Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko i uvaženi gosti iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva i zaštite životne sredine, uvaženi građani Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Postrojenja koja spadaju u kategorije za koje je potrebno integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine su potencijalno ozbiljni zagađivači, zbog čega se njihov rad reguliše posebnom dozvolom koja uslovljava poštovanje graničnih vrednosti emisije.

Naročito je važno kako uticati na ključne aspekte održivosti kvaliteta životne sredine, poput svođenja potrošnje sirovina i energije na minimum. Sva ova postrojenja bi trebalo da pribave integrisanu dozvolu, jer se u suprotnom suočavaju sa zatvaranjem, što bi s obzirom na investicije, značilo veliki ekonomski problem u već urušenoj domaćoj industriji.

Postupak pripreme zahteva za dozvolu, za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine jednog postrojenja ili fabričkog kompleksa je dovoljno kompleksan da stvara brojne probleme, čak i tokom same pripreme dokumentacije za zahtev za integrisanu dozvolu.

Uslove koje Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, zajedno sa pratećim pravilnicima i uredbama postavljaju pred operatere pravi izazov kako bi se njihovo poslovanje, odnosno funkcionisanje uskladilo sa zakonskom regulativom u Srbiji.

Direktiva EU o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine često dovodi do poteškoća kada je reč o ispunjavanju uslova zbog nejasne definisanosti, posebno u delu pribavljanja potrebne dokumentacije za izradu zahteva za integrisanu dozvolu, jer operateru nedostaju druge dozvole kao što su upotrebna ili vodna, jer je procedura za dobijanje istih prilično duga, pa nastaje pat pozicija.

Svi smo svesni da procesi u proizvodnoj industriji izazivaju značajne misije štetnih materija u životnu sredinu zahvaljujući razvoju tehnologiji, kao i činjenici da mnoge emitovane zagađujuće komponente ne ostaju u jednom medijumu životne sredine, već se prenose iz jednog u drugi, što je dovelo do povećanja interesa u sve većem broju propisa u oblasti integrisane kontrole zagađenje, tako da Direktiva EU o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivača jeste ključni instrument za unapređenje održive proizvodnje u skladu sa principom održivog razvoja.

Primenom zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine iz 2004. godine, uz prateće podzakonske akte, su se javili probleme koji se ogledaju u nedostatku kompetentnog kadra na svim nivoima nadležnosti.

Integrisano sprečavanja i kontrola zagađenja životne sredine predstavlja integrisan pristup kontroli zagađivanja koji podrazumeva sprovođenje na minimum potrošnju sirovine i energije, sprečavanje ili smanjenje emisije u vazduhu, vodi i zemljište, upravljanje otpadom i uzimanje u obzir preko graničnog konteksta.

Ova direktiva, zahtev od zemalja članica, uspostavljanje sistema dozvola, koji primenjuju opšte principe na specifične aktivnosti, a od postrojenja koja podležu ovom zakonu zahteva primenu odgovarajućih preventivnih mera. Preventivne mere se odnose na upotrebu BAT, a to su najbolje dostupne tehnike, efikasno korišćenje energije, preduzimanje mera za sprečavanje akcidenata i redukciju njihovih efekata, kao i izostavljanje dodatog zagađenja prilikom zatvaranja takvih postrojenja.

Integrisana dozvola se izdaje za rad novih postrojenja radi bitne izmene u radu postojećih postrojenja, koje su po dosadašnjim zakonom bile u obavezi da pribave integrisanu dozvolu do 2015. godine, kao što su mnoge kolege pre mene to i konstatovale, a ovom izmenom zakona, taj rok će se promeniti i produžiti do kraja 2020. godine. To će u mnogome doprinositi da postrojenja koja podležu ovom zakonu prilagode svoje proizvodne procese u skladu sa graničnim vrednostima emisija.

