Reč ima narodni poslanik Aleksandar Peranović.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gospodo iz ministarstva, uvažene kolege poslanici, pred nama se danas nalaze tri važna zakona iz oblasti životne sredine i kao lekar zaista mogu reći da je

donošenje ovih zakona i usklađivanje sa propisima EU nešto što je za našu zemlju od velikog značaja.

Reći ću prvo o Zakonu o hemikalijama, on je novi način jedinstvenog upravljanja hemikalijama. Ono što je najbitnije jeste da će od ovog zakona oni koji imaju profit i snositi troškove. To je od izuzetnog značaja za budžet Republike Srbije, jer će se samim tim i budžet puniti na jedan kvalitetan i adekvatan način.

Zakon o biocidnim proizvodima uveo je jedinstveni sistem stavljanja u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. ovaj sistem je uveden u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU i zajedno sa zakonom o integrisanosti, sprečavanju, kontroli zagađivanja i zaštiti životne sredine čine nešto što je zaista za našu zemlju od izuzetnog značaja. Kada ih spojimo u jednu celinu i govorimo o zaštiti životne sredine, kako je gospođa ministarka juče rekla da je iza nas bila jedna izuzetno teška godina, samo da pomenem poplave, možemo reći da svi zajedno se moramo boriti na očuvanju zaštite životne sredine.

Ova tri zakona govore o tome da će inspekcijski nadzor imati svoj značaj. Pre svega mislim i na učešće Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede i ostalih, ali mislim da će najveći teret podneti veterinarske inspekcije i drago mi je što ovde ima i ljudi iz Uprave za veterinu.

Šabac, grad iz koga dolazim, je spašen prošle godine. Svi znamo šta predstavlja hemijska industrija „Zorka“ i sve one hemikalije koje su se nalazile i koje su se sačuvale ili su premeštene u neki drugi prostor jeste da smo mi spasili životnu sredinu. Ali, pored toga i aerozagađenja, pa možemo sprečiti i neke respiratorne infekcije ili bolesti. To sve zajedno govori da svi zajedno moramo dati doprinos da se dođe do jednog pravog rezultata. I ova probna dozvola, o kojoj se govori, od 240 dana jeste da će sve te ustanove i svi ti pogoni kada prođe to imati zaista jedan dobar osnov da rade. Posle tih poplava naša životna sredina je ozbiljno narušena.

Sada, da bi ove zakone doneli, oni su sasvim korektni, moramo svi dati svoj doprinos. Hoću da pomenem jednu stvar koja je opšte prisutna u Srbiji. Ne smemo više sebi dozvoliti da kroz otvoren prozor iz automobila bacimo plastičnu flašu. Zakoni su tu, mi ih donosimo, ali zakone moramo primenjivati i moramo čuvati sve oko sebe. Tako da i nešto što je u Srbiji prisutno u periodu od 2004. do 2012. godine to su IPA 2 fondovi koji govore i koji imaju ciljeve, to su svih nas ciljevi, da moramo poboljšati kvalitet i kvantitet vode, da moramo poboljšati kvalitet i kvantitet zemljišta i samim tim unaprediti biodiverzitet i vredne eko sisteme.

Zašto ovo govorim? Ako mi to ne budemo uradili, i ono Poglavlje 27, koje je pred nama, ako svi ne damo doprinos, mi ga ne možemo ostvariti, mi ne možemo dati pozitivan odgovor.

Još jedna stvar, koja je jako bitna, zaštita životne sredine nema granice i to ste juče odlučno rekli, ali da bismo mi tu životnu sredinu zaštitili postoje u novije vreme i u vreme informacionih tehnologija određene reciklerske firme ili industrija. To se u Srbiji mora podići na jedan mnogo viši nivo. Kada je profit i reforma u zemlji Srbiji, što ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem radi, jeste da baš u tom pravcu i u pravcu zaštite životne sredine moramo zajedno raditi i što više uraditi ili dovesti ili napraviti ovih reciklerskih postrojenja da se sve one divlje deponije…Juče smo pričali koliko je hiljada takvih deponija u Srbiji, da se sve to sredi, a moramo i zajedno srediti one slivove, odnosno vodotoke reka koji su ostali posle poplava i dati odgovor za sve buduće generacije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Novaković.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću svoje današnje izlaganje fokusirati na Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Razlog za predlaganje izmenama i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno-pravnih rešenja sa primenom u praksi, a sve u cilju sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine.

