Zahvaljujem.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, počeću sa onim kako je ministarka završila. Nadam se, a i poslanička grupa SDS ZZS i Zeleni Srbije će podržati ovaj set predloga, konvencija i potvrđivanje protokola i u vezi sa Karpatima, Urugvajem i u vezi sa svim ostalim o čemu je ministar govorila.

S obzirom da Karpatski planinski sistem sačinjava sedam zemalja, to je ministarka rekla, zaista se mora istaći i poštovati međunarodni odnosi svih ovih zemalja u zaštiti i održivom razvoju Karpata. Mi ovde razgovaramo i ovo je uglavnom mesto gde narodni poslanici mogu da govore i da iznose svoja mišljenja. Nije tako uobičajeno da ulazimo u institucije izvršnih organa, tako da nam je ovo jedinstvena prilika da iznesemo svoje mišljenje i neke svoje predloge.

Ja kao predstavnik Zelenih Srbije vrlo često uz kritike koje imam iznosim i svoja mišljenja i dajem rešenja, pa smo mi veoma zadovoljni, s obzirom da tri godine pričamo o vraćanju fonda, što će fond konačno biti vraćeno bilo kao budžetski ili kao namenski. Tri godine smo pričali, jer je ovo jedina prilika, o izradi Nacionalne strategije adaptacije na klimatske promene. Sada se i kroz Savet za klimatske promene o tome govori i kroz ove protokole se negde i pominju klimatske promene, posebno u vezi sa šumskim konvencijama i upravljanjem šuma.

Sam imam preko stotina poslaničkih pitanja u pisanoj formi. Na dobar deo njih nikada nije odgovoreno. Govorim o ove tri godine, a ne govorim o vašem ministarstvu. Ja imam poslanička pitanja za sva ministarstva i u javnosti se gotovo ne govori o poslaničkim pitanjima koja su u pisanoj formi, nego samo o onim promotivnim poslaničkim pitanjima kada poslanici iznose usmenim putem poslanička pitanja.

Ciljevi ovih protokola o zaštiti i održivom razvoju Karpata jesu upravljanje resursima Karpata i oni ne mogu i ne treba da budu realizovani tj. ne treba da budu zavisni od samo jedne strane, nego moramo da i mi svojim potvrđivanjem i učešćem u ovim protokolima pokažemo dobru volju i da možda još uvek nemamo dovoljno dobre kapacitete ili ih imamo, ali da možda i neke inicijative idu sa strane Srbije, da ovih sedam zemalja uključimo i na najbolji način da potenciramo prekograničnu saradnju. Neophodnost prekogranične saradnje i zajednički napori usmereni ka postizanju ciljeva i aktivnosti u pravcu zaštite životne sredine i održivom razvoju Karpata.

Potvrđivanje i inicijativa o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata je promocija održivog upravljanja i zaštite Karpatskih šuma. Ovaj Karpatski proces iako je formalno subregionalnog karaktera iniciran je i nadzire se, ako ne grešim, od strane UNEP, VVEF, UNC, EU i drugih međunarodnih organizacija, a protokol se u potpunosti uklapa u druge integracione tokove u EU.

Nama je važno pre svega kao zelenima podizanje svesti o multifunkcionalnom karakteru šuma i mi smo na jednom od javnih slušanja u poslednjih par meseci govorili o tom značaju šuma i ovde je posebno važno kada govorimo o tom Karpatskom masivu zbog toga što veliki broj bujičnih poplava dolazi upravo sa tog područja. Hoćemo da se pritisak na šumske eko sisteme drži u granicama realnog i da se trudimo da očuvamo šume u Karpatima jer pre svega doprinose ruralnom razvoju i očuvanju biodiverziteta.

U svemu ovome država Srbija se, verujem, naslanja na međunarodne konvencije o održivom razvoju i Konvenciji o zaštiti životne sredine, pre svega o Rio deklaraciji, Deklaraciji iz Johanesburga o održivom razvoju, Konvencije UN o klimatskim promenama, KJOTO protokolu, Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Rezolucije ministarske konvencije o zaštiti šuma u Evropi, Konvencije o očuvanju i zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa i evropskoj Konvenciji o predelu sve sa ciljem zaštite očuvanja i održivog upravljanja Karpatskim šumama.

Veoma je važna regionalna saradnja i imam tu nekoliko konkretnih predloga bez obzira što podržavamo ovo i mislimo da možda naši predlozi mogu da unaprede status države Srbije u toj regionalnoj saradnji.

Slažemo se sa opštim ciljevima o održivom upravljanju šumama i važno je da promovišemo održivo upravljanje i zaštitu Karpatskih šuma, očuvanje i uvećanje površina pod šumama, obezbeđivanje proizvodnih funkcija šuma i njihove uloge u ruralnom razvoju, promovisanje i racionalno korišćenje šuma kao ekološkog i obnovljivog materijala i resursa. U Srbiji se u proteklim decenijama nije uvek na najbolji način gazdovala šumama i to je izazov koji nam predstoji. Održiva upotreba ne drvnih šumskim proizvoda kao jedan od ekonomskih potencijala države Srbije na kojem se ne radi previše, a upravo te male privredne delatnosti od organske poljoprivrede do plodova iz šuma, lekovitog bilja mogu biti mala razvojna šansa Srbije i Zeleni Srbije smatraju da hiljade malih šansi je značajnije nego da čekamo jednu veliku koja se možda neće nikada desiti.

Unapređenje šumskih sektora u ublažavanju klimatskih promena koje je veoma važno, unapređenje zaštitne funkcije šuma, ako što su sprečavanje poplava, klizišta i regulacije kruženja vode u prirodi. Kroz osiguranje proizvodnih funkcija šuma može da se poveća i njihova uloga u ruralnom razvoju, naravno kroz određene nove ekonomske politike.

S obzirom na značaj ovog protokola i na njegovo oslanjanje na princip održivog korišćenja šuma i šumskih ekosistema, Zeleni Srbije će podržati njegovo usvajanje, a takođe i poslanička grupa Socijaldemokratske stranke, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije će podržati ceo set ovih protokola.

Naravno, ovde ostaje otvoreno pitanje jačanja i načina na koji bi mogli da uključimo lokalne samouprave da pomognu u delu Srbije koji potpada pod karpatski deo i da na taj način možda pomognemo i da se te opštine, s obzirom da su uglavnom ruralne, na jedan bolji, održiviji i možda perspektivniji način razviju.

