Zahvaljujem se.
Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, drage moje kolege ja bih vas zamolio da obratite pažnju na naš amandman, amandman poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, iz jednog razloga što se bilo ko od nas, bilo ko od građana Republike Srbije može naći u situaciji koja je obuhvaćena ovim amandmanom. O čemu se radi?
Agencija za osiguranje depozita je stečajni upravnik kod stečaja u bankama. Svako od nas može da dođe u situaciju da deponuje novčana sredstva u bankama. Banke su obavezne da naše depozite osiguraju bez obzira koliko ćemo novčanih sredstava uplatiti, malo ili mnogo, uvek postoji obaveza osiguranja naših depozita. Osigurane sume banke plaćaju Agenciji i to nije sporno.
U slučaju da banka gde smo deponovali naš novac ode u stečaj u toj situaciji Agencija za osiguranje depozita je dužna da nam isplati osiguranu sumu. Podsećanja radi to je 50.000 eura. Ali, tu problem ne vidim.
Problem ćemo videti u jednoj drugoj situaciji koja dolazi posle toga, drage kolege i svi građani Republike Srbije. Radi se o tome što kad banka isplati osiguranu sumu od 50.000 eura, onda ona stupa na mesto poverioca za koga je isplatila 50.000 eura, što mi u pravu zovemo subrogacija i ima nažalost, ponoviću nažalost, prioritet u odnosu na ostale poverioce da naplati svoje potraživanje. Prioritet da naplati potraživanje zajedno sa troškovima stečaja.
Taj prioritet, ta povoljnost se kosi sa odredbama Zakona o stečaju, kosi se sa Ustavom Republike Srbije, zbog toga što će bilo ko od nas Neđo, Goca, Mira, bilo ko od mojih kolega doći u situaciju neravnog položaja. Mi smo tada u neravnopravnom položaju sa Agencijom.
Ne može Agencija da naplati više od nas i ne može pre nas, zato što ako se naplati, naplatiće se 100%. Šta će da ostane onda nama kao poveriocima? Iz čega ćemo mi svoja potraživanja naplatiti? To je sporno sve vreme.
Ono što je takođe značajno da se istakne, značajna je činjenica da u toj situaciji imamo povredu i cilja stečajnog postupka i načela stečajnog postupka. Osnovno načelo stečajnog postupka je ravnomernost i ravnopravnost poverilaca. Agencija za osiguranje depozita je samo stečajni poverilac i ništa više, kao i svi mi zajedno. Zbog čega bi ona imala benefit? Zbog čega bi se njoj davala povlašćena uloga? Apsolutno nedopustivo, bez obzira na komentare ministarstva, apsolutno nedopustivo.
Osim toga nedopustivo je i zbog toga što se na teret stečajne mase stavljaju faktički dva tereta. Zbog čega banka plaća osiguranu sumu? Zbog čega? Da bi se iz imovine banke prvo platila osigurana suma, a onda da još banka plati potraživanja Agencije. Pa, onda dolazimo u jednu apsurdnu situaciju. Pedeset hiljada evra, koje je dobio poverilac, dobiće samo jedan deo ukoliko je deponent sa mnogo većom sumom novca. Oni koji imaju deponovana sredstva u velikim iznosima će se naplatiti vrlo malo. Oni koji imaju deponovana sredstva u malim iznosima će se naplatiti mnogo. To je po meni jedna vrsta totalnog paradoksa.
Drugo, gospođo ministarka, postoji i fond koji se od uplaćenih novčanih sredstava, od osiguranih suma koje banka plaća formira upravo namenski zbog čega se stečajna masa opterećuje, a ne opterećuje se fond. Znači, još jedan apsurd zbog čega se ovaj amandman pojavljuje kao neophodno potreban.
Na teret stečajne mase pre glavne deobe se isplaćuje potraživanje Agencije zajedno sa troškovima koje Agencija ima u postupku isplate osiguranog iznosa depozita. Pazite, pre glavne deobe. To je nešto što za građane Republike Srbije može da bude jako, jako loše u finansijskom smislu reči, kao i za vlasnike malih, srednjih preduzeća preduzetnika.
Dalje, ono što takođe, treba istaći je činjenica da je Agencija za osiguranje depozita od poslovne banke najpre naplaćuje premiju osiguranja da bi po ostvarenju, odnosno, izvinjavam se, da bi nakon otvaranja stečaja i stečajne mase poslovne banke imala prioritet i taj prioritet realizovala na taj način što naplaćuje iznos isplaćenih osiguranih depozita uz sve troškove stečajnog postupka tako da plaćanje premije osiguranja nesumnjivo umanjuje stečajnu masu. Ako ovo nije tačno, ja ne znam šta drugo može da bude bolji razlog za usvajanje ovakvog amandmana.
Dalje, ono što je veoma važno dodati jeste da moramo imati u vidu činjenicu da će kod „Univerzal banke“ kod „Agrobanke“, kod „Regionalne razvojne banke“ biti mnogo poverilaca koji će imati upravo ovakav status diskriminacije. Ja ću zato gospođo ministarka da se pozovem na odredbe Zakona o stečaju i da ukažem koja su to načela koja sudovi moraju da poštuju.
