Poslanice, neću dozvoliti da ide mimo dnevnog reda.

… dobro, u redu je, ali je vrlo važno. Ja imam još vremena. Onda ću ministra obavestiti lično. Hvala.

Ja verujem, zaista verujem, i molim vas da to pitanje postavite u četvrtak, a ministar će odgovoriti, jer bi otvorila onda mogućnost da svi postave još pitanja na dnevni red. Zaista, uvažavam da je izuzetno važno i samo opominjem na proceduru.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala predsednice.
Poštovani ministre i članovi ministarstva, kolege poslanici, terorizam kao jedan od oblika političkog nasilja slobodno možemo okarakterisati kao najznačajniji izazov današnjice, kako za državu i njene organe zaštite, tako i za UN.
Dokumenta koja su usvojile UN u cilju unapređenja, antiterorističkog delovanja pokazala su niz svojih nedostataka prilikom praktične implementacije. Stručna javnost po ovom pitanju argumentovano govori o nedostacima poput nepostojanja jedinstvene definicije terorizma, zatim o činjenicama da konvencije favorizuju delovanje nacionalnih tela i neomogućavaju teritorijalnu jurisdikciju.
Posebna ranjivost konvencija jeste u tome što njihova uopštenost ostavlja državama veliku slobodu u njihovom tumačenju i primeni. Iako postoji veliki broj međunarodnih antiteroristički akata koji treba da spreče antiterorističke aktivnosti i suzbiju ih, čini se da nisu dovoljno efikasna, te se ukazuje na hitnost njihove modifikacije i transformacije kako bi se otklonio uzrok, a ne posledice.
Ovu činjenicu potkrepljuju i podaci koje je objavio i Londonski institut za ekonomske nauke i mir. U 2013. godini se kaže da je bilo blizu 10.000 terorističkih napada, što je 60% više nego prethodne godine, i u ovim napadima je poginulo više od 18.000 ljudi.
Država je dužna da zaštiti svoje institucije i građane od svake vrste nasilja, pa i savremenog terorizma. Stoga, nacionalne države veoma često, pored preventivnih mera koje imaju za cilj odvraćanje od terorističkih aktivnosti, preduzimaju i represivne mere koje se odnose na primenu krivičnih i administrativnih sankcija prema počiniocima terorističkih aktivnosti.
Zakon i međunarodni standardi određuju način sprečavanja finansiranja terorizma i pranja novca, stoga sprovođenje ovih mera nije u nadležnosti samo jedne institucije ili samo jedne države. Priroda finansiranja terorističkih operativnih i propratnih aktivnosti varira u zavisnosti od vrste terorističke organizacije. Ipak, ukupni troškovi za terorističke napade vrlo često su niski shodno šteti koje prouzrokuju takvi napadi, a to pokazuju i sledeće procene navedene u rezoluciji UN, gde se govori da bombaški napad za voz u Madridu - troškovi su procenjeni na 10.000 dolara, bombaški napad u Džakarti na 30.000 dolara, bombaški napadi u Istambulu na 40.000 dolara, bombaški napad na ambasadu u Istočnoj Africi čak na 50.000 dolara. Srbija kao punopravna članica organizacije UN ima obavezu da usaglasi nacionalnu zakonsku regulativu konvencijama UN, čija je potpisnica. Kao i sve članice UN ima obavezu da sprovodi rezolucije koje donosi Savet bezbednosti UN. Jedna od takvih represivnih mera koje inicirala i donošenje ovog Predloga zakona odnosi se na aktivnosti čiji je cilj sankcionisanje terorista, terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Represivnost mera podrazumeva kompleksna delovanja u pogledu sprečavanja korišćenja teritorija država od strane terorista i njihovih finansijera, ali kontrolu granica u cilju sprečavanja prelaska takvih lica na teritoriju država članica.
Stoga su države u obavezi da u nacionalno zakonodavstvo uvrste i meru koja se odnosi na sprečavanje korišćenja imovine i sredstava navedenih lica, odnosno da ograniče raspolaganje imovinom i sredstvima koja se nalaze na teritoriji tih država.
Takođe, Republika Srbija kao potpisnica Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma imala je obavezu da klasifikuje finansiranje terorizma kao posebno krivično delo, što je i učinjeno u odredbama člana 393. Krivičnog zakonika od 2006. godine. Ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, tj. označenih lica do sada nije bilo regulisano u našem zakonodavstvu. Stoga, ovaj Predlog zakona o sprečavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ima za cilj uspostavljanje zakonskih mehanizama za zamrzavanje imovine osobama koje se nađu na listama terorista i njihovih finansijera i pomagača.