Prema tome, ja kao predstavnik Zelenih Srbije ovde predlažem nekoliko tačaka koje bi možda mogle da pomognu implementaciji ovih karpatskih konvencija. Jedan od protokola koji traži od članica Konvencije da spreče unošenje genetički modifikovanih organizama, jer predstavljaju verovatnu opasnost po biodiverzitet i životnu sredinu Karpata. To je član 21. tačka d). Mislimo da je ovo princip koji je veoma važan i mislimo da je Srbiji šansa upravo u poljoprivrednoj proizvodnji koja će se razlikovati od masovne poljoprivredne proizvodnje, od npr. Ukrajine, da je upravo razvoj u zdravoj hrani, biološki vrednoj i organskoj poljoprivredi. Zbog toga smatramo i kada je proizvodnja meda u pitanju, kada je u pitanju biodiverzitet, smatramo da je unos GMO u životnu sredinu Srbije neprihvatljiv.

Predlažemo da se formira forum zainteresovanih strana za razmatranje izveštaja o negativnom uticaju projekata, programa i aktivnosti iz oblasti turizma na životnu sredinu karpatskog područja. Moj predlog je da tim forumom možda predsedava predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije. Naravno, bez konsultacija sa njim ja iznosim ovaj predlog.

Takođe, mi predlažemo da se sprovede inicijativa za formiranje međudržavnog foruma za razmatranje procene negativnih uticaja za celo područje Karpata, kojim će koordinirati predsednici parlamentarnih odbora za zaštitu životne sredine, kao i najpozvaniji da primenjuju Arhusku konvenciju i Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.

Čini mi se da jača međunarodna aktivnost Srbije na ekološkom planu može da popravi i generalno imidž Srbije. Novac iz dela prihoda od turizma možda bi mogao da se obezbedi i nameni za potrebe očuvanja i unapređenja zaštite životne sredine i unapređenja biodiverziteta u razvoju područja Karpatskih planina.

Zakon o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, tu imamo neke predloge. Naravno, jasno vam je da su se ovi predlozi odnosili na održivi turizam uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata.

Zeleni Srbije predlažu da se u okviru održivog upravljanja šumama u Karpatima formira stručna zajednica za šumarstvo, možda možemo da ga nazovemo konzorcijum karpatskih područja, koji će činiti fakulteti i instituti za šumarstvo, koji bi vršili pripremu programa, projekata i ocenu njihove primene na području Karpata u okviru protokola. Naravno da ja nabrajam i predlažem samo one koji mi prvi padnu na pamet i naravno da u ovim inicijativama ima mesta i za druge ustanove koje nisu fakultetskog ili institutskog tipa.

Ono što je veoma važno kada govorimo o održivom upravljanju šumama, a u Srbiji blizu 50% ili možda i više od toga su upravo privatni vlasnici šuma, predlažemo formiranje komora privatnih vlasnika šuma na području Karpata, koje bi mogle da učestvuju u sprovođenju ili primeni protokola, jer se zahteva i učešće privatnih vlasnika na organizovani način. Kroz ove protokole se vidi da nas oni ohrabruju da i privatne vlasnike šuma uvučemo, da tako kažem, u ovaj proces i da održivo upravljanje šumama podrazumeva, naravno, i neki ekonomski benefit. Naravno da privatni vlasnici šuma imaju taj interes jače izražen nego državni upravitelji šumama.

Mislimo da je važno ovim pitanjima prići na pravi način. Čini nam se da ove naše inicijative mogu da poprave položaj Srbije u okviru ovih konvencija. Važno je da učestvujemo, važno je da budemo aktivni akteri. U ovim inicijativama učestvuje sedam zemalja, a jedan veliki deo njih su članovi EU. Možda možemo neka iskustva da im ukrademo, da tako kažem, ili da preuzmemo od njih, ali sam siguran da jedan deo predloga možemo sami da iznesemo. Možemo da popravimo način na koji se radi u okviru Karpatske konvencije i možda možemo da promovišemo državu Srbiju kao ozbiljnog partnera, da promovišemo državu Srbiju kao nekog ko želi da uđe u EU, ali da je svestan o rizicima, o problemima i o sopstvenim nedostacima u stručnom pogledu, da bismo odgovorili na sva pitanja i na sve ove izazove.

Važno je da u svim ovim protokolima, u svim ovim konvencijama postoji dvosmerna saradnja. Morate da razumete da je uglavnom mesto na kojem narodni poslanici rade Skupština, a da su javna slušanja mesta na kojima mi možemo da popravimo zakonodavnu aktivnost. Zbog toga su pozivi na javna slušanja za nas veoma bitni. Vaše ministarstvo se na njih uglavnom redovno odaziva i uglavnom uzima učešće u velikom broju javnih slušanja.

S druge strane, u skladu sa svim ovim stvarima o kojima smo razgovarali, ja vam najavljujem za početak aprila javno slušanje o klimatskim promenama i o mogućnosti adaptacije Srbije na klimatske promene, o iskustvima EU. Na tom javnom slušanju će verovatno biti gosti iz Evropskog parlamenta, poslanici iz Evropskog parlamenta koji će nam preneti neka svoja iskustva. Možda će biti i nekog iz zemalja koje se takođe pridružuju EU. Naš predlog je da zovemo svoje kolege iz parlamenata balkanskih zemalja i na taj način promovišemo možda sve ove aktivnosti međunarodne, pa i adaptaciju na klimatske promene kao jedan balkanski projekat, jer adaptacija na klimatske promene ne ide u uskim nacionalnim krugovima zato što je pitanje od izuzetnog značaja i zbog toga što svi zajedno na Balkanu možda najlakše kroz zaštitu životne sredine i ekologiju možemo da pokažemo da smo prevazišli sukobe koje smo imali u prošlosti i da hoćemo da živimo u boljoj i sigurnijoj EU za sve nas. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vesna Marijanović. Izvolitge.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ministarka je sa pravom, naravno, izrazila očekivanje da ćemo i mi kao poslanička grupa Demokratske stranke i opozicije podržati ove protokole. S pravom zbog toga što se Demokratska stranka oduvek zalagala za usvajanje međunarodnih sporazuma na osnovu kojih se Srbija uključuje u međunarodne razvojne tokove, a to je slučaj i sa današnjim međunarodnim ugovorima koji su pred nama.

