Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključenja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)

Reč ima narodni poslanik dr Branislav Blažić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka i gosti iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je sada ovde reči ponovo o Agenciji za hemikalije kao jedinom mogućem načinu organizovanja i uređivanje te oblasti.

Ja ću vam samo reći, s obzirom da je u jednom momentu tada bilo osnovano preko 100 agencija, da, recimo, Nemačka ima šest agencija, reći ću vam kako je organizovana ta Agencija za hemikalije i kako je ona, kao i ostale agencije, služila za udomljavanje stranačkih članova nekih stranaka.

Agencija je imala svog direktora, a onda je pored tog svog direktora imala dva izvršna direktora, izvršni direktor za biocine proizvode i izvršni direktor za hemikalije. Pa je imala službu za međunarodnu saradnju, pa službu za evropske integracije, pa službu za ekonomske, pravne i opšte poslove, pa pored toga još četiri sektora, Sektor za upravljanje hemikalijama, Sektor za upravljanje rizikom od hemikalija i biocidnih proizvoda, pa Sektor za kontrolu rizika od hemikalija i biocidnih proizvoda i na kraju Sektor za registar tih proizvoda.

Ljudi, to sada kada vi pomnožite sa 160, puta 30 i nešto, vi dobijete ogroman broj ljudi i svi sada treba da plačemo ako smo neke agencije zatvorili, a niko nije plakao kada su se zatvarale proizvodne fabrike i pogoni malih i srednjih preduzeća, zato što te namete i poreze koje su trebali da plate, da bi mogli da finansiraju takve stvari, morali da se zatvaraju.

Vi ste načinom kako su potrošena sredstva, nemojte kukati za fondom, molim vas, ljudi iz prethodnog režima treba da budu poslednji koji imaju pravo da kritikuju bilo šta u životnoj sredini Srbije, poslednji. Takozvani zeleni fond nenamenski je potrošio više nego što je moglo da se zamisli.

Šta se to radilo četiri i više godina u tom periodu kada ništa u životnoj sredini glavno nije urađeno? Jednu deponiju su radili 10 godina. Deset godina se radi deponija u Subotici. Deset godina, ljudi. Dvadeset pet miliona evra će tamo biti bačeno, a imali ste fond u kojem je predsednik Upravnog odbora u isto vreme bio i ministar, pa je samo u jednoj transakciji prebacio iz fonda milijardu i 800 milina na račun svog ministarstva da je kao ministar posle trošio pare praveći neko čišćenje Srbije, plaćajući novine, letke, majice, foliranja, slikanja, pevanja i igranja, a da je sve ostalo isto.

Neka samo neko kaže šta je to upravljanje otpadom urađeno za te godine? Koliko je to deponija? Sada se kaže da imamo šest deponija regionalnih. Jeste, šest deponija. Od 2000. godine uspelo je da se uradi šest. Pa šta se radilo?

Dajte malo da vidimo kako ćemo rešiti problem. Prebačeni su stručnjaci iz agencije u ministarstvo i nije došlo do vakuma. Jednostavno, ja se slažem da je jako teško. Ja se slažem da je situacija u životnoj sredini vrlo, vrlo komplikovana i teška, pre svega i kada je u pitanju otvaranje Poglavlja 27. i naših obaveza koje ćemo morati da preuzmemo.

Ovo ministarstvo, ja verujem, i svi ljudi koji žele da pomognu kada je u pitanju životna sredina će u ovoj godini već pokrenuti sistem i možemo rešiti sve to ako budemo organizovani, ako budemo stvarno stavili sve na svoje mesto, ako se bude ono što je potrebno odvojilo od sredstava. Nije to bitno da li je to zeleni dinar, da li je to zdravstveni dinar, da li je to prosvetni dinar. Ne, to su pare ove zemlje i ovog naroda koje se moraju usmeravati prioritetno za one stvari koje su nama ovog momenta potrebne, ali prioritetne u rešavanju problema, a ne u finansiranju kojekakvih organizacija, da li su to agencije, da li su to kancelarije, ne nego se napraviti optimalno ono što je moguće.

Da smo samo toliko para koliko je tada uloženo u tom periodu za tih godina i koliko je stiglo donacija od 2000. godine pa na ovamo, mi bi imali već značajno rešene probleme u životnoj sredini, a mi se nismo ni mrdnuli.

Zbog toga ćemo, siguran sam, operativnim planom i tu će Odbor za zaštitu životne sredine ove Skupštine, kojim ja predsedavam, učiniti sve da podstakne sve ljude u ovoj zemlji, da li je to ministarstvo, da li je to nevladin sektor, da li su to svi oni koji hoće da pomognu, da se nađu prava rešenja i da Srbija definitivno ima svoj put. Srbija će to napraviti i nećemo mi biti generacija koja će biti upamćena da je nekim budućim pokolenjima ostavila neko zlo i nešto loše, nego, naprotiv, bićemo mi neko vreme koje je znalo da ispoštuje budućnost i koje je znalo da budućim generacijama ostavi jednu zdravu životnu sredinu. Hvala.

Narodni poslanik Borislav Stefanović, pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ne bih se javio, ali mislim da je otišlo sve u pogrešnom pravcu, cela rasprava.