Za izdavanje integrisane dozvole čuli smo u prethodna dva dana. Znači, potrebno je sprovesti propisanu zakonsku proceduru koja traje do 240 dana. Donošenje ovog zakona se predlaže po hitnom postupku s obzirom da bi njegovo nedonošenje moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarivanja strateškog opredeljenja naše zemlje u procesu pregovora i pristupanja EU, odnosno kontinuirane implementacije propisa u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine sa propisima EU.

U Republici Srbiji ima 196 postojećih postrojenja i lista postojećih postrojenja je urađena na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i na osnovu Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola.

Imajući u vidu dinamiku izdavanja integrisanih dozvola, kao i proces, složenost i praksu izdavanja integrisane dozvole, predviđeno je da će nadležni organ izdati integrisanu dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

Šta postižemo ovim zakonom? Mislim da se dosta čulo u prethodnom danu. Predložena rešenja su izraz iznalaženja rešenja da se rad novih postrojenja obezbedi nakon probnog rada, do izdavanja integrisane dozvole.

Kakav će uticaj imati rešenja koja su predložena ovim zakonom? Najpre, pozitivan efekat će imati na operatere novih postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, jasnijim utvrđivanjem uslova rada postrojenja u periodu razmatranja zahteva u toku probnog rada odnosno nakon probnog rada u narednih 240 dana, do dana izdavanja integrisane dozvole. Takođe, pozitivan efekat se očekuje i na nadležni organ za izdavanje dozvole, preciziranjem takve dinamike izdavanja integrisanih dozvola, najkasnije do 2020. godine, kojom se nadležnom organu obezbeđuje racionalan i opravdan period vremena za izdavanje dozvole.

Imperativ primene zakonskih rešenja, pa i ovog zakona, jeste da se ovim zakonom omogućava pojava novih privrednih subjekata na tržištu, da se time jača tržišna konkurencija, odnosno stvara se realna mogućnost za ulaganje stranih investicija u izgradnju novih postrojenja, odnosno implementaciju tržišnih standarda i obezbeđivanje pravne sigurnosti i u pogledu primene zakona EU i nacionalnih propisa u ovoj oblasti.

Kada govorimo o ovom zakonskom predlogu, bitno je reći da se ovim zakonom ne menja bitno uređenje nekog pitanja iz ove oblasti. Međutim, javna rasprava nije sprovedena po posebnom programu.

Kao logičan sled nakon određenih izmena i dopuna ovog zakona, relevantni su i određeni izvršni propisi koji se odnose na izdavanje integrisanih dozvola i ja ću neke od njih spomenuti: Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola; Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole; Pravilnik o sadržini samog zahteva; Uredba o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole, kao i Zakon o planiranju i izgradnji.

Iskreno verujem da u oblasti životne sredine očekujem veliku ulogu i parlamentaraca koji su se zajedno okupili u okviru zelene mreže, da se izbore da možda određena zakonska rešenja i promenimo i da u okviru te mreže mogu da kažem da su okupljeni predstavnici svih političkih partija. Smatram lično da tu ne treba da bude partijske obojenosti, jer, prosto, problem ekologije, problem našeg zdravog životnog okruženja jeste problem svih nas i mislim da tu nema mnogo razlike da li smo u poziciji ili nismo.

Ako procenjujemo izveštaj o napretku Srbije u ovoj oblasti u toku 2013. godine, od ukupno 161 postrojenja, 105 je podnelo zahtev za integrisane dozvole. U toku 2013. godine izdato je samo šest dozvola. Potrebno je, dakle, ojačati veze između procene uticaja na životnu sredinu i IPPS i iskoristiti njihovu sinergiju.

U lokalnim samoupravama treba osigurati minimalne standarde za preuzimanje zakonskih propisanih obaveza, pre prenošenja nadležnosti. Dakle, znatno moramo da povećamo nivo predviđenog učestvovanja javnosti u integrisanom sprečavanju i kontroli životne sredine.

