Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 148 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim vas da, radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 147 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Suzana Spasojević, Dragan Šutanovac, Jovana Jovanović, Branka Bošnjak, prof. dr Vesna Besarović, Mirjana Dragaš i Mladen Grujić.
Dostavljeni su vam zapisnici sednica Sedmog i Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini i Zapisnik Druge posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene Zapisnike.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 18. i 20. februara 2015. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 142, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 16, od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 23. i 24. februara 2015. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 14, od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Druge posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 10. marta 2015. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 144, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 15, od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Druge posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
U sazivu ove sednice sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Stavljam na glasanje predlog da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini 3. marta 2015. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 158 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KFW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije, u iznosu do 15 miliona evra za projekat „Energetske efikasnosti u javnim objektima“, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. marta 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 146, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 17 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti veterine, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. marta 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160, od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Visoki savet sudstva je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. marta 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 162 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. marta 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 162, od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se, po hitnom postupku, u dnevni red ove sednice uvrsti Predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 13. marta 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 142, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 20, od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se, po hitnom postupku, u dnevni red ove sednice uvrsti Predlog Odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Pančevu, koji je Narodnoj skupštini podneo 18. marta 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 144, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 19, od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Podsećam vas da je Vlada Republike Srbije povukla predlog da se po hitnom postupku razmatra Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“, podnet u skupštinsku proceduru 6. marta 2015. godine, a koji sam predložila kao prvu tačku dnevnog reda ove sednice.
To je za posledicu imalo automatsko skidanje ovog predloga zakona iz ovog predloženog dnevnog reda sednice, budući da više nisu ispunjeni poslovnički uslovi da se Narodna skupština izjašnjava o njegovom uvršćivanju u dnevni red.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 26. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanici Zoran Živković ili Vladimir Pavićević žele reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, smatram da u dnevni red ove sednice treba da se uvrsti i Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji smo još 26. septembra prošle godine, poštovana gospodo, Narodnoj skupštini podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Pokušaću u ova tri minuta, na koja imam pravo, da ubedim narodne poslanike da glasaju za usvajanje ovog našeg predloga, da danas raspravljamo o našem Predlogu zakona.
Poštovana gospodo, prošle nedelje Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o Srbiji koju, koliko sam ja razumeo, možemo da tumačimo kao crveno upozorenje za naše institucije, a pre svega za instituciju Narodne skupštine, kada je reč o stanju u visokom obrazovanju u našoj državi, poštovana gospodo. U toj Rezoluciji, ja verujem da smo svi pročitali tu Rezoluciju, piše da je Evropski parlament, poštovana predsednice Narodne skupštine, posebno zabrinut zbog toga što naše institucije, a to znači i Narodna skupština, nisu uspele da se izbore sa velikim problemom plagijata, a naravno i zbog toga što naša akademska zajednica nije uspela da se izbori sa istim tim problemom.
Za ovu veoma lošu ocenu stanja u visokom obrazovanju odgovorna je, naravno, pre svega izvršna vlast, koja pojedince za koje postoji ozbiljna sumnja da su na nepošteni način stekli diplome, zvanja, promoviše u ministre, gradonačelnike, itd. Odgovorna je, poštovana gospodo, i naprednjačka većina ovde, poštovana predsednice Narodne skupštine, u Skupštini koja šest meseci uporno odbija da u dnevni red jedne sednice Narodne skupštine uvrsti Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kojim se princip akademske čestitosti, poštovana gospodo, definiše kao jedan od osnovnih principa u našem sistemu visokog obrazovanja.
Ja smatram, poštovana gospodo, da bi naša rasprava o ovom predlogu, a potom i usvajanje našeg predloga, bio primereni odgovor jedne institucije, najznačajnije institucije u našem političkom sistemu, na veliki problem plagijata. Time bi i naprednjačka većina ovde otklonila jednu prepreku koja je sama stavila na našem putu, na putu naše države ka EU. Zato smatram da je dobro da danas raspravljamo i o našem predlogu. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe „Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije“, 25. februara ove godine.
Da li želite reč?
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi poslanici, naša poslanička grupa podnela je tri predloga zakona kojima bi se na jedinstven i sistematičan način rešio problem građana zaduženim u švajcarskim francima, ali ne samo u švajcarskim francima, već i svim onim građanima koji imaju deviznu klauzulu kod svojih kredita, a ti krediti se tiču prvenstveno rešavanja stambenih problema i rešavanja pitanja krova nad glavom tih ljudi.
