Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Snežana Bošković-Bogosavljević, dragi gosti, ono što sam na samom početku hteo da navedem i veći deo moje diskusije će biti upućen pre svega na one stvari koje 2012. godine u Srbiji ne postoje, na sve one institucije koje smo ukinuli 2012. godine, odnosno koje ste vi ukinuli 2012. godine, a koje su dovele do dramatično lošeg stanja kada je u pitanju životna sredina.

Međutim, na samom početku moram da vam priznam jednu stvar. Pre svega, vi ste jedina ministarka u Vladi Republike Srbije koja stoji dok govori sa narodnim poslanicima, što odaje na neki način uvažavanje i nas, kao predstavnika građana, i mislim da, za razliku od premijera i ostalih ministara, jedini imate određeni odnos prema narodnim poslanicima i hvala vam na tome.

S druge strane, morate da budete svesni, kao opozicioni poslanici još uvek, nećemo dugo ostati u opoziciji, ali još uvek smo opozicioni poslanici, mi smo, verujte mi, ne srećni, nego odajemo priznanje svakom ministru, i premijeru bi takođe, ukoliko bi stanje u Srbiji, u svim oblastima, ili, evo, u ovom konkretnom slučaju - u vašoj oblasti, ostalo nepromenjeno. Da se ništa pozitivno ne desi, samo da se ne desi nešto gore. Mi bi aplaudirali i odali bi priznanje, iako sam potpuno svestan da vi ne snosite kompletnu odgovornost, delimično da, pošto ste godinu dana ministarka, ali da ne snosite kompletnu odgovornost za kataklizmično stanje kada je u pitanju životna sredina u Srbiji.

U tom smislu, kada smo govorili i o onome što je ostalo negde gorak ukus građanima Srbije, jeste u pitanju taj odnos prema životnoj sredini od 2012. godine. Dakle, mi smo, pošto je EU, razume se, sasvim sigurno predstavljala globalnog lidera kada je u pitanju zaštita životne sredine, i ne samo kada su regulative u pitanju, nego kada je u pitanju i sprovođenje u delo svih tih zakona, mi smo negde usvajanjem Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima u skladu sa regulativama EU još 2009. godine prepoznali važnost ove teme i kao Srbija smo dobili veoma velike i pozitivne pohvale od strane Evropske komisije i EU i 2009. i 2010. i 2011. i 2012. godine. Evropska komisija je u svom izveštaju pozitivno ocenjivala napredak Srbije u ovoj oblasti.

Međutim, šta se onda dešava? Dešava se da 2012. godine Zorana Mihajlović preuzima kroz svoj resor Ministarstva energetike zaštitu životne sredine, i ukida se i Fond, ukida se i Agencija. Agencija za hemikalije posebno, iz prostog razloga što je jedna od pet najbolje ocenjenih u Srbiji i Dežer kao neko ko je bio u to vreme šef delegacije EU u Srbiji je jedino Agenciju za hemikalije označio kao jednu od pet najsvrsishodnijih u ovoj zemlji.

Negde smo iz tog razloga zbog svih rezultata, zbog stručnog kadra koji se okupio u toj agenciji, ne samo ponosni na rezultate koje smo tada napravili, nego smo sada našim amandmanima pokušali da vas uverimo da je suštinski važno da se Agencija vrati i da je opet osnujemo, koliko god da košta, a ne košta mnogo. Mnogo je važno jer na jedan sveobuhvatan način regulišemo jednu jako važnu stvar kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Dakle, od 2012. godine, prestaje sa radom Agencija za hemikalije. Svi zaposleni, predmeti, oprema, arhiva se sele u Ministarstvo, tada energetike. Na jedan potpuno amaterski način pristupamo kao država ovom problemu, što zatim govori već u narednom izveštaju za 2013. i 2014. godinu, i izveštaj Evropske komisije na tu temu.

Dakle, svestan sam da je u pitanju vaša prethodnica, da niste vi, ali dozvolite mi da citiram izveštaj Evropske komisije koji govori sledeće – Srbija je malo napredovala na planu zaštite čovekove okoline i borbe protiv klimatskih promena i svega ostalog što je Agencija u jednom, kada su u pitanju hemikalije, posebno regulisala.