Takođe, predviđeno je od strane zakonodavaca da Predlog zakona reguliše kako će se označiti ta lica, kako će se doneti rešenje o ograničavanju raspolaganja imovinom itd. Porast ekstremizma u Evropi i moguća opasnost od toga po region zabrinjavaju balkanske analitičare, jer Balkan je uvek bio jedno od trusnih područja u pogledu terorističkih pretnji. To je jedini deo Evrope, ne uključujući Sovjetski Savez, na kome su se odvijali brutalni ratovi pred kraj 20. veka. Zbog toga se vrlo često region zapadnog Balkana spominje kao tranzit za teroriste koji sa područja Bliskog istoka prelaze u države zapadne Evrope. U poslednjih pet godina u većini terorističkih akata koji su se dogodili u zapadnoj Evropi učestvovali su pojedinci koji su deo svog života proveli na prostoru zapadnog Balkana, Bosni i Hercegovini ili Republici Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče Republike Srbije, terorizam se opravdano navodi kao bezbednosni rizik, izazov i pretnja, te u uslovima globalnog terorizma Republika Srbija može biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno, tako i korišćenjem njene teritorije. Poseban akcenat se stavlja na suočavanje Srbije sa povezanošću terorizma sa svim vrstama organizovanog i prekograničnog kriminala. Stoga će poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržati ovaj zakon, jer je zbog svega ovoga navedenog potreban našoj državi.

Zahvaljujem.
Reč ima Srđan Kružević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, na samom početku da kažem da će Jedinstvena Srbija glasati za sva četiri predložena zakona. Mislim da je ministar dosta dobro objasnio ovo što danas imamo na dnevnom redu. Ja sam možda iz malo drugačijeg ugla sagledao Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, pa bih se možda najviše bazirao na taj zakon.
Naime, u Srbiji se još od 3. maja 2010. godine primenjuje novi Carinski zakon, ali ono što je možda malo zbunjujuće u svemu tome je da se koriste i još neki članovi Carinskog zakona iz 2013. godine, odnosno, tačnije, u delu od člana 252. do člana 379. Naravno da je postojala jedna potreba i obaveza parlamenta i Vlade Republike Srbije da se ti zakoni sistematizuju i ugrade u jedan zakon koji sada imamo pred sobom. Koliko ja pratim, a mislim da to dosta dobro radim, ovaj zakon je već šest godina na čekanju. Moram da pohvalim i Upravu carine i direktora carine koji je uspeo da isforsira dovođenje zakona u skupštinsku proceduru.
Ono što ovaj zakon menja, a što nisu tehničke stvari, prvo, samo usaglašavanje zakona sa prekršajnim zakonima iz 2013. godine jeste da predstavlja tehničku stvar, kao što predstavlja tehničku stvar i usaglašavanje sa standardima i propisima EU, ali neke stvari koje ovaj zakon uvodi su svakako stvari koje će olakšati i carinskim službenicima i onima koji imaju posla sa carinom da prođu bez nekih većih peripetija u čitavom postupku.
Naime, jedna od najvažnijih stvari koja se uvodi je institut prekršajnog naloga i novčana kazna koja će biti izražena u fiksnom iznosu, što znači da će na licu mesta carinski službenici moći da odrede kaznu i da naplate tu kaznu. Ono što je važno i što želim da naglasim je da će, naravno, neki da kažu da će te fiksne kazne iznositi ne znam koliko novca, pa čisto samo da skrenem pažnju na to da je do sada raspon kazne bio od 5000 hiljada do 500.000 dinara, a mislim da je sasvim korektno da se fiksni deo kazne za određeni prekršaj propiše na 100 hiljada dinara, naravno, plus 10.000 dinara za fizičko lice i 50.000 dinara za preduzetnike. Ovih 50.000 dinara je povećano, ali i to ima svoje obrazloženje, iz prostog razloga što zakne za odgovorna lica nisu urodile plodom i dešavalo se da ta odgovorna lica više puta ponavljaju prekršaje, bez obzira što su kažnjavani do sada, tako da ovo povećanje svakako moramo da pozdravimo.
Naravno, ovim zakonom se još usaglašavaju stvari sa prekršajnim zakonom, a to je plaćanje polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje, što će svakako pospešiti i punjenje budžeta i naići na veće raspoloženje onih koji su prekršaj počinili da mogu da plate kaznu koja je u 50% manjem iznosu nego da se čekao sudski postupak. Takođe, što je jako važno, rasteretićemo i državnu administraciju i sudove, te nećemo imati veliki broj sudskih procesa koji se tiču carinskih prekršaja.
