne i fiskalne politike sa ovim direktivama.
Tako smo došli i do toga da javne nabavke, o kojima danas pričamo i o tom spornom članu 86, jednostavno donose nam direktivu koja kaže da ono što smo mi zvali kao podršku, subvencije kroz određeno ponderisanje prilikom javnih nabavki domaćih firmi, gde mi njih pomažemo 10% do 15%, u ovom delu smanjujemo na 5%. Zbog čega? Zato što ta direktiva kaže – izrazite tu svoju pomoć kroz cenu, odnosno kroz samu ponudu i ta cena ima svoju neku numeričku vrednost. Znači, ona se izražava u dinarima. Zbog toga gospodin Vujović kaže da u određenim budžetskim stavkama nama to predstavlja mnogo veća davanja kroz budžet i, jednostavno, dolazimo u situaciju da transponovanjem ovakvih direktiva mi pravimo mnogo veće troškove nego što treba. Upravo je to razlog zbog čega ovakav član 86. se daje praktično u nadzor Narodnoj banci Srbije, ali se i smanjuju troškovi kada govorimo o samom budžetu.
Kada pričamo uopšte o efektima Zakona o javnim nabavkama, čuli smo ovde od kolega iz opozicionih stranaka da se u tom numeričkom delu pojavljuje da izgleda kao da su kao efekti manji. Jesu možda manji, ali karakteristika da je manji broj ugovora nije relevantna karakteristika zbog koje treba vratiti zakon kakav je bio. Zašto? Zato što broj ugovora pokazuje da nema više malih nabavki, nema zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama, nego se on striktno poštuje onakav kakav je jednostavno napravljen u skladu sa evropskim standardima, da se neće više dešavati da se male nabavke javljaju svega po dve do tri firme, nego se podiže taj nivo standarda koji se odnosi na zemlje Evropske unije koji kažu da je prosek javljanja kompanija na javne nabavke između 7 i 8.
Prema tome, sve ovo pokazuje da ipak napredak Srbije po pitanju uopšte monetarne politike i politike koja se odnosi na kreiranje novog budžeta, odnosno takozvanog planskog budžeta, ide u smeru razvoja.
Ono što treba pohvaliti to je sigurno da mehanizmi apsorbovanja gubitaka koji su dati ovde praktično kroz ove zakonske predloge i uvođenje jedne posebne jedinice koja će se baviti time je dobro rešenje. Zašto? Zato što i IBRD i Svetska banka imaju svoje takozvane mentore koji uvek prate određene svoje klijente od početka kada određeni klijenti imaju probleme, ne dajući da padnu u svom poslovanju. Takav model je Narodna banka Srbije primenila. Znači, daje jednu jedinicu koja će od početka to pratiti, ali razdvaja, što kažete, kao Kineski zid praktično poslove koji će davati efekte takvog poslovanja. Tu zaista treba da postoji jednostavno razmak između toga ko projektuje poslovanje od onoga ko kontroliše i to vam je jednostavno kao i u inženjerskom poslu. Projektant kada projektuje određeni objekat ne može da izvodi te radove, ali može da bude u onom delu kontrola, odnosno revizija celog posla.
Ono što treba još pohvaliti to je da instrumenti koji su dati idu u prilog zaštite akcionara i poverenika za 100%, a oni se odnose kada se govori o bankama o prodaji akcija imovina i obaveza, kada se govori o prenosu akcija da je to jedan od instrumenata, kao i kada govorimo o otpisu dugovanja i konverziji duga.
Znači, sve su to tačno definisani instrumenti koji do sada su poznati i kod poslovanja drugih centralnih banaka razvijenih ekonomija.
Ono što se pojavljuje kao jako pozitivan efekat u Zakonu o Narodnoj banci je što treba izvršiti licenciranje ljudi koji će zaista to raditi. Praktično treba obuhvatiti mnogo veći broj mera kod nadzora i postupanja. Zašto? Zato što do sada NBS nije uvek mogla da reaguje kada su privredni subjekti bili oštećeni u različitim prevarama od strane banaka. Jednostavno je morala da čeka na neki način kako će se sud izjasniti po određenim predlozima i prolaze dani i godine i prolaze problemi, nadolaze sve veći i veći troškovi, privredni subjekti su praktično ekonomski potpuno bili ruinirani, a Narodna banka nije mogla da reaguje na adekvatan način. Sada se ovim rešenjima i primenom evropskih direktiva i direktnom transpozicijom daje mogućnost da Narodna banka može u tom početnom trenutku, kada jednostavno banka može da izađe iz zakonskih rešenja, može da reaguje i da vrati stvari u zakonske tokove.
