Javljam se kao ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, pošto ste najavili kolegu kao ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Srpske napredne stranke.
Pažljivo sam i ja slušao svoje kolege, ali onako kako bi krenuo uvaženi kolega s desne strane – poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani gosti, ja bih da još jednom ponovim i da malo prokomentarišemo, nisam hteo da se javljam o svakom amandmanu, da rezimiramo na kraju sve ovo što radimo.
Mislim da, jednostavno, kao i što smo izneli u načelu svoj stav da, s obzirom na ono što je nametnuto kroz praksu primene Zakona o javnim nabavkama, i ono što svi znamo da se ukazala potreba za određenim izmenama i dopunama, mi samo smatramo da možda nije trebalo toliko žuriti i da, pošto i kolega Veroljub Arsić najavljuje brz pristup ka izradi izmenama i dopunama Zakona, da eliminišemo sve ove nedostatke, da nam procene traju po tri meseca.
Ono što moramo da kažemo još jedanput da preferencijal je posledica činjenice da jednoj firmi domaćoj dajete posao. Ta firma, jednostavno koja je registrovana u Srbiji ima mnogo više koristi od nje zato što plaća poreze, zapošljava radnike, brine se o razvoju svoga preduzeća. Ono što moramo da kažemo, a to ne smemo da krijemo, to je supstitucija domaćeg proizvoda, naravno razumeće me ljudi koji su iz naše branše. Ono što je najgore po sve nas kada svako rešenje ako se ne postavi na pravi način ono se jednostavno pretvori u prostor za beskonačno izvrdavanje kriterijuma i ono postaje suprotnost onome što mi hoćemo i što je zakonodavac hteo da propiše.
Ispred sebe imam taj pravilnik o načinu dokazivanja o ispunjenosti uslova da su ponuđena dobra domaćeg porekla u kome se jasno definiše kroz četiri člana vrlo prosto i jednostavno da dokaz o domaćem poreklu dobara koja se nude u postupku javne nabavke dostavlja uz ponudu ponuđača. Dokaz iz stava 1. ovog člana izdaje PKS na pismeni zahtev podnosioca u skladu sa propisima koji uređuje carinski sistem.
Onda šta se tu dešava? Ono što bih hteo da kažem i ono što nas sve demantuje ovde i kolege koje su podnele amandmane, mi nemamo jasnu i preciznu statistiku onoga da dobijemo odgovor, kažem, da jednostavno vidimo koliko je to korišćeno preferencijala u praksi. Ono što smo mogli u praksi da primetimo, a to nije dobro po domaću privredu i po one koji stvarno rade i koji žele i koji se spremaju sutra za nove izazove na mnogo većim tržištima, jeste to da smo dolazili do toga da se potvrda o domaćem poreklu, kao što sam rekao u načelu, daje da je smrznuti oslić roba domaćeg porekla. Zatim, o električnoj energiji, potvrda zatim da je gorivo domaćeg porekla. Naravno, imamo mi tu količine koje se proizvode kod nas, ali ko to može i u kojoj meri da utvrdi. Ovaj pravilnik je vrlo štur i mislim da u perspektivi treba da se bavimo time kako bi stvarno izbegli sve mogućnosti da dolazi do ovakvih primera.
Ono što bih naveo kao još jedan primer zloupotrebe nekih kriterijuma, izvrdavanje ovih kriterijuma jeste to da se dešavalo da u postupku javne nabavke učestvuju proizvođači dobara kao i neki drugi ponuđač koji je ponudio dobro istog proizvođača. Pa, onda taj proizvođač u svojoj ponudi dostavi potvrdu o domaćem poreklu robe, a da istu potvrdu neće da dostavi ovom ponuđaču koji nudi njegovu robu.
Mislim da mi ne bismo bili mi kada se ne bismo dovijali na razne načine, čak moram da kažem, a da me neko pogrešno ne shvati, jedan temeljan i studiozno obrađen amandman jeste amandman kolege Fremonda. Znači, on je to lepo na jedan lep pristup dobrog privrednika pokušao da kaže da treba da zaštitimo domaću privredu, ali kada bih sada te parametre sagledao kroz ove podatke koje mi imamo pitanje je kakvi su to efekti. Sada, to mi radimo zbog drugih efekata. Mi to radimo upravo zbog smanjenja budžetskih deficita, jer mi je potpuno neobjašnjivo da mi u nekim situacijama kada se koristi preferencijal, mi damo posao domaćem proizvođaču, a taj domaći proizvođač da…