Još jedna stvar koja je vrlo bitna za sve privredne subjekte koji se bave uvozom robe je što ne mora više da se obezbeđuje bankarska garancija za plaćanje obaveza prema carini, nego je dovoljno da bilo koje lice sa prebivalištem, odnosno bilo koje lice sa sedištem u Republici Srbiji može da garantuje da će ti iznosi biti plaćeni.
Ovlašćenja koja carinski službenici nisu imali još jasno propisana u zakonima koji su se koristili sada su svakako ovlašćenja koja im se daju prilikom naknadne kontrole, tako što se tačno precizira šta carinski službenik može da zahteva od lica prilikom naknadne kontrole. Znači, da li je to da privremeno oduzme, zadrži ili zabrani raspolaganje određenim ispravama, kao i ovlašćenja pri ulasku u poslovne prostorije da carinski službenici tačno znaju šta im je u nadležnosti. To do sada nijednim zakonom nije bilo opisano. Naravno, ovlašćenja carinskih službenika koja se tiču unutrašnje kontrole carine, što je jako važno da bi se suzbila korupcija. Neki će reći da će mogućnost naplate i izricanja kazni na licu mesta omogućiti da se određene stvari urade, kako naš narod kaže, ispod žita. Međutim, uvođenjem video-nadzora, koji ovaj zakon takođe propisuje, omogućeno je da se vrši i nadzor kontrole uvoza robe i rada carinskih službenika.
Ono što želim posebno da istaknem, jeste da carinski posao nije lak posao i da je carinski posao posao gde su ljudi koji su zaposleni u službi često izloženi i kontroli robe koja je štetna po zdravlje, koja se ne transportuje u skladu sa propisima i koja može da ugrozi njihovo zdravlje. Zbog toga posebno pozdravljam mogućnost da se ministar prema carinskim službenicima izrazi u vidu uvećanja koeficijenta koji može da iznosi do 30% od njihove zarade, kao i mogućnost nagrađivanja za izuzetne rezultate, što svakako ljudima koji su zaposleni na carini znači.
Polaganje carinskog ispita je takođe jedna od novina koja se uvodi kao obaveza posebno stručnog ispita za carinske službenike, što takođe nije bilo opisano ni u jednom zakonu. Ono što mislim da carinske službe i zaposleni zaslužuju je svakako da se uvede i utvrdi dan carinske uprave i zastava i njihov znak, a kako ovaj zakon predviđa, to će biti 25. maj kao utvrđen datum.
Ono na šta posebno želim da skrenem pažnju, a složićete se sa mnom da mi iz JS znamo da pohvalimo sve što je dobro, pa kao što hvalimo i dobre poteze Vlade Republike Srbije na čelu sa premijerom Vučićem, dobre poteze ministra inostranih poslova, gospodina Ivice Dačića, ja želim da iskoristim priliku, jer nismo često u situaciji da pričamo o Carinskoj upravi u Skupštini Republike Srbije, da pohvalim direktora Carinske uprave, gospodina Miloša Tomića, zbog, kako mi smatramo, izuzetnih rezultata od kada je došao na čelo Carinske uprave od 1. oktobra 2013. godine.
Daću samo par podataka i neću puno oduzimati pažnje. Želim da uporedim naplatu za period od 1.10. do 31.12.2012. godine i za isti period, odnosno to su prva tri meseca poslovanja carinske uprave na čelu sa Milošem Tomićem, gde je naplata skočila za 21.353.383,19 evra. Želim da kažem da je za period od 1.1. do 31.12.2013. godine, znači, celokupna godina, i cela 2014. godina porast naplate skočio za 11,7%, što u novcu iznosi 350.069.592,17 evra. Evo da uporedimo i gospodina Tomića malo samog sa sobom pa da kažemo da je u prva dva meseca 2014. godine i prva dva meseca u 2015. godini skočila naplata za 8,16%, odnosno za 34.888.094,38 evra, što znači da gospodin Tomić progresivno napreduje i to moramo da pohvalimo.
Evo još jedan podatak oko efikasnosti carine. Da ne govorim sada šta je sve zaplenjeno, ali ono što mi je privuklo pažnju jeste da je u toku 2013. godine Uprava carine zaplenila ukupno 3.911.740 komada cigareta i 800.643 kilograma duvana. U poređenju sa 2014. godinom, količina rezanog duvana je zaplenjena u duploj ukupnoj količini, što iznosi otprilike 1,6 tona. Ne mogu da prihvatim da se duvan nije švercovao u istoj količini, ali mogu da prihvatim da je carinska služba malo bolje radila svoj posao. Zbog toga, naravno, želim još jednom da pohvalim gospodina Tomića.