Dozvola se izuzetno može odnositi i na prestanak aktivnosti, tako da period važenja dozvola ne može biti duži od 10 godina. Aplikacija za dozvolu sadrži opis instalacija i njihovih aktivnosti, plan korišćenja sirovine i energije u proizvodnom proces, izvore, prirodu i količinu emisija, značajne efekte emisija za životnu sredinu predložene tehnologije i tehnike za sprečavanje redukciju emisija mere za prevenciju i povraćaj otpada i mere za monitoring emisija.

S obzirom da upotrebnoj dozvoli prethodi građevinska dozvola, imali smo slučajeve da postojeći objekat, u kojem se sada odvijaju proizvodni procesi, su stari i do 100 godina, da je izvršena rekonstrukcija, dogradnja ili prenamena, da u procesu privatizacije nije dobijena kompletna dokumentacija i da bi bilo potrebno radi projekta izvedenog objekta raditi projekat izvedenog projekta i ući u proceduru legalizacije objekta, a onda se tek tada ustanovi da nisu rešeni ni imovinsko-pravni odnosi na nekoj od katastarskih parcela. Za sve pobrojane aktivnosti su potrebna dodatna finansijska sredstva, kao i dodatni vremenski rok.

Na kraju, suština Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine leži u interesu da se veliki zagađivači stave pod kontrolu koja će biti rigorozna i redovna, jer izdata dozvola podleže ponovnom razmatranju najmanje dva puta u toku važenja, a može i više puta na zahtev nadležnog organa ili operatera.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju kontroli zagađivanja sa obrazloženjem se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako bi se omogućio kontinuitet u radu postrojenja.

Samim tim, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona je povoljan signal za operatere, jer preciznije definiše odredbe ovog zakona i na taj način operaterima olakšava izradu zahteva za integrisanu dozvolu i zakon omogućava operaterima da podnesu uredan zahtev pribavljanjem i kompletiranjem dokumentacije koja se prilaže uz zahtev s jedne, dok nadležnom organu, s druge strane, obezbeđuje odgovarajući stepen dinamike rešavanja po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, a samim tim, na taj način, racionalan i opravdan vremenski okvir izdavanja dozvole.

Konačno, precizira se dinamika izdavanja integrisane dozvole, prema kojoj će sva postrojenja koja ispunjavaju uslove dobiti dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020 godine. Duži rok za izdavanje integrisane dozvole u potpunosti je opravdan nakon sticanja statusa kandidata Republike Srbije za članstvo u EU, odnosno predstojećih pregovora sa EU sa stanovišta dobijanja dužeg perioda za prilagođavanje postojećih postrojenja zahtevima direktive.

Odgovor na deo navedenih problema upravo leži u pomenutim rešenjima, u Nacrtu zakona, u izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, tako da će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović.

Hvala.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas su pred nama na dnevnom redu tri veoma važna predloga zakona, koji su od izuzetne važnosti jer regulišu promet hemikalija i zaštitu životne sredine u skladu sa propisima EU.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, u svom izlaganju ću se osvrnuti na nekoliko članova. Pre svega, članom 7. Predloga zakona propisano je da se za upis hemikalija u registar hemikalija plaća republička administrativna taksa od strane proizvođača, uvoznika ili daljeg korisnika.

Postojanje baze podataka o hemikalijama omogući će blagovremeno reagovanje u postupku pregovora za pridruživanje Srbije EU, a u cilju obezbeđivanja tranzicionih perioda u vezi sa registracijom hemikalija proizvedenih u Srbiji u skladu sa zahtevima uredbe Evropskog parlamenta i Saveta evropske zajednice.

U članu 9. ovog zakona propisano je da se za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja prethodnog obaveštenja takođe plaća taksa. Ovo predstavlja obavezu Republike Srbije na osnovu Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini i tranzit ovih hemikalija preko određenih zemalja.

Ono što je izuzetno bitno, a što su moje kolege već više puta napomenule jeste i to da će pravna lica i preduzetnici morati da pribave dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija, a fizička lica dozvolu za korišćenje tih hemikalija. Pribavljanje ovih dozvola je neophodno kako ne bi došlo do nedozvoljene distribucije najopasnijih hemikalija. Rok važenja ove dozvole je pet godina.