U 2014. godini od procenjenih 185 instalacija za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja, 162 je podnelo zahtev. Rešeno je 10 dozvola, tri su na republičkom nivou, pet je bilo na pokrajinskom i dve su na nivou lokalne samouprave.

Analizirajući kapacitete Ministarstva, zapaža se da je jako nizak prag znanja podnosilaca zahteva, uprkos brojnim obukama koje su sprovedene.

Ako analiziramo kakav je naš odnos prema stanju životnog okruženja, govori i podatak da je u 40 lokalnih samouprava zaposleno samo 169 ljudi koji se bave zaštitom životne sredine.

Konkretno, u gradu Čačku, iz koga ja dolazim, dugi niz godina problem deponije je bio gorući. Mnogo se kuburilo sa samom lokacijom koja bi bila opredeljena za tu deponiju. Mogu vam reći da smo kao rezultat svega dobili da je Čačak postao jedan od najvećih osnivača regionalne deponije „Duboko“ sa 26,88%. Koliko je to srećno rešenje za moju lokalnu samoupravu govori činjenica da svake budžetske godine za odvoz i deponovanje smeća Čačak izdvaja oko milion evra i nikada nismo na čisto koji je vek trajanja te deponije. Juče je čak i šef naše poslaničke grupe, gospodin Zoran Babić, rekao da je tamo toliko novca otišlo u sanaciju klizišta i neminovnost je da se zacevi Turski potok kako bi se proširilo to telo deponije i kako bi se proširio vek trajanja te deponije.

Htela bih nešto da kažem i o postojanju divljih deponija. Dve godine unazad ja sam na osnovu mapiranja čitave teritorije grada, koju je radila komunalna policija, imala veoma ažurne podatke o tome gde se deponije nalaze, a problem smo sanirali tako što smo kroz javne radove, upravo aktivnošću javnih komunalnih preduzeća, čistili te deponije. Ali, znate šta se dogodilo? Svake godine unazad, gotovo kontinuirano, te divlje deponije su se obnavljale, što znači da našem prosečnom građaninu fali i te kako edukacija, jer on po navici baca i odlaže komunalni otpad onde gde je to navikao da radi. Zbog toga nam je jako važna edukacija, kako od najmlađih, pa i u vrtićima, preko osnovnih i srednjih škola, pa i fakulteta.

Inače, moj grad, grad Čačak važi za izuzetno ekološki savestan grad, jer primarna selekcija otpada je dostigla nivo od 70%, što znači da veliku zahvalnost dugujemo i evropskoj delegaciji koja nas je maksimalno u tome podržala i problem rešila na neki način na nivou okruga, jer smo 184.000 evra dobili upravo za podršku primarnoj selekciji otpada. U tom projektu zajedno su učestvovali: kao aplikant grad Čačak, a Ivanjica i Lučani su bili koaplikanti na tom projektu.

Što se tiče izgradnje transfer stanice, mogu da se pohvalim da će grad Čačak do kraja ove kalendarske godine dobiti i izgrađenu transfer stanicu, što će na neki način podići taj sistem pretovara smeća na jedan viši nivo nego što se to sada radi na deponiji „Prelići“.

Takođe, juče sam čula informaciju da će od septembra meseca doći do formiranja ekološkog fonda. Verujte da me ta činjenica mnogo raduje, zato što naši lokalni budžeti nisu dovoljni da mogu da isprate mnoge projekte u oblasti zaštite životne sredine, a kada se na terenu susretnete vidite da je jako velika aktivnost i sa nivoa mesnih zajednica i sa nivoa škola, pa čak i fakulteta, kada su u pitanju oni mali projekti koji mogu i te kako da imaju svoj doprinos.