Zatim, kvalitet vazduha govori o tome da su godišnji podaci pokazali da je vazduh u sedam od osam širih gradskih područja u Srbiji pao u kategoriju kvaliteta tri, što znači da je u vazduhu sadržaj negativnih čestica veći od granice koja se toleriše u zemljama EU. To sve govori, da je između ostalog Zorana Mihajlović, ukidanjem ove Agencije za hemikalije, ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine, vratila Srbiju desetine i desetine godina unazad. Danas smo u stanju takvom kakvom jesmo, da je Hrvatska 50 godina ispred nas, kao naš sused. Da su preko 100 godina ispred nas razvijene države EU.

Kao što znate, postojanje Agencije je podrazumevalo i naknade koje su se namenski koristile, ne kao opšti deo budžeta, već se tako Agencija samim tim i finansirala. Radi se danas o tome da pokušavamo da na ovim izmenama i dopunama zakona, vratimo administrativne takse koje, s druge strane ne predstavljaju namensko, sutra trošenje sredstava, nego one ulaze u opšti budžet, i trošiće se kao i što „Srbijavode“ troše novac, kada su u pitanju sredstva za uređenje korita reka, i sve ono što nas je pogodilo u maju prošle godine u poplavama, jeste jedno neodgovorno trošenje sredstava od Vlade Republike Srbije kada je u pitanju ta stvar.

Kada je u pitanju Agencija za hemikalije, danas se predlaže nešto što se tiče istih onih postupaka za koje su privredni subjekti plaćali naknade Agenciji za hemikalije. Dakle iste naknade koje su nekada ukinute zato što su smatrane da opterećuju privredu, da opterećuju u ekonomskoj krizi firme, preduzeća, sada se opet uvode. Sve ono što danas predstavlja takozvanu argumentaciju, ja smatram da su to negde poluargumenti, nije sporno da smo mi za to da onaj koji zagađuje plaća, da se odmah razumemo, mi to podržavamo, kao što smo i uvodili 2009. godine, samo sada govorimo da nije dobro da se nenamenski sutra ta sredstva troše. I, da je u pitanju jedna velika kriza u Srbiji, pre svega ekonomske prirode, pa Vlada na ovaj način potencira važnost ovog pitanja što ne isključujem da nije, samo da bi prikupila određena sredstva i onda ih trošila na potpuno neku drugu stvar.

U čemu je problem sa propisivanjem taksi još. Dakle, naknade koje naplaćuju javne agencije su prihod agencija, da svim građanima bude potpuno jasno, iz tih naknada agencije finansiraju troškove, između ostalog, i svog rada. Toliko o tome koliko je agencija bila skupa što je bio osnovni argument za njeno ukidanje. Dakle, sada kada su u pitanju takse, podvlačim još jednom predstavljaju prihod budžeta i nema nikakve garancije da će u budžetu Republike Srbije postojati i jedan jedini zeleni dinar. Vi vrlo dobro znate koliko je to loše i ne mislim da je to vaša greška. Potpuno smo svesni kako funkcioniše Vlada Republike Srbije i potpuno smo svesni koliko vi imate autonomiju u donošenju odluka, ali smatram da Vlada Republike Srbije na ovaj način samo želi da ubere prihode kojima će krpiti neke rupe pošto ih u Srbiji ima na pretek. Mislimo da to nije dobro rešenje iz prostor razloga smo podneli amandmane kako bi ovu stvar negde rešili na nešto bolji način.

Kada su u pitanju biocidi, najveća slabost predloga je neprimenjivost zakona. Možemo mi danas da usvajamo izmena i dopunama šta god hoćemo, vratiću se na onaj svoj početak, samo da ne bude gore, mislimo da je veoma važno da ove izmene i dopune ne ostanu, kao što verujemo da hoće ili bar očekujemo, mrtvo slovo na papiru.

Imam jedno pitanje i završiću pošto mi polako ističe vreme, imam jedno pitanje kada je u pitanju i hitnost donošenja ovog zakona. Dakle, predloženi su po hitnoj proceduri, to nije sporno, to sve kako ulazi u Skupštinu iz nje izlazi, ali imajući u vidu kao što ste naveli, da bi ne donošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po efikasan rad organa, kao što je navedeno, a time i da domaću privredu dovede u nekonkurentan položaj u odnosu na države EU itd.