Ono što na kraju treba takođe pohvaliti to je da se ovakvim rešenjem, kada govorimo o javnim nabavkama, uvodi ta liberalizacija tržišta, ali negde smo svi zaboravili, a članovi smo i Odbora za evropske integracije i za spoljne poslove, da smo potpisnici i praktično implementaciju imamo Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji EU od 1.9.2013. godine i da praktično time ove direktive nas obavezuju da moramo da ih primenjujemo striktno.
Ono što je bitno, do kraja 2018. godine sva davanja koja idu iz budžeta u vidu subvencija jednostavno će nam biti nametnuta da ne mogu da postoje. Do te 2018. godine, za koju smo se obavezali da ćemo sprovoditi SSP, mi dolazimo u situaciju da jednostavno postupno, korak po korak, pripremamo našu ekonomiju za trenutak kada više država neće moći da isplaćuje bilo kakvu pomoć iz budžeta. Zbog toga kažemo da mnogo kvalitetniji sistem finansija dobijamo sa uvođenjem ovakvih direktiva.
Dobro je što ovakve obaveze sada neće važiti samo za republički nivo vlasti nego i za lokalne samouprave. Oni moraju da se spremaju da uče, isto kao što svi republički organi uče i prilagođavaju se novim evropskim direktivama i njihovi budžeti moraju da se prilagođavaju u pripremanju programskih budžeta i to je ono što pokazuje da je zaista ova Vlada okrenuta suštinskim reformama, što kaže ministar Vujović, po dubini. Zbog toga danas i govorimo o tome da jednostavno mi nemamo korak nazad i ne možemo više da zaustavimo promene koje projektujemo za budućnost, koje će nas odvesti tamo gde smo zacrtali, gde su građani Srbije u prošloj godini preko 50% dali saglasnost i gospodinu Vučiću i SNS i zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Vujoviću, poštovani predstavnici Vlade Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću u mom govoru danas najviše pažnje da obratim na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Izmenom člana 86. skoro da smo izjednačili uslove za učešće na tenderima stranih i domaćih ponuđača. Za mene lično ništa ovo ne menja. Čak i ovih 5% je moglo da bude da bi bili skroz izjednačeni naši i strani ponuđači. Za mene je pitanje kriterijumi, odnosno postavljaju se takvi kriterijumi da naše firme, posebno u oblasti građevinarstva, ne mogu uopšte da učestvuju na pojedine tendere, ali kada već učestvuju, onda cena nije bitna, tako da mogu i ovih 5% da budu uslov kada je ekonomski najpovoljnija ponuda, da budu isti.
Mislim da treba da vodimo malo više računa, znamo u kakvom stanju nam je građevinska industrija, da ove kriterijume koje propisuju posebno državna preduzeća i ministarstva, smanje kako bi mogla i naša građevinska industrija da bude nosilac posla, a ne samo podizvođač na nekom projektu.
Navešću primer preduzeća za puteve. Ako znamo da na Koridoru kod nas rade preduzeća iz Bugarske, iz Grčke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Češke, pa ta preduzeća su sigurno reference dobila u svojim zemljama kad su radili puteve i sigurno su tamo bili kriterijumi takvi da su ona mogla da dobijaju tamo poslove. Ako mi sada završimo Koridor i puteve, koje će naše preduzeće da ima referencu da može dalje da učestvuje na tenderu, da dobija poslove ne samo kod nas već i u inostranstvu? Zbog toga, ministre, kako sam čuo malopre i vas gospodina Arsića da radna grupa priprema izmene Zakona o javnim nabavkama, uzmite ovo u obzir kako bi ovu posrnulu našu građevinsku industriju mogli da stavimo na noge.