U aktivnostima koje se tiču zaštite životne sredine jako je važno da utvrdimo prioritete i jako je važno racionalno trošenje ekološkog zelenog dinara. Videla sam da je to uglavnom bila zamerka naših diskutanata do sada, da se u proteklom periodu po malo, ne da je reč o spekulaciji, nego da se prosto nije namenski trošio taj novac. Evo, ja sam bila prinuđena da to istrgnem iz naplate komunalne takse, zato što sam videla da tu nije bilo namenskog korišćenja sredstava, i apsolutno prebacila naplatu ekološke takse da to radi lokalna poreska administracija, jer onda mi je mnogo lakše da pratim priliv u budžet i da namenski, potpuno transparentno i putem medija, trošim te ekološke pare.

Drugo što bih želela da kažem kad je problem ekologije u pitanju, o kome danas i juče raspravljamo, treba potpuno da zauzmemo mišljenje da treba svi time da se pozabavimo. Ne treba da mislite da je ostalo na samovolji svakoj lokalnoj samoupravi da svako piše ono što misli da treba da tretira kroz taj program. Lokalne samouprave, možda neke kolege nemaju taj podatak, najpre podnose zahtev, sa programom izlaze na svoje gradsko veće i kada prođe gradsko veće, onda se podnosi zahtev nadležnom ministarstvu, a ministarstvo komisijski sagleda program lokalne sredine i onda ga vraća na usvajanje u lokalni parlament. U svoje lično ime i u ime svoje poslaničke grupe, ja ću u danu za glasanje podržati upravo predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Novaković, a neka se pripremi narodni poslanik Nevena Stojanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas tri vrlo važna zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Kao prvi zakon o kome imamo načelnu raspravu je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama. Zakon o hemikalijama uveo je nov način jedinstvenog upravljanja hemikalijama u Republici Srbiji. Ovakav način upravljanja usklađen je sa propisima EU, kojim se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i poboljšava slobodan promet sa drugim zemljama i zemljama EU.

Sistem finansiranja naplate za upravljanje hemikalijama od pravnih lica odavno je uspostavljen u zemljama EU i kao takav predstavlja održivi model finansiranja. Na ovaj način sprečava se da troškove upravljanja hemikalijama snose svi građani, a za račun onih koji hemikalijama ostvaruju profit. Imajući u vidu broj hemikalija koje se nalaze na tržištu, država ne bi bila u mogućnosti da odvoji u budžetu dovoljno sredstava za procenu bezbednosti hemikalija, tako da je logično da ovaj deo tereta pada na prometnike, uvoznike i proizvođače hemikalija.

Razlozi za donošenje ovog zakona su svakako u potrebi za usklađivanjem sa Zakonom o hemikalijama i sa drugim sistemskim zakonima kojima se uređuje budžetski sistem, tj. Zakonom o budžetskom sistemu, zatim, obezbeđivanju funkcionisanja budžetskog sistema i sistema ekonomskih instrumenata i obezbeđivanju finansiranja upravljanja hemikalijama.

Radi vršenja nadzora nad primenom odredaba, iste se primenjuju kako za uvezene, tako i za proizvedene hemikalije. Neophodno je postojanje zajedničkog tela inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne i tržišne inspekcije, radi usklađivanja i preduzimanja mera i aktivnosti koje će se preduzimati za sprovođenje zakona. Takođe, sve tri inspekcije moraju proći adekvatnu obuku i cilju adekvatne i efikasne kontrole nad primenom propisanih zakonskih odredbi. Svakako da je ovde najvažnije da sve ono što je do sada Agencija za hemikalije radila prelazi na Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine, da tu Ministarstvo i Vlada preuzimaju odgovornost za promet hemikalija, da drže pod kontrolom kako promet, tako i naplatu finansijskih sredstava, koja će biti namenski trošena u budžetu Republike Srbije.

Takođe je sličan i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima. Ovim zakonom se takođe vrši usklađivanje sa poslednjim izmenama Zakona o hemikalijama. Ovde je najvažnija stvar da se pored same kontrole, uključujući tržišnu inspekciju, sanitarnu inspekciju i inspekciju za zaštitu životne sredine, uključuje i veterinarska inspekcija, s obzirom na vrstu biocidnih proizvoda u prometu koji su i te kako specifični. U tom delu je jako bitno naglasiti da je u samom donošenju zakona, čiji je predlog izuzetno dobar sa ovim izmenama koje su predložene, jako bitan način na koji se kontroliše od strane inspekcija upravljanje i korišćenje svih biocidnih proizvoda.