Da vam se zahvalim na pažnji još jednom i da još jednom napomenem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje svakako podržati sva četiri predloga koja imamo danas na dnevnom redu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Cenjeni ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS će, naravno, podržati sva četiri zakona koji se danas nalaze pred nama. Fokus u svojoj diskusiji staviću na prva dva predloga zakona. Neću se baviti sporazumima.
Hteo bih da kažem nekoliko reči prvo o Zakonu o ograničavanju raspolaganja imovinom, u cilju sprečavanja terorizma. Ovaj zakon, mada se o tome ne govori u njemu, jeste u stvari deo jednog šireg okvira koji predstavlja Nacionalna strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i Akcionog plana za njeno sprovođenje koja je doneta samo pre nekoliko meseci. U ovu nacionalnu strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma su inkorporirane preporuke tzv. jedinice za finansijsku akciju, odnosno Financial Action Task Force, njih 40, tzv. FATF 40 preporuke, ali su u nju uključene i preporuke i primedbe koje je dala Evropska komisija. Ovih 40 preporuka, tih FATF 40 plus devet posebnih preporuka koje se odnose na sprečavanje finansiranja terorizma su vrlo značajne iz razloga jer su one priznate kao međunarodni standard, čak i od MMF i Svetske banke.
Ono što mislim takođe da je vrlo važno reći kada govorimo o Nacionalnoj strategiji, kažem, bez obzira na to što ona nije sastavni deo zakona, ona jeste u stvari jedan krovni dokument, ono što je važno reći vezano za nju jeste da je ona u potpunosti na liniji sa tzv. Četvrtom direktivom EU, koja, doduše, još uvek nije usvojena, ali na kojoj se radi i vrlo je važno da mi praktično idemo unapred sa našim rešenjima, odnosno naravno da smo u skladu sa Trećom direktivom, ali primenjujemo rešenja koja tek treba da budu doneta, odnosno na kojima se radi kada je reč o Četvrtoj direktivi EU.
Fokus u Nacionalnoj strategiji je stavljen na implementaciju, odnosno na efikasnost njene primene, ali i na koordinaciju svih nadležnih organa koji su zaduženi za njenu primenu kroz jedno telo koje se naziva Stalna koordinaciona grupa. Takođe, mislim da je važna komponenta Nacionalne strategije i monitoring njene primene, odnosno monitoring rezultata koje će postići, ali isto tako i njene usklađenosti sa najnovijim međunarodnim rešenjima koja donose sve one relevantne institucije o kojima smo do sada govorili.
Usvajanje ovog zakona naravno da je na prvom mestu potreba, u smislu zaštite države i ustavnog poretka, ali i zaštite imovine i lica, ali je istovremeno i naša međunarodna obaveza. Ministar je pomenuo da je u poslednjih petnaestak godina Savet bezbednosti UN doneo veliki broj rezolucija koje se odnose na sprečavanje pranja novca i sprečavanje finansiranja terorizma. Tu bih na prvom mestu naglasio Rezoluciju 1247 i 1373, koje se upravo odnose na sprečavanje finansiranja terorizma. Te usvojene rezolucije predstavljaju jednu vrstu, hajde da kažemo, implicitne, a možda čak i eksplicitne obaveze za države članice UN da ih primenjuju, odnosno da ih kroz odgovarajuće propise primene u praksi.
Takođe, važno je reći i da Republika Srbija ima obavezu, s obzirom na njeno članstvo u Savetu Evrope, da svoje zakonodavstvo prilagodi i onim merama koje su propisane kroz određene propise koje Savet Evrope donosi. U tom smislu treba reći da je još od 2003. godine Republika Srbija članica jednog tela Saveta Evrope, tzv. Manivala, dok je istovremeno naša Uprava za borbu protiv pranja novca članica tzv. Egmont grupe.
Dakle, mi ovde imamo i, osim obaveza koje su povezane sa rezolucijama koje je usvojio Savet bezbednosti UN, obaveze koje proističu iz članstva u Savetu Evrope, ali imamo i obaveze usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Manival, ovo telo Saveta Evrope, periodično donosi izveštaje u kojima ocenjuje napredak zemalja članica. Moram da kažem, nažalost, da je poslednji izveštaj Manivala iz decembra 2012. godine pokazao da Srbija nije ostvarila gotovo nikakav napredak kada je u pitanju sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno dobili smo negativnu ocenu i to je jasan pokazatelj da smo morali najhitnije da donesemo odgovarajuću zakonsku regulativu, odnosno krovni dokument kakav predstavlja nacionalna strategija, a onda potom i ovaj zakon koji će omogućiti njenu primenu u praksi, da bismo popravili svoj položaj međunarodni i da bismo u nekoj perspektivi bili mnogo bolje ocenjeni.