Takođe, primer, naša ministarka građevine stavlja neke bele i crne liste. Video sam tamo firmu koja je kod nas na crnoj listi, a ona izvodi građevinske radove u Aziji i Africi. Pa, pitam se da li će firma i dalje moći da nastavi radove u tim zemljama ako vide da je u svojoj zemlji na crnoj listi? Znači, treba malo više da vodimo računa oko naših preduzeća i da razvijamo našu industriju. Ali, pošto ste rekli da menjamo ovaj član i da će biti uštede u budžetu, mi sigurno, i ja kao poslanik i moja poslanička grupa, podržaćemo ovaj zakon.
Kako ste rekli da će biti izmena i da radna grupa radi, osvrnuću se još na nekoliko članova Zakona o javnim nabavkama, kako bi mogli da ga popravimo i da stvarno napravimo uštede i da naša preduzeća mogu da budu konkurentna sa stranim ponuđačima.
Evo, na primer, u članu 77. Zakona o javnim nabavkama, stav 2. tačka 2) podtačka 2. navedeno je dokazivanje stručnih referenci koja prati spisak najvažnijih izvedenih radova, odnosno isporučenih dobara ili pruženih usluga. U dosadašnjoj praksi, ministre, za ispunjenost ovih uslova tražena je od ponuđača u većini slučajeva potvrda investitora, koja ponekad nije mogla kod nas da se dobije po 15 i više dana.
Napominjemo da je po Pravilniku Uprave za javne nabavke o dodatnim uslovima ostavljena nedoumica, jer je naveden samo način ispunjenja osnovnih uslova, dok je za dodatno ostavljeno, citiram – ispunjenost dodatnih uslova iz člana 76. zakona dokazuje se putem javnih isprava, kao i na neki drugi način u skladu sa zakonom.
Naš predlog je da se potvrde o izvršenim radovima propišu tako da se izdaju nakon završetka radova i važe sve do isteka garantnog perioda po ugovoru, u kom periodu bi bila validna za učešće na tenderu, a da se posle isteka garantnog perioda izda trajna potvrda koja bi uvek koristila za učešće na tenderu.
Naime, da razjasnim, dešava se da neko preduzeće, neka firma učestvuje na dvadesetak ili 30 tendera, možda dobije jedan, dva ili nijedan, ali mora 30 istih potvrda da dobije za jedan isti objekat, što predstavlja opterećenje i za dato preduzeće, a predstavlja i za nas u lokalnim samoupravama, a i za ministarstva koja izdaju te iste potvrde, samo na drugom obrascu. Zbog toga treba ovom izmenom to utvrditi.
Takođe, dobro je što je guvernerka danas tu, problemi u vezi bankarskih garancija. Problemi bankarskih garancija takođe pritiskaju ionako oslabljenu građevinsku industriju. Da bi se za učešće na bilo kom tenderu obezbedila bankarska garancija ili pismo o namerama banke, prave se tzv. okvirni krediti, koji se ažuriraju kod banaka i koji su namenski samo za tu svrhu. Istovremeno, te bankarske garancije i pismo o namerama bez razloga opterećuju finansijske pokazatelje firme, te se firme dovode u neravnopravan položaj, npr. novootvorene firme ili firme koje nisu imale veliki promet imaju bolje finansijske pokazatelje od firmi koje su opterećenje bankarskim garancijama i pismima o namerama za učešće na tenderima, a da nikada nisu kod banaka uzimale bilo kakav kredit za poslovanje, već su poslovale svojim sredstvima.
Takođe, te firme se stavljaju u neravnopravan položaj i sa stranim firmama, da ne pominjemo troškove koje banke naplaćuju, prosečno 0,4% za obradu zahteva, 0,4% za izdavanje garancija, a onda ide i 0,4% kvartalno za održavanje garancija do njenog važenja.
Moje iskustvo pokazuje da npr. za održavanje, odnosno za plaćanje garancija, prosečna firma koja godišnje pravi promet oko jedne milijarde dinara otprilike banci plati 15 do 20 miliona samo za servisiranje ovih papira, iako od banke nikad nije uzeo ni jedan dinar kredita.