Mi smo svedoci prethodnih dana da smo nestručnim i nesavesnim korišćenjem biocidnih proizvoda za suzbijanje glodara imali velika uginuća srneće divljači u Banatu, što svakako ne sme da se dozvoli. Kako bi bilo koji zakon koji donesemo bio adekvatno primenjen, mislim da je pored ovog inspekcijskog nadzora jako bitno podizati svest kod građana o zaštiti životne sredine i o očuvanju okoline, kako sa najmlađim nivoima, tako i sa svim proizvođačima koji bi trebali jedan dobar deo sredstava takođe da koriste na edukaciju i primenu onih koji koriste biocidna sredstva.

Svakako da Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem apsolutno želi i u svakom svom segmentu pokazuje da želi da izgradi savremenu i modernu Srbiju, sa životnom sredinom kakva dolikuje našoj Republici. Mi smo mogli u prethodnom periodu da vidimo, od 2008. do 2012. godine, da su se neki bavili čišćenjem Srbije, pa su počistili dobar deo budžeta i počistili finansijski deo koji je bio namenjen adekvatno za edukaciju i za sprovođenje mera preventive.

To sigurno da ova Vlada i ovo Ministarstvo neće učiniti i sigurno da će imati punu podršku nas narodnih poslanika u ovim čestitim i iskrenim namerama za donošenje kvalitetnih zakona, za primenu tih istih zakona jer ovo je tek jedan početak. Više od 30%, kao što znamo, svih zakona koji budu dolazili u parlament Republike Srbije će biti iz oblasti zaštite životne sredine.

Mogu samo da vam poručim da ćemo i mi, kao narodni poslanici SNS, a nadam se i sve ostale kolege, svoj maksimalan doprinos dati i u donošenju zakona i u afirmaciji ovih zakona i u propagiranju svega onoga što će učiniti zdravijom našu sredinu i ukupno ceo naš sistem u Republici Srbiji.

U Danu za glasanje sigurno da ćemo podržati ove zakone i nadam se dobroj i plodnoj saradnji u podizanju kvaliteta života i zaštite životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Nevena Stojanović. (Nije tu.)

Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade i kolege poslanici, moram priznati da sam više očekivala od ovih izmena i, naravno, ne mogu da se složim sa mnogim diskusijama koje su se čule juče i danas.

Naime, zakoni o hemikalijama i biocidnim proizvodima koji su doneseni, odnosno usvojeni 2009. godine i njihovim usvajanjem je doneta nova politika upravljanja biocidnim proizvodima i hemikalijama, te je njima i povećan standard bezbednosti zaštite zdravlja i životne sredine. Politika i propisi su usklađeni sa propisima i politikom Evropske unije. Ovim zakonima predviđeno je i osnivanje Agencije za hemikalije, koja je odmah po osnivanju započela proces celovitog uređenja oblasti upravljanja hemikalijama.

Pre osnivanja, u Srbiji je svega 19 hemikalija bilo na spisku zabrana i ograničenja, a tokom njenog rada broj je povećan na više od hiljadu opasnih hemikalija. Pre osnivanja, postala je i funkcionalni deo evropske mreže i institucija, na čijem čelu je Evropska agencija za hemikalije. Agencija je donela 45 podzakonskih akata na preko četiri hiljade strana. Sredstva ostvarena od naknada predstavljala su pretežni izvor finansiranja Agencije. Za samo dve godine, postigla je značajne rezultate, i to prvi u Srbiji Agencija je uspostavila integralni registar hemikalija, odnosno bazu podataka o hemikalijama i njihovim svojstvima. Još jednom, postignut je visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Zakonom o biocidnim proizvodima, Agencija je bila zadužena za sprovođenje ovog zakona. Svojim radom, Agencija za hemikalije je zaslužna što je Republika Srbija dobitnik bronzane nagrade za strateški pristup međunarodnom upravljanju hemikalijama od 2009. do 2012. godine. Nagrada je uručena u Najrobiju, na Trećem zasedanju Međunarodne konferencije o upravljanju hemikalijama.