Dakle, pitanje je sledeće – ko je odgovoran za neosnovanu odluku o ukidanju sistema upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima za ove tri godine do danas? Dakle, ako se po hitnom postupku donosi nešto da bi hitno napravili boljom neku stvar, ko je odgovoran za ovo što se ona ukinula ove tri godine. Znam da i vi znate da je Zorana Mihajlović. Znam i da SPS je juče u diskusiji imala prilike da nekoliko puta podvuče da je Zorana Mihajlović odgovorna za ovo, ali vas molim da zato usvojite naše amandmane koji imaju najbolju nameru da ovu stvar uredimo onako kako je u razvijenim državama EU. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko gospođo Bošković Bogosavljević i saradnici, hteo bih u jednom kratkom dijalogu da razmenimo neke argumente i dođemo do izvesnih zaključaka, sve u korist javnosti i pre svega životne sredine.

Tačno je da ste na čelu ministarstva resornog zaduženog za životnu sredinu devet ili deset meseci i da ne snosite punu odgovornost, ali to je nešto što se danas u parlamentu jako često čuje. Mi kažemo – da, kratko ste na tom mestu, nemate punu odgovornost, ministri se menjaju, a stanje u tom resoru sve gore i gore.

Međutim, ipak moram, dakle vama da uputim jednu generalnu kritiku, a to je da nastavljate onu politiku bivšeg ministarstva, to je, nažalost, politika ćutanja o životnoj sredini, previše važna tema dva dana zaista slušamo o tome i svi su u pravu kada kažu koliko je važna tema životne sredine i previše važna da bismo o njoj ćutali.

Dakle, nije dovoljno govoriti na stručnim forumima o ovoj oblasti. Javnost pre svega mora da zna sve u vezi sa stanjem životne sredine, odnosno okoline u kojoj živi.

Moramo neprestano da vodimo jednu debatu i kampanju o pravilima ponašanja i pojedinaca i grupu o životnoj sredini, pre svega da bismo predupredili, postigli onaj prvi princip u zaštiti životne sredine.

Spremajući se za ove zakone razgovarao sam sa profesorima nekoliko fakulteta koji se bave životnom sredinom i dolazimo do, ili smo došli do jednog zaključka do kog ste verovatno i vi došli kada ste pravili analizu, kada ste došli na čelo ministarstva i preuzeli ovaj resor – da je životna sredina u Srbiji zaista devastirana.

Mislim od primene zakona, edukacije, kaznene politike, čišćenje javnih površina, pa sve do upravljanja otpadom kvaliteta vazduha, upravljanje i zaštita voda, tretmana otpadnih voda, kontrola industrijskog zagađenja, zaštite prirode, hemikalijama o kojima danas govorimo, zaštiti od buke. Pa, ovo o čemu sada govorim, ove oblasti su sadržani u Poglavlju 27. poglavlje o životnoj sredini, pregovaračkom poglavlju koje je najobimniji od svih pregovaračkih poglavlja od svih 35, koliko Srbija ima. To je meni apsolutno razumljivo, jer trećina svih propisa EU, se zapravo odnosi na životnu sredinu.

Mislim, sa kojom startnom pozicijom mi čekamo pregovore o Poglavlju 27?

Ja mislim jako loše, jer je ovde standard ključna reč. Dostizanje standarda je zapravo taj proces približavanje EU ne puko usvajanja zakona, puna primena i dostizanje standarda, a koji su danas naši standardi u raznim oblastima?

Evo, recimo, upravljanje otpadom, pa nismo u stanju šest godina do kraja realizujemo projekat regionalnih deponija. Opštine nam se guše u otpadu. Pojedine delove autoputa uskoro nećemo moći da vidimo od onih deponija kraj putaša, svakim danom neka nova. Koliko smo odmakli u tretmanu otpadnih voda? Koliko smo odmakli u kontroli industrijskih zagađivača? Koliko smo odmakli, šta se dešava sa jednim od osnovnih principa EU i kod nas do skoro, a to je da zagađivač plaća?

To su sve pitanja na koja treba da dobijemo odgovore. Gospođo Bošković - Bogosavljević, koja je poslednja godina za koju imamo objedinjeni izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji. Podsetiću vas godišnje izveštaje o stanju životne sredine u Srbiji imali smo od 2000. do 2012. godine.

Da li imao godišnje izveštaje o stanju životne sredine za 2013. godinu? Da li imamo i za 2014. godinu?

Bojim se da čekamo pregovaračko Poglavlje 27. o životnoj sredini, bez izveštaja o stanju životne sredine, unazad dve godine.

Ja o tim standardima govorim i o toj lošoj startnoj poziciji.

Zakon o hemikalijama, podržavam princip naplate takse kako ste naveli o tome da naplata za upravljanje hemikalijama, zapravo vrši se od pravnih lica i da tako rasteretimo građane plaćanjem iz budžeta i u korist onih koji su imali koristi od prodaje hemikalija, to podržavam.