Danas dok mi ovde raspravljamo, desetine hiljada porodica strepe da će ostati bez stanova koje su uzeli na kredit. I ne samo to da će ostati bez stanova, nego da će i posle tog oduzimanja stanova ostati u dužničkom ropstvu banaka.
Zbog toga smo mi podneli predloge tri zakona. Jedan od njih jeste zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci, kojim predlažemo da Narodna banka ima dodatnu kontrolnu funkciju nad bankama, a koja se tiče zaštite potrošača, odnosno korisnika finansijskih usluga. Jer, sada Narodna banka štiti banke a ne građane, odnosno nema isti odnos prema građanima i prema bankama. Banke stiču ekstra profit a građani padaju u dužničko ropstvo.
U Zakonu o Narodnoj banci smo mi dodali jednu odredbu koja kaže da Narodna banka obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskih usluga lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, pružaoci platnih usluga, izdavaoci elektronskog novca u slučaju poremećaja na finansijskom tržištu koji uzrokuje prekomernu štetu korisnicima ovih usluga.
Predsedavajuća, pored najbolje moje volje, ne mogu da završim izlaganje zbog toga što poslanike većine ne interesuje pitanje zaštite potrošača korisnika finansijskih usluga i zbog toga što glasno pričaju. Ali, ja ću nastaviti još glasnije da bi me čuli i oni i građani Srbije. Dakle, predlog naše poslaničke grupe jeste da se zaštite korisnici finansijskih usluga koji su se zadužili u švajcarskim francima, eurima, a koji su u međuvremenu ostali bez plata.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatuje da Narodna skupština nije prihvatila vaš predlog.
Narodni poslanik profesor dr Janko Veselinović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona zaštite korisnika finansijskih usluga, koji je podnela grupa od 12 narodni poslanika poslaničke grupe „Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije“, 25. februara 2015. godine.
Reč ima narodni Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Predsedavajuća, nadam se da ću sada moći slobodno da izložim predlog izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Predlogom ovog zakona, ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga naša poslanička grupa išla je ka tome da zaštiti sve korisnike finansijskih usluga, sve one koji su se zaduživali ili planiraju da se zaduže u kreditima koji imaju deviznu klauzulu.
U ovom zakonu, predvideli smo da su ništavne odredbe opštih uslova koji su mimo osnovnog ugovora, a koje propisuje teže uslove za korisnike finansijskih usluga.
Dešava se sada da u ugovorima o kreditu, datu su samo osnovne odredbe, a da se u opštim uslovima propisuju teža opterećenja za korisnike tih kredita, čak da se povećavaju kamate, čak da se povećavaju drugi tereti koji opterećuju te kredite i da korisnici finansijskih usluga, korisnici kredita ni sami ne znaju kada potpisuju ugovor šta potpisuju.
Osim toga, predvideli smo jednu veoma važnu odredbu da opterećenje korisnika kredita, stambenih kredita ne može biti veće od 40% njihove plate, a samo ukoliko se posebno saglase da to može biti 50% njihove plate. Ovako kako je trenutno stanje, potrošačima, odnosno korisnicima kredita opterećena je cela plata, ne samo njihova plata, nego plata njihovog bračnog druga, tako da oni nemaju novca za život, već sva sredstva koja steknu moraju da daju bankama koja stiču ekstraprofite i kroz ove ugovore koji su na štetu korisnika, finansijskih usluga, u tom smislu, postavljam i pitanje, ukoliko ne prihvatite ovaj zakon, kako mislite da će građani koji imaju rate kredita 50, 60 ili 100.000, kako mogu da žive od plate od 20.000 dinara, koje su u međuvremenu smanjene odlukama ove Skupštine i kako mislite da ljudi vraćaju kredite, kada ste im smanjili platu, ukinuli minuli rad i zbog toga ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona ide ka otklanjanju tih posledica.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 od ukupno prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirenja obaveza korisnika stambenih kredita sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, koji je podnela grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić, SDS, ZZS, ZZ, 25. februara ove godine.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Dva prethodna zakona odnosila su se na korisnike svih finansijskih usluga, i na one građane koji su zaduženi u francima i one koji su zaduženi u evrima ili eventualno u američkim dolarima, odnosno kojima je valuta indeksacije bila u tim stranim valutama.