Kao što rekoh, ovaj zakon predstavlja kamen temeljac, praktično, Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i on, u stvari, treba da donese određene benefite. Prvo je svakako stvaranje pretpostavki za borbu protiv terorizma i borbu protiv finansiranja terorizma. Zatim, treba da donese povećanje pravne sigurnosti za fizička i pravna lica kroz određene instrumente koje je zakon propisao, samim tim i poboljšanje poslovnog okruženja, odnosno stvaranje veće sigurnosti u poslovnom okruženju. Na kraju, rekao bih možda čak i najvažnije, on treba da doprinese poboljšanju međunarodnog ugleda Republike Srbije, naročito u kontekstu ovih loših rezultata koje smo imali u prošlosti, a koje možemo u budućnosti dramatično da povećamo.
Ne treba da zaboravimo koliko je aktuelna tema terorizma i finansiranja terorizma danas u svetu i poslednjih 15 godina, ali svakako i prethodne i ove godine. Verujem da i mnogobrojne kolege i ministar naročito znaju koliko u našim kontaktima sa relevantnim međunarodnim institucijama i sa predstavnicima i Brisela i američke administracije oni insistiraju upravo na tome da naša zemlja bude na liniji sa onim što su neki međunarodni standardi, kada je u pitanju borba protiv terorizma i protiv finansiranja terorizma, i koliko kada se nalaziš na toj liniji doprinosiš u stvari svom međunarodnom ugledu. Taj međunarodni ugled se nakon toga preslikava na svakako jednostavnije rešavanje mnogobrojnih otvorenih pitanja, da tako kažem, od onih koja se odnose na ubrzanje procesa evrointegracija do onih koja se tiču otvorenih pitanja koja imamo sa predstavnicima Prištine.
Ono što zakon propisuje jeste da Vlada Republike Srbije već u roku od 30 dana treba da izađe sa spiskom terorista i svih lica povezanih sa njima, odnosno sa tzv. listom označenih lica i da nakon toga svakih godinu dana tu listu ažurira. Takođe, zakon jasno propisuje i procedure za postizanje željenih efekata, to su one tri stvari o kojima sam govorio pre nekoliko minuta, dakle, na prvom mestu pretpostavke na osnovu kojih se lica mogu staviti na tu tzv. listu označenih lica, to je ministar govorio na koji način neko može doći na tu listu, zatim na kontrolu poslovanja naročito označenih lica ili svih onih koji se mogu dovesti u sumnju da na bilo koji način sa njima posluju.
Zatim, prelazimo na restriktivne mere, odnosno mere ograničavanja raspolaganja tom imovinom, a nakon toga i kontrolu, odnosno upravljanje tom imovinom nad kojom postoji mera ograničavanja raspolaganja. Na kraju krajeva, naravno, nadzor nad primenom zakona zašta je zadužena Uprava za sprečavanje pranja novca.
Kada je reč o izmenama i dopunama Carinskog zakona, on je naravno nastao kao posledica potrebe da usaglasimo našu zakonsku regulativu sa Carinskim zakonom EU u sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Ono što je drugi razlog, ali rekao bih ne manje važan, jeste želja, i ako hoćete potreba, a ja bih rekao na prvom mestu imperativ da u najhitnijem roku pristupimo tzv. Evropskoj konvenciji o zajedničkom tranzitu, odnosno da počnemo da primenjujemo tzv. novokompjuterski, odnosno novokopjuterizovani tranzitni sistem NCTS. U suprotnom bojim se da bi Srbija došla u opasnost da postane jedan, da tako kažem nekonkurentan tranzitni pravac, da ne kažem da bi mogla da postane crna rupa na saobraćajnoj mapi Evrope.
Primena ovog novogkompjuterizovanog tranzitnog sistema, odnosno NCTS praktično smanjuje carinske procedure i na taj način ubrzava proceduru ocarinjenja na granici i povećava efikasnost transporta, isto tako, naravno, ubrzava protok robe i usluga i smanjuje što je vrlo važno troškove međunarodnog transporta i međunarodne trgovine.