Ono što je veoma značajno jeste da će troškove pribavljanja tih dozvola snositi lica koja od njihovog prometa, tj. korišćenja ostvaruju dobit i samim tim se troškovi izdavanja tih dozvola ne prevaljuju na građane Republike Srbije.

Članom 16. ovog zakona propisano je da inspektori za zaštitu životne sredine i sanitarni inspektori mogu da vrše uzorkovanje i preliminarnu kontrolu sadržaja hemikalija i proizvoda radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi za stavljanje u promet, odnosno za korišćenje tih hemikalija i proizvoda.

Dakle, cilj izmena sva tri ova predloga zakona jeste da se obezbedi kontinuirano finansiranje upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima kroz uvođenje taksi, efikasniji inspekcijski nadzor, kao i da se bolje reguliše i olakša izdavanje integrisanih dozvola o zaštiti životne sredine u industrijskim postrojenjima.

Izmenama Zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima precizirano je da se poštuje princip po kome onaj ko stavlja hemikalije i biocidne proizvode na tržište mora da snosi teret upravljanja, dok će se kroz precizniju podelu poslova inspekcija iz više ministarstava omogućiti bolja kontrola tih oblasti.

Cilj izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine jeste usklađivanje odredbi koje se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ovim novinama u zakonu se menja dinamika rešavanja i izdavanja industrijskim postrojenjima integrisanih dozvola, koje se odnose na zaštitu životne sredine, za šta će rok biti produžen sa 2015. godine na 2020. godinu.

Smatram ove izmene veoma dobrim i veoma značajnim i smatram da pokazuju želju Vlade i nadležnog ministarstva za unapređenjem životne sredine u skladu sa standardima EU.

Naravno, SNS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom prihvatiti ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Bogosavljević sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama objedinjena rasprava vezana za oblast zaštite životne sredine, a ja ću se u okviru svog izlaganja osvrnuti na izmene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona nalazimo u odredbi člana 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija unapređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine. Zakon o biocidnim proizvodima je usvojen 2009. godine u setu tzv. zelenih zakona i pretrpeo je izmene 2010. i 2011. godine i uveo je jedinstven sistem stavljanja u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.

Ovaj sistem uveden je u postupku usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, a osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje prometa biocidnih proizvoda sa zemljama Evropske unije i drugim zemljama.

Godine 2009. takođe je usvojen Zakon o hemikalijama, kada je i osnovana Agencija za hemikalije. Zakon o izmenama Zakona o hemikalijama iz 2012. godine izbrisana je nadležnost Agencije, odnosno propisano je da Agencija za hemikalije prestaje sa radom 29. septembra 2012. godine.

Pojedine odredbe Zakona o biocidnim proizvodima odnosile su se na rad Agencije za hemikalije koja je u međuvremenu ukinuta. Tako se razlozi za donošenje zakona sastoje u potrebi za usklađivanjem Zakona o biocidnim proizvodima sa drugim sistemskim zakonima, a kojima se uređuje budžetski sistem tj. Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije, a kojim se reguliše način uvođenja i propisivanja taksi, kao i njihova visina.

Cilj donošenja ovog zakona jeste usklađivanje sa Zakonom o hemikalijama, odnosno sa Odlukom o prestanku važenja Agencije za hemikalije i preuzimanjem nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Kao što smo mogli da vidimo u obrazloženju predlagača ovog zakona, za donošenje zakona data su objašnjenja osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, odnosno izvršeno je terminološko usaglašavanje sa poslednjim izmenama Zakona o hemikalijama i Odlukom o prestanku važenja Odluke o osnivanju Agencije za hemikalije. Brisane su i naknade koje su bile isključivi prihod Agencije za hemikalije.