Ono što je jedna od suštinskih poruka ovih ugovora, kao i mnogih drugih konvencija koje smo usvajali u ovoj Skupštini, jeste razumevanje u savremenom svetu da su jedinstvena biološka i kulturna raznolikost kapital i za ekonomski razvoj i za svaki mogući društveni razvoj.

Kroz ovu konvenciju se protežu i određeni principi, koji mislim da su suštinski značajni i za mnoge druge procese, a pre svega mislim na proces evropskih integracija, ali i na mnoge druge procese međunarodne u koje Srbija pokušava danas da se uključi. To je, naravno, usklađivanje propisa, koordinacija sa susedima, prekogranična saradnja, upravljanje šumama, promocija kulturnog nasleđa, volela bih da to posebno naglasim, razmena informacija i saradnja među institucijama.

Uostalom, ovi ugovori, pre svega mislim na dva protokola koji se oslanjaju na Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata su zapravo takođe deo jednog globalnog koncepta razvoja koji podrazumeva integrisanje velikog broja sektora i velikog broja oblasti. Bojim se da, ukoliko ne budemo razumeli, i u radu ove Vlade i svake druge vlade i u okviru parlamenta, koliko je važno da se ovim pitanjima pristupa na jedan integrisan način, mislim da nećemo na najbolji mogući način uspeti da primenimo propise koji donosimo.

Ono što bih želela da naglasim, zapravo već na neki način i jesam, a bojim se da u razmatranjima ovog integrisanog pristupa i uopšte razumevanju koncepta održivog razvoja se vrlo često zanemaruje značaj kulture, barem je u Srbiji to slučaj, ali u svetu je to sve manje slučaj. Zbog toga bih želela i da posebno naglasim i citiram član 17. Protokola koji se odnosi na održivi turizam, koji govori o tome da se deo prihoda od turizma usmerava na očuvanje kulturnog nasleđa. Lično mislim da bi ovaj princip trebalo da postoji i da se primenjuje i u našoj nacionalnoj politici, kada je u pitanju kultura. Mislim da ne postoji dovoljno integrisanog i sistemskog grada i koordinacije između resora u našoj Vladi i u parlamentu. Zbog toga i kao neko ko se u ovoj Skupštini malo više bavi oblašću kulture, mislim da je važno da to napomenemo.

Takođe, mislim da je važno da danas kada govorimo o jednoj tako važnoj temi kao što je zaštita životne sredine, kao što je očuvanje naših šuma, naših prirodnih resursa, u krajnjoj liniji, zdravlja naših građana, mislim da je veoma važno napomenuti nedostatke sistemske koji su još uvek prisutni u sprovođenju naše politike, a to je nedovoljna usklađenost zakona i propisa, potreba da se pojača institucionalni kapacitet za razvoj zakonodavstva, potrebno je pojačati sistem monitoringa i, naravno, ono o čemu je govorio kolega Karić i o čemu se mnogo govorilo i treba da se govori kada je u pitanju ovaj proces, a to je donošenje nacionalne strategije za životnu sredinu.

Kao što je naglašeno u obrazloženju Vlade, karpatski proces je, između ostalog, nadziran i od strane Evropske unije, imajući u vidu da smo mi u procesu pridruživanja, odnosno smo kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mislim da je važno da se podsetimo i sledećeg. Postoje dva poglavlja na koja se u „Progres reportu“, odnosno izveštaju o napretku Srbije, a koji su direktno vezani za oblast o kojoj danas govorimo, poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, gde između ostalog, u poslednjem izveštaju Evropska komisija naglašava da je ostvaren neznatan napredak u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i da je Srbija umereno napredovala u ovoj oblasti.

U poglavlju 27, kada su u pitanju životna sredina i klimatske promene, posebno se naglašava da je potrebno ojačati učešće i konsultacije šire javnosti u procesu donošenja odluka, što naravno podrazumeva i podizanje svesti građana o značaju životne sredine. Takođe se naglašava da, kada su u pitanju klimatske promene, Republika Srbija i dalje nema sveobuhvatnu klimatsku politiku. Konačno, zaključak, u okviru poglavlja 27. takođe je ostvaren samo skroman napredak u oblastima životne sredine i klimatskih promena, potrebno je jačanje administrativnih kapaciteta i ulaganja u strateške prioritete.

Zašto ovo naglašavam? Naglašavam između ostalog, zato što je moja želja, kao narodnog poslanika, da u raspravama koje ovde vodimo, a koje bi trebalo da budu konstruktivne, bez obzira što ne želim da umanjim pravo poslaničke većine, da jedini argument koji koristi u razmatranju bilo koje oblasti o kojoj mi ovde govorimo jeste da je prethodna vlada bila katastrofalna i da to ostane jedini njihov argument.

Mislim da to više nije ubedljivo nikome, ni građanima Srbije, a bojim se da je najmanje ubedljivo onima koji sa nama pregovaraju i razgovaraju, kada je u pitanju naše napredovanje u međunarodnim i evropskim integracijama. Zbog toga sam, između ostalog, citirala i deo iz izveštaja Evropske komisije i onoga što se od nas očekuje, pozivajući se na ono što je ministarka, s pravom, više puta naglasila, a to je pitanje implementacije.

Mi smo u ovoj Skupštini doneli ogroman broj konvencija iz raznih oblasti i bojim se da nismo razradili dovoljno mehanizama, govorim sada o parlamentu, da zaista ozbiljno pratimo na koji način se te konvencije primenjuju, u krajnjoj liniji i da pomognemo Vladi, ukoliko je potrebno, da se ti standardi primene.

Želela bih da citiram i članove Ustava Republike Srbije, član 16. i član 194, koji kaže da se pravila, međunarodna prava i potvrđeni međunarodni ugovori smatraju sastavnim delom našeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju, takođe član 74. Ustava, koji garantuje da svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu.

Postavlja se pitanje – na koji način, o tome smo govorili kada su bile u pitanju medijske slobode, kako mi danas u Srbiji garantujemo najviša načela koja postoje u Ustavu Republike Srbije, ukoliko one nemaju direktnu sankciju? Dakle, mi smo počeli da se bavimo samo onim normama zakonskim koje imaju direktnu sankciju, a zaboravili smo na ono što su najbitnija i najvažnija načela koja su temelj našeg ustavnog poretka i funkcionisanja našeg društva.