Dakle, trošena su sredstva za zaštitu životne sredine, tačno. Srbija je bila čistija nego sada, tačno. Kako nam danas Srbija izgleda? Katastrofalno. Da li to može da se popravi tako što nemamo agenciju za zaštitu životne sredine? Ne može. Zbog čega? Zato što tu agenciju treba vratiti i dati joj izvršna ovlašćenja, inspekcijska, kaznena ovlašćenja. Bez toga možemo da čistimo Srbiju sto puta, jer cela suština je trebala biti u tome – ne prljajte Srbiju, a ne ne čistite Srbiju, a pošto se Srbija i dalje prlja i pošto to više nema ko da sredi i pošto se ne zna ko je za šta nadležan zato je uvek predlog ili zato na tome insistiramo da se agencija ponovo uvede i da joj se daju mnogo rubusnuja, veća ovlašćenja.

Vi umesto na to da nam odgovorite zašto vam to ne odgovara, vi pričate koliko je para potrošeno u prethodnom periodu. Žalosno je što ništa drugo ne znate da kažete.

Kažite vi nama zašto ne valja ponovo ustanoviti agenciju kojoj dajemo izvršna, jasna ovlašćenja, koja može da zatvori pogon, da zatvori fabriku, da kazni opštinu koja ne sprovodi čišćenje životne sredine? Zašto? Evo, to je predlog. Ne, koliko je potrošeno na akciju? Vaša politika počinje i staje u istoj rečenici – šta je bilo do 2012. godine? Niste u stanju da vidite u kakvom stanju nam se nalazi Republika danas i na šta nam liče putevi, mislim na oko puteva, na šta nam liče vodotokovi, u kakvom nam je stanju kanalska mreža i strepimo od poplava. Pa normalno da strepimo. Nema ko to da reguliše. Ne može ministarstvo samo time da se bavi. Nema kapacitet ni da odredi sebi šta će raditi, a ne da radi poslove agencije. Hvala.

Pravo na repliku dr Branislav Blažić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u jednoj rečenici ću odgovoriti. Očigledno je prethodni govornik pobrkao neke stvari. Mi imamo Agenciju za zaštitu životne sredine i ne treba da traži da osnivamo ono što imamo. Samo toliko. Treba ipak nešto znati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Jako, jako, zaista ingeniozno objašnjenje. Ja pričam da Agencija ima izvršna ovlašćenja da može da radi stvari koje sada ne može ni u ludilu da radi. Ništa živo nije ustanovljeno da oni mogu da urade. Ukinuli ste Fond. Agencija je značka na vašem reveru kojom ćete se hvaliti da nešto radite u domenu ekologije.

Apsolutno ne razumete šta predlažem. Predlažem da mogu kod vas u Kikindu da dođu ljudi i da zatvore sve pogone koji zagađuju životnu sredinu u jednom danu i da ih drastično kazne novčano za to što rade. Da li je to izvodljivo? Jeste. A što to ne uradimo? Zašto to ne uradimo? To je moje pitanje. Nije moje pitanje da se mi terminološki sada ovde raspravljamo, nego se raspravljamo o ovlašćenjima, o snazi institucije, o onome što ste obećali u predizbornoj kampanji, između ostalog, a ne samo lov na veštice iz prošlosti, u situaciji u kojoj je Srbija sa svim potrošenim sredstvima izgledala bolje u tom pogledu čišćenja deponije i svega ostalog što se dešavalo i otvaranja pogona za reciklažu, uređenju deponije i sve ostalo. Dakle, to je činjenica.

Samo vas molim, da biste razumeli šta vam govorim, hajde da se odmaknemo od vašeg subjektivnog osećaja za to šta je pravično u Srbiji, jer to je vaš subjektivni osećaj. On ne postoji u objektivnoj realnosti.

Ja mislim da je mnogo bolje za ovu zemlju da napravimo instituciju koja će se zvati agencija i koja će imati ovlašćenja takva kava sada nema ni u 5% onoga što radi. To je sve, da proširimo, da ojačamo snagu i da ta institucija bude iznad svega što sada radi samo Ministarstvo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

(Borislav Stefanović, s mesta: Zašto replika?)

Kolega Babiću, molim vas, da raščistimo neke stvari pošto je tu večito jedna dilema da li kad je ovlašćen predstavnik predlagača tu šef poslaničkog kluba ima pravo na repliku.

Spominjali ste u svom izlaganju kolegu Blažića, koji je takođe pripadnik poslaničkog kluba Srpske napredne stranke. Mislim da je to jedno tumačenje na kome ste insistirali jako pogrešno, zato što je predsednik poslaničkog kluba taj koji daje ovlašćenje predstavniku i kad on zatraži reč, u tom trenutku suspenduje to ovlašćenje

(Borislav Stefanović, s mesta: Ne mogu sa dvojicom da komuniciram.)

Ali, nije se gospodin Blažić javio za reč nego Zoran Babić. Na jedno vaše izlaganje imate jednu repliku, nemate dve.

(Borislav Stefanović, s mesta: Nemaju ni oni dve.)

Pa, nemaju ni oni dve.

Izvolite, kolega Babiću.

Regulišite vreme, molim vas.