Moj predlog je da se izmeni Pravilnik Uprave za javne nabavke i to član 12, kao i Zakon o javnim nabavkama i unese odredba da se za učešće na javnim nabavkama propiše da za učešće na tenderima za dobro izvršenje posla i za otklanjanje grešaka u garantnom periodu propiše se da može preduzeće da da menice, a ne garancije banke, a da se za avansno plaćanje, odnosno za primanje avansa daje obavezno garancija banke, jer se radi o novčanim sredstvima.
Takođe, malopre je guvernerka rekla da kad se radi o pregovaračkom postupku, da se tu otprilike dešava da se pregovara u četiri oka i da tu dolazi najviše do korupcije. Evo, iz iskustva vam kažem da nema nijednog projektanta, nijednog inženjera koji može da napravi takav projekat, a naročito kod rekonstrukcije objekata, da se posle toga ne pojavi ni jedan naknadni rad. Znamo kakve probleme imamo i koliko treba dana da Uprava za javne nabavke odgovori za te naknadne radove.
Po meni, u građevinarstvu pregovarački postupak se ne radi u četiri oka. Tu odgovorni izvođač radova, koji ima licencu, napravi analizu cenu, odgovorni projektant da zeleno svetlo da stvarno ti radovi nisu uključeni u premeru i predračunu, a onda investitor i nadzorni organ, koji takođe imaju odgovorne izvođače, proveravaju te navode, cene i da li su ti radovi stvarno izvedeni ili ih treba izvesti i daje se zeleno svetlo.
Ne vidim razlog da na mnogo objekata u Srbiji stoji, jer Uprava za javne nabavke neće u roku od pet ili 10 dana da odgovori kako da se nastave ti radovi. Ja ću da vam kažem da u nekoliko lokalnih samouprava koje sam proverio već ima negde oko dvadesetak sudskih sporova, gde izvođači pokušavaju da naplate svoje radove, jer ne mogu da dobiju ugovor, odnosno nisu dobili odgovor za pregovarački postupak.
Ovo naročito važi, kao što sam rekao, za objekte koji su u rekonstrukciji, odnosno za objekte gde se vrše bilo kakvi građevinski radovi za prepravku ili doradu tih objekata.
Takođe, još i ovo hoću da kažem o Zakonu o javnim nabavkama, da ima problema i kod biblioteka o Zakonu o javnim nabavkama, da ima problema i u zdravstvu. Takođe, imamo problem sa listom ponuđača. Na osnovu svih odredaba, Vlada je trebalo da postavi, ovo se naročito odnosi na komunalna preduzeća, da nam Vlada da spisak komunalnih preduzeća kojima su osnivač Vlada ili lokalne samouprave, koji mogu biti na listi, a za njih ne važi Zakon o javnim nabavkama. Takva lista, evo, šest meseci, još nije izašla. Onda imamo situaciju da našim komunalnim preduzećima, koja su sto 100% vlasništvo lokalnih samouprava, ne možemo da dajemo poslove jer se javljaju izvođači koji sa nižim cenama, a ne dobrim kvalitetom, nam izvode radove. Onda nam ta komunalna preduzeća održavaju te radove i onda dolazi do problema da su ti radovi, odnosno te usluge nekvalitetne.
Još samo nešto da kažem, ministar je malopre rekao da u ministarstvima treba pojačati kadrove, dovesti ljude. Video sam ugovor koji Ministarstvo privrede pravi sa izvođačima. Tu je i guvernerka koja zna. Kaže – avans od 25%, 30% biće plaćen izvođaču u roku od 45 dana od dana prijema avansne situacije i dostavljanja bankarske garancije. Ako kažemo avans, svi ovde znamo da se avans i avansni račun i avansna situacija daju na dan primanja avansa. Da li je po vama avans ako se uplati posle 45 dana? Nije. Zato vas molim da u ministarstvima ne dobijamo ovakve ugovore. Stvarno treba da dobijemo ugovore koji su po zakonu.
Po meni, avans nije ako se plaća za 45 dana. Zbog toga sam saglasan da se naša ministarstva ojačaju stalno u kadrovima i da se ovakve situacije ne ponavljaju.
Molim vas da neke od ovih primedbi date radnoj grupi i da stvarno kad razgovaramo sledeći put o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama ovo uvrstimo, ne samo ovo, već i druge stvari koje koče, a u cilju boljeg izvršenja radova, u cilju održavanja naše građevinske industrije i u cilju ušteda u budžetu.
