Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, jedan od zakona o kojem danas diskutujemo jeste i Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Radi se naime o izuzetno značajnom zakonu čijim donošenjem RS ispunjava svoje međunarodne obaveze i isto tako usklađuje svoje propise sa propisima EU i sa rezolucijama Saveta Evrope.
Ovaj predlog zakona veoma detaljno i veoma precizno utvrđuje koji su to i kakvi su to zakonski mehanizmi koji se koriste radi zamrzavanja imovina osoba koje se nađu na listama terorista, njihovih finansijera i pomagača.
Ono čega smo definitivno svi svedoci, jeste da je terorizam postao jedan globalni problem i da ne postoji država koja je sigurna i bezbedna kada je terorizam u pitanju. Ono što je najgore i najopasnije praktično od svega, jeste što se terorizam neprekidno razvija, što je tokom proteklih godina terorizam evoluirao, a shodno tome i borba protiv terorizma mora biti isto takva. Znači, nikako ne sme da bude statična i mora se stalno raditi na unapređivanju borbe protiv terorizma. Ona mora biti efikasna i, ono što je najbitnije od svega, ona mora biti jako dobro koordinirana i to koordinirana na međunarodnom nivou. Jer, jasno je da je veoma teško boriti se na nacionalnom nivou protiv jednog ovakvog fenomena, gotovo nemoguće. Ovde je neophodna međunarodna saradnja. Tako će Republika Srbija donošenjem ovog zakona, čiji je upravo cilj ovo o čemu sam pričala, a to je unapređenje borbe protiv terorizma, biti samo na dobitku, zato što će bezbednost i sigurnost naše države biti podignuta na jedan viši nivo.
Ono što je osobina ovog predloga zakona, jeste to da se u celom zakonu insistira na efikasnosti, ali isto tako se insistira i na zaštiti ljudskih prava, naročito u članu 21. Predloga zakona. Naime, tu se jasno vidi da je Vlada Republike Srbije u obavezi da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o sprovođenju ovog zakona, a kada je jedna ovako osetljiva materija koju pokriva ovaj zakon u pitanju, smatram da je još jedan dodatni kontrolni mehanizam i te kako potreban i svakako je dobrodošao. Na taj način se dobija na više polja. Dobija se na polju transparentnosti, a isto tako se preventivno deluje kako bi se izbegle eventualne greške ili eventualne zloupotrebe.
Kada je u pitanju Predlog zakona o dopunama Carinskog zakona, to je još jedan primer usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Osnovni cilj ovih izmena i dopuna jeste da se sa jedne strane obezbedi jedna nesmetana međunarodna trgovina, a da se sa druge strane Republika Srbija na svaki mogući način zaštiti od nezakonite i ilegalne trgovine. To jeste ravnoteža koju nije lako postići i koja se mora zakonom regulisati. Dakle, tako nešto jeste neophodno.
Takođe, ove izmene i dopune dotiču se i carinskih prekršaja i mislim da je jako pozitivno uvođenje prekršajnog naloga i to iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste što se značajno ubrzava i pojednostavljuje proces procesuiranja blažih carinskih prekršaja, na taj način što se osobama, odnosno licima koja su učinila carinski prekršaj sada stavlja u izbor da li hoće da plate dobrovoljno i na taj način značajno uštede, što oni, naravno, prihvataju jer je to u njihovom najboljem interesu, a pri tome se to jako pozitivno odražava i na budžet Republike Srbije.
Zatim, kada je ova oblast u pitanju, tu imamo takođe još jedan sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Osnovni cilj ovog sporazuma jeste da se unapredi međusobna saradnja između ove dve države u ovoj oblasti putem aktivne razmene iskustava, informacija, podataka, a sve u cilju kako bi se predupredilo i sprečilo krijumčarenje. Uopšte uzev, cilj je da se svi carinski propisi poštuju i implementiraju do kraja.