Pored svih pozitivnih rezultata, odličnog rada koji je prepoznat u stručnim krugovima u Međunarodnoj zajednici, krajem 2012. godine Agencija za hemikalije je ukinuta izmenama Zakona. Ne slažem se sa nekim diskutantima koji su upravo Agenciju nazvali birokratskim aparatom. U njoj je bilo zaposleno 33 visoko obrazovanih ljudi, sa specifičnim znanjima. Tu je radilo i dvoje doktora i tri magistra.

Tada nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine preuzima poslove, zaposlene, sredstva za rad i ostalo. Posle godinu i po dana, izmenama Zakona o ministarstvima, poslove Agencije preuzima vaše ministarstvo.

Pitam, zašto je predizborno obećanje o ukidanju svega što se zove agencija prevagnulo i u ovom slučaju? Da li je sprovođenje Zakona o biocidnim proizvodima efikasnije pod okriljem Ministarstva? Lično mislim da nije. Vlada za ukidanje Agencije za hemikalije nema valjano objašnjenje. Da li su u ovom slučaju pobedili lobiji koji hoće nesmetan uvoz visoko štenih hemikalija u Srbiju? Njih nije briga za zdravlje građana Srbije i budućnost naše dece.

Neko je zaboravio da je Agencija za hemikalije bila jedno od retkih mesta gde je Srbija već u potpunosti ispunila evropske standarde i o tome je dobila i formalno priznanje u izveštaju Evropske unije. Ovo je veliki korak nazad za uređenost naše zemlje. Ovde je pobedila jeftina demagogija, kombinovana sa uskim poslovnim interesima, protiv javnog interesa građana Srbije.

Kakve su bile reakcije Brisela po tom pitanju? Navešću vam samo neke iz marta 2013. godine. Evropska komisija će u izveštaju negativno oceniti ukidanje Agencije za hemikalije i od Vlade Srbije zatražiti da ponovo aktivira rad ovog tela. Zatim, aktuelna Vlada je napravila grub propust i ukinula jedino regulatorno telo koje je brinulo o bezbednosti i zdravlju stanovništva, tako što je propisivalo koje hemijske i biocidne supstance i proizvodi ne smeju da se koriste, uvoze i izvoze. Izvor iz Brisela kaže da je na pitanje nadležnima u Vladi zašto je ukinuto ovo telo, dobijen odgovor – ispunjavamo predizborna obećanja.

Pitam, ko sprovodi Zakon o biocidnim proizvodima? Kome proizvođači i distributeri plaćaju naknade, ako znamo da je Agencija prestala sa radom pre dve i po godine? U razlozima za donošenje ovih izmena iz Zakona o biocidnim proizvodima, po hitnom postupku, kažete, citiram, da je Agencija prestala sa radom 2012. godine, da je bila ovlašćena za sprovođenje Zakona o biocidnim proizvodima, te se na ovaj način obezbeđuju zakonodavni, organizacioni, institucionalni i drugi uslovi neophodni za funkcionisanje sistema upravljanja biocidnim proizvodima u Republici Srbiji.

Moje pitanje je – šta se čekalo dve i po godine? Zašto ove izmene Zakona o biocidnim proizvodima nisu urađene još 2012. godine, kada je prestala sa radom Agencija? Zašto je napravljen pravni vakuum u trajanju od dve i po godine? Apsurd je tvrditi da je neophodan hitan postupak, a ove izmene je bilo neophodno uraditi još 2012. godine.

Ovo je samo još jedan dokaz da ova Vlada radi stihijski, nepromišljeno i, naravno, sve na štetu građana. Još veći apsurd se nalazi u obrazloženju o neophodnosti da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja. To se pravda potrebom da se obezbedi kontinuitet u funkcionisanju sistema upravljanja biocidnim proizvodima, kao i zakonski okvir za promenu nadležnosti u ovoj oblasti, kraj citata.

Ne vidim ovde kontinuitet i volela bih da mi ga vi pojasnite.

Vreme.

Umesto kontinuiteta, vidim samo haos. Zahvaljujem.