Zbog toga bih predložila da i mi ovde u parlamentu napravimo jednu vrstu dogovora i strategije o tome na koji način ćemo temeljno, redovno pratiti primenu konvencija koje smo ratifikovali. Takođe predlažem da nadležni odbori više međusobno sarađuju, da se jedna sada već uvrežena, mada ne dovoljno primenjena, praksa da se održavaju i zajedničke sednice nekih odbora nastavi jer u savremenom trenutku u kome se problemi ukrštaju, gde se propisi moraju usklađivati i gde se, kao što smo rekli na početku, govoreći upravo o onome što je tema današnja, a to je održivi razvoj, gde postoji veoma veliki broj oblasti koje se međusobno prepliću, mislim da je potreban i napredak u samoj Skupštini, u parlamentu, kako bismo bili sigurni da ove važne konvencije i važna načela budu zaista i primenjena za dobrobit naših građana jer se, na kraju krajeva, to uvek njih najviše i tiče.

Demokratska stranka, ponoviću, će podržati usvajanje ovih međunarodnih ugovora. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, gospodo poslanici, danas pred nama nalazi se set zakona koji se odnose na zaštitu određenog ekosistema, zaštitu šuma, turizma, u skladu sa tim, ali i zaštitu iz oblasti veterine, zaštite zdravlja životinja, biljnog karantina i zaštite biljaka.

Sa setom zakona koji su juče bili ovde a i danas predmet rasprave, svi oni pokazuju veliki obim, ali još veći značaj zakonske regulative iz ove oblasti i njihove kontrole, s obzirom da danas veliku dinamiku društvenog života imamo u svim sferama, da je veoma razvijen saobraćaj, svaka vrsta trgovine, razmena roba i usluga i u tom smislu je povećana i u svakom pogledu više prisutna zakonska regulativa i u ovoj oblasti i naša ukupna pažnja.

Ova sfera rada traži posebnu pažnju i brigu, u cilju zaštite zdravlja ljudi, životinja i bilja u celini, to znači ukupnog bezbednog života. Isto kao što se mora voditi računa o zaštiti života ljudi, sve se više mora voditi računa i o zaštiti biljnog i životinjskog sveta i onemogućavati svaka vrsta razvoja onih negativnih efekata, bolesti ili zloupotrebe hemijskih sredstava u njihovoj upotrebi.

Posebnu pažnju danas privlače i teme koje se odnose na Zakon o potvrđivanju protokola o održivom turizmu i razvoju Karpata, kao i o održivom upravljanju šuma u ovom području. Zašto baš danas govorimo o toj temi? Svakako, Karpati su poseban planinski masiv evropsko-azijskog kontinenta koji ima posebnu biljnu i životinjsku zajednicu, poslednje je stanište nekih retkih i već ugroženih životinja u Evropskoj uniji, kao što su npr. medved, vuk, ris itd, njih ima i u našim šumama, ali je bogat rudama i vodom.

Život naroda u ovom području kao što smo čuli okuplja sedam država, bogat je rudama, ali i svim raznim oblicima kulturne tradicije, raznovrsnosti i izuzetnosti. Međutim, s obzirom na svoje ukupne prirodne i ekonomske potencijale ovo područje ili deo Evrope je privredno i socijalno neadekvatno, odnosno nedovoljno razvijen.

Briga o Karpatima intenzivnije i na međunarodnom planu počela je posle 2000. godine i posebno dogovorom i obavezama lokalnih zajednica koje su usvojene od 2003. godine, kada je održana Peta ministarska konferencija, „Životna sredina za Evropu“ koja je bila u Kijevu. Iza toga razvijale su se druge inicijative, predlozi i sporazumi održavana određene konferencije itd. One su bile, kao što smo iz dokumenata videli 2002, 2003, 2006, u Kijevu, 2008, u Bukureštu, 2010. godine u Poljskoj i svih ovih sastanaka inicijativa, konvencije itd, i konferencija proizašla je Karpatska konvencija kao osnovni bazni dokument koji je iza toga proizašao i niz sporazuma i protokola.

Cilj ukupnog ovog projekta je jačanje i učešće javnosti u implementaciji i primeni, posebne politike zaštite ove regije i razvoja pojedinih njegovih oblasti i to podsetila bih ovde na ugledu, na zaštite Alpskog područja koje je u zapadnoj Evropi promovisano znatno ranije, pre više 20 i više godina. Svakako ovo područje je turistički i u svakom drugom pogledu modernije razvijenije u Evropi, ali upravo to ukazuje da i druga područja i regije, takođe treba da imaju adekvatnu politiku, adekvatnu zaštitu i korišćenje svih raspoloživih kapaciteta i njihovih raspoloživih resursa, ali na način gde se nedevastira prirodno okruženje, ne zloupotrebljavaju, ne urnišu vode i njihovi kapaciteti, takođe šume, ali istovremeno ne ide upravo i na štetu biljnog i životinjskog sveta i naročito stanovništva koji je u tom području naseljen.

Ovaj region Karpatskog područja je vrlo geografskim, možemo reći izolovan, jedinstven, poseban, specifičan, ali je u njemu prisutna upravo zbog ovih prethodnih problema u socijalnom smislu, velika migracija stanovništva, visoka nezaposlenost, a investicije u ovaj region su slabe. Sve to razvijanjem i primenom pojedinih sporazuma iz ovog programa, iz ukupne Karpatske konvencije, treba da podstiču sve narode zemalja koje su involvirane u ovo područje na međusobnu saradnju, veća ulaganja, razmenu znanja i iskustava.

Inače, kada govorimo o ovom predelu on je izuzetne lepote, ekološke vrednosti, ekološke raznovrsnosti i raznovrsnosti kultura naroda i običaja. Upravo to, zaštitu ovih osobenosti predviđa i ova okvirna konvencija kao i svaki pojedinačni potpisani protokol.