Još nešto što bih napomenula, a što je izuzetan značaj ovog sporazuma, jeste to što on jasno i nedvosmisleno pokazuje spremnost Vlade Republike Srbije da stalno radi na unapređivanju regionalne saradnje, što je i te kako važno. Ono što bih posebno podvukla, njenu spremnost da sarađuje sa apsolutno svim zemljama regiona, bez izuzetaka, što je nešto što svakako nailazi na jako pozitivnu ocenu međunarodne zajednice.
Na samom kraju svog izlaganja iskoristila bih ovu priliku da ukažem na jednu činjenicu, da se stalno radi na unapređivanju kvaliteta našeg zakonodavstva, što smatram da je više nego pohvalno, kao i da se zaista vidi jedan izuzetan naporan rad i trud koji Vlade Republike Srbije svakodnevno ulaže kako bi ostvarila svoj strateški cilj, svoje strateško opredeljenje, a to je da Srbija postane punopravna članica EU i Svetske trgovinske organizacije.
Predlozi zakona o kojima smo danas diskutovali, predlozi zakona i sporazuma su takođe jedan značajan iskorak u tom pravcu i zato će, naravno, u danu za glasanje dobiti punu podršku Srpske napredne stranke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Ljiljana Malušić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas set zakona koji je apsolutno u skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije, a strateško opredeljenje Republike Srbije je put u EU. U skladu sa tim, prvi zakon na koji ću se fokusirati je Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom, a u cilju sprečavanja terorizma.
Najpre, moram da istaknem da ovaj zakon, sem harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, proizilazi iz činjenice da je još 2002. godine Srbija ratifikovala Međunarodnu konvenciju o sprečavanju finansiranja terorizma, a ratifikujući tu konvenciju ona je preuzela i zakonsku obavezu da finansiranje terorizmom bude označeno kao krivično delo. To je i učinjeno članom 393. Krivičnog zakona Republike Srbije. Naravno, sem utvrđivanja finansiranja terorizma kao krivičnog dela, obaveza je država potpisnica ove konvencije UN da preduzimaju i sve druge preventivne mere, a u cilju suzbijanja nastajanja terorizma kao jedne velike pošasti, kao užasa, kao nasilja koji se, nažalost, danas pojavljuje na globalnom nivou.
Sem ratifikovanih konvencija Saveta Evrope, naravno, naše obaveze proizilaze iz dokumenata EU, a moram da naglasim da je Uprava za sprečavanje pranja novca Republike Srbije još od 2003. godine članica Egmont grupe, odnosno grupe međunarodno obaveštajnih organizacija, čiji je takođe jedan od zadataka međunarodna saradnja i usklađivanje propisa sa propisima EU. To su oni preduslovi koji su doveli do toga da se danas pred nama narodnim poslanicima nađe ovaj predlog zakona. Ovaj predlog zakona je takođe značajan i sa aspekta povećanja kredibiliteta naše zemlje Republike Srbije u međunarodnim odnosima, odnosno sa aspekta povećanja poverenja u Republiku Srbiju kada je u pitanju borba protiv terorizma.
Takođe, ovaj zakon je i te kako značajan i sa aspekta bezbednosti i sigurnosti svih njenih građana, ali je takođe značajan i sa aspekta stabilnosti finansijskih institucija naše zemlje i poverenja drugih država u rad finansijskih institucija. Ovaj zakon je i te kako značajan i sa aspekta privlačenja drugih institucija, odnosno drugih potencijalnih investitora u našu zemlju.
Ono što se reguliše ovim zakonom, to su mere koje se preduzimaju i koje preduzimaju državni organi u cilju ograničavanja raspolaganja imovinom, a koja je, naravno, namenjena radi sprečavanja terorizma. Utvrđeno je tačno iz kojih razloga se lica stavljaju na listu, odnosno koji su razlozi koji dovode da se pojedina lica nađu na listi označenih lica, ali je, naravno, precizno i tačno utvrđen i čitav postupak postupanja određenih organa.