Prvo načelo je načelo zaštite stečajnih poverilaca. Kako se ono ostvaruje? Kroz kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca u skladu sa ovim zakonom. Kako je to ovde srazmerno namirenje i kakav tretman imaju stečajni poverioci u odnosu na Agenciju? Imaju potpuno inferioran tretman i ukoliko ga mi ovim amandmanom i usvajanjem ovog amandmana ne popravimo i ne stavimo u potpuno ravnopravan sa Agencijom za osiguranje depozita onda smo povredili odredbe Zakona o stečaju. Povredili smo osnovno načelo Zakona o stečaju. Povredili smo cilj stečaja. Cilj stečaja je takođe definisan, i on upravo ukazuje na najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca. Kolektivno namirenje.
Ja ću samo ponoviti još jednom pitanje – zbog čega se Agenciji za osiguranje depozita daje ekskluzivitet i daje prioritet i daje benefit koji ni u kom slučaju ne zaslužuje u odnosu na ostale poverioce i zbog čega se na taj način Agencija za osiguranje depozita stavlja u svakako povoljniji položaj u odnosu na ostale poverioce? Mislim da je to apsolutno nedopustivo i obrazloženje da je to u skladu sa direktivom EU kako je dato nam u poslaničkoj grupi SPS apsolutno ne stoji.
Treba istaći upravo da je direktivom EU koja reguliše ova pitanja i kojoj je predviđeno da Agencija za osiguranje depozita ima pravo na subrogaciju, dakle, dolazi na mesto poverioca banke kao stečajnog dužnika za koga je platila osiguranu sumu, ima potpuno identična prava i obaveze kao i lica na čije mesto je stupilo. Na taj način je upravo direktivom Agencija za osiguranje depozita stavljena u ravnopravan položaj sa ostalim poveriocima, i ako se ta činjenica ima u vidu, onda smo upravo na putu harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, upravo smo na putu onoga što podrazumeva preduslov da nas Evropska zajednica prihvati i da u tom pravcu možemo s punim pravom reći da smo ispoštovali sve ono što podrazumeva standarde zakonodavstva EU kojoj težimo.
Molim vas, žao mi je što ministar Vujović nije ovde, ja vas molim da ove razloge cenite veoma brižljivo, veoma analitično, jer su oni u interesu svih poverilaca, reći ću svih poverilaca. Kao poverilac se može naći bilo ko od nas. Znam i te kako dobro kako reaguju i stečajni upravnici, ovim poslom se bavim više od dve decenije i te kako dobro znam kakvi će se problemi u stečajnim postupcima desiti. Problemi koji se na ovaj način mogu desiti će biti multiplicirani ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, jer je očigledno da Ustavni sud pored svih inicijativa koje su prosleđene Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i ranije postojeće odredbe ovog zakona nisu urodili plodom. Zahvaljujem se.

Reč ima ministarka Kori Udovički.

Gospodine Jovanoviću, složiću se sa vama da mi je žao što ministar Vujović nije danas ovde, ali verujte mi da mogu u dva minuta, koliko je to moguće, da vam dam kvalifikovan odgovor na ovo pitanje koje postavljate.
Radi se o vrlo fundamentalnoj postavci finansijskog sistema bilo koje zemlje. Glavni razlog zašto se Agenciji za osiguranje depozita daje tako poseban status kao poverioca u odnosu na stečaj banaka je isti razlog zbog kojeg NB u bilo kojoj zemlji ima tako poseban status u odnosu na bilo koju drugu instituciju i nezavisna je bila određena Ustavom čak i one Jugoslavije koja inače nije poznavala druge nezavisne agencije.
U čemu je stvar? Stvar je u tome što banke raspolažu sredstvima deponenata koji postoje, a to su građani. Oni su vrlo različita vrsta poverilaca u odnosu na bilo kog drugog poverioca o kome Zakon o stečaju govori. Kada ste poverilac nekoj firmi, vi ste doneli odluku o tome da želite nekome neki novac da pozajmite. Deponent, građanin kada stavlja novac kao depozit u banku, on to ne daje da bi ta banka sa tim novce neodgovorno raspolagala i završila u stečaju. Bez poverenja da će taj novac biti dobro ulagan i da je on siguran, nema finansijskog sistema zemlje. Bez finansijskog sistema zemlje, nema ni početka razvoja te zemlje, nema načina da se višak kapitala prenosi tamo gde on može da najviše da privrednog rasta i ulaganja.
Znači, poverenje građanina je užasno važno. Međutim, zašto imamo Agenciju za osiguranje depozita? Ako se to poverenje tako što bismo mi kao država stopostotno garantovali svaki depozit, onda bismo takođe ukinuli motivaciju banaka da vode računa o tome kako raspolažu tim depozitima.