Za sprovođenje ovog zakona, što je vrlo bitno, nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, već su u njemu obezbeđena sredstva za obavljanje poslova upravljanja biocidnim proizvodima. Efikasno obavljanje poslova u ovoj oblasti obezbeđeno je preuzimanjem poslova Agencije za hemikalije, sredstava za rad, kao i prelaskom zaposlenih na tim poslovima u Ministarstvo poljoprivrede i zaštite

životne sredine.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima ne dira se u suštinska rešenja data u Zakonu o biocidnim proizvodima, već se izmene prvenstveno odnose na promenu nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima.

Pored toga, umesto ranijih naknada koje su bile prihod Agencije za kemikalije, propisane su takse koje su prihod budžeta Republike Srbije, a neke od ranije utvrđenih naknada su ukinute. Ovim zakonom se ne odstupa od rešenja u evropskim propisima.

Važećim zakonom nije razgraničena nadležnost inspekcija za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije, veterinarske inspekcije, tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanjem biocidnim proizvodima. Takođe, prema postojećem zakonskom rešenju, predviđeno je da ova ministarstva sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora, a u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.

Dosadašnja praksa ovog instituta pokazala je da je isti neefikasan zbog nepostojanja podele nadležnosti, te da zahteva preciznu podelu nadležnosti inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne, veterinarske i tržišne inspekcije. Radi vršenja nadzora nad primenom odredaba neophodno je postojanje zajedničkog tela radi usklađivanja i preduzimanja mera i aktivnosti koje će se preduzimati za sprovođenje zakona. Takođe, navedene inspekcije, u cilju adekvatne i efikasne kontrole nad primenom propisanih odredbi, moraju proći zajedničku obuku.

Imajući u vidu da su naknade propisane ovim zakonom bile prihod Agencije za hemikalije, potrebno je radi usaglašavanja sa činjenicom da je ukinuta Agencija za hemikalije, kao i radi usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o biocidnim proizvodima, izbrisati naknade i umesto njih propisati takse koje su prihod budžeta Republike Srbije. S tim u vezi zakon će imati pozitivan uticaj na samostalnost obavljanja poslova upravljanja biocidnim proizvodima, a preko organizacionih oblika državne uprave na koje se primenjuje Zakon o državnoj upravi bez poveravanja poslova državne uprave drugim pravnim licima, javnim agencijama.

Rad inspekcijskih službi, inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne, veterinarske i tržišne inspekcije, u vršenju inspekcijskog nadzora, razgraničenjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Imajući u vidu da se ukidanjem naknada, koje su bile prihod Agencije za hemikalije i propisivanjem taksi koje su prihod budžeta Republike Srbije, sam budžet rasterećuje tako što deo troškova upravljanja biocidnim proizvodima snose lica koja od stavljanja u promet biocidnih proizvoda ostvaruju dobit. Projekcija očekivanih prihoda po ovom osnovu zavisiće od, kako od visine takse, u vezi sa sprovođenjem Zakona o biocidnim proizvodima, koje će biti propisane, tako i od toga za koje upravne postupke će biti podnošeni zahtevi i broja ovih zahteva.

Primena ovog zakona ne izaziva dodatne troškove građanima, privredi, posebno malim i srednjim privrednim društvima, jer ne uvodi nove obaveze u odnosu na obaveze koje su propisane važećim Zakonom o biocidnim proizvodima. Pored toga, u nekim postupcima, za koje je ranije bilo predviđeno plaćanje naknade ovim zakonom, one se brišu, tako da se ovim zakonom vrši smanjenje finansijskog opterećenja pravnih subjekata koji se bave proizvodnjom, odnosno prometom biocidnih proizvoda.

Efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene, jer se njegovim donošenjem obezbeđuje neophodno sistemsko, pravno i institucionalno usklađivanje sa ranije donetim propisima, odnosno delotvornije, racionalnije i ekonomičnije zadovoljavanje svrhe obavljanja poslova državne uprave, odnosno vršenja javnih ovlašćenja koje je do sada imala Agencija za hemikalije.

Kao što je ranije već pomenuto, javna rasprava o ovom zakonu nije sprovedena, imajući u vidu da se ovim zakonom vrši samo usklađivanje sa relevantnim sistemskim zakonima - Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama i Zakonom o budžetskom sistemu.