Naravno, Vlada rešenjem donosi listu označenih lica. Ta lista se objavljuje u „Službenom glasniku“ i na taj način obezbeđena je transparentnost. Ovim predlogom zakona Vlada je u zakonskoj obavezi da bar jednom godišnje preispituje ovu listu označenih lica, a naravno sa aspekta zaštite ljudskih prava ovih lica i naravno sa aspekta zaštite ljudskih prava ovih lica i naravno sa aspekta transparentnosti i te kako je značajno što će Vlada, jednom godišnje, odnosno u martu tekuće godine, podnositi izveštaj i Narodnoj skupštini o efektima preduzetih mera.
Vrlo je važan i član 8. pomenutog zakona, a koji se odnosi na obavezu pravnih i fizičkih lica, da ako u slučaju poslovanja dođu sa licima koja se nalaze na ovoj listi, da bez odlaganja, a tu je i stavljen rok, taj rok je od 24 sata, obaveste Upravu za sprečavanje pranja novca, kao i da obustave svaku radnju u narednih sedam dana, odnosno do dobijanja rešenja ili do dobijanja obaveštenja da svoje aktivnosti mogu nastaviti.
Sa aspekta zaštite ljudskih prava, a tiče se označenih lica, i te kako je značajno što mogu pokrenuti sudski postupak, odnosno, mogu pokrenuti upravni spor, i jako je važno što postupak u upravnom sporu se smatra naročito hitnim, odnosno sud je dužan da postupi u roku od 30 dana. Takođe je važno, sa humanog aspekta, i član 15. koji se odnosi na to da označeno lice može pokrenuti sudski postupak, a u cilju izuzimanja dela imovine koja se odnosi na korišćenje, odnosno za zadovoljavanje njegovih životnih potreba, kao što su ishrana, kao što je smeštaj, kao što su plaćanje pravnih usluga, kao što je plaćanje medicinskih usluga, znači, sve one potrebe koje se tiču zadovoljavanja osnovnih ljudskih potreba.
Moram da naglasim takođe da su u izradi ovog zakona učestvovali i eksperti i međunarodni eksperti, da su učestvovali eksperti OEBS-a i naravno, da su njihove sugestije, posebno koje se odnose na poštovanje ljudskih prava, postali sastavni deo zakona i oni su uvaženi.
Što se tiče carinskih zakona, želim da naglasim da je zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona, u stvari radi se o ubrzavanju efikasnosti carinskog postupka kroz novokompjuterizovani tranzitni sistem, što znači da kroz elektronsku komunikaciju smanjuje se vreme zadržavanja tranzitne robe kroz našu zemlju. Takođe, moram da naglasim da i ovaj zakon usklađen i sa Zakonom o prekršajima, a naravno kroz uvođenje prekršajnog naloga, i plaćanje kazni koje su manje, koje su u fiksnom iznosu, s obzirom da carinski organi kroz usvajanje ranije Zakona o državnoj upravi, nisu više u mogućnosti da vode prekršajni postupak, već to rade sudovi.
U cilju smanjenja sive ekonomije, u cilju smanjenja carinskih prekršaja, želim posebno da naglasim i sporazum koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Savetom ministara Republike Albanije, 10. novembra 2014. godine, a koja se odnosi na striktno poštovanje carinskih propisa, na administrativnu podršku, na podršku u razmeni znanja, iskustava, na formiranje mešovite srpsko-albanske komisije koja se naravno sastoji od predstavnika carinskih organa i koji će raditi na praćenju ovog sporazuma. Bilateralni sporazumi sa svim državama, a posebno sa državama iz našeg okruženja i te kako su značajni takođe i sa aspekta još većeg ugleda naše zemlje. Naša zemlja je otvorena za saradnju sa svim zemljama, a posebno sa zemljama iz našeg neposrednog okruženja, posebno kada je u pitanju sprečavanje sive ekonomije i sprečavanje carinskih prekršaja.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, danas ću govoriti o četiri zakona, pre svega, prvi zakon je Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Ovim zakonom propisuju se radnje i mere za ograničavanje i raspolaganje imovinom označenih lica, nadležnost državnih organa za primenu tih mera kao i prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u primeni odredaba ovog zakona. Pre svega treba reći da je Republike Srbije u ovom momentu predsedavajuća OEBS-om, a kao takva upravo naglašava dva zadatka. Prvi je borba protiv terorizma, a drugi kriza u Ukrajini.