Međutim, moj kolega Božović je o tome pričao. To nisu zeleni novci, oni bi bili da su išli, da je naplata išla preko agencije. Te pare koje dolaze od naplate taksi će moći da se koriste na sve, ne samo na zaštitu životne sredine.

Kao narodni poslanici želimo da kontrolišemo trošenje tih para, važno je da pare koje dolaze od tih sredstava, od zagađivača, takse za hemikalije, za upravljanje hemikalijama trošimo na zaštitu životne sredine.

Bojim se da to sada neće biti. Puno smo razgovarali o Agenciji za hemikalije, mislim da je to juče najbolje elaborirala moja koleginica iz Lige, gospođa Nada Lazić. Jako je dobro elaborirala, zašto je važno da imamo i dalje tu agenciju.

Mislim da je agencija dogovorena upravo 2009. godine sa EU. EU je uložila 3,5 miliona evra u rad te agencije. Ukidanjem 2012. godine, nadležnosti agencije su prenete ministarstvu, kao i zaposleni, kao i materijalna, nematerijalna sredstva i nije bilo nikakve uštede osim onih stručnjaka koji su napustili rad agencije, upravo zbog takvog ponašanja.

Vi znate o kojima se ljudima radi, a danas ti ljudi rade za ugledne međunarodne institucije, a mogli su da rade za državu. Onda dolazimo do toga da, ukoliko ste preuzeli funkciju agencije, preuzeli ste tada i registar hemikalija na teritoriji Srbije.

Da li imate i da li se vodi u poslednje tri godine registar hemikalija? Ako se vodi, onda vam neće biti teško da nam odgovorite šta se nalazilo u depou „Telekoma“ koji je izgoreo u Makišu pre nekoliko dana? Na to pitanje, agencija bi dala odgovor, jer je agencija vodila vrlo revnosno registar o hemikalijama.

Završavam, mislim da je Zakon o biocidima nesprovodiv, ali morate jako puno da osnažite rad ministarstva.

Na kraju, dozvolićete mi 10 sekundi, zaštita životne sredine jeste stanje svesti i edukacija, obrazovanje, puna primena zakona, to je ono za šta ćemo mi vama dati podršku. Za sve ostalo, bićemo jaki kritizeri.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević – Bošković.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim svima koji ste uzeli učešće u raspravi o tri zakona koje smo juče prezentovali, moji saradnici i ja. Radi se, kao što je većina narodnih poslanika i konstatovala, o izuzetno važnim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Sa ovim zakonima, mi otvaramo jednu intenzivnu zakonodavnu aktivnost, upravo vezanu za ovu oblast i u narednom periodu možete očekivati i nove zakone. Svima hvala, jer ste dali doprinos da naši građani imaju bolju viziju i bolju predstavu o ovim zakonima, da znaju ono što mi radimo i šta činimo u oblasti zaštite životne sredine.

Sada želim da odgovorim gospodin, poslanicima iz DS. Razumela sam vaša pitanja, a razumela sam i vaše kritike. Mislim da ste vi juče bili, a ja sam na neke od kritika i odgovarala, ali i vama ću da odgovorim, hoću da vam kažem da ste imali dosta vremena, dugo ste bili na vlasti i dosta ste imali mogućnosti da goruća pitanja u oblasti zaštite životne sredine rešite.

Nažalost, uradili ste, koliko ste uradili. Verujem da ste vi želeli i više i bolje i verujem da ste i vi imali probleme, kao što imamo i mi danas.

Ja sam ovu oblast, ovaj sektor preuzela pre 10 meseci. Preuzela sam sektor bez dinara sa jako puno spornih projekata, što se tiče projekata koji su nekada bili deo fonda i finansirani iz fonda, a juče sam saopštila da je to preko 2.000 projekata, fond je ugašen 2012. godine, kao što ste vi rekli i nije to zato što je to želela tadašnja ministarka, nego je fond bio nefunkcionalan, nije imao dinara.

Prema tome, kao takav morao je i da nestane. Sredstva koja su ranije postojala u Fondu su trošena, kažu revizori i oni drugi koji su radili kontrole, i na netransparentan način i na način koji nije bio svrsishodan, ali ostavljam da o tome govore oni koji imaju prave podatke i koji su nadležni da sprovode reviziju i kontrolu.