Ovaj konkretni protokol održivom turizmu podstiče saradnju zemalja svaku pojedinačnu zakonsku regulativu, aktivnosti lokalne zajednice, promociju lokalnih vrednosti izuzetnosti, finansijske podsticaje, razvoj putne privrede uz zaštitu njihovu u svakom pogledu, zapošljavanje međusobne podsticaje kao i mogućnost šireg učenja i znanja, i razvoj i na druge susedne oblasti kao što u ovom slučaju imamo razvoj i primenu znanja vezano za Karpatsku inicijativu i prema Staroj planini.

Usvajanjem ovakvih zajedničkih ciljeva kroz zakonsku regulativu unapređuje se život lokalnih zajednica, brišu granice i usmerava i poboljšava ukupan život. U svakom slučaju, ovakva znanja i iskustva su od značaja i za našu Srbiju i mislim da u tom smislu je veliki značaj potpisivanja ovih protokola i ovih konvencija. Svaka strana, učesnik, potpisnik konvencije, odnosno svakog sporazuma, to znači mora da preduzima mere kojima se olakšava saradnja i koordinacija, razvija sinergija, podela odgovornosti i ukupno kretanje ka cilju.

U ovom slučaju kod nas ističemo obavezu države i lokalnih sredina da identifikuju svoje prednosti što znači za nas takođe aktivnu ulogu u ovom delu, da izrade odgovarajuće programe i ponude na širem planu akcije i inicijative koje bi išle u pravcu razvoja. To su prednosti razvoja regije u ovom slučaju kada govorimo o Karpatima, pre svega Đerdapske klisure, Timočke krajine i cele istočne Srbije. Ovo područje u svakom slučaju i na našem unutrašnjem ali i na međunarodnom planu zahteva od nas svakako veću pažnju jer je u svakom pogledu bogato izuzetnim resursima i izuzetnim kapacitetima. Ono je svakako čuvar jednog neiskorišćenog bogatstva. Šta nam treba za to? Putevi, turistički kapaciteti, programi, svest o tome ali i obrazovanje.

U tom smislu bi bila značajna i politika održivosti šuma, poljoprivrede, očuvanja životinja na ovom području, a sve u korist boljeg i razvijenijeg života u ovom predelu. U ovom momentu u fokusu nam je takođe i protokol o održivom upravljanju šumama Karpata koji znači očuvanje biodiverziteta produktivnosti, vitalnosti šuma, očuvanje regenerativnosti, razvoj ekonomske, ekološke i socijalne funkcije na lokalnom i opštem planu.

Usvojeni ciljevi i principi ovom politikom utvrđenim ciljevima i podsticajima primenjivi su na sve oblasti i sve delove Srbije, na sve delove Šumadije i usmeravan na moguće i šire pravce razvoja, a pre svega na planiranje, upravljanje šumama. Nešto od tih principa u svakom slučaju postoji.

Pojedini delovi Srbije po ovom modelu i sličnom u svakom slučaju su poznati razvijeni, afirmisani pa ću ja ovde istaći značaj Kopaonika, Zlatibora, Tare, Zasavice, po svojim osobenostima i karakteristikama, ali rekla bih svakako da na primer ta znanja i umeća nisu dovoljno iskorišćena kada su u pitanju recimo predeli Zlatara, Sjenice, Šare, što ukazuje na buduće moguće modele koji iz ovog primera možemo da usvojimo, primenjujemo i na drugim oblastima i područjima života u Srbiji.

Kada je reč o ovim velikim strateškim ciljevima, rekla bih takođe koju reč i o onim manjim, svakodnevnim problemima na koje smo navikli, a koje vidimo u našem okruženju. Nekada zato što smo na njih navikli, možda ih ne vidimo i ne obraćamo pažnju na njih dovoljno. Bilo je o tome reči kada je reč o ukupnoj ovoj današnjoj raspravi, a to je zaštita i očuvanje životne sredine, njene urednosti u svakom pogledu.

Međutim, kada govorimo o ovim temama, bilo da je to set prethodnih zakona ili ovi danas, nismo npr. ni u jednom delu dokumenta ili naše politike govorili aktivno o posledicama bombardovanja na Srbiju i zaštitu u životnom pogledu, u tom delu jer je ona u svakom slučaju vrlo teška.

Ne govorimo ni mi, smatram, dovoljno u tom pogledu, kao Srbija, nemamo ni dovoljno podataka, a ne govorimo dovoljno aktivno i sa međunarodnom zajednicom u tom pravcu. Politika koja se razvija ide u pravcu širenja odnosa odgovornosti u pogledu zaštite životne sredine, ali smatram da tu postoji i cinizam međunarodne zajednice koja o ovom problemu nigde ne govori i ne podržava ga.

To je inače problem koji je nedovoljno razvijen u našem prethodnom periodu i kada je o zaštiti ukupne politike, zaštite životne sredine, mi se nažalost uvek srećemo sa problemom, da ima malo para, nedovoljno brige, nedovoljno znanja, manjak odgovornosti i svesti, manjak edukacije, nedovoljno ciljeva i projekata.

To je jedno stanje koje je dugi niz godina, nasleđeno je i istina je da se ne može za kratko vreme na adekvatan način o ovome razgovarati u smislu uočavanja konkretnih efekata i njegovog poboljšanja.

Istina, moramo konstatovati u prethodnim godinama, mnogo toga smo propustili, mnogo obećavali, kroz kampanju promovisali, koristili sredstva i resurse, ali sa vrlo malim efektima. Nasleđeno stanje je složeno i efekti su za sada nedovoljni.

Problem Srbije je nedostatak, čini mi se, u dugom nizu godina nacionalnog cilja, političke tolerantnosti i u svemu jedne ukupne nacionalne odgovornosti.

Rekla bih, analizirajući današnji i jučerašnji rad i današnje zakone o kojima razgovaramo da ovo ministarstvo se odgovorno upustilo u rešavanje problema, u davanje odgovora na dugo nerešena pitanja, sistematično deo po deo, naravno ne može sve odjednom da se reši, ali i time stvaranje jednog efikasnog sistema i razvoja, kako u oblasti zaštite poljoprivrede, životne sredine, a i u oblasti zaštite ekologije i drugih uslova.

Redak je, moram reći ministar, po saznanjima koja imam, koji ode u svom poslu direktno na farmu, ode na poljoprivredno dobro, mlekaru, šumsko gazdinstvo, bude na terenu, bude na terenu i u vreme poplava.