Ograničavanje raspolaganja imovinom je privremena zabrana prenosa, konverzije, raspolaganja i premeštanja imovine ili privremeno upravljanje tom imovinom na osnovu odluke nadležnog državnog organa. Republika Srbija je punopravni član organizacije UN, a kao punopravni član ona ima izuzetno veliki broj obaveza i odgovornosti pre svega je u obavezi da u potpunosti usaglasi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama UN.
Države članice preduzimaju mere na sprovođenju rezolucija koje donosi Savet bezbednosti UN. Savet bezbednosti je doneo i niz rezolucija kojima se propisuje primena pre svega represivnih mera protiv terorista, terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Znamo da je svaka vrsta terorizma kancer ovog društva i da je treba zaista iskoreniti to zlo. Nažalost svedoci smo jako ružnih slika svuda u svetu, nadam se da će to možda jednog dana, sigurno ne prestati, ali bar biti u manjem obliku.
Jedna od obaveza koja proizilazi iz članstva Savet Evrope multilateralno ocenjivanje sprovođenje zakona iz oblasti krivične i finansijske regulative u okviru tela Saveta Evrope koje se bavi sprečavanjem pranja novca, finansiranje terorizma tzv. „Manivel“. Naša zemlja je ocenjena negativnom ocenom 2012. godine i baš zato donosimo ovaj zakon po kratkom postupku. Cilj donošenja ovog zakona je unapređenje borbe protiv terorizma, ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata.
Za bilo koju vrstu terorizma neophodna je multilateralna saradnja. Bez multilateralne saradnje nema boljitka ne u jednoj zemlji na ovom svetu. Godine 2002. Republika Srbija je ratifikovala međunarodnu Konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma. Međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje međuvladina organizacija FAT ili Radna grupa za finansijske mere u borbi protiv pranja novca i finansiranje terorizma. FAT organizacija koja je donela dokumenta pod nazivom FAT 40 preporuka protiv pranja novca i finansiranje terorizma i širenje oružja za masovno uništenje koji predstavalja osnovni standard u ovoj oblasti. To je osnovni dokument po kome rade sve međunarodne organizacije u sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma.
Takođe međunarodna organizacija finansijsko obaveštajnih službi tzv. FOS čiji je cilj podizanje nivo međunarodne saradnje i razmena finansijsko obaveštajnih podataka koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma. Članstvo ove organizacije podrazumeva i brzo usaglašavanje propisa sa međunarodnim standardima naročito u oblasti međunarodne saradnje.
Ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, odnosno označenih lica nije regulisano u našem zakonodavstvu, zato je neophodno zakonom urediti ovu oblast. Ovaj zakon propisuje obaveze za sledeće subjekte: za organe javne vlasti, pod tim se smatra, naravno, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, vojska, organ nadležan za bezbednosne i obaveštajne poslove, Ministarstvo pravosuđa, Ministarstvo finansija, udruženja, fondacije, donacije, maltene svi.
Nacrt Zakona o ograničavanju, raspolaganje imovinom u cilju sprečavanja terorizma sačinila je radna grupa u kojoj su učestvovali predstavnici uprave za sprečavanje pranja novca, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog javnog tužilaštva. U radu na izradi Nacrta zakona učestvovali su i eksperti Saveta Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.
Zbog specifičnosti materije koja reguliše ovaj zakon, pored navedenih međunarodnih subjekata pozvane su i druge važne organizacije kao OEBS, koji je dao sugestije da bi zakon trebalo da obezbedi pravnu sigurnost u smislu zaštite ljudskih prava koja bi mogla da budu ugrožena ukoliko neko lice neosnovano se stavi na listu. Tada lice koje je stavljeno na listu, a nije krivo ima pravo da tuži Vladu.
