Reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.

Džaba vam sufliranje gospodina Martinovića. Mislim da su građani Srbije ponovo mogli da čuju taj pater, tu matricu, nemate šta da kažete, pa onda kažete ovako – evo, osim uvreda dragi građani ništa nismo čuli, a građani onako sede pa gledaju, slušaju - kakvu uvredu? Niko nikakvu uvredu nije izrekao. Šta je ovde bila uvreda? Možda to što sam spomenuo spašavanje iz smetova? To nije uvreda. Zašto je to uvreda? Treba da se ponosite time.

Kažete – agencija je očistila budžet. Gospodine, poštovani, Babiću, vaša stranka je očistila džepove građana Srbije u poslednje tri godine koliko ste na vlasti, i to naročito penzionerima i ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru. Njihovi džepovi su temeljno očišćeni bez kačketa. Imate i vi stranačke akcije sa kačketima. Imate vi i vaše članice koje plešu, nemam ništa protiv, isto imaju dobre kačkete i dobre majice. Imate vi premijera koji bez kačketa i bez kape spašava decu iz smetova. Imate vi situaciju u kojoj su nam svi ekonomski pokazatelji katastrofalni, a vi ne možete da verujete koliko nam je dobro. Neprijatno vam je koliko vam je dobro, tako kaže premijer.

Dakle, i vi ponovo, umesto da odgovorite šta je loše, da ustanovite snažnu, robusnu agenciju sa izvršnim velikim ovlašćenjima u čemu bi mi podržali to. Umesto to da nam kažete, vi opet pričate o nečemu što ne znate.

Prvo, u Vojvodini su kanalske mreže i vodotokovi daleko u boljem stanju, nažalost, nego u ostatku Srbije.

Drugo, vojvođansko preduzeće „Vode Vojvodine“ je odbranilo Pokrajinu od poplava, i vaš gradonačelnik Šida je rekao – sklanjaj te džakove, jer su iz pokrajinske Vlade. Vi to znate i to zna premijer Vučić. Pa, to je sramota, gospodine Babiću, šta pričate ovde. Pitajte ljude u Sremu ko je kako uradio posao, pa samo pređite preko do Šapca i do ljudi na drugoj strani pa pitajte isto to.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta je bilo u Šapcu?)

Dakle, to šta je bilo u Šapcu može gospodin Babić da vam kaže, jer je bio šef kriznog štaba neko kratko vreme tamo, pa ste posle krompirovim pečatima falsifikovali…

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika i završavamo sa replikama.

Za razliku od manira gospodina Stefanovića i DS-a, hvala Bogu, gospodin Martinović i ja komuniciramo i u sali i van sale, kao i sa svim ostalim članovima SNS. Mi govorimo, mi se ne delimo, gospodine Stefanoviću. To što je vama neobično što sarađujemo, to više govori o vama i o vašem maniru.

Ono što je žalosno, što smo juče čuli od gospodina Janka Veselinovića, danas čujemo od vas, je novo ponižavanje žena. Molim vas, ostavite jednu globalnu dobru stvar, jednu stvar koju su koleginice iz odbora u Zrenjaninu želele da daju, da daju doprinos i da skrenu pažnju na nešto na šta skreću pažnju sve žene na svetu. Vi to izvrgavate ruglu samo zato što su to članice SNS. One su prvenstveno žene i majke. Nemojte vređati žene. Kad god imate potrebu, vređajte mene, ništa vam neću reći. Ostavite žene na miru. Zaista je ispod časti tako nešto raditi, i to samo zato što su članice SNS.

Pozvaću vas, gospodine Stefanoviću, biću vam domaćin u vašem Vrbasu, napraviću piknik pored Velikog bačkog kanala, organizovaću i videću koliko ćete, pored tog rajskog ostrva u režiji Bojana Pajtića, izdržati. Da li ćete izdržati više od 10, 15 minuta? Nećete moći. Džabe taj navijački – svuda je katastrofalno, samo tu gde je DS je fenomenalno.

Ne znam samo kada stiže to da radi, jer vidim da je u radno vreme u Kruševcu, Ćupriji, Paraćinu, samo nije na svom radnom mestu, a prima platu. Ne znam samo kada stiže da radi ili tu fotelju u Banovini, fotelju pokrajinskog premijera vuče sa sobom i u Kruševac i bilo gde da slučajno neko drugi ne bi seo.

Vreme

Ne moram da vam govorim o efektima rada Vlade Republike Srbije. To vam govori MMF. To vam govore svi ekonomski pokazatelji, svetski ekonomski stručnjaci. To vam govori život, gospodine Stefanoviću, jer prvi put da za prva dva meseca u Srbiji je ostvaren suficit budžeta. To je pobeda Vlade Republike Srbije. To je pobeda svih građana Republike Srbije. To što vi smatrate da je to poraz, može samo da bude vaš lični poraz.

Zahvaljujem.

Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, izvinjavam se, član 107. Vi ste bili u obavezi da govornika koji je govorio da u ovoj zemlji nemamo kontrolu zbog zagađenja i da je potrebno napraviti agenciju kojoj ćemo dati neka silna ovlašćenja, koja će moći da kontroliše velike zagađivače… Samo radi istine, da se ipak nešto zna, da se ne stekne utisak da se u ovoj Skupštini govore neke stvari, da se govori baziraju na neznanju. U ovoj zemlji postoje inspekcijske službe, republičke inspekcijske službe, opštinske inspekcijske službe koje kontrolišu zagađivače i koje imaju ovlašćenja da zatvore svaku fabriku koja na osnovu izveštaja agencije za zaštitu životne sredine prelazi neke granične vrednosti zagađenja. Prema tome, nisu stvari takve kako neko zamišlja, nego kako stoje. Hvala.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Milanka Davidović, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Slobodan Erdeljan, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nebojša Milosavljević, vršilac dužnosti direktora Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Siniša Kotur, načelnik Odeljenja u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4, 5, 6, 7. i 8. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata,

Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske i Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Da li predstavnik predlagača, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, želi reč? (Da)

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, posebno mi je zadovoljstvo što sam i danas u prilici da vam obrazložim set međunarodnih ugovora iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine koje Narodna skupština treba da usvoji.

Ministarstvo na čijem sam čelu ima veoma intenzivnu međunarodnu aktivnost, što potvrđuje i broj ratifikovanih sporazuma i protokola o saradnji sa drugim državama u oblasti poljoprivrede, veterinarstva, životne sredine.

Cilj ovog oblika, pre svega, bilateralne saradnje jeste unapređenje srpske poljoprivrede i unapređenje sistema zaštite životne sredine. Istovremeno, ovakvom saradnjom se poboljšava i međunarodni položaj i ugled naše zemlje.

Uvaženi narodni poslanici, pred vama je danas pet zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora kojima se regulišu izuzetno značajna pitanja u oblastima poljoprivrede i zaštite životne sredine. To su Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja, o saradnji u oblasti veterine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, koji je podnela Vlada i na kraju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i kabineta ministra Ukrajine, o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Najpre ću se kratko osvrnuti na Protokol o održivom turizmu i na Protokol o održivom upravljanju šumama, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Oba ova protokola usvojena su na trećem sastanku Konferencije država ugovornica Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata 27. maja 2011. godine u Bratislavi. Ova dva protokola koja se odnose na Karpate za Srbiju su značajna, jer mi pripadamo karpatskom području koje obuhvata planinske vence u Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Ukrajini.

U Srbiji su to planine u istočnoj Srbiji i na desnoj obali Velike Morave. To su Homoljske planine, Ozren, Deli Jovan, Beljanica, Rtanj, Kučaj. Poznato nam je da se radi o planinskim masivima posebne prirodne i ekološke vrednosti, zato je veoma važno biti deo integrisanog sistema zaštite i održivog planiranja prostora i upravljanja šumama, u cilju očuvanja postojećih površina pod šumama, kao ključnog sastavnog dela karpatskog predela.

Protokol o zaštiti i održivom upravljanju šumama, koji Narodna skupština treba da ratifikuje, upravo predviđa održivo upravljanje prirodnim vrednostima Karpata, pre svega šumama. U tom smislu, Protokol sadrži čitav niz odredbi koje se odnose na specifične mere koje bi sve države ugovornice trebalo da preduzmu na ovom planu.

Drugim aktom, odnosnom Protokolom o održivom turizmu u karpatskom području, predviđeno je jačanje saradnje država članica na razvoju održivog i prihvatljivog modela turizma Karpata, odnosno razvoja turizma u skladu sa ekološkim zahtevima. Osnovni cilj jeste turistički razvoj, integrisan sa odgovarajućom odgovornom zaštitom biološke i kulturne raznovrsnosti ovih predela.

Pored opštih mera, Protokol o održivom turizmu sadrži i čitav niz posebnih mera promovisanja održivog razvoja turizma u oblasti Karpata, kao i promovisanja saradnje u prekograničnim ili pograničnim zaštićenim oblastima u kojima je nužna saradnja svih strana potpisnica ovog Protokola.

Činjenica je da je krajem prošlog i početkom ovog veka došlo do ekspanzije turizma, posebno tzv. zelenog turizma, koji podrazumeva razvoj novih destinacija, pre svega u oblasti planinskog, banjskog i seoskog turizma. Ekspanzivni turizam, međutim, može značajno i nepovratno da ruinira biodiverzitet, da naruši ekološku ravnotežu, da utiče na zagađivanje životne sredine.

Svi ovi nepovoljni efekti, kada je u pitanju karpatsko područje, mogu se ublažiti samo sistemski, strateški osmišljenom aktivnošću. Zato je za Srbiju važno da potvrdi i implementira ova dva protokola koji će, s jedne strane, doprineti upravo promociji održivog upravljanja i zaštiti karpatskih šuma, kao izuzetnog prirodnog blaga, a sa druge strane, stvaranju uslova za postizanje pozitivnih efekata turizma na biodiverzitet, ekosisteme i ekonomski i socijalni razvoj, pri čemu se sistemskim merama neprekidno moraju ublažavati negativne ekološke i socioekonomske posledice razvoja turizma na ovom području.