Kao što rekoh, naša poslanička grupa će podržati ceo set zakona i ja vam se zahvaljujem što ste me saslušali.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, zakoni o kojima danas raspravljamo u stvari su deo seta koji se tiče fiskalnog sektora. Ako pogledate ovaj finansijski sektor o kome danas pričamo, suštinski govorimo o Zakonu o bankama i to je krucijalni zakon o kome danas raspravljamo. Svi ostali zakoni su u paketu i prate taj zakon.
Zašto mi danas raspravljamo o ovom setu zakona? Zato što je praksa u bankarskom sektoru u Srbiji u poslednje dve godine pokazala da nešto ne funkcioniše. Prvog septembra 2010. godine doneli smo sličan paket zakona i raspravljali smo o tome da Srbija mora da spreči probleme koji će nastati u vezi ekonomske krize koja je 2008. godine počela da dolazi. Posle dve godine shvatili smo da baš nemamo najizraženiji i najsigurniji bankarski sektor i zato smo napravili taj set zakona.
Šta smo shvatili za dve godine? Da moramo potpuno da promenimo sve zakone. Više nismo došli u situaciju da ih menjamo, već smo doneli nove.
Danas kada raspravljamo o bankarskom sektoru, onda je poverenje suština bankarskog sektora. To je ključni proizvod koji banke prodaju, a sve ostalo, fiskalni derivati, sve ono što je vezano za funkcionisanje banaka sa privredom i stanovništvom potiče iz tog poverenja. U Srbiji, kao i u svetu, postoji ubeđenje da je bankarski sektor povezan sa ekonomskom elitom, da postoji niz regulatornih tela i državna administracija koja jasno i precizno definišu funkcionisanje tog sektora. Postaje potpuno nejasno kako dođemo u situaciju da i u Srbiji i u svetu imamo probleme u bankarskom sektoru i, naravno, banke propadaju i propadale su, možda danas propada neka banka na globalnom tržištu i propadaće i tu ne postoji nikakva značajnija regulativa koja bi to mogla da spreči.
Problem funkcionisanja i propadanja banaka svodi se na loše poslovne odluke koje se donose u tim bankama. Loše poslovne odluke donose menadžeri tih banaka. Još je Edit Peroz konstatovala da svako preduzeće funkcioniše loše zato što je loš menadžment, ni u bankarskom sektoru nije drugačije, nije drugačije ni u bankarskom sektoru u Srbiji.
U poslednje tri godine, jedna za drugom, nestalo je pet banaka. Pet banaka koje su doživele svoj kraj i pitanje je da li je to kraj problema u bankarskom sektoru. Ti problemi u bankarskom sektoru koštali su državu Srbiju, budžet države Srbije, građane države Srbije koji plaćaju porez 250 miliona evra u Agenciji za osiguranje depozita, 145 miliona evra Evropska banka za obnovu i razvoj i 200 miliona Svetska banka. Ta sredstva nisu sva potrošena. Neka jesu, ali su sva ta sredstva tu da bi otklonili probleme koji mogu da nastanu u nekom narednom vremenskom periodu i koji su nastali u prošlosti.
Kada danas pokušavamo da promenimo ove zakone, promenićemo ih sigurno, mi u stvari hoćemo da promenimo mehanizam funkcionisanja i da nekim institucijama, koje su se pokazale nedovoljno dobro u prethodnom vremenskom periodu, praktično izuzmemo jedan deo nadležnosti i poverimo ih drugim institucijama za koje smo ubeđeni da će sektor stanovništva i privrede ojačati i omogućiti da u vrlo komplikovani i kompleksnim odnosima sa bankarskim sektorom to funkcioniše na efikasnijim, jasnijim i transparentnijim principima.
Od 2008. godine traje velika ekonomska kriza. Nema naznaka da je pri kraju. Danas prisustvujemo velikoj valutnoj tenziji.
U Srbiji, kao i obično, kada se dešavaju ozbiljne promene, gledamo sa strane, zabavljeni svojom mukom, ne shvatajući koliko će te promene na globalnom finansijskom tržištu izazvati potrese koji mogu da pogode Srbiju u nekom narednom vremenskom periodu.