Ovim zakonom je propisano da ministar za finansije u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu donese podzakonske akte koji će regulisati načine na koji će pravna i fizička lica ispunjavati svoje obaveze izveštavanja i o načinu na koji će nadležni državni organ postupati po podnetim obaveštenjima.
Uprava za sprečavanje pranja novca kao centralni organ Republike Srbije obaveštava javnost o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranje terorizma.
Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona. Carinski zakon je donet 2010. godine i to je jedan od boljih zakona.
Pre svega, jer pojednostavljuje carinske procedure, postoji mogućnost podnošenja carinskih isprava elektronskim putem što dovodi do brzine u carinskom postupku kao i dosta ušteda u spoljnotrgovinskom prometu.
Republika Srbija kao zemlja pristupnica EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji ima obavezu usaglašavanja Nacionalnog zakonodavstva uključujući i carinske propise sa zakonodavnom regulativom EU pravilima Svetske trgovinske organizacije i to je jedan od najznačajnijih obaveza državnih organa.
Polazeći od ove činjenice, bilo je neophodno uneti pojedine izmene i dopune u Carinski zakon kako bi se omogućio razvoj, ali i primena novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema, kompatibilne aplikacije za nacionalni tranzit.
Takođe, ima izmena i dopuna u delu kojima je regulisana materija carinskih prekršaja, a sve u cilju zaštite ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije od nezakonite ilegalne trgovine, bezbednosti zaštite ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine.
Svi učesnici su u carinskom postupku dužni da se ponašaju u skladu sa propisima jer svako nepoštovanje propisa povlači za sobom sankciju. Prekršaj definisan kao protivpravno delo koje je zakonom i drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj za koje je propisana prekršajna sankcija. Prekršaji se mogu propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom Skupštine AP, Skupštine Opštine, Skupštine grada i Skupštine Grada Beograda.
Novi zakon uvodi institut prekršajnog naloga koji će izdavati organi uprave za prekršaje za koje je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu. Ovaj zakon ima dosta terminoloških promena.
Pre svega, umesto direktora uprave carina sada postoji zamena i to je carinski organ, zatim reč „uprava carina“ zamenjuje se rečima „ tom organu“ itd.
Novčane kazne od pet hiljada do 500 hiljada dinara koje su postojale zamenjuju se i to, 100 hiljada dinara za pravno lice, 10 hiljada dinara za fizičko lice i 50 hiljada dinara za preduzetnike. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Treći zakon o kome ću govoriti kratko jer su moje kolege uglavnom dosta toga rekle je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Razvojne banke KFV Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu do 15 miliona evra za projekat energetike, efikasnosti u javnim objektima.
Republika Srbija uzima zajam pod uslovima KFV kojima je predviđeno povlačenje sredstava zajma u tranšama sa kamatnom stopom koja će biti fiksirana za ceo period trajanja zajma i koja će iznositi 2,1% na godišnjem nivou.
Period trajanja zajma je 12 godina. Republika Srbija će vraćati ovaj kredit u 19 uzastopnih polugodišnjih rata počev od 30. decembra 2017. godine. Provizija na nepovučena sredstva je 0,25% godišnje na neisplaćene iznose zajma.
Republike Srbija će platiti proviziju za organizaciju posla jednokratno u iznosu od 0,5% glavnice zajma. Ovaj projekat je vrlo bitan jer se odnosi na kulturne ustanove kao i na škole, pre svega na škole, i ovim projektom je obuhvaćeno od 30 do 40 škola, a poenta je energetsko unapređenje što bi značilo štednja energije.
Četvrti zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju i istraživanju u suzbijanju carinskih prekršaja.
Ovo je vrlo važni jer se ovim zakonom suzbija siva ekonomija. Donošenjem ovakve vrste zakona moći ćemo da napunimo svoj budžet, napokon, koji je poprilično ispražnjen u zadnjih 20 godina.
Obe strane smatraju da prekršaji carinskih propisa nanose štetu njihovim privrednim trgovinskim finansijskim, društvenim i kulturnim, kao i industrijskim i poljoprivrednim interesima.