U svakom slučaju, od momenta ukidanja i Fonda i Agencije nije nastao pravni vakuum. Ulogu Fonda, ulogu Agencije preuzelo je Ministarstvo, tada Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine, a sada naše Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Dakle, sve poslove koje je do tada radila Agencija, radio Fond, radimo mi danas, s tom razlikom što mi u Fondu sada, kao Fondu koga ste vi imali nemamo novac nego za sve poslove u oblasti zaštite životne sredine sredstva nam opredeljuje Vlada. Tako da, i kada je pravljen budžet za ovu godinu i pored zaista nezavidne ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi danas, maksimalno su izdvojena moguća sredstva upravo za rešavanje pitanja iz oblasti životne sredine. Nije Fond ali su sredstva izdvojena.

Mi smo na početku ove godine isplatili veliko dugovanje prema reciklerskoj industriji, skoro dve milijarde dinara. Mi smo obezbedili sredstva iz nacionalnog budžeta za početak rešavanja pitanja istorijskog otpada. Imali ste priliku vi, deset možda i više godina, da krenete u rešavanje ovih pitanja. Niste. Mi smo počeli. Mi imamo plan, mi smo pripremili modele finansiranja životne sredine i imamo podršku Vlade, premijera, ministra koji je zadužen za brigu o finansijama i od septembra očekujemo da taj fond i zaživi.

Imamo pregled stanja u oblasti zaštite životne sredine. Taj pregled stanja nije tajna i ne može da bude tajna. Mi smo pred Evropskom komisijom na bilateralnom skriningu jasno i nedvosmisleno prikazali stanje u oblasti životne sredine u Srbiji. Očekujemo izveštaj negde s jeseni. Mi sada dalje radimo na pripremi datuma za koje ćemo odrediti da možemo da implementiramo najvažnije standarde u oblasti zaštite životne sredine iz Evrope. Dakle, vrlo intenzivno radimo.

Naš posao možda nije tako vidljiv za neke, možda vi ne želite da vidite šta mi radimo. Ja se zaista izvinjavam, ne znam kako bi to trebalo da vam se nametnemo da vi shvatite situaciju u kojoj se mi nalazimo i da shvatite ono što mi želimo da uradimo. Zbog toga, ako ste već toliko zainteresovani i zabrinuti za pitanja životne sredine, što smatram da je izuzetno i dobro i svaki naš građanin treba da pokaže interes i brigu i da se odgovorno ponaša prema životnoj sredini, ali lično vas, kao što sam i juče gospodina Veselinovića pozvala, lično vas, možda ja ne umem vama dovoljno to lepo da obrazložim odavde, ali i vas i sve ostale pozivam, mi ćemo se vrlo rado odazvati da vam odgovaramo u prostorijama Ministarstva, u prostorijama Narodne skupštine, da odgovaramo na sva pitanja, da jednostavno izađemo sa argumentima, da vidimo šta je to bilo pre 10, pre 15 godina, pre pet godina, šta smo imali, šta smo uradili, dokle smo stigli i kakva nam je vizija.

Probleme u životnoj sredini koje vi pominjete, i deponije i tretman otpada i otpadne vode itd. klimatske promene, jako je puno problema, ne možemo o tome ovako da razgovaramo, to su osetljiva pitanja. To su pitanja koja zaista traže jednu skoncentrisanost, jednu pažnju, pitanja koja se tiču svih nas i to zna i Evropa i svi ljudi koji su odgovorni. Zato nam i daju mogućnost da usvojimo pravne tekovine Evrope, EU, ali nam daju prostor da te pravne tekovine dobra zakonska rešenja implementiramo po određenim segmentima. To je upravo ono što mi sada radimo.

Znate li kakav je naš posao, kada mi sada moramo da procenimo u kojoj godini ćemo biti spremni da implementiramo neki zakonski propis iz EU, a vi znate, pominjali smo juče strategiju da je taj rok 2030. godina. Molim vas lepo, koliko treba tu pažnje, koliko tu treba znanja, koliko tu treba stručnosti a da se ne napravi greška, kao što ste vi nekada napravili grešku pa ste 2008. godine potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa sada imam problem kada se radi o poljoprivredi, kada se radi o prometu poljoprivrednih proizvoda.

Ja vama ne zameram, jer vi ste tada mislili da ćemo mi u ovim godinama biti član EU. Vi ste, verujem, imali dobru nameru, ali greška je napravljena, a možete misliti meni sada, zajedno sa mojim timom, koliko treba strpljenja, koliko znanja, koliko opreznosti, da mi ne napravimo grešku u zaštiti životne sredine kakvu ste vi nekada napravili u poljoprivredi.