Osim ovoga moj kolega je govorio o tome koja su to još rešenja nova koja ovaj zakon donosi, pa se neću osvrtati na sve ono što je on rekao, ali rekao bih da je vrlo važno ovo što je pomenuto, a to je da se ukida obaveza pribavljanja bankarske garancije za obezbeđenje carinskog druga, to jedna od stvari koja je vrlo važna koja utiče na smanjenje troškova. Druga stvar koja je vrlo važna jeste uvođenje ovog prekršajnog naloga za blaže carinske prekršaje i te dve mere su praktično usmerene na smanjenje troškova kako za privredne subjekte, tako i za carinske organe.
Ovaj novokompjuterizovani tranzitni sistem, opet kao i ono o čemu sam govorio, dok sam diskutovao o prethodnom zakonu nije sastavni deo ovog zakona i ne znam možda ja grešim, ali meni se čini da je on suštinski najvažnija posledica za donošenje ovog zakona, pa bih hteo sa nekoliko reči da se osvrnem na njega, jer mislim da je on vrlo važan i da pristupanje ovim tranzitnim procedurama, odnosno u tranzitnom postupku predstavlja nešto vrlo važno za Srbiju.
Dakle, ovaj novokompjuterizovani tranzitni postupak je usvojilo svih 28 zemalja članica EU, plus četiri zemlje članice tzv. EFTA sporazuma, plus Turska i već iz toga vidimo da se praktično radi o jednom sistemu koji zaokružuje čitav pravac od severne, zapadne Evrope preko centralne i južne Evrope do Male Azije, a onda se račva na Aziju i Afriku. Dakle, ko se ne nađe na tom pravcu mislim da može da bude u ozbiljnom problemu kada govorimo o tranzitu robe i usluga.
On je donet kao nešto što je trebalo da ubrza drastično carinske procedure, a to se radi na taj način što se kompletna dokumentacija obavlja praktično elektronski i samim tim utrošak vremena na granici se značajno smanjuje i povećava se efikasnost transporta.
Kada uzmemo u obzir geostrateški položaj Republike Srbije, o kome vrlo često govorimo i kada uzmemo u obzir činjenicu da Republika Srbija nije članica EU ona je praktično jedina zemlja na ovoj putanji koja nije članica EU, onda mislim da je potpuno nejasno da uvođenje NCTS sistema jeste nešto što je za Republiku Srbiju, rekao bih, neminovnost.
Između ostalog uvođenje ovog sistema naravno, to nije nešto što moramo da uradimo preko noći jeste i naša obaveza u procesu pristupanja EU, s obzirom da su sve zemlje članice EU ovaj sistem uvelu u upotrebu.
Pošto sam govorio o značaju i o hitnosti uvođenja ovog NCTS sistema, neko bi mogao da postavi pitanje - dobro, zašto onda ovaj zakon skoro šest meseci je u našoj proceduri u Skupštini, zašto ga nismo doneli ranije, možda smo izgubili tih šest meseci. Odgovor je da nismo izgubili vreme, odnosno da se na ovom projektu radi već dugi niz godina i da praktično ovaj zakon koji danas donosimo jeste kraj jednog puta koji traje već osam godina.
Mi smo već od 2007. godine uključeni u implementaciju ovog projekta kroz IPA 2007, IPA 2011 projekte, odnosno Fond predpristupne pomoći kroz koje smo obavili implementaciju prve i druge faze ovog projekta. Mi od, čini mi se, septembra 2014. godine već testiramo ovaj sistem u carinarnici u Subotici, tako da praktično smo prešli čitav put i ostalo je još da donesemo zakone i time stvorimo zakonski okvir i da nadam se u najskorije vreme počnemo u potpunosti primenjujemo novokompijuterizovan tranzitni sistem i da time postanemo još jedna zemlja koja će ga primenjivati, odnosno praktično jedina zemlja koja se nalazi na Koridoru 10, koja ga u ovom trenutku ne primenjuje da ga i mi primenjujemo.
Moramo da imamo na umu da postoji jedan konkurentni koridor koji se zove Koridor 4 na kome su sve zemlje članice EU. Dakle, tamo ne postoji nikakav prekid puta u smislu primene jednog jedinstvenog sistema tranzita. Zbog toga mislim da je vrlo važno da ovaj zakon izglasamo. Naravno, verujem da će se to i dogoditi i da u najskorije vreme, naravno počnemo da primenjujemo novo kompijuterizovani tranzitni sistem. Još jednom ću ponoviti da će SDPS podržati sva četiri predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pa ja u šest minuta koliko je ministar obrazlagao ove predloge ja nikako nisam mogao da nađem vezu između zakona koje je on danas predložio, ni kako su oni međusobno uslovljeni i na koji način rešenja su povezana iz ovih zakona o kojima danas raspravljamo.
