Možda ću se kvalifikovati za gospodina Babića ako napravim ovde skok u vis. Ali, hoću samo da kažem da se ja ne kandidujem za predsednika moje stranke. Hvala što pitate. Lepo je da Skupštinu Srbije i javnost opterećujemo besmislicama iz našeg stranačkog života. To ste vi. Lepo vam damo predlog, kažemo šta treba da se uradi. Aha, vi idete pored puta, pa gledate gde ćete se kandidovati za predsednika. Koliko je to besmisleno. Mislim da građani, ako ovo uopšte iko gleda, zaista mogu da vide klasičan primer onoga što se zove – idete putem vi, a ja, gospodine Babiću, idem Dunavom, pa sada, negde ćemo se sresti možda.
Moje osnovno pitanje je bilo – zašto ne uvedemo ovlašćenja Agenciji koja će opravdati njeno postojanje i koja će dovesti najzad do nekog rezultata? Šta imate sa Inđijom, sa time da li je neko pravio, nije pravio? Stalno se hvalite državnim organima. Izvolite, istražite, nemam ništa protiv. Kačket je neko nosio, čistio Srbiju, pravio akcije. Neko je spasavao decu iz smetova, neko je išao po onim transporterima po Obrenovcu, pa ništa. Da li je to slika dobrog posla, kako kažete? Pa, nije. To se zove marketing, u čemu ste fenomenalni. A, Srbija se guši u smeću, kanali su zatrpani.
Pričate nam ovde kako je Ministarstvo dovoljno da to radi. Onaj fond je odvratan zato što je potrošio silne pare, a rešenje ne postoji. Sve je gora situacija. To vi nama recite. Nemojte vi ko se za šta kandiduje i da li je neko kvalifikovan. Izvinite, mislim da sam dovoljno kvalifikovan, osim ako vi znate nešto što ja ne znam. Verujte, sigurno i građani vide da nema toga što vi znate a da ja ne znam. Hvala.