Stoga, ja se svima izvinjavam, što ovoliko pričam, to samo govori da ja mogu mnogo da pričam. Vas zaista molim da kad god imate vremena, kad god hoćete da dođete da razgovaramo, jer ja verujem da vi imate i znanja i iskustva, imate isto tako dobru želju. Možda možete i da nam pomognete da zajednički bolje rešimo ova osetljiva pitanja. Hvala svima.

Zahvaljujem.

Gospodine Božoviću, po kom osnovu?

(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Replika. Ako vam ne dam repliku vi ćete da tražite reklamiranje Poslovnika?

Evo ovako, znači sada ću da vam pročitam član 104. koji se odnosi na repliku – ako se narodni poslanik tumači, drugi učesnik u raspravi, znači ministar, u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, pošto je ministar u pitanju to ne može, navodeći njegovo ime ili prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

(Balša Božović, s mesta: Samo da vam pojasnim.)

Ni ime vam nije spomenuo, ni poslaničku grupu, a niste ni ovlašćeni.

(Balša Božović, s mesta: Jeste, rekla je vama ovde.)

Ne, rekla je vi.

Vi može da bude bilo ko. Čak i da je tako rekla kolega, može samo ovlašćen predstavnik poslaničke grupe ili šef poslaničke grupe.

Pažljivo sam slušao i ne vidim šta je uvredljivo, šta je pogrešno protumačeno ako ministar vas poziva na dijalog u vezi rešavanja ovog problema.

(Balša Božović, s mesta: Dva minuta.)

Ali, onda ću ja da prekršim Poslovnik.

(Dejan Nikolić, s mesta: Tražim reč.)

Gospodine Nikoliću, isto i vi osećate da imate pravo na repliku?

(Dejan Nikolić, s mesta: Ja sam zamenik šefa, imam pravo.)

Tu vam je šef. U redu. Pravo na repliku, narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovana ministarko, nova stvar je da ste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nazvali greškom. Tu se nećemo složiti, zapravo to je bio korak ka EU neophodan, veliki uspeh tadašnje Vlade, kao i mnogo uspeha koje smo postizali na polju životne sredine, ali ako se ne sećate, taj posao koji ste kritikovali smo radili zajedno.

Dakle, sa vama, kao narodnom poslanicom i sa SPS kao koalicionim partnerom. Dakle, taj posao koji ste kritikovali smo radili zajedno. Imali ste odgovorne pozicije u toj Vladi.

Ono što hoću da vam kažem je i da ne otvaram temu Fonda, mnogo smo govorili o tome. Fond nije bio budžetski i nije se punio iz budžeta. On se punio parama po principu „zagađivač plaća“. To je jedna od boljih stvari koju je Vlada Vojislava Koštunice 2006. godine napravila i ustanovila, to priznajem, i ugašen je 2012. godine onako na brzinu, kako ćete 2015. godine morati da ga vratite. Da li je to tačno? Mislim da je septembar mesec negde optimalan, ali mi ćemo u septembru ponovo imati Fond za zaštitu životne sredine, jer je to naša obaveza. To pokazuje ispravnost naših argumenata kada govorimo da je bila greška, kada ste ga ukinuli 2012. godine.

Ono na šta ja ukazujem jeste da je sredstvima iz tog fonda, a koji su unutra ubacili zagađivači, otvoreno gotovo 10.000 radnih mesta, tzv. zelenih radnih mesta, naročito u reciklažnoj industriji.

Mislim, kada govorimo o debati, o kampanji, koju neprestano morate da vodite kao neko ko donosi odluke o tome koliko je važna životna sredina, jer smo kako za pojedince, tako i za donosioce odluka, previše pravili kompromise na štetu životne sredine, a u korist ekonomije i radnih mesta. Kao ekološki vrlo svestan čovek ja odbijam da moram da biram između radnih mesta i životne sredine ako znamo da će privrede morati da budu bazirane na zelenim standardima. Bojim se da mi sada gubimo i ona već postignuta i oformljena zelena radna mesta.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Samo kratko da pojasnim.

Nisam rekla da je bila greška kada je potpisivan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Jasno sam rekla da je bila greška u proceni rokova u kom ćemo mi moći da budemo spremni za liberalizaciju trgovinom poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i nisam vas za to optužila, nego sam rekla da je izuzetno važno ne napraviti ponovo sličnu grešku. Dakle, samo toliko, da pojasnim šta sam želela da kažem.