Činjenica je da ih imamo u objedinjenoj raspravi. Činjenica dobra jeste da je ministar posvetio po nekoliko minuta svakom od ovih zakona. I, činjenica jeste da su ovi zakoni stavljeni na dnevni red da bi prošli praktično i bez rasprave, jer treba mi danas da govorimo o projektu Beograda na vodi, ali to će sačekati nekoliko dana i onda su se našli na dnevnom redu ovi zakoni koji su u principu dobri. Mi ćemo podržati usvajanje ovih zakona. Smatramo da oni unapređuju pravni sistem Srbije, ali smatramo da u svakom od njih postoje i neka bolja rešenja i mi smo na svaki od ovih, odnosno na ova dva zakona o kojima raspravljamo danas dali nekoliko amandmana.
Verujem da će Vlada prihvatiti naše amandmane, jer oni na kvalitetan način rešavaju, kvalitetniji način rešavaju određena pitanja po našem mišljenju i mislimo da generalno unapređuju zakone i sada bih rekao koji su te stvari.
Prvo, činjenica, vezano za Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, činjenica jeste da smo imali negativnu ocenu Manival komiteta Sveta Evrope i da usvajanjem ovog zakona će ta ocena verovatno biti promenjena i činjenica da se dugo čekalo sa donošenjem ovog zakona. Ne želim nikoga da optužujem zašto to nije bilo ranije, ali dobro je da je sada doneto, da je ovaj zakona danas pred nama i da će biti narednih dana i usvojen.
Ono što smo već čuli u raspravi od određenih kolega i mi takođe smatramo da u članu 6. čini mi se da se govori umišljaj kod određivanja pojma terorista je suvišan, jer terorizam teško može da se izvrši iz nehata, znači, terorističko delo samo po sebi se radi sa umišljajem, tako da je ova reč suvišna i smatramo da je treba izbrisati iz zakona.
Ono što je naša ključna zamerka ovog zakona to je da ovaj zakon ne uvodi obavezu banaka osiguravajućeg društva i drugih finansijskih institucija da postupaju po ovom zakonu. Znači, da imaju uvid u evidenciju lica koja se nalaze na spisku i da obaveštavaju u skladu sa zakon kako tu obavezu imaju sudovi, notari i APR. Smatramo da bi takvu istu obavezu trebale da imaju i finansijske institucije.
Jer, upravo je finansiranje terorizma tema ovog zakona a finansijske institucije se bave raznim finansijskim transakcijama i onda je sasvim logično da i one budu uključene u ovaj zakon. Nadam se da će Vlada ove sugestije prihvatiti.
Takođe, smatramo da je bolje rešenje da se ovi spiskovi koji su Predlogom zakona predviđeni da se lista označenih lica objavljuje samo u „Službenom glasniku“, da ona bude i na nekom sajtu, kako bi sve ove institucije imale lakši uvid za snalažanje. Jer, pronaći sad tačno „Službeni glasnik“ u kome se nalaze ta lica i onda po njemu proveravati je malo nezgodno. Evo, vidim odobravanje ministra i drago mi je ako ovi naši amandmani budu usvojeni.
Smatramo da ovde na kraju zakona neki rokovi nisu u skladu. Vlada bi trebala da utvrdi ovu listu u roku od 30 dana, a ostavlja se rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata. Smatramo da te rokove treba uskladiti, vezano za ta podzakonska akta i usvajanje ove liste. To su suštinski naši amandmani.
Sve u svemu, dobro je da je ovaj zakon danas na dnevnom redu i mi ćemo ga prihvatiti.
Izmene i dopune Carinskog zakona jesu nešto što je dobro. Malo je neobična činjenica da ovaj zakon već skoro osam meseci stoji u proceduri i tek danas je na dnevnom redu. Obično zakoni stoje svega nekoliko dana u proceduri, a onda se po hitnom postupku donesu. Ovaj zakon je čekao osam meseci i ne bih želeo da sad slušam kritike tipa – pa, dobro, šta vam sad smeta što stoji osam meseci? Ne smeta nam što stoji osam meseci ali nam smeta jedna druga stvar.