Takođe, šta predlažu izmene i dopune ovog zakona, to je donošenje po hitnom postupku i u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine, a imajući u vidu da bi nedonošenjem zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po efikasan rad organa i organizacija na poslovima upravljanja biocidnim proizvodima, a time i da domaću privredu dovede u nekonkurentan položaj u odnosu na države EU.

Imajući u vidu da je osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima Agencija za hemikalije bila ovlašćenja za sprovođenje ovog zakona, a da je ona prestala sa radom 29. septembra 2012. godine, te se na ovaj način obezbeđuju zakonodavni, organizacioni, institucionalni i drugi uslovi neophodni za funkcionisanje sistema upravljanja biocidnim proizvodima u Republici Srbiji.

Iz priloženog se mogu zaključiti uštede u budžetu Republike Srbije, ukidanje Agencije za hemikalije, ali i novi priliv po osnovu plaćanja taksi, tako da ovom prilikom pohvaljujem rad resornog ministarstva.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ovaj predlog, kako ovaj, tako i ova druga dva zakona iz oblasti životne sredine. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Gospodin Birmančević nije tu.

Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o setu zakona koji za osnovi cilj imaju zaštitu i unapređenje naše životne sredine.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, ono što je ovde najbitnije, znači, da se ne radi ni o kakvim krucijalnim promenama, više se radi o usaglašavanju sa poslednjim izmenama koje su donete u Zakonu o hemikalijama, tačnije o ukidanju Agencije za hemikalije.

Naime, bilo je neophodno da dođe do ovih izmena i dopuna kako bi se izbegle određene formalno-pravni problemi koji su do sada postojali u funkcionisanju ovih zakona. Inače, kako postojeći Zakon o biocidnim proizvodima i da dalje prepoznaje Agenciju za hemikalije kao organ koji postoji iako više ne postoji, tako da je bilo neophodno usaglasiti ova dva zakona kako bi oni pravilno funkcionisali.

Nakon donesenog Zakona o ministarstvima sve poslove koje je nekada obavljala Agencija za hemikalije sada obavlja Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Predloženim izmenama i dopunama svi prihodi, odnosno sve naknade koje su nekada bile prihod agencije za hemikalije umesto tih naknada sada se plaćaju takse koje će ići u budžet Republike Srbije. Naravno, to je više nego pozitivno i isto tako kada je u pitanju budžet Republike Srbije, ono što bih istakla, što je novina i što je jako dobro, jeste da će od sada deo troškova za upravljanje biocidnim proizvodima snositi i oni subjekti koji od stavljanja istih u promet, odnosno od proizvodnje istih, ostvaruju korist, odnosno ostvaruju profit, što je naravno više nego logično da onaj ko ostvaruje korist i profit od nečega učestvuje u plaćanju istog, tako da na taj način to će se jako pozitivno odraziti na budžet Republike Srbije, tako što će se isti rasteretiti.

Takođe, ono što bih želela da naglasim jeste da primenom ovog zakona ni na koji način neće postojati dodatni troškovi ni za građane, ni za privredu, tako isto, što je jako bitno ni za mala, ni za srednja preduzeća. Naprotiv. Doći će čak do finansijskog rasterećenja subjekata koji se bave proizvodnjom, odnosno stavljanjem u promet biocidnih proizvoda na taj način što će se neke takse koje su do sada postojale, te takse određeni broj njih će se ukinuti.

Zatim, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, ono što je najbitnije vezano za ovaj zakon jeste da se sistemski uređuje izdavanje integrisane dozvole, kako za postojeća, tako i za nova preduzeća.