Zato je neophodna njihova tesna saradnja carinskih organa po pitanju uvoza ili izvoza i obezbeđenje pravilne primene mera o zabranama, ograničenjima i kontroli, kao i pravilne primene zakonskih odredaba i propisa koji se odnose na falsifikovanu robu i registrovane trgovačke žigove. Ovim zakonom se sprečava krijumčarenje, olakšava se i ubrzava robni i putnički promet između dve zemlje.
Potvrđivanjem ovog sporazuma obezbeđuje se pravilna primena carinskih propisa kroz razmenu informacija između dve zemlje, što do sada nije bio slučaj, roba je uglavnom završavala tamo gde ne treba, kako bi se tačno utvrdile carinske dažbine, porezi i druge naknade u vezi sa uvozom ili izvozom kako bi se tačno utvrdilo tarifno svrstavanje robe, carinske vrednosti, poreklo robe, kao i u cilju pravilne primene odredaba koje se odnose na zabrane, ograničenja i kontrole.
Za ovaj predlog zakona, naravno, nije potrebno odvajati dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
U danu za glasanje SNS će podržati predlog ovih zakona, naravno, i moja malenkost, a naglasila bih da je vrlo važno da usvajamo sva ova četiri zakona iz prostog razloga što ovim zakonima Srbija dobija ponovo ugled u svetu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, a neka se pripremi narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja ću pokušati ovih sedam i nešto minuta da kažem nešto što, čini mi se, niko danas nije rekao.
Što se tiče izmena i dopuna Carinskog zakona, mi ćemo, naravno, svakako to podržati, jer nekako prvi utisak koji steknete o nekoj državi je taj momenat kada dođete na granicu određene zemlje. Kada vidite carinske službenike, njihovo ponašanje, da li su korumpirani, kako funkcioniše carina, jasno vam je sa kim imate posla.
Naravno da je dobro što se pojednostavljuju carinske procedure, što će se zaštiti ekonomski, fiskalni, finansijski interesi Republike Srbije, ali ono što smo mi i nekoliko puta vašim prethodnicima ukazivali i što pokazuju analize za koje verujem da i vaše Ministarstvo ih apsolutno ima i stoji na raspolaganju, i što pokazuju i nezavisne analize, to je da su te interne kontrole koje decenijama postoje i koje su sigurno u velikoj meri umrežene sa postojećim carinskim strukturama nedovoljno efikasne, jer se zapaža da su veći gubici u budžetu Republike Srbije, zato što se često primenjuju manje carinske stope, niža carinska osnovica i da prolazi dosta robe bez carine.
U vreme tog carinskog rasta slavni Lazar Paču, kraljevski ministar finansija, je upravo zaveo jednu od prvih mera – zavođenje reda na carinama i to je dalo efekat posle samo godinu dana da je naš budžet bio skoro dupliran, a imali smo carinski rat.
Drugo, potreba uvođenja tih eksternih kontrola, pa čak i eksternih kontrola i te kontrole ne bi trebale recimo ni da znaju da li će sutra ići na jedan ili drugi granični prelaz, itd. To se radi u mnogim zemljama i verujem da na sličan način razmišljate.
Vidim da će naravno sve poslaničke grupe glasati za Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i bez obzira na razne definicije koje pružaju i međunarodne organizacije i svi oni koji se bave međunarodnim terorizmom i terorizmom kao opštim pojmom, čini mi se da je trebalo danas reći da je cilj terorizma postizanje pre svega političkih ciljeva, zastrašivanje stanovništva onih građana koji nisu u direktnim sukobima, nisu suprotstavljene strane, vode svoj život.
Zastrašivanje vlada, zastrašivanje međunarodnih organizacija radi postizanja određenih političkih ciljeva i tu je dobro što je Republika Srbija posle dobijanja tih negativnih ocena i nije mi jasno zbog čega ovaj zakon i neke prethodne vlade nisu stavile u skupštinsku proceduru, jer je ne samo postojanje ovog zakona i njegova primena, već taj sistem kolektivne bezbednosti jako je bitan za podizanje međunarodnog ugleda naše zemlje, jer mi moramo biti kolektivni i solidarni u savremenim izazovima bezbednosti koje nisu omeđene samo na teritoriji neke granice, neke države, a radi se između ostalog i o modernim slučajevima piraterije kao na obalama Istočne Afrike o borbi protiv pandemije, ne samo protiv terorizma.
