Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i, naravno, poštovana gošćo, gospođo Šuput i gosti, gospodo Milekiću i Kokotoviću, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 13. ovog predloga zakona i u odnosu na osnovno obrazloženje koje smo vrlo fino u pisanoj formi saopštili na član 1. ovog predloga zakona, a na koji se kasnije pozivamo i drugim amandmanima. Ovde želim samo da dodam dva argumenta koja su, po mom sudu, veoma vežna za razumevanje onoga o čemu diskutujemo danas u Skupštini.
Jedna stvar tiče se nekih standarda delanja u zakonodavnom telu. Jutros sam ovde navodio primer Poslovnika Evropskog parlamenta, poštovana gospodo, koji počiva na tome da kada jedan predlog zakona dođe u Evropski parlament da poslanici pristupaju prvom čitanju, pa definisanju zaključaka, pa drugom čitanju, pa definisanju zaključaka, pa trećem čitanju, pa definisanju zaključaka i konačno, gospodo, ka usvajanju finalne verzije teksta. Dok je kod nas dovoljno da Vlada uputi u Skupštinu, po hitnom postupku, predloge zakone, ovde se to usvoji bez nekakvog velikog promišljanja i rasprave i posle dva, tri dana, posle prvog čitanja imamo usvojene zakone.
Smatramo da narodni poslanici treba da reaguju na tu praksu, kako se ne bi desilo da svi mi, koji smo narodni poslanici u Narodnoj skupštini, trpimo i relevantne kritike koje nam slede i u izveštaju Evropskog parlamenta, koji će sigurno biti usvojen u martu mesecu u Strazburu, u Evropskom parlamentu, gde će se zameriti zakonodavnom telu na ovakvom pristupu usvajanja zakona.
Mi, narodni poslanici, treba da reagujemo na neprimerenu praksu Vlade Srbije, poštovana gospodo. Hvala.