Ono što je ovde osnovni cilj, a jeste zapravo to da se prevaziđe taj vremenski vakum koji postoji, koji kao takav predstavlja jedan veliki problem za rad postrojenja, znači, da se prevaziđe taj vremenski period koji postoji od izdavanja upravne dozvole, znači, od trenutka, ukoliko se naravno, upotrebna dozvola od trenutka probnog rada pokazalo da je sve uredu. Dobijena upotrebna dozvola, jer po postojećem zakonu treba da se sačeka još 240 dana kako bi se dobila integrisana dozvola, a po postojećem zakonu postrojenje mogu da počnu sa radom tek i pošto dobiju integrisanu dozvolu, a taj jedan vremenski period je nepotrebno gubljenje i vremena i novca za ta postrojenja, što je slažemo se nedopustivo.

Ovim izmenama i dopunama to se menja, tako da će ubuduće ta postrojenja moći da rade i u tom vremenskom periodu, ukoliko komisija oceni u toku probnog rada da su svi uslovi bili zadovoljavajući, odnosno da je sve u skladu sa propisima.

Smatram da je ova izmena jako dobra, da ljudima omogućava da nesmetano rade. Takođe smatram da će nešto tako stvoriti uslove pravne sigurnosti, što će sigurna sam privući i strane investitore, što će opet samim tim značiti i nova radna mesta za naše građane, što jeste strateški cilj ove Vlade.

Predložene izmene i dopune sva tri zakona smatram da su jako kvalitetne, iako je više puta istaknuto da se ne radi o nekim krucijalnim promenama, smatram da će značajno doprineti efikasnoj primeni svih zakona u praksi, što na najbolji mogući način pokazuje pravo brigu i odgovornost resornog ministarstva, kako za očuvanje zdravlja ljudi, tako za unapređenje životne sredine. Tako da će sve predložene izmene i dopune u danu za glasanje naravno dobiti podršku SNS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Girić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set izmena i dopuna zakona, a ja ću u kratkim crtama govoriti o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Pojačane aktivnosti u privredi nameću potrebu da se paralelno sa njihovom dinamikom uređuju i oblasti koje prate takve aktivnosti. Privreda i tržište su živ organizam koji funkcioniše po svojim principima i zakonitostima, pa bilo koja i bilo kakva administrativna nedoslednost može izazvati nepotrebne troškove i zastoje. S toga je neophodno omogućiti proizvodnim i tržišnim ciklusima da se odvijaju ne smetano, pri tome vodeći računa o zaštiti interesa celokupnog stanovništva, kroz više različitih segmenata, a u ovom slučaju konkretno kroz zaštitu životne sredine.

Istovremeno, cilj izmena i dopuna ovog zakona je uređenje administrativnih postupaka kojima će se pojednostaviti rad i smanjiti troškovi privrednih subjekata na konkretnom tržištu, ali i zaštiti opšta dobra i zdravlje stanovništva kroz mere zaštite životne sredine.

Prema postojećim zakonskim rešenjima puštanje u rad određenih proizvodnih ili istraživačkih postrojenja i dobijanje trajne dozvole za rad, propisano je da se nakon probnog rada i analiza efekata, dalja proizvodnja se obustavlja sve dok nadležni državni organi analizom ostvarenih rezultata ne utvrde da li subjekt, imajući u vidu sve relevantne rezultate i parametre, može da nakon dobijanja dozvole nastavi sa radom, odnosno da li će uopšte dobiti dozvolu za dalji rad ili ne.

To dalje znači da sve aktivnosti koje su do tada preduzimane moraju da budu obustavljene do rešenja upravnih organa, a činjenica je da je dosta često pokretanje ponovne proizvodnje ili rada postrojenja skopčano sa dodatnim, pokazalo se nepotrebnim troškovima na strani privrednih subjekata.

Upravo izmene i dopune ovog zakona imaju za cilj da propisivanjem novih i jednostavnijih procedura obezbede nesmetan rad privrednih subjekata i smanjenje nepotrebnih troškova zbog prekida proizvodnje ili istraživačkih aktivnosti, ali da to ne bude na uštrb opštih interesa i ugrožavanja životne sredine kao opšteg dobra.

Imajući sve ove izmene i dopune ovog zakona, ponoviću ono što su moje kolege rekle, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.