Dobro je što ćemo mi imati eto, priča se godinama i decenijama da kod nas postoje terorističke organizacije, teroristi kao pojedinci. Sigurno je da bezbedonosne strukture raspolažu tim spiskovima, ali dobro je što će to sada biti da kažemo, ozvaničeno i što ćemo jasno definisati terorističke organizacije i lica, ili one za koje se sumnja da postoji opasnost od bavljenja terorizmom.
Drugo, ja sam kao potpredsednik SPO vrlo ponosan na svoju političku organizaciju zbog toga što nikada nismo bili okrenuti isključivo sebi i pokazivali smo veliku vrstu solidarnosti i odgovornosti radi zaštite najveće hrišćanske vrednosti koja se zove život.
Nikada nismo, bez obzira što smo pre 16 godina moja politička stranka je bila žrtva terorizma, unutrašnjeg terorizma o kome danas niko nije pričao, što je za posledicu imalo nekoliko pokušaja atentata na predsednika naše stranke Vuka Draškovića i smrt mnogih istaknutih funkcionera SPO. Posle tih događaja i nažalost ubistva i Ivana Stambolića i premijera Zorana Đinđića i novinara Slavka Ćuruvije i Dušana Simeunovića i novinarke Dade Vujasinović i mnogih drugih, nikada nismo pričali isključivo o tome šta je doživeo Srpski pokret obnove. Ali zato je zaista potrebno da sve političke stranke, evo ovih dana se obeležavala godišnjica ubistva Zorana Đinđića, i Demokratska stranka i Liberalnodemokratska stranka i Socijaldemokratska partija, čiji je na neki način predsednik bio Zoran Đinđić, uvek kada pomenu taj teroristički akt, pomenu i ostale, zarad solidarnosti.
Mi smo im stalno postavljali jedno političko pitanje – a zašto pričate samo o ubistvu Zorana Đinđića kada je toliko političara i ljudi koji su se borili za evropsku Srbiju u tim mračnim godinama izgubili svoje živote?
Mislim da nam je ta vrsta skretanja pažnje na unutrašnji terorizam, na solidarnost i na slanje jasne političke poruke da ne sme niko da postiže političke ciljeve na taj način što će vršiti atentate na lidera tada ujedinjene opozicije, što će ubiti čoveka za koga se smatra da će biti predsednički protivkandidat tadašnjem predsedniku Miloševiću, što će ubiti novinara za koga se vodila hajka da je NATO sluga, pa onda dalje opravdavati tu vrstu zločina. Mislim da je to u političkom, ljudskom, hrišćanskom i svakom drugom smislu nedopustivo.
Mislim da je dobro što mi pričamo i o solidarnosti sa međunarodnom zajednicom i što iskazujemo brigu za međunarodni terorizam, što iskazujemo brigu za nevine žrtve civile širom sveta, ali makar u istoj ravni treba ukazati na žrtve domaćeg terorizma u koje su bile uključene bitne državne strukture, koje su trebale da vode računa o bezbednosti svih građana, svih političara, a upravo su oni uradili sve da njihova bezbednost bude takva da na kraju mnogi od njih izgube živote.
Srbija nije to doživela pre nekoliko stotina godina ili nekoliko vekova, već pre nažalost samo 16 godina i mislim da je kada se priča o ovoj temi bitno napomenuti ta bolna iskustva iz naše skorije prošlosti, da se više nikada ne ponove. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, a neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani ministri, dragi gosti, kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Frankfurta na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima, Demokratska stranka će glasati za ovaj predlog zakona iz prostog razloga što sve što je u vezi sa energetskom efikasnošću i načinom na koji se ovako pozajmljuje novac i troši u konkretne stvari, u konkretne projekte i u konkretne uštede, Demokratska stranka prepoznaje kao veoma važne za Srbiju i ona će za njih glasati.