Srpska monetarna politika, srpski bankarski sektor samo su deo, ali sitan deo, globalnog ekonomskog sistema i mora se imati u vidu da promene i posledice kriza i turbulencija imaju posledice na srpski finansijski sektor, na monetarnu politiku i bankarski sektor.
Ono što je ključno, po meni, što bi Narodna banka i Ministarstvo finansija morali da rade u narednom vremenskom periodu jeste da jasno i transparentno, na osnovu percepcije dešavanja, predvide i da se u Srbiji ne dešavaju iznenađenja u sferi bankarstva, monetarne politike i funkcionisanja finansijskog sektora. Svako neprijatno iznenađenje narušava suštinu funkcionisanja finansijskog sektora, a to je poverenje.
Kraj dana je, suviše smo slušali danas o funkcionisanju bankarskog sistema. Posle guvernerke i ministra finansija teško je reći bilo šta novo.
Hteo bih da podržim predsednika Odbora za budžet gospodina Arsića i da kažem – da, jeste, Zakon o javnim nabavkama, gospodine ministre, jeste dobar i on funkcioniše. Bez izmena o kojima ćemo danas raspravljati, o kojima danas raspravljamo, on je doneo bitne promene u funkcionisanju javnih nabavki u državi Srbiji.
Problemi koji proističu, proističu iz nesposobnosti ljudi koji se bave javnim nabavkama u preduzeću, proističu iz njihovih neprilagođenosti u funkcionisanju i njihovim zlim namerama, da tako kažem, koruptivnih mehanizama. Znate šta? Plan javnih nabavki definiše sve. Ako imate tim ljudi u svom preduzeću, u javnom sektoru, koji na početku godine predvidi sve moguće posledice, nemate nikakvih problema u funkcionisanju ovakvog Zakona o javnim nabavkama.
Ovaj zakon, ovu malu promenu koju predlažete, u stvari je jedan antimonopolski zakon, mali, nebitan. Kažete – da, više nećemo davati subvencije neprimereno jednom delu preduzeća, ma kakva ona bila, iako se to kreće od 5% do 15% zato što to košta poreske obveznike države Srbije. To tako ne može. Nikada ovakve mere nisu doprinele jačanju privrede u bilo kojoj zemlji, pa neće doprineti ni Srbiji, a svakako ova mera doprinosi uštedama u budžetu Republike Srbije.
Veliko je zadovoljstvo kada u Narodnu skupštinu dođe zakon koji potiče iz Ministarstva finansija, odnosno Vlade, Narodne banke. To govori o timskom radu te dve ključne finansijske institucije u Srbiji.
Narodna skupština Republike Srbije će podržati ove suštinske izmene, ali je svakako na Ministarstvu finansija i Narodnoj banci da u narednom vremenskom periodu ovo što je izglasala Republička Skupština sprovede i da pokažete da nastavljate težak, mukotrpan put reformi u oblasti finansija, monetarnih i fiskalnih, i da nastavite da radite onako kvalitetno kao što ste i do sad. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Vujoviću i poštovana gospođo Tabaković, danas raspravljamo u objedinjenoj raspravi o sedam predloga zakona i hteo bih svojih pet minuta da iskoristim i da uputim jednu kritiku, pre svega, predlagačima, poštovana gospodo.
Da krenem redom od Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima i tu je kritika, pre svega, upućena ministru Vujoviću. Imam jedno zapažanje, jedan komentar i molio bih gospodina Vujovića za komentar u odnosu na ovu kritiku.
Dakle, poštovana gospodo narodni poslanici, Zakon o ministarstvima usvojili smo ovde u ovoj Skupštini krajem aprila 2014. godine. Onako kako ja vidim naš zakonodavni rad, mesto Skupštine u našem ustavnom sistemu, Zakon o ministarstvima je, poštovani gospodine Vujoviću, bio utemeljujući zakon za ovu Vladu Republike Srbije. Predlog dopune Zakona o ministarstvima, o kojem danas raspravljamo ovde, je za mene jedna vrsta znaka ozbiljne klimavosti ove Vlade. Koliko je nestabilna Vlada svedoči činjenica da zakon, kojim se definiše sastav, struktura, nadležnosti po ministarstvima te Vlade, nije mogao da izdrži ni godinu dana, a da se ne promeni.