Time što smo osigurali samo iznos do 50 hiljada depozita, mi teramo građane da ipak paze u koju banku stavljaju novac jer Agencija za osiguranje depozita će im vratiti. Znači, osigurala je samo iznos do 50 hiljada.
Vrlo je važno da onda kada i ako, nadamo se da se to više neće dešavati, ali ako bi se desilo, da opet neka banka ode u stečaj, istog trenutka velikom brzinom sasvim nezavisno od bilo čega drugog što sledi u likvidaciji te banke ili raspolaganju u postupku njenog stečaja, taj poverilac tj. građanin, deponent svojih 50 hiljada dobije.
Sve drugo može da bude tema stečaja, ali ono poverenje na kojem se zasniva stabilnost finansijskog sistema i naša sposobnost da kapital, štednju, višak, akumulaciju prenosimo od onih koji ga imaju tamo gde ulaganjem može da da najveći privredni rast, zasniva se na ovom poverenju. Hvala.

Hvala.
Neđo, javljate se po amandmanu ili je replika?
(Neđo Jovanović, s mesta: Replika.)
Izvolite.

Ja sam vas, gospođo ministarko, odlično razumeo, ali nisam siguran da li sam ja dobro shvaćen, jer je ovo bila i u ime poslaničke grupe SPS najbolja moguća namera da se zaštiti nešto što smatram da treba zaštititi.
Postaviću sada tri jednostavna pitanja.
Prvo pitanje, ako idemo tom logikom, zašto onda prvo ne promenimo odredbe Zakona o stečaju? Mi odredbe Zakona o stečaju shodno primenjujemo na Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih društava. U Zakonu o stečaju nemamo ekskluzivitet, imamo načela koja moramo da poštujemo, da poštujemo načelo ravnopravnosti, načelo zabrane diskriminacije poverilaca, načelo efikasnosti. Znači, ni u kom slučaju ta načela ne mogu da budu van ovog zakona. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje na koje nije dat odgovor je – šta će nam Fond za osiguranje depozita, jer se u taj fond slivaju novčana sredstva koja se naplaćuju iz osigurane sume? Zašto smo osnovali onda Fond, zbog čega?
Treće pitanje koje je najlogičnije glasi – šta ćemo u situaciji ukoliko Agencija za osiguranje depozita naplati kompletnu vrednost stečajne mase, a vi i ja smo stečajni poverioci? Iz čega ćemo mi da se naplatimo? Takve situacije nisu nemoguće, one nisu samo teoretske, one su u praktičnom smislu i te kako moguće i možemo naići na njih u budućim situacijama, možda čak i često, imajući u vidu kakve će biti sudbine banaka koje ne posluju na način na koji vi objašnjavate, što vas potpuno podržavam u tom stavu i tu imate bezrezervnu podršku SPS-a. Ali, šta ćemo u situaciji ukoliko Agencija pojede novčanu masu koja predstavlja stečajnu masu, kako ćemo se mi naplatiti?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, gospodin Neđo Jovanović je argumentovano i kompetentno obrazložio ovaj amandman. Naša poslanička grupa pažljivo sluša i one koji argumentuju predloge za brisanje nekog člana i one koji predlažu da je amandman za popravljanje nekog člana. Nas je gospodin Neđo Jovanović ubedio da u Danu za glasanje glasamo za ovaj amandman, ali imamo samo jedan uslov, a to je da gospodin Jovanović, pošto je rekao da nastupa ispred poslaničke grupe SPS, da njegova poslanička grupa u Danu za glasanje glasa za ovaj amandman i da bude politički korektan i da u Danu za glasanje pokaže da radi u interesu građana, a da ovo nije samo politička priča. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, pre svega, poslanička grupa SPS nije podnela ovaj amandman radi politizacije. Mi ne želimo da politizujemo. Ukoliko neko smatra da je ovaj amandman dobar, on će ga podržati, ukoliko neko smatra da nije dobar, neće ga podržati. Ukoliko neko smatra da se ovim amandmanom poboljšava kvalitet zakona, on će mu dati podršku. U suprotnom neće ni dobiti podršku.
Ono što je bitno, bitno je da poslanička grupa SPS podržava set ovih zakona i da će onako kako je rečeno u načelnoj raspravi ostati i u Danu za glasanje, mi nemamo taj problem, ali tražimo da se sa razumevanjem prihvati nešto što je i logično i na zakonu utemeljeno. Jednostavno, tražimo nešto što očekuju građani od koalicije SNS-a i SPS-a, što očekuju od Vlade koju bezrezervno podržavamo u svim njenim nastojanjima da se ekonomsko, finansijsko stanje države stabilizuje i krene napred, krene ka Evropi, krene ka EU. Zbog toga je upravo obrazloženje amandmana koje sam ja istakao u ime poslaničke grupe SPS ovakvo i sa ovakvom argumentacijom. Ako neko želi iz političkih razloga da deluje prema nama, onda ne mora da nas podržava. Mi smo izneli svoje razloge, za koje smatramo da su jasni, činjenično utemeljeni, pravno prihvatljivi i, što je najvažnije, u skladu sa Ustavom. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po amandmanu.