Ovaj Zakon o posebnim uslovima i načinu izmirenja obaveza korisnika stambenih kredita sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, odnosi se isključivo na korisnike kredita građana koji su zadužili sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima.
Mi smo predvideli pet modela kako bi ovi građani mogli da izmiruju svoje obaveze, svoje kredite i kako bi mogli normalno da žive.
Jedan od modela jeste da se ovi krediti reindeksiraju u eure i to na dan zaključenja ugovora, na dan zaključenja i da se tako reindeksirani preračunaju i da se da obračun korisnicima kredita da se vidi koliko su oni još zaduženi ili su možda čak pretplatili, odnosno isplatili svoj kredit.
Druga mogućnost koju smo dali korisnicima kredita u švajcarskim francima jeste da valuta ostane švajcarski franak, ali da kurs bude pre donošenja Zakona o radu, jer je taj zakon tačka vezivanja za njihov ekonomski sunovrat, sunovrat građana Srbije koji su korisnici finansijskih usluga.
Dakle, skočio je kurs švajcarskog franka, a u međuvremenu su doneti Zakon o radu, Zakon o ograničavanju plata kojima su njihove plate smanjene i u tom smislu su oni onemogućeni da vraćaju svoje kredite.
Treća mogućnost jeste da ti građani vrate stan banci i da im banka otpiše preostali dug. Pojedini građani nemaju nikakvu više kreditnu sposobnost zbog toga što su njihove plate smanjene ili su ostali bez posla zbog ove loše vlasti.
Naš predlog jeste da oni imaju mogućnost da vrate stan banci, ali da im banka oprosti preostali deo kredita.
Četvrta mogućnost jeste da zaduženi građani u švajcarskim francima vrate stan banci, međutim, da ostanu kao zaštićeni, odnosno kao zakupac u tom stanu i da posle dve godine imaju mogućnosti da otkupe taj stan, da im je banka dužna da ponudi taj stan, a naravno, po novoj procenjenoj ekonomskoj ceni tog stana i da oni imaju pravo preče kupovine.
Molim predstavnike vladajuće koalicije da glasaju za ove predloge kako bi zaštitili ove građane. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 159 od ukupno prisutna 174 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Sulejman Ugljanin, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – predlog rezolucije za rešavanje statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Enis Imamović, Sabina Dazdarević i Šaip Kamberi, 2. februara ove godine.
Reč ima narodni poslanik dr Sulejman Ugljanin.

Poštovani narodni poslanici, manjinska poslanička grupa SDA Sandžaka, PDD, podnela je 2. februara ove godine Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje Predlog rezolucije za rešavanje statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Ustavni osnov za donošenje ove rezolucije sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 7) i stav 2. istog člana Ustava Republike Srbije, kao i članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini.
Ovom rezolucijom, Narodna skupština Republike Srbije utvrđuje osnovne okvire za rešavanje statusa nacionalnih manjina i donošenja sveobuhvatne strategije sa detaljnim akcionim planom o rešavanju statusa nacionalnih manjina na principima Rezolucije Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU od 16. decembra 2013. godine.
Ova rezolucija donosi se u cilju rešavanja statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji, uzimajući u obzir prihvatanje pravnih tekovina EU kroz harmonizaciju zakona i drugih pravnih akata, uz poštovanje preuzetih obaveza iz međunarodnih sporazuma i potpisivanjem međunarodnih instrumenata o zaštiti osnovnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina, koje Republika Srbija do sada nije potpisala ili ratifikovala. Usvajanjem ove rezolucije, stvoriće se uslovi za uspešno formulisanje, usvajanje i efikasnu implementaciju sveobuhvatne nacionalne strategije sa detaljnom socijalnom i ekonomskom analizom i detaljnim akcionim planom o rešavanju statusa nacionalnih manjina i uključivanjem u čitav proces njene izrade i implementacije, legitimnih predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina, narodnih poslanika sa manjih izbornih lista, kao ključnih zainteresovanih strana, kao i manjinskih institucija i druge organizacije koje se bave sigurnošću, saradnjom, zaštitom ljudskih i manjinskih prava i vladavinom prava, uključujući i nevladine organizacije.
Posebna uspešnost se postiže izradom detaljne socijal-ekonomske analize i utvrđivanjem njenih indikatora za praćenje indeksa ljudskog razvoja u regionima gde tradicionalno žive manjine.
Usvajanjem ove rezolucije u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće otklonjene mnoge prepreke na putu Srbija ka EU…