Međutim, ne mogu da se ne osvrnem na nekoliko stvari o kojima smo imali prilike da razgovaramo u Skupštini, a pre svega na ono na šta se često vraćamo, a to je na neodgovorno zaduživanje Vlade Republike Srbije po drugim osnovama.
Isto tako ne mogu da se ne osvrnem na ono što je često tema u Republičkoj skupštini i s obzirom na aktuelno dešavanje, a to je novi Zakon o planiranju i izgradnji koji je donela Narodna skupštine.
Godine 2009, kada je ova tema u pitanju u Zakonu o planiranju i izgradnji unesen je jedan deo koji se tiče energetskih pasoša zgrada i to je stvar koju je podržala Demokratska stranka, za koji je Demokratska stranka glasala i to je naravno pozdravljeno od strane svih.
Inženjerska komora, sa druge strane, je 2012. godine, tačnije 1. oktobra 2012. godine, izradila zajedno sa Ministarstvom dva pravilnika gde se uređuju procedure iz ove oblasti i obučila 1.500 inženjera iz Srbije da rade na energetskim pasošima kada je u pitanju štednja na javnim i ostalim objektima. Ta dva pravilnika su stupila na snagu 1. oktobra 2012. godine.
Međutim, po dolasku na vlast SNS, Zorana Mihajlović kao ministarka tadašnja je donela Zakon o efikasnom korišćenju energije koji je ostao mrtvo slovo na papiru. To je opet ono na šta se mi konstantno vraćamo iz sednice u sednicu, a to je pitanje kadrova za koje SNS nikako nema odgovor.
Mrtvo slovo na papiru ostaju oni zakoni koji čak imaju podršku opozicije i koji su evropski, koji su dobri, koji su značajni. Evo, na primer za energetsku efikasnost, ali oni nikako da se sprovedu u delo i naravno da nisu samo ti zakoni, mnogi su na primer ostali potpuno obezglavljeni.
Kamata od 2,1% na godišnjem nivou jeste nešto što je praksa na koju je uticala i ona Vlada do 2012. godine i to jesu ugovori koji su se dogovarali još u to vreme i iz tog perioda i zato mislim da su zaista veoma, veoma korisni.
Posebno su korisni kada su naravno u pitanju javni objekti zato što je gospodin Vujović zaboravio građanima da kaže da će cena struje poskupeti za 15%, ne želeći da ih opterećuje.
Dakle, energetska efikasnost je u tom smislu važna iz prostog razloga što ćemo i tu uspeti da uštedimo jedan deo, pa će verovatno makar u tim javnim objektima cena biti nešto manja, nego što bi bila inače.
Takođe, treba građanima učiniti dostupnim ovakve stvari i DS se zalaže za energetsku efikasnost koja je dostupna građanima, da i građani mogu da štede i gas i električnu energiju i sve ostale sirovine koje upotrebljavaju za grejanje. Takođe je to stvar koju DS pokušava da kandiduje kao deo koji se tiče suštinske štednje. I ovde se vrši štednja, a ne na platama prosvetnih radnika. Ovde je štednja, a ne na penzijama penzionera, koji su te penzije pošteno zaradili radeći ceo svoj život.
Na kraju, tu se štedi jer ćemo mi sutra kada budemo u prilici, a biće to veoma uskoro, biti u prilici da vraćamo penzije penzionerima koje ste vi neustavno smanjili.
Osam do devet milijardi evra od 2012. godine do danas se zadužila Srbija upravo na način na koji to nikako ne ide u korist građanima Srbije. Ovo će vraćati sutra neka naša deca, neki novi klinci u Srbiji. Osam i devet milijardi evra je 195 evra u sekundi, koliko se zadužila Vlada Republike Srbije.

Gospodine Božoviću, molim vas da se vratite temi dnevnog reda. Ja sam vas pustio par minuta.