Važno je istaći da se ratifikacijom i realizacijom navedenih protokola ne stvaraju nove finansijske obaveze za Republiku Srbiju izvan sredstava predviđenih redovnim budžetom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Poštovani narodni poslanici, naredna dva međunarodna ugovora koja su danas pred vama su Sporazum između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja.

Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Istočne Republike Urugvaj o saradnji u oblasti veterine, koji je potpisan u Njujorku 20. septembra 2011. godine, kao i Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, potpisanog 13. februara 2012. godine u Alžiru, uređuju se pitanja bilateralne saradnje u oblasti veterinarstva, pre svega u oblasti prometa životinja i proizvoda životinjskog porekla, međusobno informisanje o pojavama, stanju i preduzimanju mera za sprečavanje zaraznih bolesti životinja, međusobno obaveštavanje u slučaju pojave problema pri uvozu i izvozu pošiljaka, vezanih za ispunjenost veterinarsko sanitarnih uslova, pojave ograničenja ili zabrana uvoza i prevoza pošiljaka životinja, kao i ostalih tehničkih pitanja vezanih za važenje i postupak izmene i dopune Sporazuma.

Za nas su ovi sporazumi značajni, imajući u vidu činjenicu da sa Urugvajom i Alžirom imamo veoma razvijenu saradnju u oblasti prometa životinja i proizvoda životinjskog porekla, te je potrebno u cilju zdravstvene ispravnosti i bezbednosti ovih proizvoda, bilateralnim sporazumom precizirati sve obaveze potpisnica.

Očekujemo da će potvrđivanje i primena navedenih sporazuma doprineti i unapređenju ukupnih ekonomskih odnosa između naše dve zemlje.

Kroz pravni okvir koji se obezbeđuje ovim bilateralnim sporazumima, obezbediće se i intenzivnija saradnja u oblasti veterine, a predviđeni uslovi za olakšan promet i povećanje obima razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda životinjskog porekla sa ovim zemljama povoljno će uticati na razvoj naše poljoprivrede.

Ovi sporazumi obezbediće i unapređenje saradnje nadležnih veterinarskih organa, naučnih ustanova i predstavnika agroindustrijskog kompleksa.

Poštovani poslanici, pred vama je još jedan važan međunarodni sporazum u oblasti poljoprivrede – Sporazum između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja. Ovim sporazumom, potpisanim 6. juna 2013. godine u Beogradu, stvoren je pravni osnov za saradnju Srbije i Ukrajine u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina. Za Srbiju je ovaj sporazum značajan, imajući u vidu da sa Ukrajinom koja je poznati proizvođač žitarica i sortnog semena imamo privrednu saradnju u ovoj oblasti.

U današnje vreme kada se bolesti bilja mogu brzo i nekontrolisano širiti veoma je važno da uvozimo bezbedno seme, da sa uvoznim aranžmanima obezbedimo sve preventivne mere kojima se rizik svodi na najmanju moguću meru. Zato su ovim sporazumom detaljno uređena pitanja saradnje u oblasti zdravlja bilja, koji se pre svega odnose na međusobno preduzimanje mera za proveru pošiljaka i sprečavanje ulaska štetnih i karantinskih štetnih organizama prilikom međusobnog prometa ili tranzita bilja preko teritorija ugovornih strana.

Zatim, regulisana je i razmena informacija o pojavi i širenju štetnih i karantinski štetnih organizama, a bitno mesto zauzima i razmena iskustava stručnjaka u cilju sprovođenja povremenih fitosanitarnih pregleda pošiljaka biljaka, biljnih proizvoda i propisanih objekata u mestima proizvodnje, sadnje, skladištenja i isporuke u cilju proučavanja naučnih i praktičnih dostignuća u oblasti biljnog karantina i zaštite biljaka, kao i suzbijanja i iskorenjivanja štetnih organizama.

Na kraju, izdvojiću i pitanja međusobnog usklađivanja fito-sertifikata za uvoza, izvoz i reeksport uz poštovanje unutrašnjih zakonodavstava ugovornih strana, kao i ostalih tehničkih pitanja. Potvrđivanje i implementacija sporazuma će doprineti daljem razvoju ekonomskih odnosa Srbije i Ukrajine, stvaranju pravnog okvira za saradnju dve države u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja uvažavajući interese uzajamne zaštite teritorija država ugovornih strana od unošenja i širenja regulisanih štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i objektima pod nadzorom, povećanju spoljno-trgovinskog prometa bilja i biljnih proizvoda, kao i razmeni iskustava u oblasti biljnog karantina između dve države.

Napominjem da se izvršavanjem ovog, kao i ostalih ugovora koji su pred vama ne stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

Poštovani narodni poslanici, verujem da će potvrđivanje ovih međunarodnih ugovora podržati svi narodni poslanici s obzirom na značaj koji imaju u pogledu unapređenja odnosa Republike Srbije sa prijateljskim zemljama kroz stvaranje uslova za intenzivniju saradnju, ukidanje barijera za trgovinu poljoprivrednih proizvoda, bolje međusobno infrastrukturno i turističko povezivanje i dugoročnu saradnju na zaštiti prirodnih i kulturnih dobara. Hvala na pažnji.