Ja se sada pitam kako to, da li to onda znači da ljudi koji su u toj Vladi koji su je pravili nisu imali jasan, precizan, čvrst plan toga šta će ta Vlada da radi narednih godina. Kada tome dodam prvu rečenicu obrazloženja, meni se čini da onda postaje potpuno jasna ova slika jedne dezorijentisane Vlade.
Samo da vas podsetim gospodine Vujoviću, prva rečenica u razlozima za donošenje zakona glasi – razlozi za donošenje Zakona o dopuni Zakona o ministarstvima u vezi sa očekivanim donošenjem prvenstveno Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Šta sada zaključujem? Imamo jedan utemeljujući zakon, to je Zakon o ministarstvima, on se menja, a u razlozima on se menja zbog neočekivane promene nekog drugog zakona.
Dakle, mi utemeljujući zakon Vlade, delanja Vlade, njene strukture vežemo za očekivane izmene nekog drugog zakona. Gospodine Vujoviću, meni to deluje kao kada bismo Ustav prilagođavali uredbi ili zakonu. Dakle, nečemu što je po značaju ipak jednog nižeg nivoa. Smatram da nije u redu da se to tako radi.
Gospodine Vujoviću, da vas podsetim, kada smo ovde usvajali taj Zakon o ministarstvima, Zoran Živković i ja smo podneli mnogo amandmana, predložili naš koncept Vlade sa devet ministarstava i predsednikom Vlade i da ste tada usvojili npr. našu koncepciju uopšte ne bi bilo potrebe da danas razgovaramo o ovim izmenama.
Hoću samo da kažem ako je nešto propušteno da se uradi dobro, ako je napravljena greška prvo da se ovde dođe i da se kaže – pogrešili smo, a onda da se kaže narodnim poslanicima – hajde zajedno da dogovorimo promene kako bismo dalje delovali bolje.
Za gospođu Tabaković takođe imam jednu kritiku. Videli smo se ovde pre manje od mesec dana, 28. januara su primljeni u našu Skupštinu predlozi četiri zakona koje je pripremila Vlada, a 20. januara i dva predloga zakona NBS. Ja se čudim guvernerki Tabaković i to moram da kažem, koja obrazlažući hitnost postupka i objedinjavanje rasprave jutros, pažljivo sam slušao vaše izlaganje, zapisao, o sedam predloga zakona u jednoj tački, tvrdi da je reč o paketu međusobno uslovljenih rešenja i zato je u redu da poslanici nemaju više vremena da pročitaju, nego da to treba brzo da usvoje, a 20. januara je to ovde stiglo.
Čekajte gospođo Tabaković, rekli ste danas da je na sajtu NBS to postavljeno još u decembru, ali ste onda poručili da je stvar poslanika da trče okolo, da traže nacrte i predloge zakona i ko je hteo i imao vremena mogao je. Dakle, ja narodni poslanik sada treba da se snalazim na ovaj ili onaj način da gledam gde je zakon, predlog, nacrt umesto sledeći principe našeg ustavnog sistema, da narodni poslanici koji prema članu 99. gospođo Tabaković, biraju, razrešavaju guvernerku NBS mi budemo prvi koji ćemo to da dobijemo.
Naš odgovor na ove propuste je 186 amandmana na članove ovih sedam predloga zakona, poštovana gospođo.

Reč ima ministar Vujović.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Nisi stigao da pročitaš a podneo si 186 amandmana.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Gospođo Tabaković nisam mogao da pročitam ova dva predloga zakona …)
Molim vas nemojte dobacivati.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Samo mi nije logično.)
Reč ima ministar Vujović.

Moram nekoliko stvari da pomenem.
Prvo, mislim da za bilo koju diskusiju u parlamentu moramo svi da imamo odgovornost za javno iskazanu reč i to želim da se ostvari u svakom momentu. Drugo, mislim da nema nikakvog osnova da širimo logične zaključke, pogotovo kada oni nisu zasnovani na predloženom tekstu izmena i dopuna zakona, na neke zaključke koji se apsolutno ne odnose na ovo. Prema tome ne želim da komentarišem vaše zaključke, izvode o klimavosti ili ne klimavosti bilo čega.