Rekla bih da postoji razlika kada određeni resor vodi ministar koji je apsolutno stručno kompetentan, kao što je, u ovom slučaju dr nauka i profesor Poljoprivrednog fakulteta, a sasvim drugačiji kada je to ipak ministar koji je iz neke druge oblasti struke i njegove nadležnosti.

U svakom slučaju, možemo videti da su današnji zakoni o potvrđivanju protokola i sporazuma došli posle prosečnog čekanja od tri do pet godina za njihovo potvrđivanje ovim zakonima, mada smatram kada je reč o sporazumima i njihovom usvajanju i njihovom potvrđivanju, potrebno je svega nekoliko meseci da od Vlade ili određenog ministarstva dođu u Skupštinu.

U tome se vidi rešenost ovog ministarstva, da na svako od pojedinačnih problema brzo i efikasno reaguje.

U tom smislu, podržala bih i u ime poslaničke grupe SPS, da kažem da ćemo mi glasati u svakom slučaju za ove predložene zakone, dati im punu podršku, kao i drugim zakonima, kojima se ja nisam u ovom trenutku bavila, a to je zaštita veterine sa Urugvajem, zaštita zdravlja životinja sa Alžirom, zaštita bilja, biljnog karantina sa Ukrajinom itd.

Svi oni od velikog značaja, svako za svoju oblast i ona usvajanjem postaje deo naše zakonske regulative, složila bih se, mora da bude mnogo veća kontrola njihove primene i njihovog zaživljavanja u neposrednom životu, u cilju zaštite zdravlja, života čoveka ali i ukupne naše sredine.

U tom smislu, svaka podrška Ministarstvu poljoprivrede i na njenim daljim merama koje će preduzimati u ovom pravcu. Hvala vam.

Hvala i vama.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu u trajanju od jednog sata, odnosno nastavljamo sa radom u 15 sati, sat i 10 minuta. Hvala.

(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, ja ću svakako podržati ove predloge zakona, s obzirom da su oni iz oblasti poljoprivrede i četiri od ovih predloga, odnosno tri od ovih predloga su bili predmet i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, gde su izveštaji jednoglasno prihvaćeni.

Što se tiče Predloga o potvrđivanju sporazuma i ugovora, ja moram reći da su oni uglavnom iz 2011. godine, i jedan iz 2012. godine. Koliko znam, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade RS i Kabineta ministara Ukrajine, sklopljen 06.06.2013. godine. Zato ne vidim razlog da ovi zakoni o potvrđivanju sporazuma i ugovora ne budu prihvaćeni i od strane opozicionih poslanika, s obzirom da su ugovori koje danas potvrđujemo, sporazumi i protokoli potpisani od strane ovlašćenih lica za vreme vladavine nekih drugih stranaka, a gotovo su svi, sem jednoga od pre maja 2012. godine.

Zakoni su veoma bitni zato što su dva zakona iz oblasti veterine, potvrđivanje sporazuma iz oblasti veterine. Jedan je u okviru zaštite bilja i karantina, a dva zakona se odnose na karpatsko područje, pa ću od prilike i početi o održivom razvoju Karpata, odnosno o održivom turizmu i o održivom upravljanju šumama.

Karpatsko područje obuhvata sedam zemalja. Veoma je bitan i jedan i drugi zakon, s obzirom da, za zaštitu životne sredine, odnosno uopšte za kvalitet vazduha utiču šume i karpatsko područje koje obuhvata sedam država, na području koje obuhvata sedam država, dakle, koje je na području u kojem učestvuje sedam država, Mađarska, Poljska, Ukrajina, Slovačka, Češka, Rumunija i Srbija. Dakle, to su zemlje potpisnice ovih sporazuma i one imaju odgovarajući interes da se ovaj sporazum sprovede, pre svega, u oblasti razvoja poljoprivrede, a posebno onih malih poljoprivrednih gazdinstava koja su iskazana i koja svoju poljoprivrednu proizvodnju i zasnivaju u oblasti Karpata.

Mislim da kroz razvoj turizma i kroz oživljavanje šuma, zbog šumskih plodova i svega drugog što šume nose, da to može da bude ekonomski, socijalno veoma produktivno, da donese određeni prihod stanovništvu koje živi u tim područjima, a da pri tome to ne bude na uštrb zaštite životne sredine.

Poljoprivreda i jeste velika šansa, sem poljoprivredne biljne proizvodnje, sem naravno turizma, lovnog turizma i svega drugog. Mislim da tu ima mesta i za preradu određenih poljoprivrednih proizvoda, šumskog bilja, lekovitog bilja i tako dalje.

Mislim da se to uklapa u strategiju UN da je 2014. godina posebno bila, EU se okreće prema malim poljoprivrednim gazdinstvima i smatra da su oni nova šansa za upošljavanje, ne samo u poljoprivrednoj proizvodnji, već i u prerađivačkoj delatnosti koja mora biti što bliže mestu proizvodnje.

Ja mislim da poljoprivredna proizvodnja i u Srbiji treba da bude u ovom trenutku okrenuta prema tim malim poljoprivrednim gazdinstvima, a u Srbiji ih ima preko 600 hiljada, od 750 hiljada u poslednjih 14 godina. U poslednjih 12 godina, do 2012. godine izgubili smo 150 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, uglavnom malih i ja mislim da ona kroz specijalizaciju proizvodnje mogu da budu izuzetno održiva.

Što se tiče ovog dela u veterini, njega ću da vežem upravo sa tim malim poljoprivrednim gazdinstvima sa prethodna dva predloga zakona koja obuhvataju karpatsko područje i da kažem da mi moramo da uskladimo našu zakonsku proceduru, da se ja slažem sa ocenama po pitanju ovih sporazuma i ugovora sa poslanicima opozicije, ali mislim da su napravili neke greške koje ova vlada i ovo ministarstvo mora da otkloni.

Tu pre svega mislim na šansu da se razvijaju mala poljoprivredna gazdinstva i neko ko to govori, a pre nekoliko godina 2011. godine, Zakonom o dobrobiti životinja zabrani uzgoj krznašica činčila, nerčeva i nutrija radi proizvodnje krzna. Neko ko zabrani tu vrstu proizvodnje time je ugrozio, odnosno ona će biti zabranjena od 2018. godine i 2019. godine, time je uskratio mogućnost da se zainteresuje još nekoliko stotina gazdinstava koja na veoma malom prostoru, baveći se farmerskom proizvodnjom krznašica činčila, nerčeva i nutrija ostvaruje znatan prihod, a time doprinose da i država ostvari značajne devizne suficite, ali se neko našao zashodno da zabrani uzgoj krznašica, pri tome nije ograničio uvoz bundi.