Naime, Vlada je 25. decembra 2014. godine donela Uredbu o carinski dozvoljenom postupanju sa robom i u toj uredbi se nalaze oni termini koji se nalaze u Predlogu izmena i dopuna Zakona koje tek treba da usvojimo. Znači, nisu tamo termini koji postoje trenutno u važećem zakonu, a to su termini – umesto uvozne dozvole –ulazna, umesto – izvozne – izlazna, znači, ti termini koji tek sad treba da se uvedu u zakon, oni stoje uredni. Mi mislimo da je to jako loše, jer je pitanje da li je onda uredba zakonita i da li je postupanje po toj uredbi carinskih organa u prva tri meseca ove godine u skladu sa zakonom ili ne? Smatramo da je to loše, da je ta praksa koju Vlada ima očigledan jedan nesklad u odnosu na rad organa. Jer, sada neko može da postavi pitanje zakonitosti ove uredbe i postupanja državnih organa u prethodna tri meseca i da onda imamo određene probleme.
Nadam se da se ovo neće ponoviti. Verovatno je neko mislio, ili nije obratio pažnju, kažu da su poslali zakon u avgustu u Skupštinu, tamo se sve usvaja za dan-dva, to mora da je već usvojeno, sad ćemo u decembru da donesemo uredbu, a zakon, nekim slučajem, nije usvojen, ne znam zašto? Možda kada je zakon došao u Skupštinu, mi nismo imali ministra finansija, on je bio izabran tek nekoliko dana posle toga kad je ovaj zakon donet u Skupštinu pa se možda zato negde izgubio u fijoci bivšeg ministra i novog ministra.
Na kraju, hteo bih da kažem nekoliko reči o Sporazumu sa KfW bankom iz Frankfurta na Majni i vezano za ovaj projekat uvođenja energetske efikasnosti u javnim objektima. Slažem se da je to jedan dobar projekat, gde će, ako se na kvalitetan i brz način potroši ovih 15 miliona evra, biti ostvarene značajne uštede u potrošnji energije u javnim objektima. Dobro je što je taj zakon u nekoj hitnoj proceduri. Znači, Vlada ga je dostavila 6. marta a danas ga raspravljamo, 18. marta i usvojićemo ga tamo do 20 i nekog marta. To je taj neki ritam kojim ova Skupština radi i dobro je da se ta sredstva na brz način povuku i realizuju, ali, otvara se pitanje javnog duga kada donosimo bilo koji zakon kojim se Srbija dodatno zadužuje.
Mene zanima koliki je javni dug danas, na današnji dan, pošto smo uveli dnevno praćenje i budžeta i suficita i naplate akciza, poreza, carina, svega? Da li je on već premašio 75% i više, s obzirom na pad vrednosti evra u odnosu na dolar a znate da imamo jedan deo kredita i zaduženje države je u dolarima i da li možemo onda da dobijemo od ministra i odgovor kakvo je stanje budžeta? Da li smo i danas u suficitu, jer mi se čini da se sada suficit meri na sat, pa da li možemo da kažemo da smo danas u 12 u suficitu? Ali, onda se postavlja pitanje, ministre, zašto se duguje poljoprivrednicima za isplatu subvencija, ako je budžet u suficitu? Zašto se duguje porodiljama? Nekoliko meseci se njihove naknade ne isplaćuju na vreme iz budžeta? To su pitanja koja građani žele da čuju. Kada čuju iz ministarstva ili od premijera da je budžet u suficitu, onda oni pitaju – dobro, a šta je onda sa obavezama koje država ne ispunjava prema nama?
Da li će se ova Vlada i dokle će trajati to oduševljenje suficitom, da li ćemo to imati kao trajno stanje? Onda nam je, ministre, potreban i rebalans. Ako smo planirali deficit od 6,5% u ovoj godini, a evo, vi tvrdite da smo skoro tri meseca u suficitu, onda ćemo verovatno morati da radimo i rebalans. A onda ide i pitanje da li su naše kritike kada smo govorili kod usvajanja budžeta da ste nerealno nisko planirali prihode budžeta, a da ste to uradili kako bi imali obrazloženje zašto smanjujete penzije i plate? Sada će se pokazati da ti prihodi mogu da budu veći, efikasnijim radom poreske uprave, što smo tada govorili da je potrebno, efikasnijim radom inspekcijskih službi, itd. Znači, moglo je da se naplati više, da se planira veća naplata, koja se očigledno sada izgleda i dešava, ali onda nisu morale da se smanje penzije i plate.
U svakom slučaju, ove zakone ćemo podržati. Imamo tih nekoliko amandmana i suštinske zamerke koje sam izneo. Nadam se da činjenica da amandmani dolaze od strane opozicije neće biti odlučujuća da se oni prihvate ili ne i da ćemo usvojiti ove zakone, poboljšane za ona rešenja koja smo mi predložili. Hvala.