Zahvaljujem se.
Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, drage moje kolege ja bih vas zamolio da obratite pažnju na naš amandman, amandman poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, iz jednog razloga što se bilo ko od nas, bilo ko od građana Republike Srbije može naći u situaciji koja je obuhvaćena ovim amandmanom. O čemu se radi?
Agencija za osiguranje depozita je stečajni upravnik kod stečaja u bankama. Svako od nas može da dođe u situaciju da deponuje novčana sredstva u bankama. Banke su obavezne da naše depozite osiguraju bez obzira koliko ćemo novčanih sredstava uplatiti, malo ili mnogo, uvek postoji obaveza osiguranja naših depozita. Osigurane sume banke plaćaju Agenciji i to nije sporno.
U slučaju da banka gde smo deponovali naš novac ode u stečaj u toj situaciji Agencija za osiguranje depozita je dužna da nam isplati osiguranu sumu. Podsećanja radi to je 50.000 eura. Ali, tu problem ne vidim.
Problem ćemo videti u jednoj drugoj situaciji koja dolazi posle toga, drage kolege i svi građani Republike Srbije. Radi se o tome što kad banka isplati osiguranu sumu od 50.000 eura, onda ona stupa na mesto poverioca za koga je isplatila 50.000 eura, što mi u pravu zovemo subrogacija i ima nažalost, ponoviću nažalost, prioritet u odnosu na ostale poverioce da naplati svoje potraživanje. Prioritet da naplati potraživanje zajedno sa troškovima stečaja.
Taj prioritet, ta povoljnost se kosi sa odredbama Zakona o stečaju, kosi se sa Ustavom Republike Srbije, zbog toga što će bilo ko od nas Neđo, Goca, Mira, bilo ko od mojih kolega doći u situaciju neravnog položaja. Mi smo tada u neravnopravnom položaju sa Agencijom.
Ne može Agencija da naplati više od nas i ne može pre nas, zato što ako se naplati, naplatiće se 100%. Šta će da ostane onda nama kao poveriocima? Iz čega ćemo mi svoja potraživanja naplatiti? To je sporno sve vreme.
Ono što je takođe značajno da se istakne, značajna je činjenica da u toj situaciji imamo povredu i cilja stečajnog postupka i načela stečajnog postupka. Osnovno načelo stečajnog postupka je ravnomernost i ravnopravnost poverilaca. Agencija za osiguranje depozita je samo stečajni poverilac i ništa više, kao i svi mi zajedno. Zbog čega bi ona imala benefit? Zbog čega bi se njoj davala povlašćena uloga? Apsolutno nedopustivo, bez obzira na komentare ministarstva, apsolutno nedopustivo.
Osim toga nedopustivo je i zbog toga što se na teret stečajne mase stavljaju faktički dva tereta. Zbog čega banka plaća osiguranu sumu? Zbog čega? Da bi se iz imovine banke prvo platila osigurana suma, a onda da još banka plati potraživanja Agencije. Pa, onda dolazimo u jednu apsurdnu situaciju. Pedeset hiljada evra, koje je dobio poverilac, dobiće samo jedan deo ukoliko je deponent sa mnogo većom sumom novca. Oni koji imaju deponovana sredstva u velikim iznosima će se naplatiti vrlo malo. Oni koji imaju deponovana sredstva u malim iznosima će se naplatiti mnogo. To je po meni jedna vrsta totalnog paradoksa.
Drugo, gospođo ministarka, postoji i fond koji se od uplaćenih novčanih sredstava, od osiguranih suma koje banka plaća formira upravo namenski zbog čega se stečajna masa opterećuje, a ne opterećuje se fond. Znači, još jedan apsurd zbog čega se ovaj amandman pojavljuje kao neophodno potreban.
Na teret stečajne mase pre glavne deobe se isplaćuje potraživanje Agencije zajedno sa troškovima koje Agencija ima u postupku isplate osiguranog iznosa depozita. Pazite, pre glavne deobe. To je nešto što za građane Republike Srbije može da bude jako, jako loše u finansijskom smislu reči, kao i za vlasnike malih, srednjih preduzeća preduzetnika.