Dakle, bunde od krzna mogu da se uvezu, ali od 2018, 2019. godine nećemo moći da proizvodimo činčile, nerčeve radi krzna. Time nismo zaštitili ove životinjske vrste, nismo ništa učinili, samo smo ograničili mogućnost da najmanja poljoprivredna gazdinstva na veoma malom posedu ostvare značajan prihod i tako izdržavaju sebe, svoju porodicu, a naravno kroz poreze i doprinose stvaraju preduslove da se ova država izdržava od svojih prihoda.

Ukoliko želimo da oživljavamo i karpatsko područje, ukoliko želimo da oživljavamo mala poljoprivredna gazdinstva, u takvim situacijama mi moramo da izbegavamo da donosimo zakone koji su štetni i za koje nam nije EU propisala da moramo da ih donesemo jer više zemalja, gotovo više od polovine zemalja se bavi uzgojom krznašica radi dobijana krzna, ali eto mi smo se našli pametni da to zabranimo na takav način, uvozimo nekoliko stotina farmera.

Takođe, pošto su šume u pitanju moram da skrenem pažnju ministarstvu da se tartufi više ne dobijaju samo u ubiranju šumskih plodova, nego da se i oni proizvode osporavanjem korena lešnika prilikom sadnje.

Dakle, oni se proizvode tako da treba ispraviti nasleđene pravilnike kojima se zabranjuje, odnosno kojima se limitira izvoz tartufa na određenu količinu. Time se želelo zaštititi šumsko blago, međutim, u međuvremenu već nekoliko godina ima ljudi koji se bave proizvodnjom tartufa kroz podizanje zasada lešnika i to sasvim uspešno rade, tako da umesto da se legalno izvozi ova vrsta pečurke, mi moramo da gledamo kako proizvođači tartufa to švercuju i uglavnom švercom izvoze napolje zato što se neko setio da pre ove Vlade ograniči taj izvoz i da ga limitira na manje količine nego što je to bilo za vreme Obrenovića.

Dakle, imamo niz nekih pravilnika, ugovora i sporazuma koji nisu produktivni, za razliku od ovih koji kroz zaštitu šuma i održivi turizam na Karpatima mogu stanovništvu koje je u prilično devastiranim, ruralnim područjima da donesu šansu da kroz poljoprivrednu proizvodnju, da kroz turizam dopune svoje prihode i ukoliko se bude vršila prerada tih poljoprivrednih proizvoda šumskog bilja i lekovitog bilja, u takvim okolnostima oni stiču sa svojim porodicama šansu da ostanu i da više se seosko stanovništvo ne odlazi u industrijski mrtve gradove, da se teritorije ne prazne, jer ukoliko se naše teritorije isprazne tu teritoriju pre ili kasnije zauzeće neki narod.

Znam da u Beogradu nema više mesta u vrtićima, da veliki gradovi ne gube stanovništvo, ali zato male sredine na stotine sela, a sada i manje varošice nestaju pred našim očima i ukoliko se ovako nastavi, budućnost poljoprivrede i sela će biti propast. Zato treba raskinuti sa nekim pogubnim predlozima, sa zakonima, sa raznim uredbama. Sve to treba preispitati, da one budu u korist države, odnosno u korist stanovništva koje u otežanim uslovima pokušava da napravi poljoprivredni proizvod dosta kvalitetan, dosta zdrav. Mislim da je naša šansa da kroz prerađivačku industriju nađemo posao i za sina i za oca, da možemo da nađemo posao za oca na njivi, sin da radi i preradi ili da se bavi prerađivačkom delatnošću, da to bude što bliže mestu poljoprivredne proizvodnje i na takav način uštedimo i na putovanju radne snage, na takav način rasteretimo i ovako prevelike gradove koji dolaskom novog stanovništva moraju da infrastrukturu proširuju, da prave sebi troškove.

Ja volim da Beograd bude lep, uređen grad. Volim da to budu i Kragujevac i Niš, ali to ne treba da bude na uštrb seoskog stanovništva, da se selo ne raseljava, da nemamo stanovništvo koje tumara po predgrađima besposleno, nego da se ono koje živi na selu zadrži, a da ono koje ima neke svoje posede, ima neku perspektivu po mogućstvu vrati iz gradova na očeva i dedovska imanja i da na takav način budu zadovoljni i stanovnici u gradu i u selu, da se podigne kvalitet života na selu, da bude približan onom u gradu. Mislim da bi u takvoj situaciji bila i država na dobitku. Dakle, ne bi bilo nenaseljenih područja, a s druge strane bi se rasteretili gradovi koji su pretrpani i koji nemaju industrijsku podlogu, odnosno nemaju podlogu za očuvanje standarda stanovništva u gradovima.

Ja volim da u gradu budu lepi i čisti, volim da ima odgovarajući broj stanovnika, ali takođe moramo voditi računa da budućim zakonima, kao što je ovih nekoliko, zadržimo stanovništvo u ruralnim područjima, pre svega u onim sredinama gde su mala poljoprivredna gazdinstva, gde se može proizvoditi organska hrana, što je prethodni jedan kolega rekao, ali se ne slažem sa tim da imamo dve pameti. Kada smo opozicija onda imamo otprilike mišljenje šta bi radili kada bi bili vlast i uglavnom je to ispravno i zato podržavam stavove opozicije po ovim zakonima, ali dok su bili vlast nisu baš toliko vodili računa.

Sećam se da su ovde pomenuti genetski modifikovani organizmi koji ne treba da budu u područjima Karpata, ja se sa tim slažem, ali poslanik koji je to govorio je u izbornoj kampanji 2012. godine, zajedno sa nosiocem izborne liste govorio o novim genetskim modalitetima u proizvodnji hrane. Dakle, to odudara od onoga što su činili dok su bili vlast, jer su planirali nove genetske modalitete, planirali su biljne i genetski modifikovane organizme, ali onog trenutka kada su prešli u opoziciju sasvim su promenili svoje stavove. Ja podržavam tu promenu stava, ali da se zna da je pretila velika opasnost da se ti genetski modifikovani organizmi, da su pobedili 2012. godine, nastave.

