Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Vi niste bili jedan deo sednice, na jednom delu izlaganja gospodina Đurišića ovde, ali od 10 minuta koje sam zaista veoma pažljivo pratio, gotovo polovinu vremena je gospodin Đurišić proveo u govoru o temi koje danas nisu na dnevnom redu. Između ostalog, dva minuta vremena je proveo o tačkama koje su danas na dnevnom redu, odnosno, zašto se spajaju ove četiri tačke dnevnog reda.
Zbog toga bih ja vas pitao, gospodine predsedavajući, zašto gospodinu Đurišiću, recimo, nije smetalo kada je on spojio 18. marta 2009. godine 22 tačke?
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Koji član?)
Zašto mu 13. maja 2009. godine nije smetalo 50 tačaka? Zašto mu 29. maja 2009. godine nije smetalo 64 tačke? Gospodin Đurišić je 11. decembra 2009. godine spojio 57 tačaka, a 5. maja 2010. godine je spojio 94 tačke dnevnog reda. Sada mu smetaju četiri tačke dnevnog reda koje su spojene!
S druge strane, voleo bih da mi objasnite i vi, odnosno gospodin Đurišić da mi objasni, kakve veze ima, onda kada je spajao tačke dnevnog reda, na sednici 11. decembra 2009. godine, Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola, a sve to sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji, sve to zajedno sa Zakonom o stečaju, sve to sa Zakonom o zvaničnoj statistici, sve to zajedno sa Zakonom o žigovima. Šta je to smetalo tada gospodinu Đurišuću da spoji ovakve nespojive tačke dnevnog reda, a da mu sada smetaju tačke dnevnog reda, odnosno četiri koje su u zajedničkoj raspravi?
Vidim da je govorio i o „Beogradu na vodi“. Vrlo rado ćemo govoriti o leks specijalisu koji se odnosi na „Beograd na vodi“, ali mi nije jasno da onda kada taj zakon dođe po hitnom postupku i hitnoj proceduri u Narodnu skupštinu, istom gospodinu Đurišuću smeta zašto je po hitnom postupku? Sada kada smo hitnost postupka skinuli, kada ide u redovnoj proceduri, sada mu smeta zašto je i u redovnoj proceduri.