Dalje, ono što takođe, treba istaći je činjenica da je Agencija za osiguranje depozita od poslovne banke najpre naplaćuje premiju osiguranja da bi po ostvarenju, odnosno, izvinjavam se, da bi nakon otvaranja stečaja i stečajne mase poslovne banke imala prioritet i taj prioritet realizovala na taj način što naplaćuje iznos isplaćenih osiguranih depozita uz sve troškove stečajnog postupka tako da plaćanje premije osiguranja nesumnjivo umanjuje stečajnu masu. Ako ovo nije tačno, ja ne znam šta drugo može da bude bolji razlog za usvajanje ovakvog amandmana.
Dalje, ono što je veoma važno dodati jeste da moramo imati u vidu činjenicu da će kod „Univerzal banke“ kod „Agrobanke“, kod „Regionalne razvojne banke“ biti mnogo poverilaca koji će imati upravo ovakav status diskriminacije. Ja ću zato gospođo ministarka da se pozovem na odredbe Zakona o stečaju i da ukažem koja su to načela koja sudovi moraju da poštuju.
Prvo načelo je načelo zaštite stečajnih poverilaca. Kako se ono ostvaruje? Kroz kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca u skladu sa ovim zakonom. Kako je to ovde srazmerno namirenje i kakav tretman imaju stečajni poverioci u odnosu na Agenciju? Imaju potpuno inferioran tretman i ukoliko ga mi ovim amandmanom i usvajanjem ovog amandmana ne popravimo i ne stavimo u potpuno ravnopravan sa Agencijom za osiguranje depozita onda smo povredili odredbe Zakona o stečaju. Povredili smo osnovno načelo Zakona o stečaju. Povredili smo cilj stečaja. Cilj stečaja je takođe definisan, i on upravo ukazuje na najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca. Kolektivno namirenje.
Ja ću samo ponoviti još jednom pitanje – zbog čega se Agenciji za osiguranje depozita daje ekskluzivitet i daje prioritet i daje benefit koji ni u kom slučaju ne zaslužuje u odnosu na ostale poverioce i zbog čega se na taj način Agencija za osiguranje depozita stavlja u svakako povoljniji položaj u odnosu na ostale poverioce? Mislim da je to apsolutno nedopustivo i obrazloženje da je to u skladu sa direktivom EU kako je dato nam u poslaničkoj grupi SPS apsolutno ne stoji.
Treba istaći upravo da je direktivom EU koja reguliše ova pitanja i kojoj je predviđeno da Agencija za osiguranje depozita ima pravo na subrogaciju, dakle, dolazi na mesto poverioca banke kao stečajnog dužnika za koga je platila osiguranu sumu, ima potpuno identična prava i obaveze kao i lica na čije mesto je stupilo. Na taj način je upravo direktivom Agencija za osiguranje depozita stavljena u ravnopravan položaj sa ostalim poveriocima, i ako se ta činjenica ima u vidu, onda smo upravo na putu harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, upravo smo na putu onoga što podrazumeva preduslov da nas Evropska zajednica prihvati i da u tom pravcu možemo s punim pravom reći da smo ispoštovali sve ono što podrazumeva standarde zakonodavstva EU kojoj težimo.
Molim vas, žao mi je što ministar Vujović nije ovde, ja vas molim da ove razloge cenite veoma brižljivo, veoma analitično, jer su oni u interesu svih poverilaca, reći ću svih poverilaca. Kao poverilac se može naći bilo ko od nas. Znam i te kako dobro kako reaguju i stečajni upravnici, ovim poslom se bavim više od dve decenije i te kako dobro znam kakvi će se problemi u stečajnim postupcima desiti. Problemi koji se na ovaj način mogu desiti će biti multiplicirani ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, jer je očigledno da Ustavni sud pored svih inicijativa koje su prosleđene Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i ranije postojeće odredbe ovog zakona nisu urodili plodom. Zahvaljujem se.