Neprihvatljivo je takođe, moramo voditi računa o tome, ovih dana su stočari posebno aktivni da po pitanju uvoza svinjskog mesa, da moramo voditi računa na koji način se hrane svinje u EU, da li se hrane od genetski modifikovanih organizama, od takve vrste stočne hrane koja je za 30% jeftinija prilikom proizvodnje nego ona koju mi proizvodimo. Dakle, naš stočni fond se hrani sasvim ispravnim nemodifikovanim organizmima, sasvim ispravnom stočnom hranom, ali se bojim da ona stoka koju trenutno uvozimo i meso koje uvozimo, pre svega iz razvijenih zemalja i zemalja EU, da je ta stoka gajena genetski modifikovanim organizmima i preko ishrane takvo meso je ipak dobijeno ishranom stoke od genetski modifikovane hrane.

Treba voditi računa, ne znam na koji način to sve treba ispitati. To je pitanje za Upravu za veterinu, na koji način izvršiti kontrolu, ali naši stočari s pravom protestuju i traže određenu vrstu zaštite, s obzirom da proizvodnja, recimo, soje, koja nije genetski modifikovana, je 30% skuplja nego ukoliko se proizvodi genetski modifikovana, kao što se u nekim zemljama proizvodi.

Ukoliko se uvozi meso iz tih zemalja, a čini mi se 2007. ili 2008. godine, za vreme vladavine bivšeg režima, čak je genetski modifikovana soja, odnosno sačma od genetski modifikovane soje uvožena u našu zemlju, a našim zemljoradnicima je zabranjena takva vrsta proizvodnje. Ja se slažem da ona bude zabranjena, ali da prilikom uvoza vodimo računa da na takav način ne kažnjavamo naše stočare u korist stočara stranih zemalja, jer mislim da je preterano da mi izvozimo tri, tri i po miliona tona kukuruza, više stotina hiljada tona soje, više stotina hiljada tona stočnog brašna, jer su to otprilike imputi da možemo da proizvedemo, znači, to su sirovine na osnovu kojih možemo da proizvedemo oko milion tona mesa žive vage, što bi bilo oko milijardu kilograma. Ta vrednost bi bila blizu dve milijarde.

Mislim da ono što proizvedemo po pitanju kukuruza, soje, stočnog brašna itd. treba da upotrebimo za svoje stočarstvo, da stočari zarade neki dinar, a da klaničnu industriju, koja radi sa 30% kapaciteta, u potpunosti uposlimo i kroz razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, jer nije tačno da je EU sačinjena samo od velikih poljoprivrednih gazdinstava. Preko 70% poseda je manje od 10 hektara, a u Grčkoj, Italiji, Španiji su preko 70% poseda manji od pet hektara. Ista je gotovo struktura kao u Srbiji.

Mislim da mi moramo, za razliku od nekih bivših vlada i ministara, da se okrenemo i da omogućimo specijalizaciju malim poljoprivrednim gazdinstvima i da oni na određeni način ne budu tehnološki višak, dakle, da se ne smatraju neproduktivnim, da na svom posedu mogu i te kako da naprave dobar, kvalitetan proizvod, jer nije tajna da jedan hektar plastenika može da proizvede povrća i do 100.000 evra na jednom hektaru. Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo ima pet članova, može da uposli još pored svojih pet članova porodice, još pet drugih. Može 10 ljudi da radi na jednom hektaru.

Ukoliko to sve upakujemo, preradimo, na takav način možemo ne samo da razvijemo poljoprivrednu proizvodnju, već i da uposlimo radnu snagu, tako da ono što seljaci proizvedu, radnici prerade i da svako svoj dohodak koji je zarađen poštenim radom, znojem i trudom, da braća po muci, braća po znoju odnesu svojim porodicama.

Vreme je da raskinemo sa gubitničkim politikama, ma koliko nas to koštalo. Ovi sporazumi su korak u dobrom pravcu.

Ovo što se tiče veterine je veoma značajno, s obzirom da određeni broj bolesti sa životinja prelazi na ljude. Ne treba da govorim o svinjskom gripu, ptičjem gripu itd.

Izuzetno visoke standarde treba držati u veterini, jer ona direktno utiče na bezbednost hrane. Mi moramo to držati na visokom nivou, s obzirom da smo poljoprivredna zemlja i da svoj ekonomski razvoj možemo bazirati na poljoprivredi, prehrambenoj industriji, pre svega na stočarstvu, preradi i da prateće delatnosti samo servisiraju, jer mislim da su poljoprivreda i prerađivačka industrija dve grane koje ovu državu mogu bolje da izdržavaju nego zlatne poluge i dijamanti.

Što se tiče Zakona o zaštiti bilja, to je veoma bitno zbog štetnih organizama i karantina koji mora biti vezan za to. Verujem da naša fitosanitarna kontrola i dalje radi posao na dosta visokom nivou. Mislim da ovaj sporazum sa Ukrajinom može da doprinese da se to radi još bolje.

Mislim da u Upravi za veterinu ubuduće možemo da napravimo znatno bolji rezultat i da pokušamo da dizanjem nekih standarda uvozimo što manje mesa treće kategorije, smrznutog mesa, a da što više proizvodimo domaće stoke, da se naša klanična industrija snabdeva stokom, svinjama, govedima, da se snabdeva iz naših poljoprivrednih gazdinstava, da se razvija mlečna industrija, jer i njoj preti opasnost.

Podržavam svaki napor Vlade u intenciji da se naša poljoprivredna proizvodnja u skladu sa SSP-om, da se na osnovu čl. 32. i 41. maksimalno zaštiti domaća poljoprivredna proizvodnja, jer nam to taj sporazum omogućava, pre svega u mlekarstvu, proizvodnji sira, a naravno i da se na određeni način uvođenjem vancarinskih mera i prelevmana zaštiti stočarska proizvodnja u Srbiji, da se uvedu sezonski i stalni prelevmani i na takav način da makar ista šansa našim poljoprivrednim proizvođačima i da nam ubuduće budućnost sela ne bude propast. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Poštovani narodni poslanici, danas završavamo sa radom i nastavljamo sutra u 10,00 časova.