Treće, ovo je upravo znak da Vlada ima čvrst plan i da dinamički mora da prilagođava stvari. Dozvolite, pravno nismo mogli u Zakonu o ministarstvima da damo tu funkciju Ministarstvu finansija gde ona pripada pošto se ona tada nalazila u Agenciji za osiguranje depozita. Bila bi ista funkcija dodeljena dvema institucijama.
Ovim ispravljamo grešku. Neko je delegirao tu funkciju na mesto gde ona ne treba da bude, posle šest meseci rada i prilagođavanja radna grupa je predložila nacrt zakona, ne Ministarstvo finansija. Predloženo je da se nova funkcija Agencije za osiguranje depozita prilagodi standardima u Evropi i svetu i da ona ima prevashodno funkciju optimalnog upravljanja Fondom za osiguranje depozita, a ne preuzimanjem neovlašćeno funkcije upravljanja imovinom Vlade za koju Vlada inače po Ustavu i po Zakonu o ministarstvima odgovara ovom narodu.
Prema tome, ovo je samo vraćanje na rešenje koje je koegzistentno. Dodati jednu rečenicu, čak nije ni rečenica već deo rečenice, u Zakonu o ministarstvima gde Ministarstvo finansija dobija u nadležnost da upravlja akcijama države Srbije u bankama i raspolaže tim akcijama tj. predlaže, a Vlada odlučuje da raspolaže tim akcijama je potpuno logično i normalno rešenje. Inače Ministarstvo finansija ne moglo da ima odgovornost, a prema tome onda niko u Vladi ne može da ima odgovornost.
Zašto je to povezano? Samo zato što Zakon o osiguranju depozita, odnosno Zakon o Agenciji za osiguranje depozita predlaže promene koje tu funkciju izuzimaju iz nadležnosti Agencije za osiguranje depozita. Ona mora negde da bude alocirana. Prema tome, ovo je sekvenca, a ne nivo značaja. Ovo je posledica. Ako je neko nešto ostavio, onda neko drugi to mora da preuzme.
Prema tome, Zakon o Agenciji za osiguranje depozita je sa te agencije skinuo odgovornost za upravljanje akcijama države Srbije u komercijalnim bankama i ta funkcija je preneta na Ministarstvo finansija, a to se radi preko Zakona o ministarstvima.
Želim krajnje jasno da kažem da to nije nikakva greška i danas mogu da vam kažem da ćemo očekivati čitav niz zakona koji će biti povezani sa promenom pravnog statusa, reorganizacije, restrukturiranja javnih preduzeća. Ako neko meni kaže danas da će sve te izmene zakona koje će se naći pred vama, a koje su rezultat jedne koegzistentne planirane aktivnosti da se ova privreda dovede u red, da bude transparentna, prihvatljiva investitorima, uspešna itd, ako to smatrate nekoegzistentnošću onda nešto nije u redu. Onda mi jedno drugog ne razumemo.
Mi znamo koja će biti načelna rešenja, ali ne možemo unapred da donosimo ta rešenja dok ne dođemo u situaciju i kod privatizacije Telekoma, i kod reorganizacije EPS, „Srbijagasa“, „Železnica“ itd. Vi ćete imati pravo i priliku da o tome odlučujete kada vreme bude sazrelo, kada predlozi budu na stolu i kada predlozi budu razrađeni zajedno sa međunarodnim finansijskim organizacijama, sa konsultantskim firmama koje znaju struku u tim sektorima i sa rešenjima koja će Republici Srbiji doneti bolje korišćenje resursa, veću efikasnost i situaciju u kojoj će najveći giganti koji raspolažu milijardama evra vrednosti prirodnih i državnih resursa države Srbije davati dividende, kao što već sada pokazujemo. Dividende iz novembra meseca, januara i februara meseca su višestruko više nego u prethodnim periodima. Prema tome očekujemo da će to samo rasti u budućnosti i da će to biti pravi pokazatelj uspešnosti restrukturiranja tih preduzeća.
Što se tiče drugih primedbi i sugestija, zamolio bih koleginicu Tabaković da vam odgovori. Naša kolegijalnost je prilikom pripreme ovog seta zakona očigledna, ali da ipak ona ima priliku da kaže svoju reč. Hvala.